Липљанска епархија

Липљанска епархија, касније позната и као Грачаничка епархија и Новобрдска епархија, је древна српска православна епархија, са средиштем у Липљану (античка Улпијана; лат. Ulpiana). Обухватала је средишње Косово. Први помени посебне епископије на том подручју потичу из 4. века, а последњи из средине 18. века. Историја ове епархије и њеног подручја дели се на три раздобља: античко, средњовековно и нововеквно.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Првобитна Улпијанска епископија је постојала већ током позноантичког периода, а почевши од 535. године налазила се под јурисдикцијом Архиепископије Јустинијане Приме. Иако је пропала током сеобе српског народа, касније је обновљена и почевши од 1019. године налазила се у саставу Охридске архиепископије. Током 11. и 12. века, подручје ове епископије је било поприште честих српско-византијских сукоба. Српској држави је коначно прикључено у време владавине Стефана Немање. Почевши од 1219. године, налази се у саставу Српске архиепископије, а након проглашења Српске патријаршије (1346), липљански епископи добијају почасни наслов митрополита. Тешко је пострадала крајем 17 века, у време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем III, а последњи пут се помиње средином 18. века.[2]
Сједиште епископије је првобитно било у старој Улпијани, а потом у Липљану, код манастира Грачанице. Под њу је потпадао и чувени рударски град Ново Брдо. Архијереји ове епархије су названи липљнски, односно грачанички или новобрдски, а у 18. веку и 'косовски.[1]
Липљански епископи и митрополити[уреди | уреди извор]
Списак познатих епископа и митрополита Липљанске епархије
- Мавројан (13. век)
- Варнава (13. век)
- Сава (13. век)
- Јован (13. век)
- Антоније (почетак 14. века)
- Игњатије (прва половина 14. века)
- Теодор (средина 14. века)
- Симеон (око 1383-1388)
- Дионисије (прва половина 15. века)
- Доситеј (прва половина 15. века)
- Венедикт (око 1455.)
- Никанор (око 1530.-1545.)
- Дионисије (око 1570.)
- Василије (око 1587.-1598.)
- Пајсије (1612-1614)
- Лонгин (око 1616)
- Доситеј Хиландарац (2022.)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Јанковић 1983, стр. 27-37.
- ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
Литература[уреди | уреди извор]
- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Богдановић, Димитрије (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности.
- Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
- Živković, Tibor; Bojanin, Stanoje; Petrović, Vladeta, ур. (2000). Selected Charters of Serbian Rulers (XII-XV Century): Relating to the Territory of Kosovo and Metohia. Athens: Center for Studies of Byzantine Civilisation.
- Зиројевић, Олга (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт, Народна књига.
- Ивановић, Радомир (1961). „Земљишни поседи грачаничког властелинства”. Историјски часопис. 11 (1960): 253—264.
- Јанковић, Марија (1983). „Липљанска епископија и Грачаничка митрополија”. Историјски часопис. 29-30 (1982-1983): 27—37.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ.
- Калић, Јованка (1979). „Црквене прилике у српским земљама до стварања архиепископије 1219. године”. Сава Немањић-свети Сава: Историја и предање. Београд: САНУ. стр. 27—53.
- Калић, Јованка (2007). „Српска држава и Охридска архиепископија у XII веку”. Зборник радова Византолошког института. 44: 197—208.
- Калић, Јованка (2013). „Епископски градови Србије у средњем веку” (PDF). Зборник радова Византолошког института. 50 (1): 433—447.
- Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
- Крсмановић, Бојана (2012). „О односу управне и црквене организације на подручју Охридске архиепископије” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институ САНУ. стр. 17—39.
- Максимовић, Љубомир (1981). „Тријумф Византије почетком XI века”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 170—179.
- Новаковић, Стојан (1908). „Охридска архиепископија у почетку XI века” (PDF). Глас СКА. 76: 1—62.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century” (PDF). Старинар. 51 (2001): 171—184.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра.
- Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ćurčić, Slobodan (1979). Gračanica: King Milutin's Church and Its Place in Late Byzantine Architecture. Pennsylvania State University Press.