Теодор I Палеолог — разлика између измена
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
| место_рођења = [[Византијски Цариград|Цариград]] |
| место_рођења = [[Византијски Цариград|Цариград]] |
||
| држава_рођења = [[Византијско царство]] |
| држава_рођења = [[Византијско царство]] |
||
| датум_смрти = [[24. јун]] |
| датум_смрти = [[24. јун]] [[1407]]. |
||
| место_смрти = [[Мистра]] |
| место_смрти = [[Мистра]] |
||
| држава_смрти = [[Византијско царство]] |
| држава_смрти = [[Византијско царство]] |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
| супружник = |
| супружник = |
||
| деца = |
| деца = |
||
| грб = |
|||
| опис_грба = |
|||
}} |
}} |
||
'''Теодор I Палеолог''' ({{јез-гр|Θεόδωρος Α΄ Παλαιολόγος}}) је био први [[морејска деспотовина|морејски деспот]] ([[1383]] — [[1407]]) из [[палеолози|династије Палеолога]]. Био је четврти син [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Јован V Палеолог|Јована V]] ([[1341]] — [[1391]], са прекидима) и његове супруге [[Јелена Кантакузин|Јелене Кантакузин]]. Започео је византијску експанзију на [[Пелопонез]]у и ширење деспотовине<ref name="ODB" />, а уз помоћ [[Албанци|Албанаца]], које је насељавао и користио као војнике, успео је да сломи власт локалних велможа<ref name="ODB">{{ODB}}</ref>. |
'''Теодор I Палеолог''' ({{јез-гр|Θεόδωρος Α΄ Παλαιολόγος}}) је био први [[морејска деспотовина|морејски деспот]] ([[1383]] — [[1407]]) из [[палеолози|династије Палеолога]]. Био је четврти син [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Јован V Палеолог|Јована V]] ([[1341]] — [[1391]], са прекидима) и његове супруге [[Јелена Кантакузин|Јелене Кантакузин]]. Започео је византијску експанзију на [[Пелопонез]]у и ширење деспотовине<ref name="ODB" />, а уз помоћ [[Албанци|Албанаца]], које је насељавао и користио као војнике, успео је да сломи власт локалних велможа<ref name="ODB">{{ODB}}</ref>. |
||
Ред 34: | Ред 36: | ||
!style=background:#dfdead;| Владао |
!style=background:#dfdead;| Владао |
||
|- |
|- |
||
| [[Андроник IV Палеолог|Андроник (-{IV}-)]] || [[1348]] — [[1385]] || [[списак византијских царева|византијски цар]] || Византијом (1376—1379) |
| [[Андроник IV Палеолог|Андроник (-{IV}-)]] || [[1348]] — [[1385]]. || [[списак византијских царева|византијски цар]] || Византијом (1376—1379) |
||
|- |
|- |
||
| [[Манојло II Палеолог|Манојло (-{II}-)]] || [[1350]] — [[1425]] || [[списак византијских царева|византијски цар]] || Византијом (1391—1425) |
| [[Манојло II Палеолог|Манојло (-{II}-)]] || [[1350]] — [[1425]]. || [[списак византијских царева|византијски цар]] || Византијом (1391—1425) |
||
|- |
|- |
||
| Михајло || <!--[[]]—[[]]--> || [[деспот]] || |
| Михајло || <!--[[]]—[[]]--> || [[деспот]] || |
Верзија на датум 17. мај 2014. у 10:08
Теодор Палеолог | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1355. |
Место рођења | Цариград, Византијско царство |
Датум смрти | 24. јун 1407. |
Место смрти | Мистра, Византијско царство |
Теодор I Палеолог (грч. Θεόδωρος Α΄ Παλαιολόγος) је био први морејски деспот (1383 — 1407) из династије Палеолога. Био је четврти син византијског цара Јована V (1341 — 1391, са прекидима) и његове супруге Јелене Кантакузин. Започео је византијску експанзију на Пелопонезу и ширење деспотовине[1], а уз помоћ Албанаца, које је насељавао и користио као војнике, успео је да сломи власт локалних велможа[1].
Порекло и породица
Манојло је био други син Јована V Палеолога и Јелена Кантакузин, која је била ћерка Јована VI Кантакузина (1341 — 1354) и Ирине Асен. Они су поред њега имали још четворо деце.
Име | Живео | Титула | Владао |
---|---|---|---|
Андроник (IV) | 1348 — 1385. | византијски цар | Византијом (1376—1379) |
Манојло (II) | 1350 — 1425. | византијски цар | Византијом (1391—1425) |
Михајло | деспот | ||
Ирина |
Теодор се 1384. године оженио Бартоломејом Ачајоли са којом није имао деце, а према неким изворима његова ванбрачна ћерка је била удата за Сулејмана, једног од синова Бајазита I (1389 — 1402) који су се после његове смрти борили око престола.
Живот и владавина
Теодор је рођен током шесте деценије XIV века у Цариграду. Титула деспота му је додељена 1376. године и он је упућен да преузме власт у Солуну, али је наредне три године провео у заробљеништву, услед побуне његовог старијег брата Андроника IV (1376 — 1379). Он је извршио државни удар, збацио оца са власти, а своју браћу утамничио. Након повратка Јована V на власт, Теодор је ослобођен и почетком девете деценије XIV века бива послан у Мореју. Он успева да сузбије Кантакузине и да 1383. или 1384. године постане суверени владар Морејске деспотовине.
Своју позицију је ојачао 1384. године женидбом са Бартоломејом Ачајоли, ћерком Нерија I Ачајолија (1371 — 1394) господара Коринта и каснијег Атинског војводу. На унутрашњем плану, он почиње интензивно насељавање Албанаца на Пелопонез. Њихов долазак је довео до повећања становништва и радне снаге, који су услед сталних ратова били у смањени, што је омогућило напредак земљорадње и повећање прихода. Поред тога, он их је употребио и као војнике у обрачуну са локалним магнатима, чиме је успео да сузбије њихову самовољу и ојача своју власт.
Теодор је започео ширење византијске власти на рачун латинских суседа у чему је имао делимичног успеха. Након смрти свог таста 1394. године од Карла I Токоа (1386 — 1429) је откупио Коринтску област са градом Коринтом и земљоузом који је омогућава копнени прилаз Пелопонезу. Сукобио се и са тзв. Наварском компанијом која је контролисала север Пелопонеза и победио их 1395. године. Међутим, услед отоманских упада у Морејску деспотовину 1395. и 1397. године, Теодор продаје Коринт (1397) и целу деспотовину (1400) витешком реду Јовановаца и повлачи се у Монемвасију. Они су успели да у наредним годинама одбију све отоманске нападе на Коринтски земљоуз и спрече њихов продор на Пелопонез, али се 1403. године повлаче са њега и Пелопонеза, махом због великог непријатељства локалног грчког становништва према њима[1]. Теодор је након тога повратио пређашње територије и већ 1404. године је под својом контролом држао целокупну Морејску деспотовину.
Теодор I је умро 24.06.1407. године у Мистри, а наследио га је малолетни братанац Теодор II (1407 — 1443), који се од раније налазио у Мореји и припремао да га наследи. Он је био други син његовог брата и тадашњег византијског цара Манојла II (1391 — 1425), са којим је Теодор био у добрим и блиским односима и који му је око 1409. године саставио посмртни говор.
Види још
Референце
- ^ а б в Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.
Литература
- Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8.