Чедомир Мирковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Чедомир Мирковић
Чедомир Мирковић, 2004. године
Датум рођења(1944-01-18)18. јануар 1944.
Место рођењаНеваде, код Горњег МилановцаДФ Југославија
Датум смрти25. април 2005.(2005-04-25) (61 год.)
Место смртиБеоградСрбија и Црна Гора
НаградеИсидора Секулић”,
Милан Богдановић

Чедомир Мирковић (Неваде, код Горњег Милановца, 18. јануар 1944Београд, 25. април 2005) био је српски књижевник, књижевни критичар, есејиста, уредник и политичар.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Мирковић је дипломирао 1966. на Филолошком факултету у Београду,[2] на Одсеку за југословенске књижевности. Почео је каријеру као члан редакције „Књижевних новина”. Од 1973. године био је запослен у Телевизији Београд, прво на месту главног и одговорног уредника Школског програма и Културно-образовног програма, а од 1992. био је и вршилац дужности директора Телевизије Београд. Две године касније прихватио је место директора издавачке куће „Просвета” а на том месту је остао до 2000. године.

Био је потпредседник Нове Демократије (члан опозиционе коалиције ДЕПОС) а пре тога је био председник Социјалдемократске партије центра (две странке су се ујединиле 1994. године).[3] Једно време је био и посланик у Савезној скупштини.

Објавио је десетак књига есеја, приповедака, књижевних критика и један роман. Годинама је био стални књижевни критичар листа Политика, а такође је објављивао кратке текстове и цртице из културног живота у листовима и часописима (Јединство, Летопис Матице српске и др.). У децембру 2004. године изабран је за потпредседника Удружења књижевника Србије.

Преминуо је у Београду 25. априла 2005. године у 61. години од последица можданог удара.[4] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

По њему је 2016. године названа Награда „Чедомир Мирковић”. Њен други добитник, 2017. године, био је Срба Игњатовић.[5]

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Чедомир Мирковић додељује Сави Јанковићу Повељу Удружења књижевника Србије, децембра 2004. године

Критике и есеји[уреди | уреди извор]

  • Писци, књиге, читаоци, (есеји), 1978, 1981,
  • Једна деценија: књижевна вредновања, 1981,
  • Аргументи и оцене: књижевна вредновања, 1984,
  • Одабране странице (на македонском), 1987,
  • Суботњи дневник, 1989,
  • Суботњи дневник II, 1991,
  • Змајев знак на корицама, 1992,
  • Суботњи дневник III, 1994,
  • Под окриљем нечастивог (шездесет шест савремених српских романсијера), 1995, 1996.
  • У ђаљволовом видокругу (шездесет шест савремених српских песника), 1996,
  • Кругови тајанствене светлости (тридесет три савремена српска приповедача), 1997,
  • Изабране критике: 222 писца, 444 оцене, 1, 2004,
  • Изабране критике: 222 писца, 444 оцене, 2, 2004

Записи[уреди | уреди извор]

  • Без илузија, 1981,
  • Поноћни дневник, 1983,
  • У критичарској доколици, 1987, 1989,
  • Нове доколице, 1989,
  • Невидљиви оквири, 1994,
  • Одреднице, 2000,
  • Надомак ћутања: 1001 дан, дневнички записи 1994—1999, 1999.

Приповетке[уреди | уреди извор]

  • Погорелци, 1986, 1990, 1999,
  • Мрак у мраку, 1999,
  • Рибља кост, 2000

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Радио-телевизија Србије. „Времеплов (25.4.2010)”. Приступљено 18. 1. 2012. 
  2. ^ SEEcult.org (25. 4. 2005). „Преминуо Чедомир Мирковић”. Приступљено 18. 1. 2012. 
  3. ^ „Нови избори у СРЈ? („АИМ”, 25. септембар 1994.)”. Архивирано из оригинала 05. јул 2019. г. Приступљено 05. јул 2019.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)
  4. ^ Тумач са мером („Вечерње новости”, 25. април 2005.)
  5. ^ Срби Игњатовићу „Чедомир Мирковић” („Политика”, 18. јануар 2017.)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]