Пређи на садржај

Неваде

За чланак о средњовековној тврђави, погледајте чланак Тврђава Неваде.
Неваде
Неваде, приградско насеље Горњег Милановца
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2022.Раст 644
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 00″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.033333° С; 20.5° И / 44.033333; 20.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина405 m
Неваде на карти Србије
Неваде
Неваде
Неваде на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Неваде је приградско насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. године било је 644 становника. Налази се на североисточној страни Горњег Милановца, поред пута за Крагујевац, на надморској висини од 330 до 600 м и површини од 1.047 ха.[1]

Село је првобитно припадало општини и школи у суседном селу Сврачковци, а црквеној парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Бели петак.[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Невадама (општина Горњи Милановац), Споменик-усамљеник у Невадама и Крајпуташи браћи Ковачевић у Невадама.

Историја

[уреди | уреди извор]

У овом селу има трагова из периода средњовековне Србије. Неваде је село које је први пут споменуто 1397. године. Тада је угарска војска упала у северне крајеве Србије и спалила две тврђаве у околини Рудника – Неваде и Честин. Тврђава Неваде је бранила важан пут који је спајао долине Груже и Деспотовице.[1]

У турском попису из 1525. године забележено је да је имало 19 домова. Нема тумачења о настанку имена села.[1] Најездом Турака село је исељено и опустело. У 18. веку населили су га досељеници из Црне Горе, Херцеговине и Сјеничке висоравни.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 105 ратника. Погинуло их је 53 а 52 је преживело.[1]

Познати становници

[уреди | уреди извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 613 становника, 1921. године 544, а 2002. године тај број се попео на 606.[1]

У насељу Неваде живи 440 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,8 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 177 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 582
1953. 572
1961. 579
1971. 514
1981. 396
1991. 504 496
2002. 549 555
2011. 627
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
543 98,90%
Словенци
3 0,54%
Муслимани
1 0,18%
Југословени
1 0,18%
непознато
1 0,18%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 119 124 150 139 121 149 177


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 27 40 34 53 12 9 2 0 0 0 3,10
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 236 74 149 9 4 0
Женски 238 48 151 33 5 1
УКУПНО 474 122 300 42 9 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 125 17 0 0 58
Женски 116 21 0 0 55
Укупно 241 38 0 0 113
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 8 10 1 10
Женски 1 0 13 4 1
Укупно 2 8 23 5 11
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 4 3 1 0
Женски 0 3 2 3 5
Укупно 0 7 5 4 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 11
Женски 2 0 0 6
Укупно 3 0 0 17

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 314. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]