Неваде

Неваде
Неваде;
	Неваде, приградско насеље Горњег Милановца
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	644
Географске карактеристике
Координате	44° 02′ 00″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.033333° С; 20.5° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	405 m
	Неваде Неваде на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

За чланак о средњовековној тврђави, погледајте чланак Тврђава Неваде.

Неваде је приградско насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. године било је 644 становника. Налази се на североисточној страни Горњег Милановца, поред пута за Крагујевац, на надморској висини од 330 до 600 м и површини од 1.047 ха.^[1]

Село је првобитно припадало општини и школи у суседном селу Сврачковци, а црквеној парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Бели петак.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Невадама (општина Горњи Милановац), Споменик-усамљеник у Невадама и Крајпуташи браћи Ковачевић у Невадама.

Историја

У овом селу има трагова из периода средњовековне Србије. Неваде је село које је први пут споменуто 1397. године. Тада је угарска војска упала у северне крајеве Србије и спалила две тврђаве у околини Рудника – Неваде и Честин. Тврђава Неваде је бранила важан пут који је спајао долине Груже и Деспотовице.^[1]

У турском попису из 1525. године забележено је да је имало 19 домова. Нема тумачења о настанку имена села.^[1] Најездом Турака село је исељено и опустело. У 18. веку населили су га досељеници из Црне Горе, Херцеговине и Сјеничке висоравни.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 105 ратника. Погинуло их је 53 а 52 је преживело.^[1]

Познати становници

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 613 становника, 1921. године 544, а 2002. године тај број се попео на 606.^[1]

У насељу Неваде живи 440 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,8 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 177 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	582
1953.	572
1961.	579
1971.	514
1981.	396
1991.	504	496
2002.	549	555
2011.	627

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	543	98,90%
Словенци	3	0,54%
Муслимани	1	0,18%
Југословени	1	0,18%
непознато	1	0,18%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	4
80+	5	10
75—79	7	9
70—74	16	14
65—69	10	10
60—64	15	13
55—59	12	9
50—54	21	23
45—49	33	15
40—44	23	33
35—39	11	20
30—34	10	9
25—29	19	23
20—24	21	23
15—19	33	23
10—14	14	19
5—9	13	11
0—4	12	6
Просек :	38,8	40,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	119	124	150	139	121	149	177

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	27	40	34	53	12	9	2	0	0	0	3,10

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	236	74	149	9	4	0
Женски	238	48	151	33	5	1
УКУПНО	474	122	300	42	9	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	125	17	0	0	58
Женски	116	21	0	0	55
Укупно	241	38	0	0	113

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	8	10	1	10
Женски	1	0	13	4	1
Укупно	2	8	23	5	11

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	3	1	0
Женски	0	3	2	3	5
Укупно	0	7	5	4	5

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	11
Женски	2	0	0	6
Укупно	3	0	0	17

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 314.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 314.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]