Прича о кмету Симану је приповетка Иве Андрића објављена 1969. Објављена је у делу „Прича о кмету Симану и друге приповетке“. Радња је смештене у време после Берлинског конгреса, 1878, у Босни и Херцеговини за време њене окупације од стране Аусто-Угарске. Писац је записивао догађаје Симана, Селимовог кмета.
Симан је имао имање и породицу, али је редовно морао да плаћа данак свом везиру. И једнога дана, охрабрен што Босна више није Турска, Симан је одбио да плати данак и отерао везира празних руку уз грубе речи. После тога у домаћинству му је све кренуло набоље, боље су јели и живели, али је Селим тужио Симана суду и суд је донео одлуку да Симан плати велику одштету, што је он одбио. Одбивши то, Симану је одузето имање, жена и деца су му поумирала, а и сам је, на крају завршио као просјак.
Ова приповетка за собом носи и једну поуку: „Боље је понекад нешто прећутати, него рећи“, како Иво Андрић каже „у ћутању је сигурност.”
приче Дан у Риму, Ноћ у Алхамбри, Бајрон у Синтри (за време боравка на Југу)
есеји о Гоји и Мостови (за време боравка на Југу)
Шпанска стварност и први кораци у њој (1934)
На Невском проспекту (1946)
Утисци из Стаљинграда (1947)
На вест да је Бруса погорела (1958)
Север (1965)
Земља на Северу (1965)
текстови Сан о граду; Један поглед на Сарајево, На јеврејском гробљу у Сарајеву, Раја у Сарајеву; На камену, у Почитељу; Тренутак у Топлој; Крај светлог Охридског језера; Долином Радике, и даље, О летовању у Словенији
