Ренкин Инлет

Координате: 62° 48′ 35″ N 092° 05′ 58″ W / 62.80972° С; 92.09944° З / 62.80972; -92.09944
С Википедије, слободне енциклопедије
Ренкин Инлет
Rankin Inlet
Kangiqliniq
ᑲᖏᕿᓂᖅ
Координате: 62° 48′ 35″ N 092° 05′ 58″ W / 62.80972° С; 92.09944° З / 62.80972; -92.09944
Држава Канада
ТериторијеНунавут
РегионКивалик
Влада[1][2][3]
 • ТипСавет насеља
 • ГрадоначелникHarry Towtongie
 • ЗСНКети Товтонг
Лорни Кусукак
Површина[4]
 • Укупно20,24 km2 (7,81 sq mi)
 • Популациони центар2,59 km2 (1,00 sq mi)
Надморска висина[5]28 m (92 ft)
Становништво (2016)[4][6]
 • Укупно2,842
 • Густина0,14/km2 (0,36/sq mi)
 • Популациони центар2,441
 • Популациони центар густина940/km2 (2,400/sq mi)
Временска зонаUTC−6 (UTC−06:00)
 • Лети (DST)ЛРВ (UTC−05:00)
Поштански бројX0C 0G0
Позивни бројеви867
Ерија код645
ОГИК кодOANSI
НТС Мапа055K16
Водени путЗалив Хадсон
Веб-сајтwww.rankininlet.net
Мапа
Ренкин Инлет
Овај чланак садржи специјалне карактере. Без одговарајуће подршке за обраду података, можда ћете видети упитнике, кутијице или друге симболе.

Ренкин Инлет (енгл. Rankin Inlet, Kangiqliniq [7] ᑲᖏᕿᓂᖅ[8][9]), што значи дубоки залив, је Инуитски заселак на полуострву Кудлулик у Нунавуту, Канада.[10] То је највећи заселак и друго по величини насеље у Нунавуту, после територијалне престонице Икалуита. Налази се у северозападном делу залива Хадсон, између Честерфилд Инлета и Арвијата, то је регионални центар за регион Кивалик.

На плебисциту о главном граду Нунавута 1995. године Икалуит је победио Ренкин Инлет и постао територијални главни град Нунавута.

Историја[уреди | уреди извор]

Археолошка налазишта сугеришу да су ову област око 1200. године нове ере насељавали народи Туле, ловци на китове. До касног 18. века, наследили су их Карибу Инуити који су ловили карибуе у копненом делу области и пецали арктичку пастрмку дуж обале, као и на рекема Дајана и Мелијадин. Компанија Хадсоновог залива (КХБ) доминирала је целим заливом у 17. веку, а после 1717. године, бродови од Черчила у Манитоби трговали су на север до залива Ранкин и даље. Једно од познатих догађаја је била несрећа експедиције Џејмса Најта. Експрдициона група је доживела бродолом на острву Марбле, 32 km (20 mi) источно од залива Ранкин. Цела група Џејмса Најта је несрећно завршила на острву око 1722. године, како се сазнало из извештаја Вилијама Мура из 1747. године. Компанија Хадсоновог залива је дошл у област средином 19. века а амерички и европски китоловци, које су пратили трговци крзном који су ухватили кожу беле лисице почетком 20. века, а затим мисионари који су донели систем писаног језика.[11][12]

Сам град су основали власници рудника Ренкин Инлет, северно од увале Џонстон. Почевши од 1957. године, рудник је експлоатисао руде никла и бакра из подземних копова. Рудник је био први који је запошљавао Инуите у Канади. Када је рудник затворен 1962. године, у Инлету Ренкину је живело око 500 Инуита, а 70-80% су били радници у руднику. Уследило је неколико неуспешних покушаја да се развију алтернативни извори прихода за град. То је укључивало ранч свиња 1969. године и подухват узгоја пилића 1970-их. Обе групе животиња су храњене храном од локалне рибе, што је месу дало непријатан укус. Такође је било уобичајено да се животиње смрзну или да их поједу поларни медведи.[13] Рудник злата Мелиадине којим управља Агнико-Игл отворен је 2019. године и очекује се да ће производња трајати најмање до 2034. године.

Од 1985. до 1997. године Кивалик Хал је радио као интернат за ученике Инуита, била је призната као резиденцијална школа за период пре 1995. године када је њоме управљала Савезна влада.[14][15]

Демографија[уреди | уреди извор]

Историја савезног пописа становништва Ренкин Инлета
Год.Поп.± %
1971.566—    
1976.852+50,5%
1981.1.109+30,2%
1986.1.374+23,9%
1991.1.706+24,2%
1996.2.058+20,6%
2001.2.177+5,8%
2006.2.358+8,3%
2011.2.557+8,4%
2016.2.842+11,1%
2021.2.975+4,7%
Извор: Статистичка служба Канаде
[16][17][18][19][20][21][22][23][4][24]

По попису становништва из 2021. који је спровео Статистички завод Канаде, Ренкин Инлет је имао популацију од 2.975 становника који живе у 826. од укупно 1.026 приватних станова, што је промена од 4,7% у односу на 2016. годину од 2.842 становника. Са површином од 20,03 km2 (7,73 sq mi), имао је густину насељености од 148,5/км2 (384,7/ск ми) 2021. године.[24]

Уметност и култура[уреди | уреди извор]

Ренкин Инлет није само познат по својим уметницима и занатлијама, већ је познат и као једини објекат за производњу керамике Инуита ликовне уметности јединствене у свету.[25] Уметници из заједнице раде у различитим медијима, укључујући керамику, графике, бронзане одливе, резбарије, акварел и цртеж. Галерија Кутија шибица, основана 1987. године, приказује уметничка дела и пружа образовне ресурсе.

Заједницу опслужује Кивалик Њуз, недељне новине које се штампају и на енглеском и на инуктитуту језику.

Традиционални годишњи пролећни фестивал Пакалак Тим укључује такмичење у пецању и трке моторних санки.[26]

Услуге[уреди | уреди извор]

Заједницу опслужује аеродром Ренкин Инлет и водени пут за снабдевање. Намирнице и потрепштине за домаћинство могу се купити у Северној продавницама компаније Норт Вест или у Кисарвик Кооперативу.

Постоје две продавнице, једна је Ред Топ Варajeти шоп, формално Инукшук шоп, а друга је Кативик Тру Ваљу Хардвер. Оба су у локалном власништву и њима управљају локани Инуити.

Постоји неколико места за ручавање, укључујући Каптинс Гали (која се налази у хотелу Синиктарвик), Турарвик Инс Норт (Кисарвик Кооперативе) и три локала Тим Хортонс (у Нортерн Стору и две продавнице).[27]

Постоји продавница ауто делова под називом Ренкин Ауто ељу. Ова продавница има делове за аутомобилску опрему а такође уља и алате.

Преноћиште[уреди | уреди извор]

Ренкин Инлет има неколико хотела, укључујући хотел Синиктарвик[28] и апартмане Катимавик.[29]

Географија[уреди | уреди извор]

Залив Ренкин је познат по хладном ветру, јаким зимским олујама и воденим ресурсима. Река Дајана се улива са севера у истоимени улив засеока. Мали регион Кивалик има неколико језера, од којих је највеће језеро Ниписа, а окружена је са два залива, заливом Мелвин на западу и заливом Прери на истоку. Полуострво Паникток, на крајњој западној обали увале, представља заклон за мањи регион Кивалик. Десетине острва су прошаране уливом, укључујући острво Томсон, највеће, и Баријерска острва, најдужи ланац. Ови природни ресурси привлаче туристе који лове, пецају и возе кану. Територијални парк Икалугарјуп Нунанга, 10 km (6,2 mi) северозападно од залива Ранкин, познат је по планинарењу, пецању, посматрању птица и археолошким налазиштима Туле.[30][31]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима Аеродрум Ренкин Инлет
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Индекс субјективне топлоте −3,0 −4,4 1,1 2,5 13,4 26,3 32,2 31,8 21,8 11,7 1,4 0,8 32,2
Апсолутни максимум, °C (°F) −2,5
(27,5) 		−4,4
(24,1) 		1,3
(34,3) 		3,4
(38,1) 		14,1
(57,4) 		26,1
(79) 		28,9
(84) 		30,5
(86,9) 		20,6
(69,1) 		11,8
(53,2) 		1,5
(34,7) 		0,9
(33,6) 		30,5
(86,9)
Максимум, °C (°F) −27,3
(−17,1) 		−26,1
(−15) 		−20,6
(−5,1) 		−11,1
(12) 		−2,4
(27,7) 		7,9
(46,2) 		14,9
(58,8) 		13,1
(55,6) 		6,3
(43,3) 		−1,9
(28,6) 		−13,0
(8,6) 		−21,9
(−7,4) 		−6,9
(19,6)
Просек, °C (°F) −30,8
(−23,4) 		−29,9
(−21,8) 		−25,0
(−13) 		−15,6
(3,9) 		−5,8
(21,6) 		4,2
(39,6) 		10,5
(50,9) 		9,7
(49,5) 		3,8
(38,8) 		−4,6
(23,7) 		−17,0
(1,4) 		−25,7
(−14,3) 		−10,5
(13,1)
Минимум, °C (°F) −34,4
(−29,9) 		−33,6
(−28,5) 		−29,2
(−20,6) 		−20,1
(−4,2) 		−9,0
(15,8) 		0,5
(32,9) 		6,1
(43) 		6,2
(43,2) 		1,3
(34,3) 		−7,3
(18,9) 		−20,9
(−5,6) 		−29,4
(−20,9) 		−14,2
(6,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −46,1
(−51) 		−49,8
(−57,6) 		−43,4
(−46,1) 		−35,7
(−32,3) 		−23,8
(−10,8) 		−9,4
(15,1) 		−1,9
(28,6) 		−1,4
(29,5) 		−9,0
(15,8) 		−27,4
(−17,3) 		−36,5
(−33,7) 		−43,6
(−46,5) 		−49,8
(−57,6)
Индекс субјективне хладноће −66,8 −70,5 −64,4 −53,6 −35,9 −17,6 −5,3 −8,8 −18,1 −42,7 −55,3 −62,4 −70,5
Количина падавина, mm (in) 8,7
(0,343) 		8,2
(0,323) 		12,3
(0,484) 		19,9
(0,783) 		19,5
(0,768) 		26,6
(1,047) 		42,0
(1,654) 		57,4
(2,26) 		42,9
(1,689) 		38,0
(1,496) 		21,7
(0,854) 		12,8
(0,504) 		310,1
(12,209)
Количина кише, mm (in) 0,0
(0) 		0,0
(0) 		0,0
(0) 		1,1
(0,043) 		7,0
(0,276) 		22,1
(0,87) 		41,9
(1,65) 		57,2
(2,252) 		39,1
(1,539) 		12,9
(0,508) 		0,3
(0,012) 		0,1
(0,004) 		181,8
(7,157)
Количина снега, cm (in) 8,9
(3,5) 		8,5
(3,35) 		12,5
(4,92) 		19,2
(7,56) 		13,0
(5,12) 		4,6
(1,81) 		0,1
(0,04) 		0,2
(0,08) 		3,8
(1,5) 		25,5
(10,04) 		22,4
(8,82) 		13,3
(5,24) 		131,9
(51,93)
Дани са падавинама (≥ 0.2 mm) 7,8 6,6 9,0 8,5 8,7 7,7 10,4 13,2 12,7 14,9 12,6 10,0 122,1
Дани са кишом (≥ 0.2 mm) 0,0 0,0 0,0 0,7 2,3 6,3 10,4 13,2 10,5 4,2 0,4 0,1 48,4
Дани са снегом (≥ 0.2 cm) 7,8 6,7 9,0 8,2 7,1 2,0 0,1 0,1 3,3 12,4 12,5 10,0 79,3
Релативна влажност, % 66,2 67,3 71,3 79,0 82,3 72,3 66,6 70,6 76,3 84,5 78,4 70,2 73,7
Извор: Енвајермент Канада, Канадске климатске нормале 1981–2010[32]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nunavummiut vie for council positions in upcoming hamlet elections”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2018. г. Приступљено 25. 03. 2022. 
  2. ^ Results for the constituency of Rankin Inlet North-Chesterfield Inlet Архивирано 2013-11-14 на сајту Wayback Machine at Elections Nunavut
  3. ^ „Results for the constituency of Rankin Inlet South”. Архивирано из оригинала 2016-04-04. г. Приступљено 2017-01-11. 
  4. ^ а б в „Population and dwelling counts, for Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), 2016 and 2011 censuses – 100% data (Yukon)”. Statistics Canada. 8. 2. 2017. Приступљено 30. 1. 2022. 
  5. ^ Elevation at airport. Canada Flight Supplement. Effective 0901Z 16 July 2020 to 0901Z 10 September 2020.
  6. ^ „Census Profile, 2016 Census Rankin Inlet [Population centre], Nunavut and Keewatin, Region [Census division], Nunavut”. Statistics Canada. Приступљено 2017-02-18. 
  7. ^ Ренкин Инлет
  8. ^ База података
  9. ^ „Harvest Estimates” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2012-04-25. г. Приступљено 2011-11-07. 
  10. ^ nkin Inlet at the Atlas of Canada
  11. ^ „NOTRE DAME DU CAP”. arcicomi.ca. Архивирано из оригинала 2003-05-03. г. Приступљено 2008-01-26. 
  12. ^ „Pulaarvik Kablu Friendship Centre”. pulaarvik.ca. Архивирано из оригинала 10. 02. 2012. г. Приступљено 2008-01-26. 
  13. ^ History of the Development of Agriculture in the N.W.T. Архивирано 2007-09-29 на сајту Wayback Machine
  14. ^ „Kivalliq Hall qualifies for residential school settlements, Nunavut appeals court rules | CBC News”. 
  15. ^ „Nunavut judge recognizes Kivalliq Hall as a residential school”. Nunatsiaq News (на језику: енглески). 2016-12-20. Приступљено 2021-09-16. 
  16. ^ „1976 Census of Canada: Population - Geographic Distributions” (PDF). Statistics Canada. јун 1977. Приступљено 30. 1. 2022. 
  17. ^ „1981 Census of Canada: Census subdivisions in decreasing population order” (PDF). Statistics Canada. мај 1992. Приступљено 30. 1. 2021. 
  18. ^ „1986 Census: Population - Census Divisions and Census Subdivisions” (PDF). Statistics Canada. септембар 1987. Приступљено 30. 1. 2022. 
  19. ^ „91 Census: Census Divisions and Census Subdivisions - Population and Dwelling Counts” (PDF). Statistics Canada. април 1992. Приступљено 30. 1. 2022. 
  20. ^ „96 Census: A National Overview - Population and Dwelling Counts” (PDF). Statistics Canada. април 1997. Приступљено 30. 1. 2022. 
  21. ^ „Population and Dwelling Counts, for Canada, Provinces and Territories, and Census Subdivisions (Municipalities), 2001 and 1996 Censuses - 100% Data (Yukon Territory)”. Statistics Canada. 15. 8. 2012. Приступљено 30. 1. 2022. 
  22. ^ „Population and dwelling counts, for Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), 2006 and 2001 censuses - 100% data (Yukon Territory)”. Statistics Canada. 20. 8. 2021. Приступљено 30. 1. 2022. 
  23. ^ „Corrections and updates: Population and dwelling count amendments, 2011 Census”. Statistics Canada. 4. 3. 2014. Приступљено 30. 1. 2022. 
  24. ^ а б „Population and dwelling counts: Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), Nunavut”. Statistics Canada. 9. 2. 2022. Приступљено 19. 2. 2022. 
  25. ^ Rankin Inlet art and artists Архивирано 2007-10-22 на сајту Wayback Machine
  26. ^ Rogers, Sarah (5. 12. 2020). „CBC to air comedy series episode filmed in Nunavut”. Nunatsiaq News. Nortext Publishing. Приступљено 29. 3. 2021. 
  27. ^ „Tim Hortons hype out of line, says Nunavut restaurant-owner”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2018. г. Приступљено 25. 03. 2022. 
  28. ^ Siniktarvik Hotel
  29. ^ Katimavik Suites
  30. ^ „Landmarks”. worldviewtravel.com. Архивирано из оригинала 2007-11-05. г. Приступљено 2008-01-26. 
  31. ^ „Iqalugaarjuup Nunanga Territorial Park.”. Nunavut Parks. Архивирано из оригинала 2007-06-08. г. Приступљено 2008-01-26. 
  32. ^ „Rankin Inlet A”. Канадске климатске нормале 1981–2010. Енвајермент Канада. Climate ID: 2303401. Приступљено 2020-10-19. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ренкин Инлет на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ренкин_Инлет&oldid=25961906”