Пређи на садржај

Доња Канада

С Википедије, слободне енциклопедије
Дoња Канада
Province of Lower Canada
Province du Bas-Canada
Британска колонија (1791—1840)
Застава Велике Британије (1707–1800)
Застава
Мапа Доње Канаде (наранџаста) са Канадом из 21. века (ружичаста) која је окружује
Мапа Доње Канаде (наранџаста) са Канадом из 21. века (ружичаста) која је окружује
Колонија Канада
Британска колонија Квебек
Колонија26. децембар 1791
Founded byВелика Британија
КолонијаКвебек 1791–1841
Влада
Олигархија
Уставна монархија
 • ТипМонархија
 • 1791–1820Џорџ III
 • 1820–1830Џорџ IV
 • 1830–1837Вилијам IV
 • 1837–1841Викторија
 • Подгувернер (Канада)Извршно веће Горње Канаде
Површина
 • Укупно534,185 km2 (206,250 sq mi)
Становништво (1839[1])
 • Укупно700,00
 • Густина0,13/km2 (0,34/sq mi)

Доња Канада (енгл. Province of Lower Canada, фр. Province du Bas-Canada), је била британска колонија на доњем делу реке Сен Лорен и на обали залива Сен Лорена (1791–1841). Покривао је јужни део садашње провинције Квебек и регион Лабрадор садашње провинције Њуфаундленд и Лабрадор (све док се регион Лабрадора није спојио са Њуфаундлендом 1809. године).[2]

Доња Канада се састојала од дела бивше колоније Канаде Нове Француске, коју је освојила Велика Британија у Седмогодишњем рату који се завршио 1763. године (који се у Сједињеним Државама назива и Француско-индијски рат). Остали делови Нове Француске које је освојила Британија постали су колоније Нова Шкотска, Њу Брансвик и Острво Принца Едварда.

Покрајина Доња Канада настала је „Уставним актом из 1791.” године поделом британске колоније „Провинције Квебек” (1763–1791)[3] на провинцију Доња Канада и провинцију Горња Канада. Префикс „доњи“ у његовом називу односи се на њен географски положај даље низводно од изворишта реке Сен Лорен од њене савремене Горње Канаде, данашњег јужног Онтарија.

Доња Канада је укинута 1841. године када су она и суседна Горња Канада се уједињене у провинцију Канаду.[4]

Попут Горње Канаде, и у Доњој Канади је дошло до значајних политичких немира. Двадесет две године након инвазије Сједињених Држава у рату 1812. године, побуна је довела у питање британску владавину територијом настањеног претежно француским становништвом. Након што су владине трупе и лојални добровољци угушили „Патриотска побуну 1837–1838”,[5] Устав из 1791. суспендован је 27. марта 1838. и именован је посебан савет за управљање колонијом. Неуспели покушај револуционара Роберта Нелсона да прогласи Републику Доњу Канаду тиме је осујећен.

Провинције Доња Канада и Горња Канада комбиноване су као „Уједињена провинција Канаде” 1841. године, када је ступио на снагу Акт о унији из 1840. године. Њихова засебна законодавна тела су комбинована у један парламент са једнаком заступљеношћу за оба конститутивна дела, иако је Доња Канада имала већи број становника.[6]

Провинција Доња Канада је наследила мешовити скуп француских и енглеских институција које су постојале у провинцији Квебек током периода од 1763 до 1791. године и које су наставиле да постоје касније у Источној Канади (1841–1867) и на крају у садашњој провинцији Квебек (од 1867).

Устав Доње Канаде 1791

Становништво

[уреди | уреди извор]

Доњу Канаду су углавном насељавали Франкоканађани, етничка група која води своје порекло од француских колониста који су се населили у Канади од 17. века pa надаље.

Становништво Доње Канаде, 1806. до 1841.
Година Процена пописа[9]
1806. 250.000
1814. 335.000
1822. 427.465
1825. 479.288
1827. 473.475
1831. 553.134
1841. 650.000

Транспорт

[уреди | уреди извор]
Ознака тренутне руте која се види дуж Пута

Путовање по Доњој Канади одвијало се воденим путем углавном дуж реке Сен Лорена. На копну једини пут за вече удаљености био је Шемен ду Рој или Краљев аутопут, који је 1730-их изградила влада Нова Француска.[10] Краљевски аутопут је био, поред поштанске руте, примарно средство путничког путовања на велике удаљености све док пароброди (1815) и железница (1850) нису почели да растеречују краљевски пут.[10] Важност краљевског пута је опала након 1850-их и неће се поново појавити као кључно превозно средство све док модеран систем аутопутева Квебека није створен у 20. веку.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „The emigrant's handbook of facts concerning Canada, New Zealand, Australia, Cape of Good Hope, &c”. Open Library. стр. 2—3. Приступљено 22. 12. 2013. 
  2. ^ „Labrador–Canada Boundary”. marianopolis. 2007. Приступљено 20. 3. 2008. „Labrador Act, 1809. – An imperial act (49 Geo. III, cap. 27), 1809, предвиђено је поновно припајање Њуфаундленду „таквих делова обале Лабрадора од реке Сент Џон до Хадсонових стрејтова, и поменутог острва Антикости, и свих других мањих острва која су тако припојена Влади Њуфаундленда поменутом Прокламацијом од седмог октобра хиљаду седамсто шездесет треће (осим поменутих острва Мадлена) биће одвојено од поменуте владе Доње Канаде и поново припојено Влади Њуфаундленда. 
  3. ^ Fernand Ouellet (4. 3. 2015). „Lower Canada”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. Приступљено 18. 8. 2019. 
  4. ^ James Maurice Stockford Careless; Richard Foot (4. 3. 2015). „Province of Canada 1841–1867”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. Приступљено 18. 8. 2019. 
  5. ^ David Mills; Richard Foot (20. 3. 2017). „Durham Report”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. Приступљено 18. 8. 2019. 
  6. ^ Jacques Monet, SJ; Richard Foot (4. 3. 2015). „Act of Union”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. Приступљено 18. 8. 2019. 
  7. ^ „Mackenzie, William Lyon - Répertoire du patrimoine culturel du Québec”. www.patrimoine-culturel.gouv.qc.ca. Приступљено 19. 11. 2018. 
  8. ^ „Louis-Joseph Papineau”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. Приступљено 18. 8. 2019. 
  9. ^ Censuses of Canada. 1665 to 1871, Statistics of Canada, Volume IV, Ottawa, 1876
  10. ^ а б Roger Lagacé (16. 12. 2014). „Du chemin du Roy au boulevard Gouin”. Le Guide de Montréal-Nord (на језику: француски). Journal Métro de Montréal ("Metro"). 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]