Пређи на садржај

Сакулево

Координате: 40° 51′ 44″ С; 21° 29′ 41″ И / 40.86230227615249° С; 21.4947264774698° И / 40.86230227615249; 21.4947264774698
С Википедије, слободне енциклопедије
Сакулево
Мештани Сакулева за време Првог светског рата
Административни подаци
ДржаваГрчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругЛерин
ОпштинаЛерин
Становништво
 — 2021.120
Географске карактеристике
Координате40° 51′ 44″ С; 21° 29′ 41″ И / 40.86230227615249° С; 21.4947264774698° И / 40.86230227615249; 21.4947264774698
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина680 m
Сакулево на карти Грчке
Сакулево
Сакулево
Сакулево на карти Грчке

Сакулево (грч. Μαρίνα, Марина, до 1928. године грч. Σακούλεβο, Сакулево) је насеље у Грчкој у општини Лерин, периферија Западна Македонија. Према попису из 2011. било је 120 становника.[1]

Географија

[уреди | уреди извор]

Село лежи на Јелашкој реци, 18 километара североисточно од општинског центра града Лерина (Φλώρινα) и 11 километара источно од најближег насеља Доње Клештино (Κάτω Κλεινές), у Пелагонији, у близини државне границе са Северном Македонијом.

Историја

[уреди | уреди извор]

Османски период

[уреди | уреди извор]
Становништво Сакулева у време Првог светског рата

У османским статистикама хришћанског становништва, наводи се село Сакулова са 28 домаћинстава. 1845. године, руски слависта Виктор Григорович описује Секулево као бугарско село. 1861. године, Јохан фон Хан на етничкој карти долине Вардара, наводи Сакулево као мешовито бугарско-албанско село.

На почетку 20. века, Сакулево је национално мешовито село, насељено македонским Словенима и Турцима. По статистикама службеника Бугарске егзархије Васила Канчова из 1900. године у селу живи 380 становника које он наводи као Бугаре и 80 становника Турака. Од 1904. године, после Илинданског устанка, сво хришћанско становништво села је у саставу Бугарске егзархије. По подацима секретара егзархије Димитра Мишева у делу "La Macédoine et sa Population Chrétienne“, из 1905. године, везаних за статистику хришћанског становништва, у селу живи 336 Словена егзархиста.

После Балканских ратова

[уреди | уреди извор]

У Првом балканском рату 1912. године, село је ослободила грчка војска. После Другог балканског рата и договора око поделе отоманске области Македоније село улази у састав Краљевине Грчке.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]