Сусрети на Змајевцу

Сусрети на Змајевцу је манифестација на којој се представљају изворне певачке групе и парови српског говорног подручја и одржава се сваке године у недељу после празника Светог Пророка Илије на локалитету Змајевац у Рожанству. Манифестација се одржава залагањем Милунке Томашевић Хаџије и у организацији Туристичког друштва „Извор Змајевац” и Удружења грађана „Распевани Златибор”.

Извор Змајевац

Змајевац је име за извор који избија из једне пећине која се налази у подножју Великог брда, на југоистоку села Рожанства. Вода је тако хладна током читаве године, а избија у великом млазу (око 20 литара у секунди) да је народ одувек веровао да само змајеви као непозната, надприродна и свемоћна бића могу обезбедити такве изворе који не зависе од временских промена, па током суше исто као и у кишним периодима дају подједнаку количину воде. Управо из тог разлога, народ је некада веровао и у њена лековита својства. Данас овај извор снабдева неколико села квалитетном пијаћом водом путем савременог система водоводних постројења и цевовода, па је човек, користећи науку, савладао снагу непознатог змаја и подредио је својим потребама.

Народно веровање

Змајеви су бића из паганских, незнабожачких времена када се све што се разумом није могло објаснити приписивало непознатим моћним надприродним силама. Испредале су се тако легенде, преносиле с колена на колено и сачувале до наших дана. И када је хришћанско становништво преовладало на овим просторима, празноверје, сујеверје и страх од непознатих бића нису нестали. Веровало се тако да је моћни змај у ову пећину долазио сваке године и то у прву недељу после празника посвећеног светом Илији громовнику како би се окупао у овом леденом, лековитом извору. Народ је приповедао да су га многи видели и описивао као сјајно биће дугачко као вратило од чијег је тела, уоколо, на све стране, сипала ужарена ватра. Долазио је рано, у зору и нестајао у пећини. Управо из тог разлога људи су, незнано када али свакако давних времена, кренули да зором долазе на овај извор назвавши га Змајевац и да се ради здравља или излечења, купају или умивају у његовој леденој води. Сматрало се да челично здравље једног неуништивог Змаја даје гаранцију да ће и сваки човек који га следи, купајући се истом водом, постати и остати вечно здрав.

Ти доласци на извор ради умивања прерасли су у све бројнија окупљања, најпре мештана села Рожанства, а потом и других из околних села. А када се већ тако у великом броју нађу заједно и то у недељу када се празнује и не ради, отпочела су дружења, разговори, сусрети, виђења, па понека песма и игра. Тако се усталило саборовање на ливади близу пећине и извора Змајевца и то увек у недељу после Илиндана који се сваке године слави 2. августа, а недеља како те године падне.

Сабор у Рожанству

Вашари, сабори, панађури имају дугу традицију у српском православном народу. Сви су везани за неке црквене празнике, а окупљања су најчешће била око храмова и богомоља али и на другим местима погодним за саборовање и кола. Веома често било је то у близини извора хладне пијаће воде која је значила живот и без које се није могло. Скупови организовани пре свега ради забаве, весеља, игре и упознавања и дружења и у селу Рожанству су имали своју дугу, вековну традицију. У центру села одржавао се вашар на Томиндан 19. октобра, на Митровдан 8. новембра као и на Српску Нову годину или Мали Божић 14. јануара. На треће Тројице село је славило своју приславу у центру али и у сваком дому, на Ивањдан 7. јула, као и на празник Усекованија главе Јована Претече 11. септембра код Јованове воде у Омару такође је био народни вашар.

Сви сабори који су се некада одржавали у центру села и код Омара угасили су се јер је народ временом променио своје навике. Једино је окупљање на ливади у близини пећине и моћног извора Змајевац опстало и чува традицију вековног окупљања и дружења у заједничкој песми и игри. Народу који је живео на селу, условљен више природним него друштвеним правилима и законима и који је вредно и марљиво радио, сабори су представљали велику радост. Ту су се млади упознавали, неки се заволели и бракове склапали. Многи су се посвађани тада мирили, а весеља је било напретек, да се савладају невоље, немаштина, умор, да се провесели, запева, заигра. И за трговце и занатлије, угоститеље, вашари су представљали могућност да се роба прода и заради.

У данашњем времену отуђености и још већег недостатка могућности за праву забаву, стару, некадашњу песму и игру у заједничком колу, вашари имају такође велики значај. Очувању традиције и обичаја, неговању старог начина певања на бас, извиком, уживању у музици трубача, фрулаша, хармоникаша, вашари дају могућност да се даровити покажу, а и да млади упознају, заволе и сачувају као драгоцено наслеђе предака како би га пренели потомцима, уверени да на сопственим, дубоким коренима треба градити будућност.

Спољашње везе

• „Zlatibor: Vašar na Zmajevcu obeležio 171. godišnjicu”. UTNV. Приступљено 16. 2. 2017.