Тијемуе Бакајоко

С Википедије, слободне енциклопедије
Тијемуе Бакајоко
Бакајоко играјући за Челси током 2017. године
Лични подаци
Датум рођења (1994-08-17)17. август 1994. (29 год.)
Место рођења Париз, Француска[1],
Висина 1,89 m[2]
Позиција Задњи везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Монако
Број 6
Јуниорска каријера
2000—2001
2004—2006
2006—2008
2008—2013		 Париз 15еме О.
ЦА Париз—Шарентон
Монтруж ФК 92
Рен
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2014
2013—2014
2014—2017
2017—
2018—2019
2019—		 Рен Б
Рен
Монако
Челси
→ Милан
→ Монако		 16
24
63
29
31
20		 (0)
(1)
(3)
(2)
(1)
(1)
Репрезентативна каријера
2010
2011
2011
2014
2014—2016
2017—		 Француска до 16
Француска до 17
Француска до 18
Француска до 20
Француска до 21
Француска
 2
7
2
3
13
1		 (0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)

Тијемуе Бакајоко (франц. Tiémoué Bakayoko; 17. август 1994) француски је професионални фудбалер, који игра за клуб Монако и репрезентацију Француске. Он игра као задњи везни због своје способности да разбија противничку игру, али се такође сматра за технички надареног играча, а поседује и физичку снагу и агилност. Француски тренер Дидије Дешан за Бакајока је изјавио да је „комплетан везни играч“.

Након прелома ноге, који га је задесио као младог играча, Бакајоко се придружио академији Рена са 13 година. Са 14 година, он је био одбијен у Клерфонтен академији. Сениорску каријеру је почео у Рену, где је имао 24 наступа пре него што се преселио у Монако 2014. године за £7 милиона. У прве две сезоне у клубу, Бакајоко је наступио у 31 утакмици Лиге 1, али је био редован стартер у сезони 2016-17 Лиге 1, помажући свом клубу Монаку да освоји титулу у првенству, а такође је именован у тим сезоне 2016-17 Лиге Шампиона. У 2017. години он се придружио Челсију за £40 милиона.

Бакајоко је имао свој први наступ на међународним утакмицама за Француску у марту 2017. године.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Бакајоко је рођен у Паризу 17. августа 1994. године и играо је за Париз 15семе када је имао пет година. Са девет година, он је играо за ЦА Париз Шарентон, пре него што је прешао у Монтруж ФК 92. Као млад играч, Бакајоко је сломио ногу, која га је спречило да игра фудбал осам месеци. У 2008. години, када је имао 13 година, он се придружио академији Рена.[3] Са 14, он је био одбијен од стране познате академије Клерфонтен.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Рен[уреди | уреди извор]

Бакајоко је дебитовао у Лиги 1 24. августа 2013. године у мечу против Евијана, играјући свих 90 минута у победи 2-1.[4][5]

Монако[уреди | уреди извор]

2014-2015[уреди | уреди извор]

Бакајоко играјући за Монако у 2014. години

Бакајоко се придружио Монаку у јулу 2014. године за £7 милиона,[6] и дебитовао за клуб 10. августа 2014. године у Лиги 1 у мечу против Лорјана. Заменио га је Валер Жерман после 32 минута, а Монако је изгубио 2-1 код куће.[7][8] Због ране замене, створили су се напети односи са менаџером Монака Леонардом Жардимом, а Бакајоко је изјавио: „Од тада, нешто је мало сломљено између њега и мене”. Након дебија, Бакајоко није започео утакмицу више од два месеца, а остатак сезоне провео је осакаћен повредама и лошом формом.[9] Несугласице између Жардима и њега су се наставиле, јер је Бакајоко имао осећај да га неправедно третира његов менаџер, који је био фрустриран због Бакајоковог напретка, сумњајући у његова залагања током тренинга и критикујући како Бакајоко некада касни на састанке.

2015-2017[уреди | уреди извор]

„Макелеле ми је много помогао. Када је дошао у Монако, ја нисам био веома, веома добар играч, али сам имао доста разговора са њим. Дао ми је мноштво савета и дозволио ми да играм свој стил фудбала”

– Бакајоко о саветима Клода Макелелеа[10]

После прве две сезоне у Монаку, за који је он наступио 31. пут у Лиги 1, Бакајоко је одлучио да промени своје понашање, да оствари своје могућности, што је обухватало прелаз из луксузне виле у стан и промену боје аутомобила са розе на црну. Поред тога, он је почео да се бави боксом, променио је своју исхрану и побољшао своју снагу. Помогао му је бивши репрезентативац Француске Клод Макелеле, који је био именован за директора фудбала у Монаку 2016. године,[11] да буде бољи фудбалер и да се брине о себи изван терена. Бакајоко се такође обратио за савет свом бившем тренеру у Рену, Јанику Менију. Као резултат тога, и с обзиром да су Жереми Тулалан и Марио Пашалић напустили клуб 2016. године, Бакајоко је постао редовни стартер за Монако, помажући клубу да освоји титулу Лиге 1 у сезони 2016-17, а такође је именован у тим сезоне 2016-17. Лиге Шампиона. То је била одлучујућа сезона за Бакајока. Не само да се доказао као важан део тима Монака константним наступима, имао је и мање повреда и његова посвећеност тренинзима није више критикована.

Током сезоне 2016-17 Лиге Шампиона у шеснаестини финала на стадиону Луј други 15. марта 2017. године, Бакајоко је постигао последњи погодак главом (то је био његов погодак први у Лиги Европе или Лиги Шампиона). Монако је победио 3-1 и победио у двомечу Манчестер Сити на правило гола у гостима (укупним резултатом 6-6).[12]

Челси[уреди | уреди извор]

Бакајоко играјући за Челси у 2017. години

Дана 15. јула 2017. године, Бакајоко је потписао уговор за Челси на пет година уговор за процењену своту од £40 милиона,[10][13], што га је учинило другим најскупљим клупским појачањем у то време.[14] Дебитовао је за Челси у победи 2-1 над Тотенхем Хотспуром у Премијер Лиги 20. августа 2017. године.[15]

Међународна каријера[уреди | уреди извор]

Бакајоко је био позван у сениорску репрезентацију Француске први пут за мечеве против Луксембурга и Шпаније у марту 2017. године, након што се Пол Погба повредио.[16] Он је дебитовао 28. марта 2017. године против Шпаније, заменивши Адријена Рабијоа на полувремену утакмице у којој је његова репрезентација изгубила резултатом 2-0 код куће.[17][18]

Стил игре[уреди | уреди извор]

Бакајока пореде са Јаја Туреом због свестраних фудбалских квалитета, паметног читања игре, способности да пресретне додавања противника и добрих стартова, додавања и дриблинга,[19][20] као и физичке спреме и агилности. Он игра као задњи везиста у центру терена, уништавајући нападе противника и покрећући нападе свог тима. Само су Габи и Дени Дринквотер имали више пресечених напада у року од сезоне 2016-17 Лиге Шампиона.[21] Бакајоков менаџер у Монаку, Леонардо Жардим, рекао је: „Он осваја много лопти, доноси равнотежу у тиму. Он шаље лопту и добија дуеле. То је Бакајоко позиција.“[22] Француски менаџер Дидије Дешан описао је Бакајока као „потпуног везисту“, и рекао: „Његово присуство је важно на терену, он има добру кондицију, он постиже одлучујуће поготке и је у стању да игра својим стилом.“[23]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Бакајоко је пореклом из Обале Слоноваче, и добио је позив да наступа за национални тим, пре него што је изабрао да наступа за Француску 2017. године.[24][25]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Број игара и голова за клуб, сезоне и конкуренције
Клуб Сезона Лига Национални Куп Лига Куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови Наступи Голови
Рен 2013-14 Лига 1 24 1 3 0 1 0 — — 28 1
Монако 2014-15 Лига 1 12 0 1 0 2 0 3[а] 0 — 18 0
2015-16 Лига 1 19 1 2 1 1 0 1[б] 0 — 23 2
2016-17 Лига 1 32 2 1 0 4 0 14 1 — 51 3
Укупна 63 3 4 1 7 0 18 1 0 0 92 5
Челси 2017-18 Премијер Лига 29 2 5 0 4 0 5 1 0 0 43 3
Милан 2018-19 Серија А 31 1 4 0 - 6 0 1 0 42 1
Монако 2019-20 Лига 1 20 1 2 0 1 0 - - 23 1
Укупно у каријери 167 8 18 1 13 0 29 2 1 0 228 11
  1. ^ Наступи у Лиги шампиона
  2. ^ Наступ у Лиги Европе

Међународне утакмице[уреди | уреди извор]

Репрезентација Година Наступи Голови
Француска 2017 1 0
Укупно 1 0

Трофеји и успеси[уреди | уреди извор]

Монако[уреди | уреди извор]

Челси[уреди | уреди извор]

Милан[уреди | уреди извор]

Индивидуални[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Tiemoué Bakayoko – Player Profile – Football”. Eurosport British. Приступљено 26. 6. 2017. 
  2. ^ Tiemoué BAKAYOKO AS Monaco
  3. ^ Holyman, Ian. „Makelele made Chelsea target Bakayoko”. ESPN. Приступљено 27. 6. 2017. 
  4. ^ Pandey, Kaustubh (2. 3. 2017). „Scout Report: Tiemoue Bakayoko | Monaco's midfield engine”. Outside of the Boot. Архивирано из оригинала 22. 07. 2022. г. Приступљено 27. 6. 2017. 
  5. ^ „Evian vs. Rennes – 24. 8. 2013”. Soccerway. Приступљено 18. 12. 2016. 
  6. ^ „Tiémoué Bakayoko signs for AS Monaco on a five-year deal”. AS Monaco FC. Архивирано из оригинала 25. 08. 2017. г. Приступљено 18. 7. 2017. 
  7. ^ Butler, Michael (10. 8. 2014). „Monaco v Lorient: Ligue 1 – as it happened”. The Guardian. Приступљено 27. 6. 2017. 
  8. ^ „Monaco vs. Lorient – 10. 8. 2014”. Soccerway. Приступљено 18. 12. 2016. 
  9. ^ Doyle, Paul (17. 7. 2017). „Tiemoué Bakayoko: a deft midfield monster who could become a superstar at Chelsea”. The Guardian. Приступљено 18. 7. 2017. 
  10. ^ а б Rice, Simon (17. 7. 2017). „Tiemoue Bakayoko confirms Chelsea legend was major influence”. Metro. Приступљено 18. 7. 2017. 
  11. ^ Charles, Andy. „Claude Makelele named Monaco's new technical director”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 28. 6. 2017. 
  12. ^ Shamoon, Hafez. „Monaco 3–1 Manchester City (agg 6–6): Monaco win on away goals”. BBC Sport. Приступљено 9. 11. 2017. 
  13. ^ „Bakayoko is a Blue”. Chelsea Official Site. 15. 7. 2017. Приступљено 15. 7. 2017. 
  14. ^ Thomas, Lyall. „Tiemoue Bakayoko seals £40m Chelsea transfer from Monaco”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 22. 7. 2017. 
  15. ^ Spencer, Jonathan. „Chelsea manager Antonio Conte praised the "commitment" of his team in a "moment that is not easy" as they bounced back from their opening-day loss to Burnley by beating Tottenham at Wembley”. BBC Sport. Приступљено 9. 11. 2017. 
  16. ^ „Le Monégasque Bakayoko remplace Pogba chez les Bleus” (на језику: француски). sport24.com. 18. 3. 2017. Приступљено 18. 3. 2017. 
  17. ^ „France vs. Spain – 28. 3. 2017”. Soccerway. Приступљено 28. 3. 2017. 
  18. ^ Shilton, Alec (27. 6. 2017). „Monaco star Tiemoue Bakayoko 'arrives for medical ahead of £35m Chelsea move'”. The Sun. Приступљено 27. 6. 2017. 
  19. ^ Yokhin, Michael (24. 1. 2017). „Tiemoue Bakayoko: Meet Monaco's midfield general being squabbled over by Manchester United and Chelsea”. FourFourTwo. Приступљено 27. 6. 2017. 
  20. ^ Kelly, Ciaran (29. 3. 2017). „Monaco star could be as crucial to Manchester United as Antoine Griezmann”. Manchester Evening News. Приступљено 27. 6. 2017. 
  21. ^ Gordon, Jamie (23. 6. 2017). „Who is Tiemoue Bakayoko? £35million Chelsea target set to replace Nemanja Matic”. The Sun. Приступљено 27. 6. 2017. 
  22. ^ Bhardwaj, Vaishali (29. 6. 2017). „Bakayoko scouting report: How he will fit in to Chelsea's midfield”. London Evening Standard. Приступљено 18. 7. 2017. 
  23. ^ Surlis, Pat. „Tiemoue Bakayoko's rise with Monaco and Chelsea role examined”. Sky Sports (на језику: енглески). Приступљено 18. 7. 2017. 
  24. ^ „La France ou la Côte d'Ivoire ? Bakayoko a hésité "jusqu'au dernier moment" selon son frère” (на језику: француски). RMC SPORT. 27. 3. 2017. Приступљено 30. 9. 2017. 
  25. ^ „Côte d'Ivoire: Tiémoué Bakayoko a mis la Fédération en colère”. Africa Top Sports (на језику: француски). 18. 4. 2017. Приступљено 30. 9. 2017. 
  26. ^ AS, Diario (17. 5. 2017). „Monaco end PSG dominance to win Ligue 1 title”. Архивирано из оригинала 22. 06. 2017. г. Приступљено 11. 11. 2017. 
  27. ^ „UEFA Champions League Squad of the Season”. UEFA. 5. 6. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тијемуе Бакајоко на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тијемуе_Бакајоко&oldid=27024474”