Дидје Дешан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дидје Дешан
Дидје Дешан
Дидје Дешан
Лични подаци
Датум рођења (1968-10-15)15. октобар 1968.(49 год.)
Место рођења Бајон, Француска
Висина 1,69 m
Позиција везни
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1985—1990
1989—1994
1990—1991
1994—1999
1999—2000
2000—2001
Нант
Марсељ
Бордо
Јувентус
Челси
Валенсија
111 (4)
123 (6)
29 (3)
124 (4)
27 (0)
13 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1989—2000 Француска 103 (4)
Тренерска каријера
2001—2005
2006—2007
2009—2012
2012—
Монако
Јувентус
Марсељ
Француска

Дидје Клод Дешан (франц. Didier Claude Deschamps; 15. октобар 1968) је бивши француски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Каријера[уреди]

Клубови[уреди]

Кренуо је у аматерском Авирон Бајону паралелно са школовањем. Као таквог уочили су га скаути Нанта, за које је потписао у априлу 1983. За клуб је дебитовао 27. септембра 1985. Отишао је након 111 утакмица и оставио дубок траг у том клубу.

Године 1989. завршио је у Марсељу одакле је испрва отишао на позајмицу у Бордо, али се вратио за годину дана. У Марсељу је затим кренуо на свој пут ка светском врху. Од 1991. до 1993. освојио је три титуле првака државе, а 1993. и титулу првака Европе као капитен клуба са свега 25 година.[1] Ни пре ни после Марсеља нити један француски клуб није освојио тај наслов, а Дешан је најмлађи капетан који је подигао тај трофеј.

Године 1994. отишао је из Француске у италијански Јувентус, са којим се наосвајао трофеја. Чак три Скудета, један италијански куп, два суперкупа и 1996. још једном Лигу шампиона.[2]

Потом је Дешан провео једну годину у енглеском Челсију, додавши и ФА куп својој богатој ризници трофеја. Након тога био је у шпанској Валенсији где је 2001. завршио играчку каријеру.

Репрезентација[уреди]

Није кренуо у најбоље време. Мишел Платини позвао га је на сусрет против Југославије 1989. године. Било је то време кад се Французи нису успели квалификовати на два узастопна Светска првенства 1990. и 1994.

Кад је на место тренера сео Еме Жаке почела је обнова националне екипе пред Европско првенство 1996. Испрва је капитан био велики Ерик Кантона, но, након што је овај зарадио вишегодишњу суспензију селектор је кренуо у велику реконструкцију. Кантона, Жан-Пјер Папен и Давид Жинола морали су уступити своја места младим играчима попут Зидана. Дешан је одабран за капитена ове будуће „Златне генерације“.

Први пут је капитенску траку понео против Немачке. На првенству Европе 1996. у Енглеској, Французи су стигли до полуфинала које им је било највећи фудбалски успех од 1986.

Уследио је период француске доминације у фудбалу кад је ова сјајна генерација дошла до изражаја. Године 1998. на свом терену, Дешан је одвео тим до титуле првака света победом од 3:0 у финалу против Бразила што је најуверљивија победа у финалима светских првенстава досад.[3] За две године у финалу Европског првенства у Белгији и Холандији пала је у драматичном мечу Италија опет са Дешаном као капитеном.[4]

Након тога Дидје се опростио од репрезентације 2000. године.[5] Дотад су те 103 одигране утакмице биле рекордни број наступа за „Триколоре“, а сада је на 4. месту. У марту 2004. Пеле га је уврстио међу највећих 125 фудбалера свих времена.[6]

Тренер[уреди]

Након завршене каријере кренуо је као тренер. Први клуб био је прволигаш Монако. Већ 2003. био је проглашен француским тренером године. Исте године освојио је Лига куп, а 2004. са екипом без великих имена дошао до финала Лиге шампиона где је бољи био португалски Порто са 3:0.[7] Дана 19. септембра 2005. након лоших резултата напустио је клуб.

Иако се чинило да ће преузети место тренера Марсеља, Дешан се одлучио за врло занимљив и тежак посао враћања, скандалима погођеног, Јувентуса из друге лиге до некадашњих величина. Он је 10. јула 2006. службено наследио Фабија Капела.[8] Први сусрет на месту тренера „Старе Даме“ био је победа од 8:0 над Алесандријом. Испрва није добро кренуло, са испадањем у купу, те мучењем са ратнички настројеним друголигашима са југа Италије. Но, убрзо се Јувентус почео пењати према врху Серије Б и успео се вратити у прву лигу.

Дана 5. маја 2009. потврђено је из Олимпик Марсеља да је Дешан њихов нови тренер од сезоне 2009/10. У првој сезони на клупи доноси титулу првака у тај клуб након 18 година чекања. Након пар сезона у Марсељу, 2012. преузима кормило репрезентације Француске.[9]

Успеси[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]