Пређи на садржај

Ферјарски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
ферјарски језик
føroyskt
Изговор[ˈføːɹɪst], [ˈføːɹɪʂt]
Говори се у Фарска Острва
 Данска
 Норвешка
Број говорника
60.000–80.000 (2007)
латиница (ферјарска варијанта)
Званични статус
Службени језик у
 Фарска Острва
Признати мањински језик у
РегулишеФарски језички комитет
Føroyska málnevndin
Језички кодови
ISO 639-1fo
ISO 639-2fao
ISO 639-3fao
Распрострањеност феројског језика

Ферјарски језик (феројски или фарски језик; ферј. føroyskt), један је од пет језика западноскандинавске групе северногерманских језика, којим се служи око 48.200 Фараца на Фарским Острвима и око 25.000 у Данској и другде. Његова историја почиње откривањем „Grím Kambana“, 825. године, када га насељавају Викинзи из Норвешке, а језик којим су говорили био је „Dansk tunga“ или старонорвешки[1]. До стварања нових језика долази поделом између 800. и 1050. на источнонорвешке из којих су настали шведски и дански и западнонорвешке, из којих су се развили ферјарски, норвешки и исландски. Ферјарски језик има своје писмо од 14. века. Фарски лингвиста В. У. Хамершејимб (1819—1909) створио је 1846. ново писмо на којем су 1890. издане прве фарске новине „Føringatiðindi“ (Фарске новине)[2]. Од свих осталих германских језика, ферјарском је најсличнији исландски, а то се највише може захвалити изолованости и истрајности за очувањем свог језика.

Тастатура на фарском језику
Број Фарски
0 null
1 eitt
2 tvey
3 trý
4 fýra
5 fimm
6 seks
7 sjey
8 átta
9 níggju
10 tíggju
11 ellivu
12 tólv
13 trettan
14 fjúrtan
15 fimtan
16 sekstan
17 seytjan
18 átjan
19 nítjan
20 tjúgu
21 einogtjúgu
22 tveyogtjúgu
30 tredivu, tríati
40 fjøruti, fýrati
5 hálvtrýss, fimmti
60 trýss, seksti
70 hálvfjers, sjeyti
80 fýrs, áttati
90 hálvfems, níti
100 hundrað
1000 (eitt) túsund

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Old Norse (Dansk tunga), Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ The Faroese Language, Приступљено 27. 4. 2013.