Флоридски мореуз
| Флоридски пролаз Straits of Florida | |
|---|---|
 | |
| Географски положај | |
| Координате | 23° 34′ С; 80° 33′ З / 23.56° С; 80.55° З23° 34′ С; 80° 33′ З / 23.56° С; 80.55° З |
| Локација | Северна Америка |
| Спаја | Мексички залив и Атлантски океан |
| Раздваја | Флориду, Кубу и Бахаме |
| Државе |  Флорида Куба Бахаме
|
| Физичке карактеристике | |
| Дужина | 480 км |
| Ширина | 150 км |
| Географске карактеристике | |
 | |
Флоридски мореуз или пролаз је мореуз који се налази између полуострва Флорида, острва Куба и Бахамских острва. Повезује Мексички залив и Атлантски океан. Дуг је 480km, а широк просечно 150km.[1] Кроз мореуз тече Голфска струја[2][3][4] која се у почетном делу назива Флоридска струја. Важан је за повезивање великих лука на југу Сједињених Америчких Држава (Њу Орлеанс, Хјустон) са лукама на атлантском приморју (Њујорк).[5]
Саобраћај кроз мореуз, почевши од шпанских флота, је увек био тежак и значајан. До деветнаестог века, овим регионом је пловило мноштво пиратских бродова.[6]
Флоридска струја
[уреди | уреди извор]Флоридски мореуз је подручје у коме се пружа Флоридска струја која се сматра почетком система Голфске струје.[7][8] Тече источно од Мексичког залива средњом брзином од 6.5km до 9.5km на сат.[9] Потиче из Карипског мора. Тече према северу, дуж источне обале Флориде и храни Голфску струју.[10]
Носи око 25.000.000m3 воде по секунди.[11][12][13][14] Салинитет јој је низак, а температура у просеку изнад 6.5°C.[15] Појаву Флоридске струје забележио је шпански истраживач Ponce de Leon када је 1513. године први пловио кроз Флоридски залив и открио Флориду. Најјача је у јулу, а најслабија у октобру.[16]
Природна богатства
[уреди | уреди извор]Нафта и гас
[уреди | уреди извор]Значајна налазишта нафте и природног гаса лоцирана су на простору Флоридског мореуза, посебно у близини обалског подручја Кубе, Бахамских острва и Флориде. У државним водама јужно од Флориде избушено је пет бушотина од 1947. до 1962. и три у току 1960. и 1961. године. Право на експлоатисање подељено је између Кубе и Сједињених Америчких Држава споразумом из 1977. године.[17]
Куба
[уреди | уреди извор]Куба поседује 3 нафтна поља 5km од своје северне обале. Према проценама Америчког геолошког института басен северно од Кубе поседује 870.000.000 m3 неоткривене нафте и још већу количину природног гаса и то на простору у непосредној близини обале. Шпанска нафтна компанија Repsol-YPF наишла је на налазиште нафте при копању бушотина у Кубанским водама 2004. године.[18]
Куба потписује споразум са бразилском нафтном компанијом Петробрас омогућивши јој копање нафте и гаса у дубоким водама око северне обале Кубе.[19] Право на експлоатацију нафте на овим просторима добила је и руска компанија Zarubezhneft потписивањем споразума са Русијом 2009. године.[20]
Бахаме
[уреди | уреди извор]Године 2009. дошло је до уједињења компанија са Фолкландских острва и из Норвешке у процесу формирања бушотина нафте у бахамским водама северно од Кубе и југоисточно од Флориде.[21]
Главни туристички центри
[уреди | уреди извор]
Воде Флоридског мореуза запљускују обале Кубе, Бахама и Флориде на којима су смештени веома значајни туристички центри.
Флоридски архипелаг сачињава низ од 1700 острва која се настављају на јужну обалу Флориде и представљају најјужнији континентални део Сједињених Америчких Држава. Простиру се дуж Флоридског мореуза раздвајајући Атлантски океан на истоку од Мексичког залива на западу.[22]
Мајами је други највећи град на Флориди смештен у њеном југоисточном делу. Захваљујући свом положају на самој обали коју запљускују воде Флоридског мореуза, лука Мајамија има велики саобраћајни значај, а истовремено је и центар ноћног провода, шопинга, уживања, раскошних плажа и забаве.[23]
Хавана је главни град Кубе. Њен положај на самом контакту обале и Флоридског мореуза је имао велики значај кроз историју. Била је важна трговачка лука и главни град шпанске колоније Кубе, те обилује барокном архитектуром из колонијалне епохе.[24]
Андрос представља архипелаг мањих бахамских острва, који се политички сматра засебним острвом и веће је од осталих 700 Бахамских острва заједно. Овај део Флоридског мореуза који запљускује обале Андроса обилује широким спектром биљних и животињских врста, што Андрос чини центром екотуризма на Бахамским острвима.[25]
Велика Бахама је четврто по величини острво на Бахамама. Посебно је препознатљиво по једном од најдужих подводних пећинских система на свету, приступачном за рониоце.[26]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Флоридки пролаз”. Пролексис енциклопедија. Приступљено 28. 03. 2016.
- ^ „What is the Gulf Stream?”.
- ^ „BBC - Weather Centre - Climate Change - Gulf Stream”.
- ^ „What is the Gulf Stream? | NOAA SciJinks – All About Weather”.
- ^ „Флоридки пролаз”. Хрватска енциклопедија. Приступљено 28. 03. 2016.
- ^ „Straits of Florida”. Encyclopedia. Приступљено 14. 04. 2016.
- ^ Wunsch, Carl (8. 11. 2002). „What Is the Thermohaline Circulation?”. Science. 298 (5596): 1179—1181. PMID 12424356. S2CID 129518576. doi:10.1126/science.1079329. (see also Rahmstorf.)
- ^ Elizabeth Rowe; Arthur J. Mariano; Edward H. Ryan. „The Antilles Current”. Cooperative Institute for Marine and Atmospheric Studies. Архивирано из оригинала 24. 08. 2018. г. Приступљено 2009-01-06.
- ^ „Straits of Florida”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 14. 04. 2016.
- ^ „Florida Keys national marine sanctuary”. Florida Keys. Приступљено 14. 04. 2016.
- ^ Schmitz, William J. (1968-12-01). „On the transport of the Florida current”. Deep Sea Research and Oceanographic Abstracts (на језику: енглески). 15 (6): 679—693. Bibcode:1968DSROA..15..679S. doi:10.1016/0011-7471(68)90081-8.
- ^ Leaman, Kevin D.; Molinari, Robert L.; Vertes, Peter S. (1987-05-01). „Structure and Variability of the Florida Current at 27°N: April 1982–July 1984”. Journal of Physical Oceanography. 17 (5): 565—583. Bibcode:1987JPO....17..565L. ISSN 0022-3670. doi:10.1175/1520-0485(1987)017<0565:SAVOTF>2.0.CO;2
.
- ^ Schott, Friedrich A.; Lee, Thomas N.; Zantopp, Rainer (1988-09-01). „Variability of Structure and Transport of the Florida Current in the Period Range of Days to Seasonal”. Journal of Physical Oceanography. 18 (9): 1209—1230. Bibcode:1988JPO....18.1209S. ISSN 0022-3670. doi:10.1175/1520-0485(1988)018<1209:VOSATO>2.0.CO;2 .
- ^ Worthington; Kawai (1972). „Comparisons between deep sections across the Kuroshio and the Florida Current and Gulf Stream”. Ур.: Stommel; Yoshida. Kuroshio, its Physical Aspects. Tokyo: University of Tokyo Press. стр. 371—385.
- ^ „Florida Current”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 14. 04. 2016.
- ^ „The Florida Current”. Ocean currents. Приступљено 14. 04. 2016.
- ^ „Straits of Florida”. Monroe County FLGenWeb. Приступљено 16. 04. 2016.
- ^ „Cuban off-shore oil drilling put off until 2009”. Reuters. Приступљено 16. 04. 2016.
- ^ „How Cuba's Oil Find Could Change the US Embargo”. Time. Приступљено 16. 04. 2016.
- ^ „Russia to drill for oil off Cuba”. BBC News. Приступљено 16. 04. 2016.
- ^ „Straits of Florida - Oil and Gas - Offshore Bahamas”. Liqui search. Приступљено 16. 04. 2016.
- ^ „What are the Florida Keys?”. The Florida Keys-Key West. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 20. 04. 2016.
- ^ „17 top-rated tourist attractions in Miami”. Planetware. Приступљено 17. 04. 2016.
- ^ „14 top tourist attractions in Havana & easy day trips”. Planetware. Приступљено 17. 04. 2016.
- ^ „Ecotourism In The Bahamas”. The islands of the Bahamas. Приступљено 16. 04. 2016.
- ^ „Grand Bahama Island”. Приступљено 17. 04. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Anderson, D. L. T., and R. A. Corry, 1985: Seasonal transport variations in the Florida Straits. J. Phys. Oceanogr., 15, 773–786
- Johns, W. E., and F. A. Schott, 1987: Meandering and transport variations of the Florida Current. J. Phys. Oceanogr., 17, 1128–1147.
- Schott, F. A., and R. Zantopp, 1985: Florida Current: Seasonal and interannual variability. Science, 227, 308–311.
- Hátún; Sandø, AB; Drange, H; Hansen, B; Valdimarsson, H; et al. (16. 9. 2005). „Influence of the Atlantic Subpolar Gyre on the Thermohaline Circulation”. Science. 309 (5742): 1841—1844. Bibcode:2005Sci...309.1841H. PMID 16166513. S2CID 38690976. doi:10.1126/science.1114777. Архивирано из оригинала 2007-08-06. г. Приступљено 2007-08-02.
- Isserman, Maurice (2002). „Ben Franklin and the Gulf Stream” (PDF). Study of place. TERC. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. Приступљено 15. 7. 2010.
- Anon. „1785: Benjamin Franklin's 'Sundry Maritime Observations'”. Ocean Explorer: Readings for ocean explorers. NOAA Office of Ocean Exploration and Research. Архивирано из оригинала 18. 12. 2005. г. Приступљено 15. 7. 2010.
- Richardson, Philip L.; Adams, Nathan T. (пролеће 2018). „Uncharted Waters: Nantucket Whalers and the Franklin-Folger Chart of the Gulf Stream”. Historic Nantucket. 68 (1): 17—24.
- Glossary of Meteorology (2009). „trade winds”. Glossary of Meteorology. American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 2008-12-11. г. Приступљено 2008-09-08.
- Matthias Tomczak and J. Stuart Godfrey (2001). Regional Oceanography: an Introduction. Архивирано 2009-09-14 на сајту Wayback Machine Matthias Tomczak, pp. 42. ISBN 81-7035-306-8. Retrieved on 2009-05-06.
- Angela Colling (2001). Ocean Circulation. Butterworth-Heinemann. стр. 96. ISBN 978-0-08-053794-8.
- Maurice L. Schwartz (2006). Encyclopedia of Coastal Science. Springer Science & Business Media. стр. 1037. Bibcode:2006ecs..book.....S. ISBN 978-1-4020-3880-8.
- Joanna Gyory; Arthur J. Mariano; Edward H. Ryan. „The Gulf Stream”. Cooperative Institute for Marine and Atmospheric Studies. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 2009-01-06.
- Ryan Smith; Melicie Desflots; Sean White; Arthur J. Mariano; Edward H. Ryan. „The Antarctic CP Current”. Cooperative Institute for Marine and Atmospheric Studies. Архивирано из оригинала 14. 06. 2010. г. Приступљено 2009-01-06.
- Theuerkauf, Ethan J.; Rodriguez, Antonio B.; Fegley, Stephen R.; Luettich, Richard A. (2014). „Sea level anomalies exacerbate beach erosion”. Geophysical Research Letters. 41 (14): 5139—5147. Bibcode:2014GeoRL..41.5139T. S2CID 129869096. doi:10.1002/2014GL060544 .
- Fu, L. (1987). „Seasonal variability of the Gulf Stream from satellite altimetry”. Journal of Geophysical Research. 92 (C1).
- Zhai, X. (2008). „On the seasonal variability of eddy kinetic energy in the Gulf Stream region”. Geophysical Research Letters. 35 (24).
- Rossby, T. (2010). „On the variability of Gulf Stream transport from seasonal to decadal timescales.”. Journal of Marine Research. 68 (3-4): 503.
- Montgomery, R (1938). „Fluctuations in the monthly sea level on the eastern U.S. Coast as related to dynamics of the western North Atlantic Ocean”. Journal of Marine Research. 1: 32—37.
- Lee, T; Williams, E (1988). „Wind-forced transport fluctuations of the Florida Current”. Journal of Physical Oceanography. 18: 937—946. doi:10.1175/1520-0485(1988)018<0937:wftfot>2.0.co;2 .
- „The Florida Current is a strong oceanic current flowing northward along the eastern coast of Florida carrying warm tropical waters that eventually feed the Gulf Stream”. floridakeys.noaa.gov. NOAA. Приступљено 8. 11. 2022.
- Leaman, K; Johns, E; Rossby, T (1989). „The average distribution of volume transport and Potential Vorticity with temperature at three sections across the Gulf Stream”. Journal of Physical Oceanography. 19 (1): 36—51. Bibcode:1989JPO....19...36L. doi:10.1175/1520-0485(1989)019<0036:TADOVT>2.0.CO;2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Repsol-YPF Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2016)
- Петробрас
- Роњење у водама Флоридског архипелага
- Острва Флоридског архипелага
- Мајами
- Подводне пећине на Бахамама Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2010)
- Туристичке активности на Бахамама Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2016)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
