Пређи на садржај

Фомалхаут

С Википедије, слободне енциклопедије
Фомалхаут[1]

DSS слика Фомалхаутa, видно поље 2,7×2,9 степени. Заслуге NASA, ESA и Дигитализованог истраживања неба 2. Захвалност: Дејвид Де Мартин (ESA/Хабл)
Опсервациони подаци
Епоха J2000      Равнодневница J2000
Сазвежђе Јужна риба (Фомалхаут A+B), Водолија (Фомалхаут C)
Фомалхаут
Ректасцензија 22h 57m 39,0465s[2]
Деклинација −29° 37′ 20,050″[2]
Привидна магнитуда (V) 1,16[3]
Јужна риба
Ректасцензија 22h 56m 24,05327s[2]
Деклинација −31° 33′ 56,0351″[2]
Привидна магнитуда (V) 6,48[4]
LP 876-10
Ректасцензија 22h 48m 04,47s[5]
Деклинација −24° 22′ 07,5″[5]
Привидна магнитуда (V) 12,618[5]
Карактеристике
Спектрални тип A3 V / K5Vp / M4V[5][6]
U−B индекс боја 0,08 / 1,02 / ?[7]
B−V индекс боја 0,09 / 1,10 / 1,683[5][7]
Варијабилни тип None / BY Драконис / ?
Астрометрија
Фомалхаут
Радијална брзина (Rv)+6.5 km/s
Сопствено кретање (μ) РА: +328.95[2] мас/г
Дек.: −164.67[2] мас/г
Паралакса (π)129.81 ± 0.47[2] мас
Растојање25,13 ± 0,09 ly
(7,70 ± 0,03 пс)
Апсолутна магнитуда (MV)1.72[8]
TW Piscis Austrini
Радијална брзина (Rv)+6[4] km/s
Сопствено кретање (μ) RA: −331.11[2] мас/г
Дек.: −158.98[2] мас/г
Паралакса (π)131.5525 ± 0.0275[9] мас
Растојање24,793 ± 0,005 сг
(7,602 ± 0,002 пс)
Апсолутна магнитуда (MV)7.08[8]
Детаљи
Фомалхаут
Маса1,92±0,02[8] M
Полупречник1,842±0,019[8] R
Луминозност16,63±0,48[8] L
Површинска гравитација (log g)4,21[10] цгс
Температура8.590[8] K
Металичност [Fe/H]−0,03[11] до −0,34[12] dex
Ротациона брзина (v sin i)93[10] km/s
Старост(4,4±0,4)×108[8] година
Јужна риба
Маса0,725 ± 0,036[6] M
Полупречник0,629 ± 0,051[6] R
Луминозност0,19[8] L
Температура4.711 ± 134[6] K
Ротација10,3[13] дана
Ротациона брзина (v sin i)2,93[6] km/s
Старост4,4 × 108[8] година
Друге ознаке
Фомалхаут: α Piscis Austrini, α PsA, Alpha PsA, 24 Piscis Austrini, CPD−30° 6685, FK5 867, HD 216956, HIP 113368, HR 8728, SAO 191524
Јужна риба: Fomalhaut B, TW PsA, CD−32°17321, CPD−32 6550, HD 216803, HIP 113283, HR 8721, SAO 214197, LTT 9283
LP 876-10: Fomalhaut C, NLTT 54872, GSC 06964-01226, 2MASS J22480446-2422075
Референтне базе података
SIMBADAC
AB
A (Фомалхаут)
B (TW PsA)
C (LP 876-10)
planet b
Екстрасоларна архиваdata
ARICNSA (Фомалхаут)
B (TW PsA)
Енциклопедија
екстрасоларних планета
data
Fomalhaut A, B are located in the constellation Piscis Austrinus; Fomalhaut C is located in the constellation Aquarius.
A
A
B
B
C
C
Локација Фомалхаута A, B, C

Фомалхаут или алфа Јужне рибе (лат. α Piscis Austrini, α PsA) је најсјајнија звезда сазвежђа Јужна риба и једина звезда овог сазвежђа сјајнија од четврте магнитуде.[14] Име ове звезде на арапском језику (Fum al Hut) значи „уста јужне рибе“.[15]

Физичке особине

[уреди | уреди извор]

Фомалхаут је бела звезда главног низа, спектралне класе A3-4 Va. Различити извори процењују масу Фомалхаута на 2,1 до 2,3 маса Сунца, пречник на 1,7 до 1,82 пречника Сунца и луминозност на 14 до 17,6 луминозности Сунца.[15] Налази се на приближно 25 светлосних година од Сунца, што је приближно иста удаљеност као Вега. Брзина ротације на екватору износи око 102 km/s, тако да направи једну ротацију око своје осе за приближно један земаљски дан.[16][5]

С обзиром на то да је масивнији и топлији од Сунца, Фомалхаут ће имати и краћи животни век — око милијарду година, свега десети део животног века Сунца.[15][17]

На удаљености од једне светлосне године од Фомалхаута (неколико степени јужно, из земаљске перспективе) се налази звезда TW Piscis Austrini, која се креће заједно са Фомалхаутом кроз свемир и која је друга чланица Фомалхаутовог система.[15][17]

Такође у 2013, потврђено је да црвени патуљак LP 876-10, на удаљености од око 2,5 светлосне године од Фомалхаута припада његовом систему као трећа чланица.[18]

Планетарни систем

[уреди | уреди извор]
Диск протопланетарног материјала око Фомалхаута, и планета Дагон
поређење величине Сунчевог и Фомалхаутовог система.

Сателит за инфрацрвену астрономију (Infrared Astronomical Satellite, IRAS) је 1983. године открио постојање диска са протопланетарним материјалом око Фомалхаута.[19] Радијус овог диска је огроман у поређењу са Сунчевим системом — износи око 32 милијарде километара.[20]

Планета, названа Дагон, је откривена 2008. године, на снимцима свемирског телескопа Хабл.[17] Према актуелним мерењима, период револуције Дагона је 2000 година, периапсис 7,36 милијарди километара, а апоапсис 43 милијарде километара.[20]

Још увек нема довољно података да би се са сигурношћу могло рећи да ли Дагон орбитира у истој равни као и диск протопланетарног материјала. Осим тога, питање масе планете није решено — ако је једина планета у орбити, онда је масе око 3 масе Јупитера, а ако постоје и друге планете, онда је мање масе. Постојање других планета имплицирано је и врло ексцентричном орбитом Дагона — највероватније је пролаз близу неке друге планете довео до избацивања на садашњу орбиту.[20]

Током децембра 2013 је потврђен још један диск прашине у Фомалхаутовом систему - око црвеног патуљка LP 876-10. Звездани системи са дисковима прашине око бар две чланице система су изузетно ретки.

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Fomalhaut”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  2. ^ а б в г д ђ е ж з van Leeuwen, F. (новембар 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. arXiv:0708.1752Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  3. ^ Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D. 
  4. ^ а б „V* TW PsA – Variable of BY Dra type”. SIMBAD. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 2010-01-20. 
  5. ^ а б в г д ђ „LP 876-10 -- Double or multiple star”. SIMBAD. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 30. 7. 2014. 
  6. ^ а б в г д Demory, Brice-Olivier; Ségransan, Damien; Forveille, Thierry; Queloz, Didier; Beuzit, Jean-Luc; Delfosse, Xavier; Di Folco, Emmanuel; Kervella, Pierre; Le Bouquin, Jean-Baptiste; Perrier, Christian; Benisty, Myriam; Duvert, Gilles; Hofmann, Karl-Heinz; Lopez, Bruno; Petrov, Romain (октобар 2009). „Mass-radius relation of low and very low-mass stars revisited with the VLTI”. Astronomy and Astrophysics. 505 (1): 205—215. Bibcode:2009A&A...505..205D. S2CID 14786643. arXiv:0906.0602Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/200911976. 
  7. ^ а б Johnson, H. L.; Iriarte, B.; Mitchell, R. I.; Wisniewskj, W. Z. (1966). „UBVRIJKL photometry of the bright stars”. Communications of the Lunar and Planetary Laboratory. 4 (99): 99. Bibcode:1966CoLPL...4...99J. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж з Mamajek, E.E. (август 2012). „On the Age and Binarity of Fomalhaut”. Astrophysical Journal Letters. 754 (2): L20. Bibcode:2012ApJL..754...20M. S2CID 119191190. arXiv:1206.6353Слободан приступ. doi:10.1088/2041-8205/754/2/L20. 
  9. ^ Brown, A. G. A.; et al. (Gaia collaboration) (2021). „Gaia Early Data Release 3: Summary of the contents and survey properties”. Astronomy & Astrophysics. 649: A1. Bibcode:2021A&A...649A...1G. S2CID 227254300. arXiv:2012.01533Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/202039657.  Gaia EDR3 record for this source at VizieR.
  10. ^ а б Di Folco, E.; Thévenin, F.; Kervella, P.; Domiciano de Souza, A.; Coudé du Foresto, V.; Ségransan, D.; Morel, P. (новембар 2004). „VLTI near-IR interferometric observations of Vega-like stars. Radius and age of α PsA, β Leo, β Pic, ɛ Eri and τ Cet”. Astronomy and Astrophysics. 426 (2): 601—617. Bibcode:2004A&A...426..601D. doi:10.1051/0004-6361:20047189Слободан приступ.  This paper lists [Fe/H] = −0.10 dex.
  11. ^ Dunkin, S. K.; Barlow, M. J.; Ryan, Sean G. (април 1997). „High-resolution spectroscopy of Vega-like stars - I. Effective temperatures, gravities and photospheric abundances”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 286 (3): 604—616. Bibcode:1997MNRAS.286..604D. doi:10.1093/mnras/286.3.604Слободан приступ.  This paper lists [Fe/H] = −0.03 dex.
  12. ^ Saffe, C.; Gómez, M.; Pintado, O.; González, E. (октобар 2008). „Spectroscopic metallicities of Vega-like stars”. Astronomy and Astrophysics. 490 (1): 297—305. Bibcode:2008A&A...490..297S. S2CID 15059920. arXiv:0805.3936Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:200810260.  This paper lists [Fe/H] = −0.34 dex.
  13. ^ Mamajek, Eric E.; et al. (2013). „The Solar Neighborhood. XXX. Fomalhaut C”. The Astronomical Journal. 146 (6): 154—163. Bibcode:2013AJ....146..154M. S2CID 67821813. arXiv:1310.0764Слободан приступ. doi:10.1088/0004-6256/146/6/154. 
  14. ^ Moore 2000, стр. 427
  15. ^ а б в г „Fomalhaut”. Sol Company. Приступљено 19. 1. 2013. 
  16. ^ Kaler, Jim (23. 5. 2009). „Fomalhaut”. Приступљено 19. 1. 2013. 
  17. ^ а б в Sessions, Larry; Deborah Byrd (23. 9. 2012). „Fomalhaut had first visible exoplanet”. Earthsky Communications Inc. Приступљено 19. 1. 2013. 
  18. ^ Mamajek, Eric E.; Bartlett, Jennifer L.; Seifahrt, Andreas; Henry, Todd J.; Dieterich, Sergio B.; Lurie, John C.; Kenworthy, Matthew A.; Jao, Wei-Chun; Riedel, Adric R.; Subasavage, John P.; Winters, Jennifer G.; Finch, Charlie T.; Ianna, Philip A.; Bean, Jacob (2013). „The Solar Neighborhood. XXX. Fomalhaut C”. The Astronomical Journal. 146 (6): 154. Bibcode:2013AJ....146..154M. S2CID 67821813. arXiv:1310.0764Слободан приступ. doi:10.1088/0004-6256/146/6/154. 
  19. ^ Moore, Patrick (2005). Philip's Atlas of the Universe (на језику: (језик: енглески)). Лондон: Octopus Publishing Group Ltd. стр. 245. стр. ISBN 978-0-540-08791-4. 
  20. ^ а б в Harrington, J. D.; Ray Villard (8. 1. 2013). „NASA's Hubble Reveals Rogue Planetary Orbit For Fomalhaut B”. NASA. Приступљено 21. 1. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • „Preprint of planet discovery paper”. arXiv:abs/0811.1994Слободан приступ Проверите вредност параметра |arxiv= (помоћ). 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]