Пређи на садржај

Франц I, цар Светог римског царства

С Википедије, слободне енциклопедије
Франц I
Франц I као цар Светог римског царства, на портрету из 1745. који је израдио дворски сликар Мартин ван Мејтенс.
Лични подаци
Датум рођења(1708-12-08)8. децембар 1708.
Место рођењаНанси, данашња Француска
Датум смрти18. август 1765.(1765-08-18) (56 год.)
Место смртиИнзбрук, Хабзбуршка монархија
Породица
СупружникМарија Терезија
ПотомствоЈозеф II, Леополд II, Марија Антоанета, Марија Ана, Марија Каролина, Марија Амалија, Марија Кристина, Марија Елизабета, Карло Јозеф, Максимилијан Франц
РодитељиЛеополд I од Лорене
Елизабета Шарлота Орлеанска
ДинастијаЛорена
Свети римски цар/Краљ Немачке
Период1745 — 1765
ПретходникКарло VII, цар Светог римског царства
НаследникЈозеф II Хабзбуршки
Велики војвода Тоскане
ПретходникGian Gastone de' Medici, Grand Duke of Tuscany
НаследникЛеополд I
Војвода Лорене
ПретходникЛеополд I од Лорене
НаследникСтанислав Лешћински

Франц I (8. децембар 170818. август 1765) био је, као Франц Штефан, велики војвода Тоскане, а затим од 1745. до своје смрти цар Светог римског царства. Са својом супругом Маријом Терезијом утемељио је владарску лозу Хабзбург-Лотаринген.[1]

Франц Штефан је рођен као други син Леополда Јозефа, војводе од Лотарингије (Лорене) сина Карла V, и Елизабете Шарлоте од Орлеана, ћерке Филипа I, војводе од Орлеана. Лотариншке војводе су биле веома лојалне Хабзбурзима, па је цар Карло VI, који иначе није имао синова, довео Франца Штефана у Беч са циљем да се лотариншки наследник приближи царевој ћерки Марији Терезији. Франц Штефан је 1729. наследио оца на месту лотариншког војводе, али је 1735. своју очевину заменио за Велико војводство Тоскану.[1] После Рата за пољско наслеђе Војводство Лотарингија је уступљено збаченом пољском краљу Станиславу Лешћинском, док је Франц Штефан одређен за наследника последњег Медичија у Тоскани.

Најзад, Франц Штефан се 12. фебруара 1736. оженио Маријом Терезијом и пар је извесно време провео у Фиренци, тосканској престоници.[1] Карло VI је Прагматичном санкцијом покушао да законски обезбеди да га на царском престолу наследи ћерка Марија Терезија. Међутим, када је 1740. Карло VI умро Француска, Саксонија, Баварска и Пруска су одбациле Прагматичну санкцију и за новог цара је, као Карло VII, изабран кнез-изборник Баварске. Тек током Рата за аустријско наслеђе Марија Терезија је уговором у Фусену обезбедила да након смрти Карла VII њен супруг буде изабран за цара. Тако је 1745. Франц Штефан изабран за цара као Франц I и за савладара своје супруге на свим наследним поседима Хабзбурга (Аустрија, Угарска, Чешка).

Франц I је током своје владавине имао само номиналну улогу, док је главне државничке послове обављала његова супруга Марија Терезија. Царски пар је имао укупно шеснаесторо деце, а најмлађа ћерка била је Марија Антоанета, злосрећна француска краљица. Франц I је умро изненада 18. августа 1765. у Инзбруку на повратку из опере. Царски престо наследио је најстарији син Јозеф II, док је Леополд II преузео Велико војводству Тоскану.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Francis II, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
8. Nicholas II, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Christina of Salm
 
 
 
 
 
 
 
4. Карло V, војвода од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Henry II, Duke of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
9. Claude Françoise of Lorraine
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Маргарита Гонзага
 
 
 
 
 
 
 
2. Леополд I од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фердинанд II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
10. Фердинанд III, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
5. Елеонора Марија Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Карло II, војвода Мантове
 
 
 
 
 
 
 
11. Елеонора Гонзага од Мантове
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Марија Гонзага
 
 
 
 
 
 
 
1. Франц I, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Анри IV
 
 
 
 
 
 
 
12. Луј XIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија Медичи
 
 
 
 
 
 
 
6. Филип I, војвода Орлеански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Филип III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
13. Ана од Хабзбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Маргарета од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
3. Елизабета Шарлота Орлеанска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фридрих V Палатински
 
 
 
 
 
 
 
14. Карл I Лудвиг Палатински
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елизабета Стјуарт
 
 
 
 
 
 
 
7. Елизабета Шарлота Фалска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. William V, Landgrave of Hesse-Kassel
 
 
 
 
 
 
 
15. Шарлота од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Amalie Elisabeth of Hanau-Münzenberg
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Franz I.”. www.aeiou.at. Приступљено 2021-02-04. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Карло VII
Цар Светог римског царства
Јозеф II