Велико војводство Тоскана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Granducato di Toscana
Велико војводство Тоскана
Застава
Застава
Грб Великог војводства Тоскане
Грб
Grand Duchy of Tuscany 1789.svg
Територија Великог војводства Тоскане 1789. године
Географија
Континент Европа
Регија Апенинско полуострво
Главни град Фиренца
Друштво
Службени језик италијански
Религија Католицизам
Политика
Облик државе војводство
 — надвојвода
Историја
Историјско доба нови век
 — Оснивање 1569.
 — Укидање 1859.
Географске и друге карактеристике
Становништво 1.096.641 (1801)
Земље претходнице и наследнице
Великог војводства Тоскане
Претходнице: Наследнице:
Bandiera del granducato di Toscana (1562-1737 ).png Војводство Тоскана Конфедерација Централне Италије Flag of Italy (1861–1946).svg

Велико војводство Тоскана (италијански: Granducato di Toscana) је била држава која је од 1569. до 1859. године постојала на Апенинском полуострву.

Историја[уреди]

Великом војводству Тоскани претходило је Војводство Тоскана (или Фирентинско војводство) под управом породице Медичи. Велико војводство Тоскана настало је 1569. године када је папа Пије V доделио тосканском војводи Козму I Медичију титулу надвојводе. Наследио га је Франческо I Медичи коме је царском повељом 1576. године потврђена титула надвојводе. Франческо је био зависан према Хабзбурговцима. Медичији су владали Тосканом готово пуна два века. У 17. веку долази до слабљења Тоскане. Последњи Медичи на тосканском престолу умро је 1737. године. Војводство је одредбама Бечког мира по завршетк Рата за пољско наслеђе додељено Францу I, цару Светог римског царства, чиме је Војводство ушло у састав државе Хабзбурга. Током Наполеонових ратова војводство пада под власт Француза 1796. године у Италијанској кампањи. Уговором у Аранхуезу Тоскана је претворена у Краљевину Етрурију. Од 1807. године је у саставу Наполеонове Италије. Одредбама Бечког конгреса, Тоскана је враћена Хабзбурговцима. Године 1859, током Другог италијанског рата за уједињење, Тоскана је најпре ушла у састав Краљевине Сардиније. Годину дана касније приступила је Конфедерацији централне Италије.

Заставе Великог војводства Тоскане[уреди]

Литература[уреди]

  • Тарле, Ј. В. (2008). Историја новог века. Београд: Научно дело. ISBN 978-86-6021-007-6. 
  • Acton, Harold (1980). The Last Medici. London: Macmillan. ISBN 978-0-333-29315-7. 
  • Strathern, Paul (2003). The Medici: Godfathers of the Renaissance. London: Vintage books. ISBN 978-0-09-952297-3. 
  • Hale, J. R. (1977). Florence and the Medici. London: Orion books. ISBN 978-1-84212-456-7. 
  • Frieda, Leonie (2005). Catherine de' Medici. London: Orion books. ISBN 978-0-7538-2039-1. 
  • Booth, Cecily: Cosimo I—Duke of Florence, University Press, 1921
  • Woolrych, Humphry William: The history and results of the present capital punishments in England; to which are added, full tables of convictions, executions, etc., Saunders and Benning, 1832.
  • Jackson-Laufer, Guida Myrl (1999). Women Rulers Throughout the Ages: An Illustrated Guide. ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-091-8.