Пређи на садржај

Ханс Холбајн Старији

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Ханс Холбајн.
Ханс Холбајн Старији
Ханс Холбајн Старији
Лични подаци
Датум рођења1465
Место рођењаАугзбург,
Датум смрти1524
Место смртиБазел,

Ханс Холбајн Старији (нем. Hans Holbein; Аугсбург, око 1465 — 1524) је био немачки сликар и цртач.

Живот и дело

[уреди | уреди извор]

Његов рад припада периоду преласка из касне готике у рану ренесансу. Био је отац Ханса Холбајна Млађег. Његово име забележено је у повељама у Улму (1493), Аугсбургу (од 1494), Франкфурту (1501) и Луцерну (1517-19). Вероватно се школовао у Аугсбургу и Улму. Познавао је холандско сликарство што се у погледу мотива види у његовим раним радовима, олтарским сликама за катедралу у Аугсбургу (1493).

Његов опус обухвата велики број циклуса слика за олтаре на расклапање, портрете и нацрте за сликарство на стаклу и златарске радове. У његовом позном сликарству уочавају се елементи италијанске ренесансе али је Холбајн ипак остао одан позноготичкој традицији нарочито у погледу иконографије и перспективе као и код телесних својстава фигура. Превазишао је локални колорит позног средњег века. Индивидуално обликованим цртама лица на својим портретима утицао је на сликаре Дирерове епохе а нарочито на своје синове, Ханса Холбајна Млађег и Амброзијуса Холбајна.

У Холбајновим раним делима може се уочити утицај његовог учитеља Мартина Шонгауера, Рохира ван дер Вејдена чије је дело са сигурношћу познавао као и Ханса Мемлинга.

Уметничку самосталност је проказао већ у својим најранијим делима. Најзначајније дело у његовим почетцима је Вајнгартенски олтар (1493, сада у аугсбурској катедрали). Затим га је на њега више од једног десетлећа извршио утицај Јан ван Ајк и келнска школа.

Жртвованје Богородице, 1500-1501, Хамбург

У односу на то да је посећивао Улм и сарађивао са вајарем Михаелом Ерхартом имао је у ово доба утицај на улмску школу. Како се са уметношћу Матијаса Гриневалда сусреће и упознаје још 1500. године у Франкфурту или тек у Алзасу није сасвим познато и утвршено.

На почетку Холбајновог другог сликарског раздобља (око године 1509) стоји рад у базилици Санта Марија Мађоре (1499) за аугсбуршке доминиканке. Следио је олтар доминиканске цркве у Франкфурту (1500- 1501) и главни олтар цистерцијанске цркве у Кајсхајму. Најпознатији је олтар базилике св. Павла који се данас налази у аугсбурској галерији који је радио са оба своја сина Хансом и Амброзијусом. У ово доба је сликар материјално добро стајао тако да родбина није оскудевала.

Позно доба његовог стваралаштва представља олтар у Хохенбургу који се данас налази у галерији у Прагу. Он је под утицајем Италијанске ренесансе и Холбајнове фигуре добијају ренесансну телесност и умести готских декоративних елемената се јављају ренесансни мотиви као, на пример, аморети. Последња његова слика која је позната је Бунар живота (1519) данас у народном музеју у Лисабону која је једна од најзначајнијих слика Мадоне у немачком сликарству.

За свог живота Холбајн је био на гласу као један од првих сликара у Немачкој који је одступио од тврдих и оштрих набора тканина из доба готике и сликао на ренесансни начин позадине у својим сликама. Почео је да употребљава сликарске италијанске ликовне елементе и начине сликања којим је надокнађивао немачку укоченост и тачност у прилазима сликању што је после њега завршио његов син Ханс и постао је пример за целу сликарску генерацију у првој половини 16. века на челу са Албрехтом Дирером. Захваљујући фалсификованим потписима и документима много његових дела се приписивало његовом сину Хансу Холбајну Млађем и он је временом упао у заборав али се у последње доба у овом зевело доста реда.

Види још

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ханс Холбајн Старији на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханс_Холбајн_Старији&oldid=28805080”