Храм Светих апостола Петра и Павла у Коњицу

С Википедије, слободне енциклопедије
Храм Светих апостола Петра и Павла
храм 2017. године
Основни подаци
Статусотворен
Типцрква
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
Епархијаепархија захумско-херцеговачка и приморска
Посвећенапостолима Петру и Павлу
Архитектура
Ниво значајаНационални споменик Босне и Херцеговине
Локација
МестоБорци, Коњиц
Држава Босна и Херцеговина
Координате43° 39′ 4.536″ N 17° 57′ 38.951″ E / 43.65126000° С; 17.96081972° И / 43.65126000; 17.96081972
Храм Светих апостола Петра и Павла на карти Босне и Херцеговине
Храм Светих апостола Петра и Павла
Храм Светих апостола Петра и Павла
Храм Светих апостола Петра и Павла на карти Босне и Херцеговине

Храм Светих апостола Петра и Павла је српска православна црква која се налази у насељу Борци, општина Коњиц. Припада епархији захумско-херцеговачкој и приморској, а посвећена је апостолима Петру и Павлу.

Опис цркве[уреди | уреди извор]

Црква је оријентисана у правцу исток-запад, правоугаоне је основе спољашњих димензија 7,05 х 11 м². Заведена апсида на источној страни цркве има основу у облику полукруга.[1] У источном зиду цркве налази се отвор са полукружним завршетком димензија 4,5 х 5,5 м који повезује апсидални простор са црквеним наосом. На фасади се налазе трнови челичне затеге, постављене у горњој зони источног зида цркве, на висини од око 60 цм удаљености од нивоа стрехе крова. У осовини спољашњег зида западне фасаде призидан је звоник квадратне тлоцртне основе димензија 2,9 х 2,9 м.[2]

Црква је једнобродна и подељена на простор наоса ширине 5,78 х 9,4 м, олтарски простор са проскомиђијом, ђакониконом и часном трпезом који су смештени у апсиди, као и на галерију преко које се може доћи степеницама до црквеног торња. Једини улаз у цркву је са западне стране, а површина овог дела је бетонирана.[2] У северозападном углу наоса налазе се дрвене степенице којима се приступа галерији, чија је подна облога од дрвета, изведена од дасака, док је под на наосу изведен од камених плоча.[2] Степениште има 13 газишта и дрвену ограду висине око 100 цм, док висина дрвене ограде галерије износи око 110 цм. Са галерије се кроз накнадно пробијен отвор улази и на прву етажу црквеног торња. Осим приземне, торањ има још три етаже-платформе које су међусобно повезане дрвеним лествама.[2]

Црквени торањ је преко четири камена лука ослоњен на четири камена ступа приземне етаже торња, а у функционалном смислу има приземље и три етаже. У приземној етажи торња постављена су три полукружно засведена улазна отвора. У нивоу друге етаже торња у зиду западне фасаде је изведена камена розета, која се састоји од спољашњег и унутрашњег каменог прстена. На нивоу последње етаже у сваком зиду се налази засведени отвор. На другој и трећој етажи у средишту западног зида торња постављен је по један лучно засвдени отвор. Висина торња од постамента до краја завршног венца је око 11,65 м. Лук куполе торња има барокну фирму и покривен је лимом, који се налази на дрвеној потконструкцији. У оквиру задње етаже торња на челичној конструкцији налази се звоно израђено од ливене бронзе.[2]

Црквени торањ сазидан је од камена седре. Наос је од олтарског простора одвојен дрвеним иконостасом дужине 5,6 м и висине 4,2 м, а расчлањен је на два профилирана венца и завршним венцем на круни иконостаса, која има таласасти завршетак. У апсидалном зиду олтарском простора изведене су три нише које служе за обављање црквених обреда. Часно престо цркве је израђено од камена и оно се налази у средишту апсиде. Јужни и северни латерални зидови цркве имају четири пиластра који су димензија 8 х 53 цм. Кров изад простора наоса је двоводан. Зидови цркве су дебљине око 65 цм, зидани су каменом кречњаком и малтерисани су са унутрашње стране цркве.[2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Почетком 1880. године мештани села Борци су се обратили Земљској Влади за Босну и Херцеговину, молбом да им се одобри изградња мање цркве, као и за материјалну помоћ.[3][4][2]

На основу захтева од 12. фебруара 1880. године, евидентираног под бр. 1270, Земаљска влада за БиХ одобрила финансијску помоћ у износу од 300 флорина. Састанку Котарског уреда у Коњицу, одржаног 17. марта 1880. године, присуствовали су: Ибрахим Башагић, котарски предстојник, и Мато Фрањић, котарски канцелиста, као записничар; а од стране мештана села Борци, Видак Шиниковић, Спасоје Сарић и Никола Симић, сеоске старешине и протојереј Димитрије Јовановић, парох парохије Коњиц. Сврха наведеног састанка било је прочитати наредбу високе земаљске Владе.[3][5]

Након завршетка рата у Босни и Херцеговини 1995. године и повлачења српског становништва са подручја Коњица, храм Светих Апостола Петра и Павла је девастиран а све богослужбене ствари и иконе су уништене. Трудом повратника у ово село храм је оспособљен за богослужбену употребу.[3]

Одлуком Комисије за очување националних споменика од 15. марта 2006. године, овај храм проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине. У лето 2018. године донета је одлука да се храм обнови у славу апостола Петра и Павла, али и у спомен убијеним дечацима Петру (7) и Павлу (5) Голубовић, који су убијени 2. јула 1992. године са својим родитељима у Коњицу.[3] Убиства су извршили припадници Територијалне одбране Коњиц и Хрватског вијећа одбране.[6]

Након припреме пројектне документације и консултација са стручњацима Федералног завода за заштиту споменика отпочели су радови на обнови овог храма. Реконструкција је у потпуности завршена у јулу 2019. године, а на празник Светих Апостола Петра и Павла обављено је освећење новообновљеног храма. Свету архијерејску литургију и обред освећења служио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије. Ктитор обнове храма био је тадашњи председник Републике Српске, Милорад Додик.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jovanović, T. Dimitrije, Proslava pri osveštenju novosagrađene crkve na Borcima kod Konjica, Bosanskohercegovački istočnik, god. X, sveska XI, Sarajevo, novembra 1896, str. 424-427
  2. ^ а б в г д ђ е „Crkva Sv. Petra i Pavla u Borcima” (PDF). kons.gov.ba. Приступљено 30. 8. 2020. [мртва веза]
  3. ^ а б в г д „Парохија коњичка”. eparhija-zahumskohercegovacka.com. Приступљено 30. 8. 2020. 
  4. ^ Konjic i njegova okolina u vrijeme austrougarske vladavine (1878-1918), 1990, str. 170
  5. ^ „Crkva sv. Apostola Petra i Pavla”. konjic.ba. Приступљено 30. 8. 2020. 
  6. ^ „Konjic: Osveštanje obnovljene crkve u Borcima posvećene ubijenim dječacima Petru i Pavlu”. trebinjedanas.com. 10. 7. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]