Црква Преображења Христовог у Доњој Белој Реци
| Црква Преображења Христовог | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Статус | хришћанска православна богомоља |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија жичка |
| Оснивање | нема поузданих извора |
| Оснивач | Српска православна црква |
| Посвећен | Преображењу Христовом |
| Локација | |
| Место | Доња Бела Река, Нова Варош |
| Држава | Србија |
Црква Преображења Христовог се налази у Доњој Белој Реци, насељеном месту на територији општине Нова Варош и припада Епархији милешевској Српске православне цркве. По народном предању, црква потиче још из доба Немањића, односно из прве половине 12. века и то њена данашња апсида и наос.
Прошлост цркве[уреди | уреди извор]
Црква посвећена Преображењу Христовом, смештена је на десној обали белоречког потока, на улазу у клисуру пуну пећина, могла би се повезати са стаништима монаха пустиножитеља- исихаста позног средњег века. Без поузданих извора о оснивању, сачувани помени говоре о обнови цркве с почетка 17. века, а натпис са царских двери из 1817. године казује да их је осликао Симеон Лазовић са сином Алексијем. Данашњи изглед црква је стекла доградњом припрате 1952. године, као и обновом с краја 20. века.[1]
Опис цркве[уреди | уреди извор]
Црква је саграђена као једнобродна, каменом зидана грађевина са двосливним кровом била је покривена шиндром, која је 1953. године замењена црепом, а приликом обнове крајем 20. века, цреп је замењен лименом покривком. Црква је засведена бачвастим сводом, а под је поплочан каменом. Централни део надвишен је октогоналном куполом, хармоничних пропорција, са малим прозорским отворима, на коцкастом постољу. Некада су се на северној страни налазила врата висока један метар, да би свако ко је улазио морао да спусти главу и погнут уђе унутра, а и да непријатељски војници не би у храм улазили на коњима.
На иконостасу се налазе царске двери, које су биле део старог иконостаса, рађене у дуборезу, са орнаментиком стилизованог лишћа и позлатом у постбарокном маниру и типичан су пример „прелазног доба” у српској уметности на почетку 19. века. На дверима се налазе иконе Симеона и Алексија Лазовића, значајне уметничке вредности, Благовести, пророк Соломон и пророк Давид.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Црква Преображења Христовог”. Памтим Златибор. Архивирано из оригинала 23. 10. 2016. г. Приступљено 17. фебруар. 2017. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ)
Литература[уреди | уреди извор]
- Зорица Златић Ивковић, Манастири и цркве златиборске области, каталог изложбе, Сирогојно, 2013. година
- Петар Оторанов, Знамења Златибора и околине, Ужице, 1996. година
