Епархија милешевска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Епархија милешевска
Српска православна црква
Основни подаци
Држава Србија Србија,
Црна Гора Црна Гора
Седиште Пријепоље
Основана 13. век.
Број намесништава 3
Број парохија 17
Број манастира 17
Званични веб-сајт
Архијереј
Епархијски архијереј Атанасије
Чин архијереја епископ
Титула архијереја епископ милешевски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија милешевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Атанасије (Ракита), а седиште епархије се налази у манастиру Милешеви где је и Саборна црква.[1]

Историјат[уреди]

Црква Свете Тројице у Пљевљима

Оснивање епархије[уреди]

Темељи епархије у долини Лима ударени су са оснивањем манастира Милешеве у првој половини 13. века. Дата епархија је често мењала име, али је увек за своју столицу имала манастир Милешеву.

О оснивању Милешевске митрополије врло мало се зна. У једној служби Светом Сави она се назива „славном митрополијом“. Један милешевски митрополит, чије се име не зна, крунисао је бана Твртка за српског и босанског краља. Први милешевски митрополит чије нам је име познато је Давид. Био је „блиски сарадник и поклисар херцега Стјепана Вукчића и његових синова“. Приликом састављања опоруке херцега Стјепана, митрополит Давид га је писао и био сведок приликом потписивања истога.

После митрополита Давида, а вероватно под утицајем веза митрополије са простором и владарима Херцеговине, јерарси милешевски преузимају звање Митрополита херцеговачког и милешевског. Током следећа три века Митрополити ове епархије столују у манастиру Милешеви.

Обнова милешевске епархије[уреди]

Први подстицај за оснивање епархије био је проширење звања Епископа будимљанског у Епископ Будимљанско-Полимски. Ово се десило после Другог светског рата, а трајало је свега једну деценију.

Коначно, Епархија милешевска за западни део рашке области, Средње Полимље и Потарје, образована је 1992. године, и од тада у њеном средишту, манастиру Милешева, столују: епископ Георгије, епископ Василије и епископ Филарет.

Својим доласком у Милешеву, на Ивањдан 7. јула 1999. године, владика Филарет (крштено име Јеленко Мићевић), од првог радног часа на дужности епископа Епархије милешевске развијао је свестрану активност на изградњи нових и подизању из рушевина старих цркава и манастира у Полимљу, Потарју и шире — у Рашкој области.

Дана 14. марта 2015. године извршена је одлука Светог архијерејског синода СПЦ од 12. марта 2015. о примопредаји Епархије милешевске између досадашњег епископа господина Филарета и привременог администратора ове епархије Његовог преосвештенства господина Јоаникија, Епископа будимљанско-никшићког.[2]

Манастири[уреди]

  1. Бања,
  2. Бистрица,
  3. Водена Пољана,
  4. Давидовица,
  5. Довоља,
  6. Дубница,
  7. Дубочица,
  8. Ђурђевића Тара,
  9. Јабука,
  10. Јања,
  11. Куманица,
  12. Мажићи,
  13. Милешева,
  14. Мили,
  15. Пустиња(пријепољска),
  16. Света Тројица,
  17. Сељани.

Јерарси[уреди]

Митрополит милешевски[уреди]

Митрополити херцеговачко-милешевски[уреди]

Епископи будимљанско-полимски[уреди]

Звање полимског епископа било је спојено са звањем епископа будимљанскогЕпископи будимљанско-полимски:

Епископи милешевски[уреди]

• Патријарх српски Павле (1997-1999) - администратор

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]