Епархија милешевска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија милешевска
Српска православна црква
Основни подаци
Држава Србија Србија,
Црна Гора Црна Гора
Сједиште Пријепоље
Основана 13. век.
Број намјесништава 3
Број парохија 17
Број манастира 15
Званични веб-сајт
Архијереј
Епархијски архијереј Атанасије
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ милешевски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија милешевска је епархија Српске православне цркве.

Архијереј је господин Атанасије, а седиште епархије се налази у манастиру Милешеви где је и саборна црква епархије .[1]

Историјат[уреди]

Црква Свете Тројице у Пљевљима

Оснивање епархије[уреди]

Темељи епархије у долини Лима ударени су са оснивањем манастира Милешеве у првој половини 13. века. Дата епархија је често мењала име, али је увек за своју столицу имала манастир Милешеву.

О оснивању Милешевске митрополије врло мало се зна. У једној служби Светом Сави она се назива „славном митрополијом“. Један милешевски митрополит, чије се име не зна, крунисао је бана Твртка за српског и босанског краља. Први милешевски митрополит чије нам је име познато је Давид. Био је „блиски сарадник и поклисар херцега Стјепана Вукчића и његових синова“. Приликом састављања опоруке херцега Стјепана, митрополит Давид га је писао и био сведок приликом потписивања истога.

После митрополита Давида, а вероватно под утицајем веза митрополије са простором и владарима Херцеговине, јерарси милешевски преузимају звање Митрополита херцеговачког и милешевског. Током следећа три века Митрополити ове епархије столују у манастиру Милешеви.

Обнова милешевске епархије[уреди]

Први подстицај за оснивање епархије био је проширење звања Епископа будимљанског у Епископ Будимљанско-Полимски. Ово се десило после Другог светског рата, а трајало је свега једну деценију.

Коначно, Епархија милешевска за западни део рашке области, Средње Полимље и Потарје, образована је 1992. године, и од тада у њеном средишту, манастиру Милешева, столују: епископ Георгије, епископ Василије и епископ Филарет.

Својим доласком у Милешеву, на Ивањдан 7. јула 1999. године, владика Филарет (крштено име Јеленко Мићевић), од првог радног часа на дужности епископа Епархије милешевске развијао је свестрану активност на изградњи нових и подизању из рушевина старих цркава и манастира у Полимљу, Потарју и шире — у Рашкој области.

Дана 14. марта 2015. године извршена је одлука Светог архијерејског синода СПЦ од 12. марта 2015. о примопредаји Епархије милешевске између досадашњег епископа господина Филарета и привременог администратора ове епархије Његовог преосвештенства господина Јоаникија, Епископа будимљанско-никшићког.[2]

Манастири[уреди]

  1. Бања,
  2. Бистрица,
  3. Давидовица,
  4. Довоља,
  5. Дубница,
  6. Дубочица,
  7. Ђурђевића Тара,
  8. Јања,
  9. Куманица,
  10. Мажићи,
  11. Милешева,
  12. Мили,
  13. Пустиња(пријепољска),
  14. Света Тројица,
  15. Сељани.

Јерарси[уреди]

Митрополит милешевски[уреди]

Митрополити херцеговачко-милешевски[уреди]

Епископи будимљанско-полимски[уреди]

Звање полимског епископа било је спојено са звањем епископа будимљанскогЕпископи будимљанско-полимски:

Епископи милешевски[уреди]

• Патријарх српски Павле (1997-1999) - администратор

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]