Цугшпице
Цугшпице | |
---|---|
Zugspitze | |
Географске карактеристике | |
Ндм. висина | 2.962[1] m |
Израженост | 1.746[2] ↓ Превој Ферн → Парзајершпице |
Изолација | 25,8 km → Цвелферкогел[н. 1] |
Врх масива | Финстерархорна / Монбланб |
Списак | највиша тачка земље (Немачка) ултра |
Координате | 47° 25′ 16″ С; 10° 59′ 07″ И / 47.421111° С; 10.985277° И 47° 25′ 16″ С; 10° 59′ 07″ И / 47.421111° С; 10.985277° И |
Географија | |
Државе | Тирол, Аустрија Баварска, Немачка |
Масив | Ветерштајнгебирге, Источни Алпи |
Геологија | |
Орогенеза | тријас |
Врста планине | ветерштајнски кречњак[3] |
Пењање | |
Први успон | Јозеф Наус, Јохан Георг Таушл и помоћник Мајер; 27. август 1820. |
Најлакши пут | реинтална рута |
Цугшпице (нем. Zugspitze, IPA: /tsukʃpɪtsə/) представља са 2.962 m (9.718 ft) изнад мора највиши врх Ветерштајнгебиргеа те највишу планину у Немачкој. Лежи јужно од града Гармиш-Партенкирхена, а аустријско-немачка граница пролази кроз његов западни врх. Јужно се налази Цугшпицплат, високи крашки плато са многобројним пећинама. На боковима Цугшпицеа су три глечера, укључујући два у Немачкој највећа: северни Шнефернер с површином од 30,7 хектара и Хоенталфернер с површином од 24,7 хектара. Трећи је јужни Шнефернер који заузима 8,4 хектара.
Први успон на Цугшпице био је 27. августа 1820; у питању су Јозеф Наус, његов помоћник Мајер и планински водич Јохан Георг Таушл. Данас постоје три нормалне руте до врха: једна од долине Хелентала на североистоку; друга од долине Рајнтала на југоистоку; и трећа са запада преко Естерајхише Шнекара. Једна од најпознатијих гребенских рута у Источним Алпима пролази преко назубљеног Јубилеумсграта до врха — повезујући Цугшпице, Хохбласен и Алпшпице. За планинаре постоји мноштво смештаја у близини; на западном врху самог Цугшпицеа је Минхнер хаус, а на западним падинама Винер-Нојштетер хите.
Три жичаре иду до врха Цугшпицеа. Прву (Тиролска жичара, изграђена 1926) направила је немачка компанија Адолф Блајхерт[4] и завршава на хребету испод врха (2.805 метара н. м.) — такозвана Кам станица, пре него што је терминус премештен на стварни врх (2.951 метар н. м.) — године 1991. Зупчана успињача (Баварска железница до Цугшпицеа) иде попреко северног бока планине и завршава на Цугшпицплату — одакле друга жичара преузима путнике за транспорт до врха. Зупчана железница и жичара Ајбзе, трећа жичара, превозе просечно 500.000 људи до врха сваке године. Зими, девет ски лифтова покрива скијалиште на Цугшпицплату. Западна станица, отворена 1900. године, као и истраживачка станица у Шнефернерхаусу, углавном се користе за спровођење истраживања климе и прикупљање података.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед на Цугшпице и Хеленталфернер са Алпшпицеа
-
Цугшпице изнад долине Рајнтал
-
Поглед с платформе Цугшпицеа на Аустрију
-
Западни део, поглед са средњег Хоенталшпицеа
-
Северна страна Цугшпицеа, поглед с језера Ајбзе
-
Језеро Ајбзе испод Цугшпицеа, шума на северној обали
-
Крст на врху планине Цугшпице
-
Минхнерхаус (2005)
-
Винер-Нојштетер хут (2006)
-
Јозеф Наус (1824)
-
Цугшпце, уље Макса Волфингера (1864)
-
Означени аероснимак масива Цугшпице
-
Панорамски поглед са платформе Цугшпцеа северно на Немачку; види се Ајбзе у средини и Грајнау десно
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Zugspitze : Climbing, Hiking & Mountaineering”. SummitPost. Приступљено 2013-04-22.
- ^ Aaron Maizlish. „Europe Ultra-Prominences”. peaklist.org. Приступљено 2013-04-22.
- ^ Geologische Karte von Bayern mit Erläuterungen (1:500,000). Bavarian Geological Survey, 1998.
- ^ Peter von Bleichert "Bleichert's Wire Ropeways" amazon.com
Литература
[уреди | уреди извор]- Toni Hiebeler (1985). Zugspitze – Von der Erstbesteigung bis heute. Munich: Mosaik. ISBN 978-3-88199-216-9.
- Helmut Pfanzelt (1966). Alpenvereinsführer Wetterstein. Munich: Bergverlag Rudolf Rother. ISBN 3-7633-1113-0.
- Bernd Ritschel & Tom Dauer (2007). Faszinierende Zugspitze [Fascinating Zugspitze]. Munich: Bruckmann. ISBN 978-3-7654-4550-7.
- Heinrich Schott (1987). Die Zugspitze – Gipfel der Technik, Triumphe und Tragödien. Munich: Süddeutscher Verlag. ISBN 978-3-7991-6338-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Distantpeak.com
- Север Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2013), југ Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2012), индекс (панораме)
- BZbB AG
- ZUGSPITZE 360°