Шведска Естонија
| Шведска Естонија Svenska Estland | |||
|---|---|---|---|
 Шведске територије на источном Балтику у 17. веку | |||
| Географија | |||
| Регија | Источна Европа | ||
| Земља |  Естонија
| ||
| Главни град | Ревал (Талин) | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | шведски, естонски, немачки | ||
| Религија | лутеранизам | ||
| Политика | |||
| Облик државе | Доминион Шведског царства | ||
| Историја | |||
| — Оснивање | 1558. | ||
| — Укидање | 10. септембар 1721. | ||
| — Статус | вазална кнежевина | ||
| Земље претходнице и наследнице Шведске | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
| ||
.svg)
Шведска Естонија (швед. Svenska Estland; ест. Rootsi aeg) назив је за северни, северозападни и западни део Естоније који се од 1558. до 1721. године налазио под управом Шведског царства. Од 1645. целокупна територија данашње Естоније долази под шведску власт, а јужни и централни делови земље били су део Шведске Ливоније.
Иако су Швеђани били присутни на источним Балтичким обалама од раног средњег века, до интензивнијег продора шведског утицаја на том подручју долази у другој половини 16. века са слабљењем утицаја Тевтонске монашке државе, након што је балтичко-немачко племство из Харјуме и Вируме у јуну 1561. званично затражила заштиту тадашњег шведског краља Ерика XIV (чиме је Шведска ушла у Ливонски рат против Русије).[1] Шведска је до 1583. контролисала целу северну Естонију, укључујући и острво Хијуму
Стварна моћ Шведске над Естонијом почиње да опада у време Великог северног рата са Руском Империјом (1700−1721), а руска превласт над целим источним Балтиком озваничена је поптисивањем Ништадског мира 30. августа 1721. године.[2]
Шведска освајања Естоније су поред политичких и војних бенефита умногоме била узрокована и економским разлозима. Заузимањем целих источних обала Балтичког мора Шведска је преузела примат у поморској трговини са Русијом,[3] а спречене су и све потенцијалне територијалне аспирације Русије и Данске према Финској која је била у домену шведског интереса.[4]
Иако су Швеђани у Естонији задржали дотадашњи феудални систем кметства, извршене су и значајне реформе које су сељацима омогућавале наследна права на земљиште које су обрађивали. Био је то први пут у историји да је естонским сељацима правно омогућено наслеђивање земље. Због свега тога у естонском предању период шведске владавине се назива „Старим добрим шведским добом” (ест. vana hea Rootsi aeg).[5] По налогу шведског краља Густафа II Адолфа у Ревалу и Дорпату су отворене прве гимназије, а 1632. основан је и Универзитет у Тартуу. У оба града истовремено су почеле са радом и штампарије. Током 1680-их отварају се и бројне основне школе широм земље, понајвише захваљујући залагању Бенгта Форселијуса који је извршио и ортографску реформу естонског језика.[6] У периоду од 60 до 70 година од успостављања шведске власти број становника Естоније је нагло растао, а популациони бум нагло је зауставила Велика глад која је за свега две године (1695–1697) „узела” око 70.000–75.000 живота (или око 20% од укупне тадашње популације).[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Tarkiainen, Kari; Tarkiainen, Ülle (2013). Provinsen bortom havet. Estlands svenska historia 1561-1710 (на језику: Swedish). Atlantis. стр. 38. ISBN 978-91-7353-652-3.
- ^ Tarkiainen, Kari; Tarkiainen, Ülle (2013). Provinsen bortom havet. Estlands svenska historia 1561-1710 (на језику: Swedish). Atlantis. ISBN 978-91-7353-652-3.
- ^ Tarkiainen, Kari; Tarkiainen, Ülle (2013). Provinsen bortom havet. Estlands svenska historia 1561-1710 (на језику: Swedish). Atlantis. стр. 20—29. ISBN 978-91-7353-652-3.
- ^ Roberts, Michael (1984). The Swedish Imperial Experience 1560-1718. Cambridge University Press. стр. 9. ISBN 978-0-521-27889-8. Приступљено 9. 03. 2014.
- ^ Raukas, Anto (2002). Eesti entsüklopeedia 11: Eesti üld (на језику: естонски). Eesti Entsüklopeediakirjastus. стр. 283. ISBN 978-9985-70-115-7.
- ^ Raun, Toivo U. (2002). Estonia and the Estonians: Second Edition, Updated. Hoover Press. стр. 32—33. ISBN 9780817928537.
- ^ Raun, Toivo U. (2002). Estonia and the Estonians: Second Edition, Updated. Hoover Press. стр. 31. ISBN 9780817928537.
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Tarkiainen, Kari; Tarkiainen, Ülle (2013). Provinsen bortom havet. Estlands svenska historia 1561-1710 (на језику: Swedish). Atlantis. ISBN 978-91-7353-652-3.
- Online encyclopedia – WorldStatesmen.org