Пругасти једрилац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 15. август 2016. у 17:45

Пругасти једрилац (Iphiclides podalirius) је палеарктичка врста дневног лептира из породице једрилаца, који настањује баште, поља и отворене шуме. Први пут га је описао Лине, 1758. године.

Опис

♂
♂ △
♀
♀ △

Дистрибуција

Пругасти једрилац је широко распрострањен у целој Европи, осим на крајњем северу. Његова дистрибуција се протеже на север до доње лужице и централне Пољске, а на исток кроз Малу Азиу и Кавказ, па све до Арабијског полуострва, Пакистан, Индију и западну Кину. Неколико лептира је забележено у на подручју централне Шветске и у Великој Британији, али се вероватно ради о залуталим јединкама. У Алпима се ова врста може наћи све до 1600 метара.

Присуство врсте Iphiclides podalirius унутар плавне зоне реке Мораве у Словачкој се узима као добар показатељ очуваности ксеротермних травнатих површина са шумостепском вегетацијом, који није била под утицајем сече.^[1]

Статус

Неких година пругати једрилац зна да буде прилично честа врста. Како се крче површине са трњином, тако и бројност овог лептира у природи постепено опада. Лептир је сада законом заштићен у Чешкој, Словачкој, Немачкој, Мађарској, Луксембургу, Русије и Пољској.^[2] Иако према неким ауторима има статус угрожене врсте ,^[1]^‍:46^[3], није наведен као угрожен унутар црвене листе IUCN-а^[4], нити у прилозима I и II CITES конвенције.^[5]

Станишта и животни циклус

Scarce Swallowtail caterpillar
Pupa

Iphiclides podalirius је полифагна врста лептира која се храни глоговима (Финска), белим глогом (Палеарктик), јабуком (Палеарктик), биљкама из рода Prunus (Финска, Палеарктик), кајсијом (Палеарктик, Шпанија), трешњом (Палеарктик, Шпанија) вињом, (Палеарктик, Русија), шљивом (Палеарктик), бадемом (Палеарктик, Шпанија), сремзом (Палеарктик), бресквом (Палеарктик), трњином (Палеарктической), крушком (Палеарктик) и јаребиком (Палеарктик). Гусенице уплећу мале јастучиће на листовима и чврсто из стежу. Новоизведена гусеница је тамна са две мање и две веће зеленкасте површине на дорзалној страни. Касније постају зеленкасте са жућкастим дорзалним и бочним линијама. Током лета лутке лептира су увек зелене, а након хибернације оне постају браон. Велики број лутки бива поједен од стране предатора током хибернације.

Примећено је да гусенице пругастог једрилца остављају трагове од свиле између места где одмарају и места где се хране. Ово се може приметити и код солитарних и код територијарних ларви, при чему гусенице могу да разлијују своје трагове од трагова других јединки.^[6]

Студије на луткама врсте Iphiclides podalirius у Шпанији указују да лутка може да поприми две боје, било зелену или браон у циљу камуфлаже. Зелена лутка се развија на биљци хранитељки и то директно, док се браон лутке развијају током хибернације међу опалим лишћем. Улуткане гусенице образују зелене лутке пре августа, а током августа формирају браон лутке. Изгледа да је трајање Виктионари:дужина фотопериод или светлог периода механизам који одређује пут развоја боје лутке. Добијени резултати указују да се зелене лутке развијају на биљци хранитељки како не би биле поједене од стране ситних сисара или птица, док се браон лутке развијају на опалом лишћу да би се пре свега избегао напад ос стране птица.^[7]

Линкови

^ ^а ^б Kulfan, Miroslav; Degma, Peter; Kalivoda, Henrik (1995). „Lepidoptera of different grassland types across the Morava floodplain” (PDF). Journal of Research on the Lepidoptera. 34: 39—47. Приступљено 27. 10. 2010.
^ Collins, N. Mark; Collins, Michael G. (1985). Threatened Swallowtails of the World: the IUCN red data book. IUCN Protected Area Programme Series. Gland, Switzerland and Cambridge, U.K.: IUCN. стр. 45. ISBN 978-2-88032-603-6. Приступљено 22. 10. 2010.
^ Popov, 1989.
^ A search for "Iphiclides" in the search facility of the IUCN Red List web site provides no result.
^ „Appendices I, II and III to CITES”. Convention on International Trade on Endangered Species. As of 14 Oct 2010. Приступљено 23 September 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Weyh, R.; Maschwitz, U. „Individual trail marking by larvae of the scarce swallowtail Iphiclides podalirius L. (Lepidoptera; Papilionidae)”. Oecologia. 52 (3): 415—316. doi:10.1007/BF00367969.
^ Stefanescu, C. (2004). „Seasonal change in pupation behaviour and pupal mortality in a swallowtail butterfly” (PDF). Animal Biodiversity and Conservation. 27 (2): 25—36. Приступљено 28. 10. 2010.

Спољни линкови

European Butterflies and Moths
Scarce swallowtail on en.butterflycorner.net. Accessed 27 October 2010.

[Morava-1] а ^б Kulfan, Miroslav; Degma, Peter; Kalivoda, Henrik (1995). „Lepidoptera of different grassland types across the Morava floodplain” (PDF). Journal of Research on the Lepidoptera. 34: 39—47. Приступљено 27. 10. 2010.

[Threatened-2] Collins, N. Mark; Collins, Michael G. (1985). Threatened Swallowtails of the World: the IUCN red data book. IUCN Protected Area Programme Series. Gland, Switzerland and Cambridge, U.K.: IUCN. стр. 45. ISBN 978-2-88032-603-6. Приступљено 22. 10. 2010.

[3] Popov, 1989.

[4] A search for "Iphiclides" in the search facility of the IUCN Red List web site provides no result.

[5] „Appendices I, II and III to CITES”. Convention on International Trade on Endangered Species. As of 14 Oct 2010. Приступљено 23 September 2010. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[6] Weyh, R.; Maschwitz, U. „Individual trail marking by larvae of the scarce swallowtail Iphiclides podalirius L. (Lepidoptera; Papilionidae)”. Oecologia. 52 (3): 415—316. doi:10.1007/BF00367969.

[7] Stefanescu, C. (2004). „Seasonal change in pupation behaviour and pupal mortality in a swallowtail butterfly” (PDF). Animal Biodiversity and Conservation. 27 (2): 25—36. Приступљено 28. 10. 2010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]