Диносауруси — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 28: Ред 28:


Диносауруси су заступљени на свим континентима, било да се ради о живим врстама или изумрлим врстама<ref name = MacLeod/>. Неки од њих су биљоједи, други месождери, а неки и свеждери. Данашње врсте диносауруса се крећу ходајући на двије ноге, док су у прошлости постојале многе изумрле групе које су се кретале на четири ноге или на двије, а неке су биле у стању да се крећу и на двије и на четири ноге. Поједине врсте су имале посебне коштане структуре, као што су то рогови, кријесте или коштане модификације као што су кости оклопа и кичме које су служиле за распознавање припадника исте групе.
Диносауруси су заступљени на свим континентима, било да се ради о живим врстама или изумрлим врстама<ref name = MacLeod/>. Неки од њих су биљоједи, други месождери, а неки и свеждери. Данашње врсте диносауруса се крећу ходајући на двије ноге, док су у прошлости постојале многе изумрле групе које су се кретале на четири ноге или на двије, а неке су биле у стању да се крећу и на двије и на четири ноге. Поједине врсте су имале посебне коштане структуре, као што су то рогови, кријесте или коштане модификације као што су кости оклопа и кичме које су служиле за распознавање припадника исте групе.

Иако су модерни диносауруси (птице) углавном мали због ограничени у величини због тога што су развили способност летења, многи праисторијски диносауруси су имали велика тјела, међу којима су највећи били сауроподски диносауруси који су били највеће копнене животиње свих времена<ref> {{Cite journal |title = March of the Titans: The Locomotor Capabilities of Sauropod Dinosaurs |journal = PLoS ONE |date = 2013-10-30 |issn = 1932-6203 |pmc = 3864407 |pmid = 24348896 |volume = 8 |issue = 10 |pages = e78733 |doi = 10.1371/journal.pone.0078733 |first = William Irvin |last = Sellers |first2 = Lee |last2 = Margetts |first3 = Rodolfo Aníbal |last3 = Coria |first4 = Phillip Lars |last4 = Manning |bibcode = 2013PLoSO...878733S}} {{open access}}</ref>. Процјењује се да је најдужи диносаурус био Амфикоелиас алтус ({{јез-лат|Amphicoelias altus}}) који је достизао дужину од 58 метара, иако новија истраживања у 2015. години указују да се ради о претјеравању у величини. Осим Амфикоелиаса, за најдужег диносауруса се сматра Аргентиносаурус алтус ({{јез-лат|Amphicoelias altus}}) који је достизао дужину између 30 и 39.7 метара. Највиши диносаурус је био Сауропосејдон протелес ({{јез-лат|Sauroposeidon proteles}}) који је достизао висину од 18 метара<ref name=KC06/>.


Назив диносаурус потиче од грчких речи ''деинос'' (страшан) и ''саурус'' (гуштер), а дао га је енглески [[зоологија|зоолог]], сер [[Ричард Овен]], [[1841]]. Људски поглед на ова бића мењао се током времена. Прво су замишљани као велики, летаргични рептили и сликани су као усамљене животиње које лутају по мочвари, вукући за собом своје дугачке репове. Тек крајем шездесетих година прoшог века, са открићем деинонихуса (-{Deinonychus}-), било је јасно да то није никакав инфериорни, троми гуштер већ високоспецијализован [[предатор]], морфолошки сличнији птици него гмизавцу. Тада мала група [[палеонтологија|палеонтолога]] на челу са [[Џон Остром|Џоном Остромом]] изнeлa je виђење диносауруса као топлокрвних, друштвених животиња, савршено прилагођених условима своје средине.
Назив диносаурус потиче од грчких речи ''деинос'' (страшан) и ''саурус'' (гуштер), а дао га је енглески [[зоологија|зоолог]], сер [[Ричард Овен]], [[1841]]. Људски поглед на ова бића мењао се током времена. Прво су замишљани као велики, летаргични рептили и сликани су као усамљене животиње које лутају по мочвари, вукући за собом своје дугачке репове. Тек крајем шездесетих година прoшог века, са открићем деинонихуса (-{Deinonychus}-), било је јасно да то није никакав инфериорни, троми гуштер већ високоспецијализован [[предатор]], морфолошки сличнији птици него гмизавцу. Тада мала група [[палеонтологија|палеонтолога]] на челу са [[Џон Остром|Џоном Остромом]] изнeлa je виђење диносауруса као топлокрвних, друштвених животиња, савршено прилагођених условима своје средине.

Верзија на датум 16. август 2016. у 21:24

Диносауруси
Временски распон:
231.4–0 Ma
Тријас - данас
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Sauropsida
Надред:
Dinosauria

Owen, 1842.
Редови и подредови:

Диносауруси (лат. Dinosauria) су разграната група животиња која се појавила током Тријаса, прије скоро 250 милиона година. Иако тачно вријеме појаве диносауруса још увијек није директно одређено[1], наука тренутно процјењује да су се појавили између 231 и 243 милиона година[2].

Све до краја 20ог вјека се вјеровало да су све групе диносауруса изумрле прије 65 милиона година; какогод, фосилни остаци диносауруса пронађени 1990их година су потврдиле пријашња мишљења да су се данашње птице убрајају у диносаурусе, и да су потекле од мали диносауруса месождера. Данас се зна да су се прве птице развиле у доба Јуре[3] , да су једина група диносауруса која је преживјела велико изумирање крајем Креде[4], да се за њих користи термин Авијански или птичји диносауруси (енгл. Avian dinosaurs).

Диносауруси су веома разнолика група животиња гледано из таксономских, морфолошких и еколошких ставова. Птице, на више од 10.000 живих врста[5], су најразнолика група кичмењака након риба[6]. Користећи фосилне доказе, палеонтолози су идентификовали више од 500 посебни родова[7] и више од 1000 различитих врста не-птичји диносауруса[8].

Диносауруси су заступљени на свим континентима, било да се ради о живим врстама или изумрлим врстама[9]. Неки од њих су биљоједи, други месождери, а неки и свеждери. Данашње врсте диносауруса се крећу ходајући на двије ноге, док су у прошлости постојале многе изумрле групе које су се кретале на четири ноге или на двије, а неке су биле у стању да се крећу и на двије и на четири ноге. Поједине врсте су имале посебне коштане структуре, као што су то рогови, кријесте или коштане модификације као што су кости оклопа и кичме које су служиле за распознавање припадника исте групе.

Иако су модерни диносауруси (птице) углавном мали због ограничени у величини због тога што су развили способност летења, многи праисторијски диносауруси су имали велика тјела, међу којима су највећи били сауроподски диносауруси који су били највеће копнене животиње свих времена[10]. Процјењује се да је најдужи диносаурус био Амфикоелиас алтус (лат. Amphicoelias altus) који је достизао дужину од 58 метара, иако новија истраживања у 2015. години указују да се ради о претјеравању у величини. Осим Амфикоелиаса, за најдужег диносауруса се сматра Аргентиносаурус алтус (лат. Amphicoelias altus) који је достизао дужину између 30 и 39.7 метара. Највиши диносаурус је био Сауропосејдон протелес (лат. Sauroposeidon proteles) који је достизао висину од 18 метара[11].

Назив диносаурус потиче од грчких речи деинос (страшан) и саурус (гуштер), а дао га је енглески зоолог, сер Ричард Овен, 1841. Људски поглед на ова бића мењао се током времена. Прво су замишљани као велики, летаргични рептили и сликани су као усамљене животиње које лутају по мочвари, вукући за собом своје дугачке репове. Тек крајем шездесетих година прoшог века, са открићем деинонихуса (Deinonychus), било је јасно да то није никакав инфериорни, троми гуштер већ високоспецијализован предатор, морфолошки сличнији птици него гмизавцу. Тада мала група палеонтолога на челу са Џоном Остромом изнeлa je виђење диносауруса као топлокрвних, друштвених животиња, савршено прилагођених условима своје средине.

Еволуција

Почиње у тријасу, пре скоро 250 милиона година, када се од примитивних текодонта почeo дa сe развија диносаурус и неке друге групе архосаурија. Најстарији познати представник диносауруса или Диносауриморфа је еораптор луненсис (Eoraptor lunensis)- што значи јутарњи крадљивац, пронађен у Аргентини 1991. Пронашао га је Паул Серено, палеонтолог из Чикага. Старост овог фосила износи око 235 милиона година. Од тог времена група диносауруса почиње наглу експанзију и заузима све делове тадашњег копна.

Још на почетку свог развоја деле се на две велике групе:

  • Саурисхија (Saurischia), диносаурус са карличним појасом као код данашњих гмизаваца (стидна кост, os pubis, је уперен према напред) и
  • Орнитисхија (Ornitischia), са карличним појасом као код птица (os pubis је окренут уназад, паралелно са седном кости, os ischium).

Обе групе дају низ огранака који заузимају сва копнена станишта и не дозвољавају сисарима да се даље развијају. Сисари су се појавили, приближно, кад и први диносауруси и од тада нису нимало напредовали читавих 170 милиона година, све док диносауруси нису изумрли. У периоду јуре, а можда још и у тријасу, из групe сауришиа рaзвиo сe огранак из кога сунасталe прве птице.

Даље усавршавање диносауруса трајало је и током периода креде када су били на врхунцу свог развоја, а онда мистериозно нестали остављајући за собом једино птице као најприлагођенију групу целуросаурија. Нестанак диносауруса, других крупних мезозојских рептила и уопште 65% тадашњег живог света, доводи се у везу са падом огромног астероида који је пре 65 милиона година пао на полуострво Јукатан у Мексику. Збуњујућа је чињеница да су преживели неки организми врло блиски диносаурусима, као што су њихови примитивнији сродници - крокодили и њихови еволуциони потомци - птице.

Подјела

 
 
 

† Сауроподоморфа

 
 

Теропода

 
 
 
 
 

† Орнитопода

 
 

† Маргиноцефалија

 
 
 

† Тиреофора

 
 
 

Нестанак

Диносауруси су нестали пре око 65 милиона година. Постоје различите хипотезе о њиховом нестанку. Једна од њих је везана за пад огромног метеорита на Земљу. Ако би метеорит био довољно велики, удар би подигао такав облак прашине да би створио заклон између Земље и Сунца. Самим тим сунчеви зраци не би допирали до површине земље и биљке не би могле да себи стварају храну процесом фотосинтезе. Уследило би изумирање хербивора и карнивора услед сукцесивног повећања недостатка хране.

Види још

Спољашње везе

Диносауруси на Викимедијиној остави.
Викицитат има цитате везане за чланак Диносауруси.
Викиврсте имају више информација о чланку Диносауруси.
Потражите dinosaur у Викиречнику, слободном речнику.

Референце

  1. ^ Nesbitt, Sterling J.; Barrett, Paul M.; Werning, Sarah; Sidor, Christian A.; Charig, Alan J. (5 December 2012). „The oldest dinosaur? A Middle Triassic dinosauriform from Tanzania”. Biology Letters. 9 (1): 20120949. doi:10.1098/rsbl.2012.0949.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Alcobar, Oscar A.; Martinez, Ricardo N. (19 October 2010). „A new herrerasaurid (Dinosauria, Saurischia) from the Upper Triassic Ischigualasto Formation of northwestern Argentina”. ZooKeys. 63: 55—81. PMC 3088398 Слободан приступ. PMID 21594020. doi:10.3897/zookeys.63.550.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Lee, MichaelS.Y.; Cau, Andrea; Naish, Darren; Dyke, Gareth J. (1 August 2014). „Sustained miniaturization and anatomical innovation in the dinosaurian ancestors of birds”. Science. 345 (6196): 562—566. Bibcode:2014Sci...345..562L. doi:10.1126/science.1252243. Приступљено August 2, 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  4. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Holtz2007.
  5. ^ „Numbers of threatened species by major groups of organisms (1996–2012)” (PDF). IUCN Red List. 2012. Приступљено June 22, 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  6. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Alfaroetal2009.
  7. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Wang&Dodson.
  8. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом AmosBBC.
  9. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом MacLeod.
  10. ^ Sellers, William Irvin; Margetts, Lee; Coria, Rodolfo Aníbal; Manning, Phillip Lars (2013-10-30). „March of the Titans: The Locomotor Capabilities of Sauropod Dinosaurs”. PLoS ONE. 8 (10): e78733. Bibcode:2013PLoSO...878733S. ISSN 1932-6203. PMC 3864407 Слободан приступ. PMID 24348896. doi:10.1371/journal.pone.0078733.  open access publication - free to read
  11. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом KC06.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Диносауруси&oldid=11994851”