Пређи на садржај

Дејан Огњановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 69: Ред 69:
Огњановић је објављивао радове на теме књижевности и филма, књижевне и филмске критике, у часописима ''[[Књижевна историја]]'', ''[[Летопис Матице Српске]]'', ''[[Philologia]]'', ''[[Зборник ФДУ]]'', ''[[Philologia Mediana]]'', ''Поља'', ''[[Градина]]'', ''[[Северни бункер]]'', ''[[Плима плус]]'', ''[[Улазница]]'' и тако даље.
Огњановић је објављивао радове на теме књижевности и филма, књижевне и филмске критике, у часописима ''[[Књижевна историја]]'', ''[[Летопис Матице Српске]]'', ''[[Philologia]]'', ''[[Зборник ФДУ]]'', ''[[Philologia Mediana]]'', ''Поља'', ''[[Градина]]'', ''[[Северни бункер]]'', ''[[Плима плус]]'', ''[[Улазница]]'' и тако даље.


== Филмска и књижевна критика и есејистика на енглеском језику ==


Огњановићеви радови о филму објављени су у стручним зборницима у САД и Уједињеном Краљевству – у антологији ''Speaking of Monsters: A Teratological Anthology'' 2012. године (Palgrave Macmillan)<ref name="Of Monsters">{{cite web|title=Monster Anthology|url=https://www.palgrave.com/la/book/9780230114500|website= Palgrave|accessdate=05.08.2018.}}</ref> и у ''Digital Horror: Haunted Technologies, Network Panic and the Found Footage'' 2015. године (IB Tauris) <ref name="Digital Horror">{{cite web|title=Of Digital Horror|url=https://www.ibtauris.com/books/the%20arts/film%20tv%20%20radio/films%20cinema/digital%20horror%20haunted%20technologies%20network%20panic%20and%20the%20found%20footage|website= IB Tauris|accessdate=05.08.2018.}}</ref>.




Верзија на датум 5. август 2018. у 12:14

Дејан Огњановић
Датотека:Picture of Dejan Ognjanovic.jpg
Лични подаци
Датум рођења(1973-01-30)30. јануар 1973. (51 год.)
Место рођењаНиш,  СФРЈ
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Нишу, Филолошки факултет Универзитета у Београду
Књижевни рад
Утицаји одХауард Филипс Лавкрафт, Монтагју Роудс Џејмс, Артур Макен, Ширли Џексон, Томас Лиготи, Томас Бернхард, Франц Кафка, Бруно Шулц, Вилијам Бароуз
Најважнија делаФаустовски екран: ђаво на филму; Наживо; Заводник; У брдима, хорори: српски филм страве; Више од истине: Кадијевић о Кадијевићу; Студија страве; Поетика хорора.
НаградеПрва награда за књижевну критику (Градина, Ниш, 2004), Трећа награда за есеј (Улазница, Зрењанин, 2005), Прва награда за есеј (Улазница, 2005), Награда на конкурсу за необјављену есејистичку књигу за едицију Исток-Запад (Зајечар, 2006).

Дејан Огњановић (Ниш,Србија, 30. јануар 1973) је српски књижевник, књижевни критичар и филмски критичар, уредник, преводилац и есејиста, претежно у домену хорор жанра. Први је у Србији, али и у региону, одбранио докторску дисертацију у целости посвећену хорор жанру – конкретније, поетици хорора.[1] Важи за водећег познаваоца хорор жанра, што у књижевности, што у кинематографији, на Балкану.

Биографија

Дејан Огњановић рођен је 30. јануара 1973. године у Нишу, у Србији (тада, СФРЈ). Живи у Нишкој Бањи, где је завршио основу школу Иван Горан Ковачић (1980-1988). У Нишу је, такође, завршио гимназију Стеван Сремац, смер Инокореспондент-сарадник (1988-1992). Звање дипломираног филолога стекао је на Филозофском факултету у Нишу, где је студирао енглески језик и књижевност.

Постдипломске студије уписао је на истом факултету, на Департману англистике, и све испите положио пре него што је био принуђен да се одазове служењу обавезног војног рока. Додељен му је ВЕС телефонисте, за шта се обучавао од децембра 1998. до марта 1999. године, у касарни на Топчидеру, у Београду. Пре завршене обуке, почетком марта месеца, послат је на територију Косова и Метохије, најпре у Ђаковицу, две недеље касније у Приштину. Тамо је, као преводилац при Команди приштинског корпуса, провео све време НАТО бомбардовања СРЈ. Остатак војног рока одслужио је, такође, при Команди приштинског корпуса, која је измештена у Лесковац.

По завршетку војног рока, Огњановић је почео да ради на Филозофском факултету у Нишу, у звању асистента, при Департману англистике, на предмету Америчка књижевност. На том радном месту провео је десет година, од 1999. до 2009. године.

У периоду од августа 2003. до јула 2004. године, био је на стручном усавршавању у САД, из области Америчких студија, на Универзитету Калифорнија, у Берклију, као стипендиста Junior Faculty Development Program (JFDP), организације American Councils for International Education (ACIE).

Неслагања са предметном професорком, а уједно и менторком, па и мобинг на радном месту на Филозофском факултету у Нишу, приморали су Огњановића да новембра 2009. године да отказ на место асистента. [2]

Огњановић је претходно, ипак, код поменуте предметне професорке магистрирао са темом Готски мотиви у делу Е. А. Поа, у мају 2009. године.

Звање доктора наука Огњановић је стекао на Филолошком факултету Универзитета у Београду, одбранивши докторску дисертацију под насловом Историјска поетика хорор жанра у англо-америчкој књижевности у фебруару 2012. године, под менторством водећег англисте, проф. др Зорана Пауновића. [3]

Огњановић је, заједно са Мичом Дејвисом, у оквиру филмског фестивала Фантазија у Монтреалу 2010. био ко-селектор програма Субверзивна Србија. Био је гост-учесник тог фестивала и, у оквиру њега, лично је представио одабране српске жанровске филмове, у форми предавања о хорору у српској кинематографији. Најавио је свих седам одабраних филмова, учествовао у дискусији са присутним гостима и ауторима неких од филмова. Поврх тога, о пуштеним филмовима је написао текстове који су уврштени у каталог фестивала. [4] [5] На фестивалу, Огњановић је, уједно, дао и неколицину интервјуа, током којих је указао на потенцијале и достигнућа жанровске кинематографије у Србији, што је, скупа, било највеће целокупно представљање српске фантастичне и хорор продукције у иностранству до тада и од тада.

Књижевно стваралаштво

Књижевно стваралаштво, понајпре писање хорор приповедака и романа, Огњановић сматра својом примарном вокацијом, чему је посвећен од своје 18. године. Прозна дела настала у том периоду своје младости нигде нису објављена, јер их није сматрао задовољавајућим.

Огњановићево прво објављено прозно дело јесте роман Наживо (Просвета, Ниш), објављен 2003. године. Укратко, у роману се приповеда о чудним збивањима у Нишу и Приштини, лета 1995. године, која су кудикамо последица рата. Роман је објављен док је Огњановић боравио у Сједињеним Америчким Државама, те је тако намерно лишен промоције, које није било ни након његовог повратка у Србију. Премда скромног тиража, од само три стотине примерака, роман је стекао култни статус и наишао на позитиван одзив код књижевне критике и публике. [6][7] Роман Наживо је доживео и друго издање, као самиздат (Свен, Ниш) 2010. године, у још три стотине примерака. Сви примерци су одавно распродати и књига се више не може наћи у продаји. У припреми је треће издање. [8]

Свој други роман, Заводник, Огњановић је најпре објавио 2014. године (Свен, Ниш), а потом и 2015. године, у сарадњи са Орфелин издаваштвом[9] из Новог сада. За разлику од Наживо, у Заводнику се у први план постављају елементи фолклора и народних веровања, константно се граде атмосфера и на њој заснован угођај, а радња у целости смешта у готово напуштено село Шпај, у југоисточној Србији.[10] Заводника је Огњановић замислио као роман у којем је, у српском културном кругу, на нов, оригиналан начин, испричана прича новеле Окретај завртња Хенрија Џејмса, и филмске адаптације те новеле у режији Џека Клејтона, под насловом Невиност, из 1961. године.

Кратке приче Огњановић је објављивао у часописима Градина (Ниш), Улазница (Зрењанин), Политикин забавник (Београд), Балкански књижевни гласник (Београд) и другим, као и у књишким антологијама Градске приче 3: фантастика (Албос, Крушевац, 2008), Алиса у земљи прича: Најлепша остварења са В конкурса за најкраћу кратку причу (Алма, Београд, 2006), Изван коридора - Вранац, Најбоља кратка прича 2010 (Карвер, Подгорица, 2010), Бели шум (Паладин, Београд, 2008), Истините лажи (Паладин, Београд, 2009), Апокалипса јуче, данас, сутра (Паладин, Београд, 2011), Тајанствени путник (НКЦ, Ниш, 2012), У знаку вампира – Мушке приче о крвопијама (Паладин, Београд, 2012), Нова српска приповетка (Паладин, Београд, 2014), ХААРП и друге приче о теоријама завере (Паладин, Београд, 2014) и У врзином колу (Страхор, Београд, 2017).

У припреми су романи Проклетије (који се надовезује на неке ликове и дешавања из романа Наживо) и Црно дете (приквел романа Заводник), као и збирка прича о зомбијима у нишком крају, Задушнице и други ужаси. [11]

Филмска и књижевна критика и есејистика на српском језику

Огњановић се филмском критиком професионално бави од 1996. године, када је прве приказе филмова објавио у листу Нишки аналитичар. Недуго затим, почео је сарадњу са студентским, (касније, наводно, академским) листом Pressing, у којем је, поред редовних приказа филмова, краћих есеја и томе сличног, уредно објављивао текстове у својој рубрици Култ хорора, у периоду од 1997. до 2009. године. Сарадњу са листом Pressing прекида пошто Дејан Стојиљковић постаје уредник листа.[12]

Почетком 21. века, Огњановић почиње да објављује филмске критике и есеја у београдским магазинима FAMA, OK, Evropa, Znak sagite, Polaris и у културним додацима дневних листова Политика, Вечерње новости, Дневник i Данас (Beton). Објављивао је и у лесковачком магазину Think Tank и у културном додатку Култ нишког дневног листа Народне новине.

Огњановићеви прикази књига и филмова могли су се пронаћи и на интернет порталу Popboks, од 2008. до 2009. године, када је портал угашен.

У периоду од 2009. до 2016. године, Огњановић је био заменик главног и одговорног уредника нишог филмског часописа Филаж, где је објавио бројне критике, есеје и интервјуе.[13]

Избор из Огњановићевих филмских критика објављен је у специјалном издању часописа Yu film, који је посвећен Нишком филмском критичарском кругу, под насловом Светло са Тврђаве (2010), који је приредио Северин М. Франић.[14]

Огњановићев есеј о жанровском филму у Србији објављен је у двојезичном издању Увођење младости (Youth Rising) 2008. године (Филмски центар Србије), [15] а 2009. године и у специјалном издању интернет магазина КиноКултура бр. 8 на енглеском језику, као Genre Films in Recent Serbian Cinema.[16]

Огњановић је, уједно, повремени сарадник филмске ревије Екран из Словеније.

Огњановић је објављивао радове на теме књижевности и филма, књижевне и филмске критике, у часописима Књижевна историја, Летопис Матице Српске, Philologia, Зборник ФДУ, Philologia Mediana, Поља, Градина, Северни бункер, Плима плус, Улазница и тако даље.

Филмска и књижевна критика и есејистика на енглеском језику

Огњановићеви радови о филму објављени су у стручним зборницима у САД и Уједињеном Краљевству – у антологији Speaking of Monsters: A Teratological Anthology 2012. године (Palgrave Macmillan)[17] и у Digital Horror: Haunted Technologies, Network Panic and the Found Footage 2015. године (IB Tauris) [18].


Референце

  1. ^ „Први доктор хорора у Србији”. Вечерње новости. Приступљено 04. 08. 2018. 
  2. ^ „Мобинг на Филозофском факултету у Нишу”. Блиц. Приступљено 04. 08. 2018. 
  3. ^ „Први доктор хорор жанра”. Арт-анима. Приступљено 04. 08. 2018. 
  4. ^ „Српски хорор у Монтеалу”. Fantasia Festival. Приступљено 04. 08. 2018. 
  5. ^ „О српском хорору у Монтеалу”. The Cult of Ghoul. Приступљено 04. 08. 2018. 
  6. ^ „Први роман Дејана Огњановића”. Арт Анима. Приступљено 04. 08. 2018. 
  7. ^ „Роман првенац Дејана Огњановића”. Арт Анима. Приступљено 04. 08. 2018. 
  8. ^ „Први роман Дејана Огњановића по трећи пут”. Глас Српске. Приступљено 04. 08. 2018. 
  9. ^ „Orfelin izdavaštvo”. Orfelin izdavaštvo. Приступљено 05. 08. 2018. 
  10. ^ „Други роман Дејана Огњановића”. Арт Анима. Приступљено 05. 08. 2018. 
  11. ^ „Моја сабрана проза”. The Cult of Ghoul. Приступљено 05. 08. 2018. 
  12. ^ „Пресинг”. The Cult of Ghoul. Приступљено 05. 08. 2018. 
  13. ^ „Огњановић и Филаж”. The Cult of Ghoul. Приступљено 05. 08. 2018. 
  14. ^ „О светлу са тврђаве”. The Cult of Ghoul. Приступљено 05. 08. 2018. 
  15. ^ „О увођењу младости”. SeeCult. Приступљено 05. 08. 2018. 
  16. ^ „Дејан Огњановић о српским жанровским филмовима”. КиноКултура. Приступљено 05. 08. 2018. 
  17. ^ „Monster Anthology”. Palgrave. Приступљено 05. 08. 2018. 
  18. ^ „Of Digital Horror”. IB Tauris. Приступљено 05. 08. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејан_Огњановић&oldid=20702821”