Флуидна и кристализована интелигенција — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{ФИЛФ42019|ФИЛФ42019=}}
{{ФИЛФ42019|ФИЛФ42019=}}
[[Датотека:Raymond Cattell.jpg|мини|[[Рејмонд Бернард Кател|Рејмонд Кател]], први је идентификовао флуидну и кристализовану интелигенцију.]]
'''Флуидна и кристализована интелигенција''' (односно скраћенo '''Гф''' и '''Гц''') су фактори опште [[Интелигенција|интелигенције]], којe је првобитно идентификовао, у [[Психологија|психологији]], [[Рејмонд Бернард Кател|Рејмонд Кател]].<ref>Cattell, R. B. (1971). ''Abilities: Their structure, growth, and action''. New York: Houghton Mifflin. {{ISBN|0-395-04275-5}}.</ref> Појмови флуида и кристализована интелигенција је даље развијао Кател-ов студент [[Јохн Л. Хорн]].


'''Флуидна интелигенција или флуидно расуђивање''' је способност да се разумеју и решавају нови [[Проблем|проблеми]], независно од било каквог знања из прошлости.<ref>{{Cite journal|title = Improving fluid intelligence with training on working memory|journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|date = 2008-05-13|issn = 0027-8424|pmc = 2383929|pmid = 18443283|pages = 6829–6833|volume = 105|issue = 19|doi = 10.1073/pnas.0801268105|first = Susanne M.|last = Jaeggi|first2 = Martin|last2 = Buschkuehl|first3 = John|last3 = Jonides|first4 = Walter J.|last4 = Perrig|bibcode = 2008PNAS..105.6829J}}</ref> То је способност да се анализирају нови проблеми, идентификују обрасци и односи који подупиру ове проблеме и екстраполацију ових логичких метода. То је неопходно за све логично решавање проблема. Разматрање флуида укључује [[Индукција (логика)|индукцију]] и [[Дедукција|дедукцију]].
[[Датотека:AF-kindergarten.jpg|мини|280п|десно|Дечји вртић]]
'''Обданиште''' или '''вртић''' је предшколска [[установа]] чија је намена [[васпитање]], брига и чување [[дете|деце]] до шест година старости. Циљ обданишта је да се дете препреми за [[основна школа|основну школу]], да научи да [[комуникација|комуницира]], склапа [[пријатељство|пријатељства]], да се [[забава|забавља]] и научи основне ствари о [[живот]]у. Вртић је у [[Србија|Србији]], обавезан за сву децу предшколског узратста и услов је за даљи наставак школовања. [[Механички рад|Рад]] са децом у обдаништима обављају [[Васпитач|васпитачи]].


'''Кристализована интелигенција''' је способност да се користе вештине, [[знање]] и [[Iskustvo|искуство]]. Не изједначава се са [[Меморија|меморијом]], али се ослања на приступ информацијама из дугорочне меморије. Кристализована интелигенција је нечији животни век интелектуалног достигнућа, што је доказано у великој мери кроз [[речник]] и опште знање. Ово се донекле побољшава са годинама, јер искуства имају тенденцију да прошире своје знање. Кристализована интелигенција је назначена дубином и ширином општег знања, вокабулара и способности да се [[Разум|разумом]] користе [[Реч|речи]] и [[Број|бројеви]]. То је производ образовног и културног [[Iskustvo|искуства]] у интеракцији са флуидном интелигенцијом.
'''Киндергартен''' је предшколски образовни приступ заснован на игрању, певању, практичним активностима као што су цртање и социјална интеракција као део прелаза из куће у школу. Такве институције су првобитно настале крајем 18. века у [[Баварска|Баварској]] и [[Стразбур|Стразбуру]] како би служиле деци чија су оба родитеља радила изван куће. Термин је створио Немац [[Фридрих Фребел]], чији је приступ глобално утицао на рано образовање. Он је отворио први дечји вртић, који је назвао, у преводу, „дечја башта" <ref>The term was coined in the metaphorical sense of "place where children can grow in a natural way", not in the literal sense of having a "garden".</ref>. Циљ је био да деца буду негована попут праве [[биљке]] у [[Башта|врту]] и одатле и име установе. Данас се тај израз користи у многим земљама да би се описале различите образовне институције и простори за учење за децу старости од две до седам година, засновани на различитим методама подучавања.

Верује се да су кристализована и флуидна интелигенција одвојени неуронски и ментални системи. Флуидна и кристализована интелигенција су тако међусобно повезани, а већина [[Iq testovi|тестова интелигенције]] покушава да измери обе варијанте. На пример, Вешлер-ова скала за интелигенцију одраслих мери флуидну интелигенцију на перфоманси и кристализује интелигенцију на вербалној скали. Укупан резултат интелигенције се заснива на комбинацији ове две скале.


== Историја ==
== Историја ==
Флуидну и кристализовану интелигенцију првобитно је идентификовао [[Рејмонд Бернард Кател|Рејмонд Кател]].<ref>{{cite book |last=Cattell |first=R. B. |year=1971 |title=Abilities: Their structure, growth, and action |location=New York |publisher=Houghton Mifflin |isbn=978-0-395-04275-5}}{{page needed|date=December 2012}}</ref> Концепти флуидне и кристализоване [[Интелигенција|интелигенције]] је даље развијао Кателов студент, [[Јохн Л. Хорн]]. Од Кателових и Хорнових издања, појмови флуидне и кристализоване интелигенције постали су толико уроњени у пољу интелигенције да се они више не приписују Кателу или Хорну - као што је Кателова [[Факторска анализа|факторска аналаза]] постала укорењена у пракси Фројдовог концепта. [[Подсвест]] је укорењена у [[Психологија|психологију]] и [[Перцепција|перцепцију]] [[Ум|ума]].
[[File:Max_Liebermann_Kleinkinderschule_in_Amsterdam_1880.jpg|thumb|Вртић у [[Амстердам|Амстердаму]] 1880., [[Макс Либерман]]|алт=|252x252пискел]]


== Теоријски развој ==
1779. године [[Јохан Фридрих Оберлин]] и [[Луиса Шеплер]] основали су у [[Стразбур|Стразбуру]] рану установу за бригу о деци предшколског узраста чији су родитељи били одсутни током дана. <ref>Samuel Lorenzo Knapp (1843), ''Female biography; containing notices of distinguished women, in different nations and ages''. Philadelphia: Thomas Wardle. p. 230.</ref> Отприлике у исто време, 1780. године, у [[Баварска|Баварској]] су успостављене сличне установе за децу. <ref>Manfred Berger, [http://www.kindergartenpaedagogik.de/414.html "Kurze Chronik der ehemaligen und gegenwärtigen Ausbildungsstätten für Kleinkindlehrerinnen, Kindergärtnerinnen, Hortnerinnen ... und ErzieherInnen in Bayern"] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130904234012/http://www.kindergartenpaedagogik.de/414.html |date=September 4, 2013 }} in "Das Kita-Handbuch", ed. Martin R. Textor</ref>
Флуидна и кристализована интелигенција су дискретни фактори опште [[Интелигенција|интелигенције]], или <em>г.</em><ref name="Cattell">{{cite book |last1=Cattell |first1=R. B. |year=1987 |title=Intelligence: Its structure, growth, and action |location=New York |publisher=Elsevier Science|url=https://books.google.com/books?id=flX770mG2HcC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false|isbn=9780080866895 }}{{page needed|date=December 2012}}</ref> Иако је [[Рејмонд Бернард Кател|Кател]] формално признао, ту разлику је наговестио [[Чарлс Сперман]] који је првобитно развио теорију г и направио слично запажање у погледу разлике између едуктивне и репродуктивне менталне способност.<ref>{{cite book |author=Spearman, Charles B. |title=The Abilities of Man: Their Nature and Measurement |publisher=The Blackburn Press |location= |year=2005 |pages= |isbn=978-1-932846-10-2 |oclc= |doi= }}</ref>


Према Кател-у, „очигледно је да једна од ових моћи има „флуидни" квалитет да се може управљати са скоро било којим проблемом. Насупрот томе, друга се улаже у одређене области кристализованих вештина које се могу појединачно узнемирити без утицаја на друге." <ref name="Cattell" /> Према томе, његова тврдња је била да је сваки тип, или фактор, независан од другог, иако су многи аутори приметили очигледну међузависност.<ref name="Cavanaugh">{{cite book |last1=Cavanaugh |first1=J. C. |last2=Blanchard-Fields |first2=F |year=2006 |title=Adult development and aging |edition=5th |location=Belmont, CA |publisher=Wadsworth Publishing/Thomson Learning |isbn=978-0-534-52066-3}}{{page needed|date=December 2012}}</ref>
1816. године [[Роберт Овен]], филозоф и педагог, отворио је прву британску, а вероватно и глобално прво забавиште у Ланарку, [[Шкотска]]. <ref name="vag75">{{cite journal |url=http://www.springerlink.com/content/9248527032015273/ |title=The Influence of the English Infant School in Hungary |first=Otto |last=Vag |journal=International Journal of Early Childhood |publisher=Springer |volume=7|issue=1 |date=March 1975|pages=132–136 |doi=10.1007/bf03175934}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.newlanark.org/kids/index2.html|title=New Lanark Kids|publisher=}}</ref><ref name="infed">{{cite web|url=http://www.infed.org/thinkers/et-owen.htm|title=infed.org - Education in Robert Owen’s new society: the New Lanark institute and schools|work=infed.org}}</ref> Овен је желео да деца добију добро морално образовање како би били способни за рад. Његов систем је био успешан у производњи послушне деце са основном писменошћу и рачунањем. <ref>{{cite web|url=http://socialist-courier.blogspot.co.uk/2012/06/robert-owen-and-new-lanark.html |title=Socialist - Courier: Robert Owen and New Lanark |publisher=Socialist-courier.blogspot.co.uk |accessdate=November 27, 2013}}</ref>


=== Флуидна против кристализоване ===
[[Самјуел Вилдерспин]] отворио је забавиште у [[Лондон|Лондону]] 1819. године, <ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=nGYWAAAAIAAJ&client=firefox-a&pg=PA3#v=onepage&q=&f=false|title=The Importance of Educating the Infant Poor|year=1823|first=Samuel|last=Wilderspin|place=London}}</ref> и наставио да отвара још стотине. Објавио је много радова на ту тему, а његов рад постао је модел за вaспитне школе широм [[Енглеска|Енглеске]], па и шире. Игра је била важан део Вилдерспин-овог [[Систем образовања|система образовања]]. Он је заслужан за игралиште. 1823. године Вилдерспин је објавио ''О значају образовања сиромашног, малог детета'', заснован на основу школе. Почео је да ради у друштву за дечје школе следеће године, информисајући друге о његовим ставовима. Написао је и ''Систем за мало дете'', за развој физичке, интелектуалне и моралне моћи све деце од 1 до 7 година.
<u>Флуидна интелигенција</u> укључује способности као што су препознавање узорака, [[Апстрактно мишљење|апстрактно размишљање]] и решавање проблема. Докази су у складу са ставом да је Гф више погођена повредом мозга.<ref>{{cite journal |doi=10.1037/h0046743 |title=Theory of fluid and crystallized intelligence: A critical experiment |year=1963 |last1=Cattell |first1=Raymond B. |journal=Journal of Educational Psychology |volume=54 |pages=1–22}}</ref><ref>{{cite journal |doi=10.1080/02699050601149088 |title=Validation of the Behavioral Dyscontrol Scale-Electronic Version: Sensitivity to subtle sequelae of mild traumatic brain injury |year=2007 |last1=Suchy |first1=Yana |last2=Eastvold |first2=Angela |last3=Whittaker |first3=Wilson J. |last4=Strassberg |first4=Donald |journal=Brain Injury |volume=21 |pages=69–80 |pmid=17364522 |issue=1}}</ref>


На неким мерама код особа са поремећајима из аутистичног спектра, укључујући [[Аспергеров синдром]], пронађене су слабије особине на неким задацима за мерење флуидне интелигенције и побољшани учинак на друге.<ref>{{cite journal |doi=10.1016/j.bandc.2007.09.008 |title=Superior fluid intelligence in children with Asperger's disorder |year=2008 |last1=Hayashi |first1=Mika |last2=Kato |first2=Motoichiro |last3=Igarashi |first3=Kazue |last4=Kashima |first4=Haruo |journal=Brain and Cognition |volume=66 |issue=3 |pages=306–10 |pmid=17980944}}</ref><ref>{{cite journal |doi=10.1371/journal.pone.0025372 |title=The Level and Nature of Autistic Intelligence II: What about Asperger Syndrome? |year=2011 |editor1-last=Skoulakis |editor1-first=Efthimios M. C |last1=Soulières |first1=Isabelle |last2=Dawson |first2=Michelle |last3=Gernsbacher |first3=Morton Ann |last4=Mottron |first4=Laurent |journal=PLoS ONE |volume=6 |issue=9 |pages=e25372 |pmid=21991394 |pmc=3182210|bibcode = 2011PLoSO...625372S }}</ref><ref>{{cite journal |doi=10.1111/j.1467-9280.2007.01954.x |title=The Level and Nature of Autistic Intelligence |year=2007 |last1=Dawson |first1=M. |last2=Soulieres |first2=I. |last3=Ann Gernsbacher |first3=M. |last4=Mottron |first4=L. |journal=Psychological Science |volume=18 |issue=8 |pages=657–62 |pmid=17680932|pmc=4287210 }}</ref>
=== Ширење ===
[[File:Frederick-Froebel-Bardeen.jpeg|thumb|upright|[[Фридрих Фребел]] је био један од најутицајнијих оснивача вртића, а име је осмислио 1840. године.|алт=]]


<u>Кристализована интелигенција</u> је можда подложнија променама јер се ослања на специфична, стечена знања. Када уче нове чињенице, нечији фонд знања се проширује. Тестови за вокабулар и вербална подскала ВАИС сматрају се добрим мерама Гц. Кристализована интелигенција се односи на проучавање старења. Белски тврди да се то смањује с годинама. У животу, знање које се не користи може се заборавити. Белски верује да постоји барем један период максималне кристализоване интелигенције након чега заборављање прелази стопу којом се знање стиче.<ref>{{cite book |last1=Belsky |first1=Janet |year=1999 |title=The Psychology of Aging: Theory, Research, and Interventions. |location=Pacific, CA|publisher=Brooks/Cole Publishing}}</ref>
[[Грофица Терезија Брунсзвик]] (1775–1861), била је под утицајем [[Јохан Хајнрих Песталоци|Јохана Хајнриха Песталоције.]] 27. маја 1828. године, у својој резиденцији, у [[Будимпешта|Будимпешти]], отворила је „анђеоски врт", који је био први од једанаест центара за бригу, које је основала за малу децу. <ref>Budapest Lexikon, 1993</ref><ref>Public Preschool Education In Hungary: A Historical Survey, 1980</ref> 1836. године отвара институт за оснивање предшколских установа. Идеја је постала популарна међу племством и средњом класом и копирана је у целој [[Краљевина Мађарска|Краљевини Мађарској]].


Није изненађујуће да људи са високим капацитетом Гф имају тенденцију да стекну више знања о Гц и бржим темпом. Процес стицања чињеничног знања се понекад назива „[[генерални фактор]]".<ref name="Ackerman1996">{{cite journal |doi=10.1016/S0160-2896(96)90016-1 |title=A theory of adult intellectual development: Process, personality, interests, and knowledge |year=1996 |last1=Ackerman |first1=Phillip L. |journal=Intelligence |volume=22 |issue=2 |pages=227–57}}</ref>
[[Фридрих Фребел]] (1782–1852) је 1837. године у [[Бад Бланкенбург|Бад Бланкенбургу]] отворио институт „игра и активност" као експериментално друштвено искуство за децу која улазе у школу. 28. јуна [[1840]]. године је преименовао свој завод за предшколску установу, што одражава његово уверење да деца треба да се негују „као биљке у врту". <ref>[https://books.google.fi/books?id=QfBV-nd1bqAC&q=p%C3%A4dagogischen+n%C3%A4hrbodens#v=snippet&q=p%C3%A4dagogischen%20n%C3%A4hrbodens&f=false Kinder bilden Sprache - Sprache bildet Kinder], p. 24 (in German)</ref> Званично је први пут отворио обданиште за прославу 400 годишњице проналаска штампане књига од стране [[Јохан Гутенберг|Јохана Гутемберга]].


Неки истраживачи повезали су теорију флуидне и кристализоване интелигенције са [[Жан Пијаже|Пијажеовом]] концепцијом оперативне интелигенције и учења (погледај [[когнитивни развој]]).<ref>{{cite journal |doi=10.2190/AG.2.1.b |title=Piagetian Theory and the Aging Process: Extensions and Speculations |year=1971 |last1=Papalia |first1=D. |last2=Fitzgerald |first2=J. |last3=Hooper |first3=F. H. |journal=The International Journal of Aging and Human Development |volume=2 |pages=3–20}}</ref><ref>{{cite journal |doi=10.1037/0012-1649.22.2.204 |title=The Genevan and Cattell-Horn conceptions of intelligence compared: Early implementation of numerical solution aids |year=1986 |last1=Schonfeld |first1=Irvin S. |journal=Developmental Psychology |volume=22 |issue=2 |pages=204–12}}</ref> Флуидна способност и Пијажеова оперативна интелигенција односе се и на логичко размишљање и на стварање односа. Кристализована способност и Пијажеов третман свакодневног учења одражавају импресију искуства. Као однос флуидне способности и кристализоване интелигенције, Пијажеова оперативност се сматра претходном и на крају пружа основу за свакодневно учење.
Жене које је тренирао Фребел отвориле су вртиће широм [[Европа|Европе]] и света. Прво обданиште у [[САД]] основано је [[1856]]. На немачком језику водила га је [[Маргарета Мајер Шурц]] (супруга државника [[Карл Сурца|Карла Шурца)]] и то у граду [[Ватертаун]] у држави [[Висконсин]]. <ref>[http://www.watertownhistory.org Watertown Historical Society]</ref> Од године [[1873]]. је ова установа радила као јавна институција.


=== Структура фактора ===
[[Елизабет Пибоди]] је основала први вртић на енглеском језику у [[Сједињене Америчке Државе|САД-у]] 1860. године. Први бесплатни вртић у САД-у основао је 1870. [[Конрад Попенхусен]], немачки индустријалац и човекољубац, који је такође основао Попенхусен институт. Први јавно финансирани вртић у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]] основан је у [[Сент Луис|Сент Луису]] 1873. године од стране [[Сузан Блоу]].
Флуидна интелигенција генерално корелира са мерама апстрактног расуђивања и решавања загонетки. Кристализована интелигенција је у корелацији са способностима које зависе од знања и искуства, као што су вокабулар, опште информације и аналогије. Пол Клајн је идентификовао низ фактора који су делили корелацију најмање r = .60 са Гф и Гц.<ref>{{cite book |last1=Kline |first1=P. |year=1998 |title=The new psychometrics: Science, psychology and measurement |location=London |publisher=Routledge}}{{page needed|date=December 2012}}</ref> Фактори са средњим оптерећењима већи од 0,6 на Гф укључивали су [[Индукција (логика)|индукцију]], [[Vizuelizacija bioloških podataka|визуализацију]], квантитативно расуђивање и идејну флуентност. Фактори са средњим оптерећењима већим од 0,6 на Гц укључују вербалну способност, развој језика, разумевање читања, секвенцијално резоновање и опште информације. Може се предложити да тестови интелигенције можда неће бити у стању да заиста одражавају нивое флуидне интелигенције. Неки аутори су сугерисали да уколико појединац није заиста заинтересован за представљени проблем, неопходни когнитивни рад не може бити изведен због недостатка интереса.<ref>{{cite journal |jstor=1175249 |doi=10.3102/0013189X018002005 |title=Meaning and Values in Test Validation: The Science and Ethics of Assessment |year=1989 |last1=Messick |first1=Samuel |journal=Educational Researcher |volume=18 |issue=2 |pages=5–11}}</ref> Ови аутори тврде да низак број бодова на тестовима који су намењени за мерење флуидне интелигенције може више одражавати недостатак интереса за задатке, него немогућност да се задаци успешно заврше.


== Мерење флуидне интелигенције ==
Први приватни вртић у [[Канада|Канади]] отворен је у [[Шарлоттаун|Шарлотауну]], на [[Острво Принца Едварда|острву принца Едварда]], 1870. године. До краја деценије, били су уобичајени у великим канадским градовима. <ref>Olsen, M.I. 1955. "The development of play schools and kindergartens and an analysis of a sampling of these institutions in Alberta. Master’s thesis, University of Alberta."</ref><ref>Larry Prochner, "A History of Early Education and Child Care in Canada, 1820-1966" in ''Early Childhood Care and Education in Canada'' (eds. Larry Prochner and Nina Howe), Vancouver: UBC Press, 2000</ref> 1882. године у [[Берлин|Берлину]], у [[Онтарио|Онтарију]] (модерно [[Киченер]]), основани су први државни вртићи у земљи. <ref name="can-au-nz">Larry Prochner, ''History of Early Childhood Education in Canada, Australia and New Zealand'', UBC Press 2009</ref> 1885. године, школа у [[Торонто|Торонту]] (обука наставника) отворила је одељење за предшколско образовање.
Постоје разне мере које процењују флуидну интелигенцију. Кателов културни тест интелигенције, прогресивне матрице (РПМ) и подскала перформанси ВАИС су мере Гф. РПМ <ref>{{cite book |last1=Raven |first1=J. |last2=Raven |first2=J. C. |last3=Court |first3=J. H. |origyear=1998 |year=2003 |title=Manual for Raven's Progressive Matrices and Vocabulary Scales |chapter=Section 1: General Overview |location=San Antonio, TX |publisher=Harcourt Assessment}}{{page needed|date=December 2012}}</ref> је једна од најчешће коришћених мера флуидних способности. То је невербални тест вишеструког избора. Учесници морају да попуне низ [[Цртеж|цртежа]] тако што ће [[Идентификација (психологија)|идентификовати]] релевантне карактеристике на основу просторне организације низа објеката и изабрати један објекат који одговара једној или више идентификованих карактеристика. <ref>{{cite journal |doi=10.3389/neuro.21.001.2009 |title=MGluR<sub>1</sub> Receptors Contribute to Non-Purinergic Slow Excitatory Transmission to Submucosal VIP Neurons of Guinea-Pig Ileum |year=2009 |last1=Bornstein |first1=Joel C. |last2=Foong |first2=Jaime Pei Pei |journal=Frontiers in Neuroscience |volume=3 |pmid=20582273 |pmc=2695390 |pages=46}}</ref> Овај задатак процењује способност разматрања једног или више односа између менталних репрезентација или релационог расуђивања. Пропозиционе аналогије и задаци семантичке одлуке се такође користе за процену релационог расуђивања. <ref>{{cite journal |doi=10.3389/neuro.09.008.2007 |title=Neural correlates of fluid reasoning in children and adults |year=2007 |last1=Wright |journal=Frontiers in Human Neuroscience |pmid=18958222 |pmc=2525981 |first1=Samantha B. |last2=Matlen |first2=Bryan J. |last3=Baym |first3=Carol L. |last4=Ferrer |first4=Emilio |last5=Bunge |first5=Silvia A. |volume=1 |pages=8}}</ref><ref>{{cite journal |doi=10.3389/neuro.01.003.2009 |title=Fluid reasoning and the developing brain |year=2009 |last1=Ferrer |first1=Emilio |last2=O'Hare |first2=Elizabeth D. |last3=Bunge |first3=Silvia A. |journal=Frontiers in Neuroscience |volume=3 |issue=1 |pages=46–51 |pmid=19753096 |pmc=2858618}}</ref>


Стандардизовани тестови интелигенције, као што су они који се користе у психолошкој процени, укључују и тестове флуидне интелигенције. У тестовима когнитивних способности, <ref>{{cite book |last1=Woodcock |first1=R. W. |last2=McGrew |first2=K. S. |last3=Mather |first3=N |year=2001 |title=Woodcock Johnson III |location=Itasca, IL |publisher=Riverside}}{{page needed|date=December 2012}}</ref> Гф се процењује помоћу два теста: формација идеја (тест 5) у стандардној батерији и анализи синтеза (тест 15) у проширеној батерији. На задатку формирања концепта, појединац мора применити концепте тако што излаже темељна правила за решавање визуалних загонетки које се приказују у све већим тежинама. Појединци на предшколском нивоу морају да укажу на облик који се разликује од других у скупу. Како се ниво тежине повећава, појединци све више показују разумевање онога што чини кључну разлику (или правило) за решавање загонетки које укључују један на један, и на касније ставке које идентификују заједничке разлике међу скупом ставки. За теже ставке, појединци треба да разумеју појам и (нпр. решење мора да има неке од овога и неке од тога) и концепт или (нпр. да буде унутар кутије, ставка мора бити или ова или то). За најтеже предмете потребна је флуидна трансформација и когнитивно померање између различитих врста концептуалних слагалица са којима је испитаник претходно радио. <ref name="Schrank">{{cite book |last1=Schrank |first1=F. A. |last2=Flanagan |first2=D. P. |year=2003 |title=WJ III Clinical use and interpretation. Scientist-practitioner perspectives |location=San Diego, CA |publisher=Academic Press}}{{page needed|date=December 2012}}</ref>
Елизабета Харисон је опширно писала о теорији образовања у раном детињству и радила на побољшању образовних стандарда за наставнике у вртићима оснивањем националног колеџа за образовање 1886. године.


Задаци формирања концепта процењују способност индуктивног расуђивања. У тесту анализе-синтезе, појединац мора да научи и усмено наведе решења за непотпуне логичке слагалице које опонашају минијатурни математички систем. Тест такође садржи неке од карактеристика које се користе у употреби симболичких формулација у другим областима као што су [[хемија]] и [[логика]]. Појединцу се предочава скуп логичких правила, кључ који се користи за решавање загонетки. Појединац мора одредити боје које недостају у свакој од загонетки користећи кључ. Комплексни предмети представљају загонетке које захтевају два или више секвенцијалних менталних манипулација кључа да би се добило коначно решење. Све теже ставке укључују мешавину слагалица које захтевају померање течности у [[Дедукција|дедукцији]], [[Логика|логици]] и [[Закључивање|закључивању]]. <ref name="Schrank" /> Анализа задатака синтезе процењују генерално секвенцијално резоновање.
== Африка ==


У Вешслер-овој скали за интелигенцију за децу, <ref>{{cite book |last1=Wechsler |first1=D. |year=2003 |title=WISC-IV technical and interpretive manual |location=San Antonio, TX |publisher=Psychological Corporation}}{{page needed|date=December 2012}}</ref> перцептивно разумевање садржи два субтеста који процењују Гф: матрица расуђивања који укључује [[Индукција (логика)|индукцију]] и [[Дедукција|дедукацију]], и концепти слика, који укључује [[Индукција (логика)|индукцију]]. <ref name="Flanagan">{{cite book |last1=Flanagan |first1=D. P. |last2=Kaufman |first2=A. S. |year=2004 |title=Essentials of WISC-IV assessment |location=Hoboken, NJ |publisher=John Wiley}}{{page needed|date=December 2012}}</ref> У задатку концепција слика, деци је представљен низ слика на два или три реда и питали су их које слике (једна из сваког реда) припадају заједно на основу неких заједничких карактеристика. Овај задатак процењује способност детета да открије основне карактеристике (нпр. правило, концепт, тренд, чланство у класи) које регулишу скуп материјала. Матрица расуђивања такође тестира ову способност, као и способност да се започне са наведеним правилима, просторијама или условима и да се укључи у један или више корака да би се дошло до решења за нови проблем ([[дедукција]]). У матрици расуђивања, деци је представљена серија или низ слика са једном сликом која недостаје. Њихов задатак је да изаберу слику која одговара низу од пет опција. Будући да матрица расуђивања и концепти слика укључују употребу визуелних подстицаја и не захтевају изражајни језик, они се сматрају невербалним тестовима Гф. <ref name="Flanagan" />
=== Египат ===
У [[Египат|Египту]], деца могу ићи у вртић две године (КГ1 и КГ2) у периоду од четири до шест година.


Унутар корпоративног окружења, флуидна интелигенција је предиктор способности особе да добро ради у окружењима која карактеришу сложеност, несигурност и двосмисленост. Профил когнитивног процеса (ЦПП) мери флуидну интелигенцију и когнитивне процесе особе.
=== Мароко ===
У [[Мароко|Мароку]], предшколска установа је позната као ''école maternelle'' (вртић), ''kuttab'' или ''ar-rawd''. У целој краљевини су на располагању државне школе, бесплатне школе где су добродошла деца од 2 до 5 година (иако на многим местима деца млађа од 3 године не могу добити место). То није обавезно, али готово 80% деца узраста од 3 до 5 година присуствују. Регулише га мароканско министарство образовања.


== Развој и физиологија ==
=== Судан ===
Флуидна интелигенција, као што је време реакције, типично достиже врхунац у младом одраслом добу, а затим константно опада. Овај пад може бити повезан са локалном атрофијом мозга у десном малом мозгу. <ref>{{cite journal |doi=10.1111/j.1440-1819.2005.01330.x |title=Intellect declines in healthy elderly subjects and cerebellum |year=2005 |last1=Lee |first1=Jun-Young |last2=Lyoo |first2=In Kyoon|last3=Kim |first3=Seon-Uk |last4=Jang |first4=Hong-Suk |last5=Lee |first5=Dong-Woo |last6=Jeon |first6=Hong-Jin |last7=Park |first7=Sang-Chul |last8=Cho |first8=Maeng Je |journal=Psychiatry and Clinical Neurosciences |volume=59 |pages=45–51 |pmid=15679539 |issue=1 |hdl=10371/27902}}</ref> Други истраживачи су навели да недостатак праксе, заједно са променама у [[Мозак|мозгу]] узрокованим старењем, може допринети паду. <ref name="Cavanaugh" /> Кристализована интелигенција се обично повећава постепено, остаје релативно стабилна током већине одрасле доби, а затим почиње опадати након 65. године. <ref name="Cavanaugh" /> Тачан узраст кинкогнитивних способности остаје неухватива, у зависности од мерења вештина као и пјегледана истраживања. Подаци о пресеку показују типично ранији почетак когнитивног пада у поређењу са лонгитудиналним подацима. Први могу бити збуњени због кохортних ефеката, док други могу бити пристрасни због претходних искустава у тестирању. <ref>{{cite journal |doi=10.1787/5k9csvw87ckh-en |title=Ageing and Skills |series=OECD Education Working Papers |year=2012 |last1=Desjardins |first1=Richard |last2=Warnke |first2=Arne Jonas|hdl=10419/57089 }}</ref>
Вртић у [[Судан|Судану]] је подељен на приватни и јавни вртић. Предшколска установа је обавезна у Судану. Погодно старосно доба вртића траје од 3 до 6 година. Наставни план покрива арапски, енглески, религију, математику и још много тога.


Капацитет радне меморије је уско повезан са флуидном интелигенцијом, и предложено је да се узму у обзир индивидуалне разлике у Гф. <ref>{{cite journal |doi=10.1016/S0160-2896(05)80012-1 |title=Reasoning ability is (little more than) working-memory capacity?! |year=1990 |last1=Kyllonen |first1=Patrick C. |last2=Christal |first2=Raymond E. |journal=Intelligence |volume=14 |issue=4 |pages=389–433}}</ref>
=== Јужна Африка ===
Дечји вртићи (познатији као јаслице) у [[Јужна Африка|Јужној Африци]] пружају од 0-6 година проведене предшколске програме за децу свих узраста до шест година. Један до трогодишњи програм, познат као вртић, вртић 1 (К1) и вртић 2 (К2), припрема децу за прву годину основног образовања. Неки вртићи даље деле вртиће на Н1 и Н2


== Побољшање флуидне интелигенције уз обуку радне меморије ==
== Азија ==

=== Авганистан ===
[[Датотека:Children of Kabul, Afghanistan.jpg|мини|Брат и сестра на улици [[Кабул|Кабула]], [[Авганистан]]]]
У [[Авганистан|Авганистану]], деца од 3 до 6 година похађају вртиће. Иако нису део школског система, често их управља влада.

Програми за рани развој детета су први пут уведени током совјетске окупације. 1980. године основано је 27 градских предшколских установа. Број се стално повећавао током 1980-их, достигавши врхунац 1990. са више од 270 предшколсих установа у [[Авганистан|Авганистану]]. На овом врхунцу било је 2.300 наставника који брину о више од 21.000 деце у земљи. Ови објекти били су урбани феномен, углавном у [[Кабул|Кабулу]], и били су везани за школе, владине канцеларије или фабрике. На основу совјетског модела, ови програми за рани развој су обезбедили дечји вртић, [[Предшколска установа|предшколску установу]] и вртић за децу од 3 месеца до 6 година под вођством одељења за рад и социјалну помоћ.

Огромна већина авганистанских породица никада није била изложена овом систему, а многе од ових породица биле су у супротности са тим програмима због уверења да она умањује централну улогу породице и уводи децу совјетским вредностима. Са почетком грађанског рата након повлачења Совјетског Савеза, број вртића је нагло опао. До 1995. године преживело је само 88 функционалних објеката које служе 2.110 деце, а талибанска ограничења запошљавања жена укинула су све преостале центре у подручјима под њиховом контролом. У 2007. било је око 260 вртића и предшколских центара у којима је било више од 25.000 деце. Иако сваки владин центар треба да има центар за рано детињство, {{citation needed|date=August 2013}} тренутно не постоји владина политика која се бави раним детињством и ниједна институција нема ни одговорност ни капацитет да пружи такве услуге. {{citation needed|date=August 2013}}

=== Бангладеш ===
У [[Бангладеш|Бангладешу]] се термин вртић или школа за вртиће користи за упућивање на школовање деце која је похађају од 3 до 6 година. Називи нивоа су дечји вртић, ''шишу'', শিশু (деца) итд. Али поглед на образовање у вртићу се знатно променио од претходних година. Скоро свака сеоска област сада има бар једну школу за вртиће, а већина њих се изводи на бенгалском језику. Они такође прате уџбенике који је објавио Национални наставни план и програм и уџбеничка комисија, додајући неке додатне књиге у наставни план и програм. Оцене обично почињу из вртића (понекад игром), „КГ" након тога, а завршава са 5. разредом. Одвојено од националног образовног система, вртић у великој мери доприноси постизању [[Миленијумски циљеви развоја|Миленијумским циљевима развоја]] универзалног основног образовања у [[Бангладеш|Бангладешу]].

=== Кина ===
[[File:北京师范大学实验幼儿园 - Experimental Kindergarten of Beijing Normal University - 2010.11 - panoramio.jpg|thumb|Кинески вртићи, основне и средње школе су понекад повезане са терцијарним институцијама, нпр. експериментални вртић са педагошким универзитетом у [[Пекинг|Пекингу]], [[Кина]]|алт=]]

У [[Кина|Кини]], [[предшколско образовање]], пре него што дете уђе у формално школовање у периоду од 6 година, углавном се дели на предшколску фазу и фазу дечјег вртића, две одвојене институције, или једна комбинована у различитим областима, где постоје две одвојене институције. Уобичајено је да се вртић састоји од две више године, а предшколска установа се састоји од једне ниже године. Уобичајена имена за ове три године су:

# Јаслице (или „предшколска" или „дечји вртић"): деца од 3 до 4 године
# „Нижи" вртић: деца од 4 до 5 година
# „Виши" вртић: деца од 5 до 6 година.

У неким местима, деца у периоду од 5-6 година могу додатно или уместо тога похађати „пријемне" или „припремне" разреде фокусирајући се на припрему деце за формално школовање.

Државни (јавни) вртићи прихватају само децу старију од 3 године, док приватна немају таква ограничења.

=== Тајван ===
Док на [[Тајван|Тајвану]] постоје многи јавни вртићи и предшколске установе, приватни вртићи и предшколске установе су такође веома популарни. Многе приватне предшколске установе нуде убрзане курсеве из различитих предмета како би се такмичили са јавним предшколским установама и искористили јавне потребе за академским постигнућима. Наставни план и програм у таквим предшколским установама често обухвата предмете као што су наука, уметност, физичко васпитање, па чак и часови математике. Већина ових школа су део великих школских ланаца, који делују у договору са лиценцом. У замену за годишње накнаде, ланац предузећа може да обезбеди рекламирање, наставни план и програм, књиге, материјале, обуку, па чак и особље за сваку појединачну школу.

У Тајвану је од 1999. године дошло до великог пораста броја приватних предшколских установа на [[Енглески језик|енглеском језику]] које су у приватном власништву. Законитост ових врста школа је доведена у питање у више наврата, али они и даље напредују. Неки чланови тајванског друштва су изразили забринутост да ли би локална деца требала бити сештена у енглеском окружењу у тако младом периоду, те су изазвали страхове да ће способности ученика на њиховом матерњем језику бити последица тога. Дебата се наставља, али у овом тренутку, тржиште енглеских предшколских установа и даље расте.

=== Хонг Конг ===
Пре основних, [[Услуга|услуге]] у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] се односе на пружање [[Образовање|образовања]] и бриге малој [[Деца|деци]] од стране вртића и центара за бригу о деци. Вртићи, регистровани у Заводу за школство, пружају услуге деци од три до шест година старости. Центри за бригу о деци, са друге стране, регистровани су у Одељењу за социјални рад и обухватају јаслице, угоститељство за децу од две до три године, и јаслице, које се старају о деци од рођења до две.

Тренутно, већина дечјих вртића ради на полудневној бази нудећи више, ниже врста вртића и јаслица. Поједини вртићи такође имају целодневне врсте у вртићу. Центри за бригу о деци такође пружају целодневне и полудневне услуге у већини центара који пружају целодневне услуге.

Циљ предшколског образовања у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] је да се деци пружи опуштајуће и пријатно окружење за [[учење]] како би се промовисао уравнотежен развој различитих аспеката неопходних за [[развој детета]], као што су физички, интелектуални, језички, социјални, емоционални и естетски аспекти.

Како би се помогло у успостављању културе самовредновања у вртићима и како би се пружила препорука за јавност у процени квалитета и стандарда предшколског образовања, Завод за школство је развио индикаторе учинка за предшколске установе у [[Хонгконг|Хонг Конгу]]. Почевши од школске 2000/01. Године, покренута је инспекција за осигурање квалитета у циљу даљег развоја квалитетног образовања у раном [[Детињство|детињству]].

=== Јапан ===
[[File:Nursery school, Higashi Honganji, Kyoto.jpg|thumb|Деца у вртићу у [[Кјото|Кјоту]]|алт=]]

[[Образовање]] у раном [[Детињство|детињству]] почиње код [[Кућа|куће]], а постоје бројне [[Књига|књиге]] и телевизијске емисије које имају за циљ да помогну [[Мајке|мајкама]] и [[Очеви|очевима]] предшколске деце да образују своју [[Деца|децу]] и [[Родитељ|родитеље]] ефикасније. Већи део кућног тренинга посвећен је начинима подучавања, правилном друштвеном понашању и структурираној игри, иако су вербалне и бројне вештине такође популарне теме. Родитељи су снажно посвећени раном образовању и често уписују своју децу у предшколске установе. Дечји вртићи (幼稚園), у којима углавном раде млади дипломирани студенти, надгледају се од стране министарства образовања, aли нису дeо образовног система. 58% дечjих вртића који су приватни чине 77% све уписане децe. Поред вртића, постоји и добро развијен систем дневних центара за бригу о деци (保育園), који надзире [[Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Републике Србије|Министарство рада]]. Док вртићи прате образовне циљеве, предшколске установе се углавном баве пружањем неге и одојчади. Баш као што постоје јавни и приватни вртићи, постоје и јавне и приватне предшколске установе. Заједно, ове две врсте [[установа]] уписују више од 90% деце предшколског узраста пре њиховог уласка у формални систем у првом разреду. Студије за предшколске установе [[Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије|министарства просвете]] 1990. године, који се односи на обе врсте институција, обухвата подручја као што су људски односи, [[здравље]], [[животна средина]], [[језик]] и [[изражавање]]. Почевши од марта 2008. године, ступила је на снагу нова ревизија смерница за [[курикулум]] за вртиће и предшколске установе.<gallery>
Датотека:The Institute of Medical Science Tokyo Japan Human Kindergarten 20070127 0108.jpg|Институт медицинских наука, 2007. [[Токио]], [[Јапан]]
Датотека:Japanese Kindergarten (5661688778).jpg
Датотека:Kindergarten Japan 1932.jpg|1932. године, спавање у вртићу
Датотека:Sailor reads to Japanese kindergarten students during a visit to a local school. (35389396954).jpg
Датотека:Yamabato kindergarten drone.jpg
Датотека:Kindergarten of Tsuchiura 2017.jpg|2017. вртић у [[Цучијура|Цучијури]]
Датотека:Yamabato kindergarten.jpg
Датотека:Morioka-SANIKU-kindergarten.jpg|Вртић у [[Мориока|Мориоки]]
Датотека:Kindergarten of Tsuchiura in 1928.png|Вртић 1928. године у [[Цучијура|Цучијури]]
Датотека:Japanese evacuation Hastings Park - kindergarten.jpg
Датотека:Kindergarten (2177667126).jpg
Датотека:Parent's day at Eirfan's Kindergarten.jpg|Родитељски дан у вртићу
Датотека:Kindergarten Sports Festival; September 2013 (09).jpeg|Спортски фестивал у вртићу, септембар 2013.
Датотека:Kindergarten Sports Festival; September 2013 (21).jpeg|Спортски фестивал у вртићу, септембар 2013.
Датотека:Kindergarten Sports Festival; September 2013 (08).jpeg|Спортски фестивал у вртићу, септембар 2013.
</gallery>[[Датотека:Life and light for woman (1873) (14744165456).jpg|мини|Живот и светло за жене 1873.]]

=== Индија ===
У [[Индија|Индији]] постоје само неформалне смернице које се односе на [[предшколско образовање]], за које предшколске школе и смерови не требају припадност. У смерницама се наводи да деца која имају три године на дан 30. маја у датој академској години имају право да похађају [[Настава|наставу]] у вртићима. Типично, деца проводе 3 до 4 године свог времена у предшколској установи, након чега имају право да похађају први разред у [[Основна школа|основној школи]], који спада под норме [[Министарство|министарства]] за људска права. [[Основно образовање]] је сада обавезно у [[Индија|Индији]], и уз оброке средином дана, у већини делова земље које води [[влада]]. Пре основног није обавезан, али је пожељан. Све државне школе и удружене приватне школе дозвољавају деци која су од 30. маја навршили 5 година да се упишу у 1 разред основне школе.
[[Датотека:Gyeongseong Kindergarten.jpg|мини|Вртић у [[Сеул|Сеулу]]]]

=== Јужна Кореја ===
У [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]] деца обично похађају вртић ([[Корејски језик|корејски]]: 유치원) у узрасту од три до четири и шест или седам година у систему западног узраста. (корејски узраст се израчунава другачије него западни узрасти: када се роде сматрају се као једногодишњаци, а не стари један дан. У [[Кореја|Кореји]], деца из вртића се зову петогодишњаци, шестогодишњаци и седмогодишњаци.) Школска година почиње у марту. Прати је [[основна школа]]. Обично се вртићи оцењују на три нивоа.

Корејски вртићи су приватне школе, а месечни трошкови варирају. Корејски родитељи често шаљу своју децу у енглеске вртиће како би им дали предност на енглеском. Такви специјализовани вртићи се углавном могу подучавати на корејском са неким часовима енглеског језика, углавном се подучавају на енглеском језику са неким корејским часовима, или се у потпуности предају енглеском језику. Готово сви родитељи средње класе шаљу своју децу у вртић

Програми вртића у [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]] покушавају да укључе много академске наставе заједно са разигранијим активностима. Корејски вртићи уче да читају, пишу (често на енглеском и корејском) и раде једноставну аритметику. Настава се одвија у традиционалној учионици, а деца се фокусирају на наставника и једну лекцију или активност у исто време. Циљ наставника је да превазиђе слабе тачке у знању и вештинама сваког детета.

Пошто је образовни систем у Кореји веома конкурентан, вртићи постају све интензивнији, академски. Деца се гурају да читају и пишу у веома младом узрасту. Такође се навикавају на редовне и значајне количине домаћих задатака. Ова веома мала деца могу да похађају и друге специјализоване поподневне школе, узимајући часове уметности, клавира или виолине, теквондо, балет, фудбал или математику.

=== Северна Кореја ===
Деца [[Северна Кореја|Северне Кореје]] похађају вртић од 4 до 6 година. Дечји вртићи имају два дела; нижа класа ([[Корејски језик|корејски]]: 낮은반) и висока класа, ([[Корејски језик|корејски]]: 높은반) висока класа је обавезна.

=== Кувајт ===
У [[Кувајт|Кувајту]], деца могу ићи на бесплатне владине вртиће за две године (КГ1 и КГ2) у периоду од четири до шест година.

=== Малезија ===
У [[Малезија|Малезији]], вртић је познат као ''tadika''. Већина вртића је доступна за децу узраста од пет до шест година (а неки су доступни деци од само четири године). За децу до три године (или четири) постоје предшколске групе за [[Игра|игру]]. Не постоје фиксна правила о томе када дете треба да иде у вртић, али већина има када дете напуни пет година. Дете ће обично похађати вртић две године, пре него што пређе у [[Основна школа|основну школу]] са 7 година.

=== Монголија ===
У [[Монголија|Монголији]], вртић је познат као врт (цэцэрлэг) или ''tsetserleg''. Од септембра 2013. године, регистровано је око 152 вртића у земљи. Од тих 152 вртића, 142 су у државном власништву. Деца полазе у вртић у периоду од 2 године и завршавају га до 5. Образовни систем пре дечјег вртића у [[Монголија|Монголији]] се зове ясль, који прима децу од 0 до 2 године старости.

=== Непал ===
У [[Непал|Непалу]], вртићи се воде као приватне институције, са својим часовима који се изводе на [[Енглески језик|енглеском језику]]. Образовање вртића у Непалу је најсличније ономе у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] и [[Индија|Индији]]. Деца почињу похађати дечји вртић у периоду од 2 године до навршене 5 године живота.

Вртићи у Непалу имају следеће разреде:

# Јаслице/дечји вртић: 2-3 годишњаци
# Нижи вртић: 3-4 годишњаци
# Виши вртић: 4-5 годишњаци

=== Филипини ===
На [[Филипини|Филипинима]], образовање званично почиње на основном нивоу, а постављање деце у предшколско образовање путем вртића није обавезно за родитеље. Образовање у раном детињству на Филипинима се класификује на:

* '''Програми засновани на центрима''', као што је Барангаи дневни боравак, јавне и приватне предшколске установе, вртић или школски програми, програми образовања у раном детињству у заједници или цркви које су покренуле невладине организације или организације људи, програми бриге о деци, здравствени центри; и
* '''Програми засновани на кући''', као што је дечји вртић заснован на комшилуку, програми за дневну негу у породици, образовање родитеља и програми за кућне посете

Образовање у раном детињству је ојачано стварањем Закона о бризи и развоју у раном детињству из 2000. године. <ref>{{cite web|url=http://www.lawphil.net/statutes/repacts/ra2000/ra_8980_2000.html|title=R.A. 8980|publisher=}}</ref> Одељење за образовање је 2011. године распрострањено, копије Закона о васпитању кроз републички закон бр. 10157, чине га обавезним у целој нацији. Као одредба овог закона, деца млађа од пет година морају се уписати у вртић у било којој јавној основној школи у земљи. Ово иде са извршењем система К-12 у [[курикулум]] основног образовања.

=== Русија ===
[[File:Detsad Leningrad 1930s.jpg|thumb|Деца у шетњи са вртићем, [[Санкт Петербург]], [[Русија]], 1930.|алт=]]У [[Русија|Руској Федерацији]], Детский сад (''dyetskiy sad'', буквален превод „дечји врт") је предшколска образовна установа за децу, обично од 3 до 6 година.

== Европа ==

=== Србија ===
У [[Србија|Србији]], 1945.-1958. године, предшколскe установе нису саставни део система васпитања и образовања. Сматрају се првенствено социјалним, па тек онда педагошким институцијама.

1958.-1972. године постају саставни део система [[Васпитање|васпитања]] и [[Образовање у Србији|образовања]].

1990.-2000. године циљеви предшколских установа су социјализација, индивидуални развој, помоћ у савладавању матерњег језика и културе, припрема шестогодишњака за полазак у школу.

Закон о основама система васпитања и образовања предвиђа обавезан [[предшколски припремни програм]] (ППП), најмање девет месеци у периоду пред полазак у школу.

=== Maђарска ===
[[File:OVODA.jpg|thumb|[[Мађарска|Мађарски]] предшколски разред са активностима на отвореном, март 2007|алт=]]

У [[Мађарска|Мађарској]] се вртић назива ''овода,'' јаслице („место за бригу"). Деца похађају вртиће узраста 3–6 / 7 година (иду у школу у години у којој имају седми рођендан). Похађање вртића је обавезно од треће године живота, мада су изузеци направљени из разлога развоја. <ref>[http://www.caboodle.hu/nc/news/news_archive/single_page/?tx_ttnews&#91;tt_news&#93;=9571 Hungary lowers mandatory school age to three] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20131202222936/http://www.caboodle.hu/nc/news/news_archive/single_page/?tx_ttnews& |date=December 2, 2013 }}</ref> Иако вртићи могу укључивати програме у предметима као што су страни језици и музика, [[деца]] проводе већину свог времена играјући. У њиховој последњој години, деца почињу да се припремају за похађање [[Основна школа|основне школе]].

Већина вртића финансира [[држава]]. Наставници вртића морају имати диплому.

=== Македонија ===
[[Македонија|Македонски]] еквивалентан вртић је ''detska gradinka'', која се понекад назива ''zabavishte (''забавиште), када су деца млађа од 4 године. ''Detska gradinka'' није део државног обавезног образовања, јер образовни процес у земљи почиње у периоду од 5 или 6 година, тј. у првом разреду.

=== Косово ===
На [[Косово и Метохија|Косову]], вртић је познат као гнездо или башта, и служе као центри за дневни боравак. Постоје јавни и приватни вртићи, који су намењени деци млађој од 3 године. Деца од 3 до 6 година одлазе у предшколске институције, који се разликују од дневних центара, јер овде деца започињу процес основног учења и служе као припремне институције за [[Основна школа|основну школу]]. Након 6 година, деца се настављају у основној школи. Међутим, ни центри за дневни боравак ни припремне институције нису обавезни.

=== Румунија ===
[[File:Ca_20140313_(13128220205).jpg|thumb|Деца у вртићу 1942. у [[Слобозија|Слобозији]], [[Румунија]]|алт=]]

У [[Румунија|Румунији]], ''grădiniţă'' (забавиште), што значи „мала башта“, омиљени је облик образовања за предшколску децу која су обично у периоду од 3 до 6 година. Деца су подељена у три групе: „мала група" (''grupa mică'', узраст 3–4), „средња група" (''grupa mijlocie'', 4-5 година) и „велика група" (''grupa mare'', 5-6 година). Последњих година популарни су приватни вртићи, који допуњују државни систем предшколског образовања. Вртић није обавезан. „Припремна школска година" (''clasa pregătitoare'') је за децу узраста од 6 до 7 година, а пошто је постала обавезна 2012. <ref name="Mediafax">{{cite web |url=http://www.mediafax.ro/social/clasa-pregatitoare-obligatorie-din-septembrie-ce-vor-invata-copiii-si-cum-vor-fi-evaluati-9167096 |title=Clasa pregătitoare, obligatorie din septembrie. Ce vor învăţa copiii şi cum vor fi evaluaţi |work=Mediafax |date=January 22, 2012}}</ref> обично се одвија у школи.

=== Бугарска ===
У [[Бугарска|Бугарској]] се израз ''детска градина'' (вртић) односи на школовање деце која похађају од 3 до 7 година (у неким случајевима 6 година). Од 2012. године обавезне су две године предшколског образовања. Ове две године обавезног предшколског образовања могу се похађати у вртићу или у припремним групама у [[Основна школа|основним школама]]. <ref>http://www.eli-net.eu/fileadmin/ELINET/Redaktion/user_upload/Bulgarian_Short_Report.pdf</ref>

=== Украјина ===
У 2010, укупно 56% деце узраста од једне до шест година имало је прилику да похађа предшколско образовање, саопштило је Министарство за образовање и науку [[Украјина|Украјине]] у августу 2010. године. <ref>[http://www.kyivpost.com/news/nation/detail/78029/ Education Ministry: Some 44 percent of children unable to attend kindergarten], Kyiv Post (August 11, 2010)</ref> Многе предшколске установе и вртићи раније су били затворени у светлу [[Економија|економских]] и [[Демографија Украјине|демографских]] разлога.<ref>[https://books.google.com/books?id=Avq58dqJwMkC&pg=PA1226&dq=kindergarten+Ukraine&hl=nl&ei=7PFuTOHXFYGRjAem-pD8CA&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=10&ved=0CGYQ6AEwCTge#v=onepage&q=kindergarten%20Ukraine&f=false Encyclopedia of Motherhood] by Andrea O'Reilly, Sage Publications, Inc, 2010, {{ISBN|978-1-4129-6846-1}} (page 1226)</ref>

=== Норвешка ===
У [[Норвешка|Норвешкој]], ''barnehage,'' јаслице (дечји врт) је израз еквивалентан за вртић, који се користи за децу у периоду између 10 месеци и 6 година. Први ''barnehager (''прве јаслице) је основан у [[Норвешка|Норвешкој]] крајем 19. века. Иако постоје већ 120 година, они се не сматрају делом образовног система. Они су у јавном и приватном власништву и оперисани. Особље, најмање менанџер, треба да се образује као''barnehagelærer,'' васпитач (наставник у вртићу), раније познат као ''førskolelærer'' (предшколски наставници). Деца већину времена проводе на отвореном. Ту је и установа која се зове ''barnepark'' (дечји парк), која не мора имати потврђено особље.

=== Данска ===
Дечји вртић је услуга дневне неге која се нуди деци у периоду од три године док дете не похађа [[Школа|школу]]. Настава у вртићу (разред 0) је добровољна и нуди се у [[Основна школа|основним школама]] пре него што дете уђе у први разред.

Две трећине успостављених установа за дневни боравак у [[Данска|Данској]] су општински центри за дневни боравак, док је друга трећина у приватном власништву и њима управљају удружења родитеља или бизниса у договору с локалним властима. Што се тиче финансија и предмета, општинске и приватне институције функционишу у складу са истим принципима.

[[Данска|Данској]] се приписују пионирски (иако не измишљајући) шумски вртићи, у којима деца проводе већину дана у природном окружењу.<gallery>
Датотека:Den gamle By - Red Barnets børnehave 01.jpg|Стари град - Спасите дечји вртић
Датотека:Den gamle By - Red Barnets børnehave 04.jpg|Стари град - Спасите дечји вртић
Датотека:Den gamle By - Red Barnets børnehave 02.jpg|Стари град - Спасите дечји вртић
Датотека:EgernførdeBørnehave.JPG|Вртић Егернфорде
Датотека:The Kindergarten-Primary Magazine (1913) (14579905549).jpg|Основни магазин за вртић 1913.
</gallery>

=== Холандија ===
У [[Холандија|Холандији]] је еквивалентни термин за вртић је ''kleuterschool''. Од средине 19. века до средине 20. века појам ''Fröbelschool'' је такође био чест, после [[Фридрих Фребел|Фридрих Фребела]]. Међутим, овај термин се постепено губио, јер је глагол ''Fröbelen'' стекао благо погрдно значење у свакодневном језику. До 1985. године то је био посебан необавезни облик образовања (за децу од 4 до 6 година), након чега су деца (у периоду од 6 до 12 година) похађала [[Основна школа|основну школу]]. После 1985. године, обе форме су интегрисане у један, под називом ''basisonderwijs'' ([[Холандски језик|холандски]] за [[основно образовање]]). За децу млађу од 4 године, земља нуди приватне, субвенциониране дневне боравке (''kinderdagverblijf''), који нису обавезни, али су ипак врло популарни.

=== Швдеска ===
У [[Шведска|Шведској]] су активности дечјих вртића успостављене у 19. веку, а проширене су од 1970-их. <ref name="LeesLees2007">{{cite book|author1=Andrew Lees|author2=Lynn Hollen Lees|title=Cities and the Making of Modern Europe, 1750-1914|url=https://books.google.com/books?id=N1V8-EdwtO8C&pg=PA177|date=December 13, 2007|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-83936-5|pages=177–}}</ref><ref name="froebelweb.org"/> Прве шведске учитеље у обданишту обучавала је Бреиман у кући Песталоци-Фребела, коју је основала 1882. <ref name="LeesLees2007"/><ref name="froebelweb.org">{{cite web|url=http://www.froebelweb.org/images/niece.html|title=Henriette Schrader-Breymann|publisher=}}</ref>

=== Француска ===
У [[Француска|Француској]], предшколска установа је позната као вртић (буквално „мајчинска школа"). Слободне [[Школа|<u>ш</u>коле]] ''мајка'' доступне су у целој земљи, а деца узраста од 3 до 6 година су добродошла (иако у многим местима деца млађа од три године не могу добити место). Узрасти су подељени у: велики део (5-годишњаци), средњи део (4-годишњаци), мали део (3-годишњаци) и веома мали део (2 године). То није обавезно, али скоро сва деца узраста од 3 до 5 година присуствују. То је регулисано од стране министарства за национално образовање.<gallery>
Датотека:Boys of kindergarten ship Caracciolo - Reading.jpg|Дечаци читају у вртићу
Датотека:Kindergarten La Porte.jpg|Вртић Ла Порте
Датотека:Evang-kindergarten-ebw-dokument-02.jpg
Датотека:Kochspielstunde im Kindergarten - um1900.jpg|Играње кувара у вртићу
Датотека:Kindergarten by Otto Pilitz.jpg
</gallery>

=== Немачка ===
[[File:Unterhaus keilhau.jpg|thumb|left|Генерална немачка образовна институција у Келихау ([[Њемачка|Немачка]])|алт=]]
[[File:Bundesarchiv Bild 183-37156-0001, Beentz, Erntekindergartengruppe.jpg|thumb|Вртић у [[Источна Немачка|источној Немачкој]], 1956|алт=]]

У [[Њемачка|Немачкој]], дечји вртић је установа за бригу о деци предшколског узраста који су обично стари најмање три године. Насупрот томе, јаслице се позивају на бригу о деци пре него што уђу у вртић (9 нeдеља до око 3 године), обданиште - дословно „дечји дан", обично скраћен на ''кита'' - је кровни термин за било какву дневну негу за предшколце.

Присуство је добровољно и обично није бесплатно. Деца предшколског узраста старија од једне године имају право на домаћи и приступачни дневни боравак. Унутар федералног система, вртић спада под одговорност [[Држава|државе]], <ref name="GG30">Grundgesetz Artikel 30, "Kulturhoheit der Länder"</ref> које обично пoверавају велики деo одговорности [[Општина|општинама]]. Због принципа [[Супсидијарност|супсидијарности]] предвиђеног у члану 4. Осма књига социјалног кодекса, постоји мноштво оператера, од [[Општина|општина,]] [[Црква (грађевина)|цркава]] и социјалних друштава до иницијатива [[Родитељ|родитеља]] и корпорација заснованих на профиту. Многи прате одређени образовни приступ, као што су [[Марија Монтесори|Монтесори]], Берлински образовни програм или [[Valdorf škola|Валдорф школа]], шумски вртићи су добро успостављени. Већина вртића су субвенције од стране савета [[Заједница|заједнице]], а накнаде зависе од прихода родитеља.

Чак и у мањим градовима, често постоје и [[Римокатолички хришћани|римокатолички]] и [[Лутеранизам|лутерански]] вртићи. Места у јаслицама и вртићима је често тешко осигурати и морају се унапред резервисати, иако је ситуација побољшана новим законом који је на снази од августа 2013. Међутим, доступност бриге о деци пуно варира од [[Регија|регије]] до регије. Обично је бољи у источним регионима и у великим градовима на северу, као што је [[Берлин]] <ref>{{cite web|url=http://www.businesslocationcenter.de/en/welcome-to-berlin/family-friendly-city/daycare|title=Child care in Berlin|publisher=}}</ref> или [[Хамбург]],<ref>{{cite web|url=http://www.wbez.org/news/germanys-child-care-law-aims-get-more-moms-back-work-111198|title=Germany’s child care law aims to get more moms back to work - WBEZ|publisher=}}</ref> и најсиромашније у деловима [[Јужнонемачка тампон држава|Јужне Немачке]].<ref>{{cite web|url=http://www.spiegel.de/international/germany/law-goes-into-effect-requiring-child-care-for-most-german-children-a-914320.html|title=Law Goes into Effect Requiring Child Care for Most German Children|author=SPIEGEL ONLINE, Hamburg, Germany|date=August 1, 2013|work=SPIEGEL ONLINE}}</ref>

Сви старатељи у ''кити'' или вртићу морају имати трогодишње квалификовано [[образовање]] или су под посебним надзором током обуке.

Вртић може бити отворен од 07:00 до 17:00 сати или дуже и може такође да има јаслице (''Kinderkrippe'') за децу од осам недеља и три године, а могуће су и поподневне јаслице (често повезани са [[Основна школа|основном школом]]) за сву децу старости 6 годинa које проводe време након предавања. По јаслицамa, постоје и сестре за дневну негу које раде независно од било које предшколске установе у појединачним домовима и брину се о само три до пет деце, обично до треће године. Ове медицинске сестре подржавају и надзиру локалне власти.

Термин забавиште (предшколско образовање) користи се и за образовне напоре у вртићу и за обавезан разред који је обично повезан са основном школом. Оба система поступају другачије у свакој [[Савезне државе Њемачке|Савезној држави Немачке]]. ''Schulkindergarten'' је врста забавишта.<gallery>
Датотека:Hausdülmen, St.-Mauritius-Kindergarten -- 2013 -- 00147.jpg|Вртић 2013. године
Датотека:Bolheim Baden-Württemberg Germany-Kindergarten-St-Martin-02.jpg|Вртић у [[Њемачка|Немачкој]].
Датотека:Bolheim Baden-Württemberg Germany-Kindergarten-St-Martin-03.jpg|[[Њемачка|Немачка]], вртић
Датотека:Bolheim Baden-Württemberg Germany-Kindergarten-St-Martin-04.jpg|Вртић, [[Њемачка|Немачка]]
Датотека:Kindergarten Oslip.jpg|Вртић Ослип
</gallery>

=== Италија ===
[[File:Nursery school classroom.jpg|thumb|Типичан распоред учионица у италијанском вртићу. С лева на десно: тоалет, купатило, играоница и игралиште на отвореном|алт=]]У [[Италија|Италији]], предшколско образовање се односи на два различита разреда:

* Забавиште, назван вртић (''asilo nido)'' за децу од 3 до 36 месеци
* Обданиште за децу од 3 до 5 година

Италијанска забавишта су званично установљена у државном закону 1971. године, а њима могу управљати приватне или јавне институције. Они су првобитно основани како би се мајкама омогућила прилика да раде изван својих домова, и зато су их сматрали социјалном службом. Данас углавном служе сврси општег образовања и социјалне интеракције. У [[Италија|Италији]] је много напора уложено у развој педагошког приступа дечје неге: познат је такозвани приступ Емилија Ромања, назван по регији [[Емилија-Ромања]].

Забавишта обично заузимају мале једнокатне зграде, окружене вртовима; обично је погодан за више од 60 или 70 деце. Срце вртића су учионице, подељене у играоницу и тоалет; играоница увек има прозоре и врата која воде до игралишта у природи и врта.

Обданишта су основана 1968. године након државног закона бр. 444 и представљају део званичног италијанског образовног система, иако похађање није обавезно. Као и забавишта, обданишта могу бити одржане или од стране јавних или приватних институција.

=== Шпанија ===
У [[Шпанија|Шпанији]], вртић се зове ''infantil'' (детињасто), ''ciclo infantil'' (дечји циклус) или ''parvulario'' и обухвата од 3 до 6 година, три курса се називају П-3, П-4 и П-5. Иако није обавезно, већина деце у Шпанији похађа ове курсеве.

Пре тога, деца узраста од 0 до 3 године могу да похађају ''guardería'' (вртић) и обављају курсеве П-0, П-1 и П-2. У већини делова Шпаније ''guarderías'' су специјализоване школе које су потпуно одвојене од редовних школа

=== Луксембург ===
У [[Луксембург|Луксембургу]] се вртић зове ''Spillschoul'' (дословно забавиште, школа играња). То је јавна образовна установа којој присуствују деца у периоду од 4 године (или 5 година) и 6 када пређу у ''Grondschoul'' (основну школу).
[[Датотека:Photographic postcard of a female teacher with her kindergarten class at Miss Capon's Private School in Southsea, Portsmouth (10279281605).jpg|мини|264x264пискел|Разгледница учитељице са разредом вртића у приватној школи, у [[Портсмут|Портсмуту]]]]

=== Уједињено Краљевство ===
Термин вртић се ретко користи у [[Велика Британија (острво)|Великој Британији]] како би се описало модерно предшколско образовање или прва година обавезног основног образовања. Предшколске установе су обично познате као јаслице, вртићи или играонице, док је прва година обавезног школовања позната као дочек у [[Енглеска|Енглеској]], ''Dosbarth Derbyn'' на [[Велшки језик|велшком]] (пријемни разред) и први основне у [[Шкотска|Шкотској]] и [[Северна Ирска|Северној Ирској]]. Дечји вртић је део фазе образовања. Осамдесетих година прошлог века, [[Енглеска]] и [[Велс]] су званично усвојили северноирски систем. У [[Шкотска|Шкотској]] школовање постаје обавезно у периоду од 4 ½ до 5 и по године, у зависности од њиховог рођендана (школа почиње у августу за децу која су до краја фебруара имала 4 године).

Међутим, реч дечји вртић користи се за више специјализованих организација као што су шумски вртићи и понекад се користи у именовању приватних јаслица који пружају целодневну бригу о деци за запослене родитеље. Историјски, реч је коришћена током деветнаестог века, када су активисти као што је [[Адела Манинг]] упознали наставнике са радом [[Фридрих Фребел|Фридрих Фребела]]. <ref>Gillian Sutherland, ‘Manning, (Elizabeth) Adelaide (1828–1905)’, Oxford Dictionary of National Biography, Oxford University Press, 2004; online edn, May 2007 [http://www.oxforddnb.com/view/article/48424, accessed 26 July 2015]</ref>

У [[Велика Британија|Великој Британији]], родитељи имају могућност васпитања за своју децу у периоду од три или четири године, пре почетка обавезног образовања. Пре тога, мање структурирана брига о деци је доступна приватно. Детаљи се разликују између [[Енглеска|Енглеске]], [[Северна Ирска|Северне Ирске]], [[Шкотска|Шкотске]] и [[Велс|Велса]].

Неке јаслице су повезане са државним или основним школама, али многе их пружа приватни сектор. [[Шкотска]] влада осигурава средства <ref name="scottish-state-funding">[http://www.scotland.gov.uk/Topics/People/Young-People/Early-Education-Child-Care/17970/11874 Childcare regulations] of the Scottish Government</ref> тако да сва деца од треће године до почетка обавезне школе могу да присуствују пет седница недељно по два и по сата, било у државним или приватним јаслицама. Запослени родитељи такође могу добити од својих послодаваца бригу о деци у вредности од 55£ недељно без пореза на доходак, <ref name="taxfreevouchers">[http://www.hmrc.gov.uk/childcare/ Tax Free Childcare Regulations], UK government HMRC</ref> што је обично довољно да се плати један или два дана недељно.

[[Шкотска]] влада дефинише своје захтеве за јаслице у оквиру раних година <ref name="earlyyears">[http://www.scotland.gov.uk/Resource/Doc/257007/0076309.pdf Early Years Framework], </ref> и [[курикулум]] за надмоћност.<ref>[http://www.ltscotland.org.uk/curriculumforexcellence/index.asp Ltscotland.org.uk] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100801110701/http://www.ltscotland.org.uk/curriculumforexcellence/index.asp |date=August 1, 2010 }}</ref> Свака школа их тумачи са више или мање независности (у зависности од њихове управљачке структуре), али мора задовољити комисију за негу <ref>{{cite web|url=http://www.carecommission.com|title=Care Commission|publisher=|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120322080915/http://www.carecommission.com/|archivedate=March 22, 2012|df=mdy-all}}</ref> да би задржали своју дозволу за рад. Наставни план има за циљ да се развију:

* сигурни појединци
* ефективни сарадници
* одговорни грађани
* успешни ученици

== Северна Америка ==

=== Канада ===
[[File:Student teachers Kindergarten 1898.jpg|thumb|Обука ученика у вртићу 1898. у [[Торонто|Торонту]], [[Канада]]|алт=]]

Школе изван [[Онтарио|Онтарија]] и [[Северозападне територије|северозападних територија]] углавном пружају једну годину у вртићу, осим што неке приватне школе нуде дечји вртић за 4-годишњаке (школа пре вртића се најчешће назива [[Предшколско образовање|предшколским]]). Дечји вртић је обавезан у [[Британска Колумбија|Британској Колумбији]], [[Нова Шкотска|Новој Шкотској]] и [[Острво Принца Едварда|Острву принца Едварда]], а необавезан је на другом месту. <ref>{{Cite web|url=https://globalnews.ca/news/4056554/kindergarten-is-optional-depending-on-where-you-live/|title=Kindergarten is optional, depending on where you live {{!}} Globalnews.ca|date=2018-03-01|website=globalnews.ca|language=en|access-date=2018-12-11}}</ref> [[Нова Шкотска|Покрајина Нова Шкотска]] односи се на вртић као основну школу. Након вртића, дете започиње први разред.

[[Онтарио|Провинција Онтарио]] и [[северозападне територије]] пружају две године вртића. У покрајини [[Квебек]], млађи вртић се зове ''prématernelle'' (што није обавезно), похађају га 4-годишњаци, а старији вртић се назива ''maternelle'', који такође није обавезан до 5. године, овај разред је интегрисан у основне школе. У оквиру француског школског система у провинцији [[Онтарио]], млађи вртић се назива ''maternelle'', а старији вртић се зове ''jardin d'enfants'', што је калк немачке речи вртић.

=== Мексико ===
У [[Мексико|Мексику]], вртић се зове ''kínder'', а прошле године се понекад називао и ''preprimaria'' (''primaria'' је име које се даје разредима од 1 до 6, тако да име дословно значи „пре [[Основна школа|основне школе]]"). Систем дечјег вртића у [[Мексико|Мексику]] развила је професорка Росаура Запата, која је за свој допринос добила највећу част у земљи. Састоји се од три године предшколског образовања, које су обавезне пре основне школе. Претходне јаслице су необавезанe, могу се понудити у приватним школама или јавним школама.

У приватним школама, вртићи се обично састоје од три разреда, а четврти се може додати за јаслице. Четврти се зове мајка. Она иде пре ове три године и није обавезна. Док је први разред играчка група (дечји вртић), друга два су образовање у учионици.

Конгрес синдиката је 2002. године усвојио Закон о обавезном предшколском образовању, којим је предшколско образовање од три до шест година било обавезно и стављено под окриље савезних и државних министарстава образовања.<ref>[http://www.senado.gob.mx/internacionales/assets/docs/relaciones_parlamentarias/america/foros/parla_latino/salud5.pdf Senado.gob.mx] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20061012114537/http://www.senado.gob.mx/internacionales/assets/docs/relaciones_parlamentarias/america/foros/parla_latino/salud5.pdf |date=October 12, 2006 }}</ref><ref>[http://www.oecd.org/dataoecd/16/20/37423645.pdf OECD.org]</ref>

== Аустралија ==
У свакој држави [[Аустралија|Аустралије]], вртић значи нешто мало другачије. У [[Тасманија|Тасманији]], [[Нови Јужни Велс|Новом Јужном Велсу]] и [[Аустралијска престоничка територија|Аустралијској престоничкој територији]], то је прва година основне школе. У [[Викторија|Викторији]], вртић је облик предшколског узраста и може се наизменично назвати предшколским или забавиштем. У [[Викторија|Викторији]] и [[Тасманија|Тасманији]], фраза за прву годину основне школе зове се ''Преп'' (скраћено од припремни), која прати први разред.

У [[Квинсленд|Квинсленду]], вртић је обично установа за децу у периоду од 4 године и стога је она претходница предшколског и основног образовања.

Година која претходи првој години основног образовања у [[Западна Аустралија|Западној Аустралији]], [[Јужна Аустралија|Јужној Аустралији]] или [[Северна територија|Северној територији]] означава се као пред-примарни, пријем или транзиција. <ref>http://www.det.wa.edu.au/education/ece/enrolments.html#compare</ref>
<gallery>
Датотека:(Lance Playground Kindergarten, Millers Point, Sydney, NSW) (2694441047).jpg|Играње у вртићу
Датотека:StateLibQld 2 76493 Children on the rooftop of the Brisbane Institute of Social Service, 1907.jpg|Институт за друштвене услуге, 1907. године
Датотека:Kindergarten at Woolloongabba, Brisbane. (7960041072).jpg|Вртић у [[Бризбејн|Бризбејну]].
Датотека:Commonwealth Free Kindergarten, c.1910 (5167426437).jpg|Вртић 1910. године.
Датотека:Playing house at Paddington Kindergarten, Brisbane (7960039898).jpg|Вртић Педингтон, [[Бризбејн]]
Датотека:SLNSW 6799 Kindergarten at Alexandria.jpg|Вртић Александриа
Датотека:Grovely Kindergarten around 1929 (7960041766).jpg|Вртић 1929. године
Датотека:Children at the Fiveways Kindergarten, Brisbane (7960043462).jpg|Вртић у [[Бризбејн|Бризбејну]].
Датотека:Children at Paddington Kindergarten, in Brisbane 1949. (7960043636).jpg|Вртић Педингтон, у [[Бризбејн|Бризбејну]], 1949. године.
Датотека:Lance Playground - Sydney Harbour Trust kindergarten in High Street, Millers Point (7798876652).jpg|Игралиште вртића
Датотека:On the see-saw at kindergarten, Alexandria, Sydney, 1934 - Sam Hood (3526970387).jpg|Вртић Александриа 1934. године
</gallery>

=== Сједињене Америчке Државе ===
[[File:1921 Locust yearbook p. 100 (Kindergarten).jpg|thumb|1921. предшколски разред у источном ​​[[Тексас|Тексасу]]|алт=]]

У [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у, вртић је обично део образовног система К-12. У већини државних и приватних школа, деца почињу вртић са 5 година и похађају једну годину. Они обављају активности као што су сабирање (+), одузимање (-), и играње напоље на игралишту. <ref>http://www.ecs.org/clearinghouse/86/62/8662.pdf</ref> Четрдесет три државе захтевају од својих школских округа да нуде годину у вртићу. <ref name="nces53">{{cite web|url=http://nces.ed.gov/programs/statereform/tab5_3.asp|title=Kindergarten requirements, by state: 2010|last=|first=|date=April 6, 2011|work=Table 5.3|publisher=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=September 11, 2011}}</ref>

У типичној учионици вртића у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у, ресурси као што су играчке, сликовнице и бојице су доступни за дечју употребу. Дневни распоред варира од града до града, али постоје неке сличности. Ујутро деца обично заокружују време. То укључује и изјаву о заветовању, посматрању календара и расправи о времену и прогнози тог дана. Затим деца раде на различитим темама:

У [[Математика|математици]], вртићи обично раде једнозначно [[сабирање]] и [[одузимање]], уче рачунати са више или мање игара, упознају се са сатом, и уче прескочити бројање да би их припремили за једноцифрено [[множење]].

У језичкој уметности ([[Енглески језик|енглеском]]), деца уче видне речи, (мачка, забава), римовање, мешавине и нечујно. Затим уче како да пишу, формирају реченице и од њих се тражи да напишу три потпуне реченице до краја године.

У друштвеним студијама, вртићи уче о месецима, државама САД-а, континентима, а понекад и о људима који обављају функције у заједници (нпр. лекар, бријач, учитељ) и места (нпр. идете у болницу када сте болесни или имате операцију. Идете у парк да се играте.)

Након неколико часова, постоји пауза за ручак. Деца или доносе своје кутије за ручак донесене од куће или добију ручак из кафетерије и поједу их (или узму) тамо или у учионици. Понекад после ручка деца имају одмор, неки омиљени део дана ученика, када могу да изађу напоље да се играју на љуљашкама, тобоганима, играју кошарку или се друже. Након одмора се враћају унутра како би учили више. Неке школе допуштају деци да одспавају или имају слободан избор. Када је вртић готов, родитељи или старатељи долазе да покупе своје дете или их возе аутобусом кући.
== Јужна Америка ==
[[Датотека:Jardin Infantil en Santiago (4295442867).jpg|мини|[[Сантијаго де Чиле]]]]

=== Чиле ===
У [[Чиле|Чилеу]], термин еквивалентног вртића је ''Educación parvularia'', који се понекад назива и ''Educación Preescolar'' (предшколско образовање). То је први ниво чилеанског образовног система. Он задовољава потребе дечака и девојчица од рођења до њиховог уласка у ''Educación Básica'' (основно образовање), а да се не сматра обавезним. Генерално, школе које дају овај ниво, ЈУЊИ (Национални савет школа вртића) и друге приватне институције имају следећу организацију група или поткатегорија нивоа:

* '''Ниже јаслице''': Бави се бебама од 85 дана до 1 године старости.
* '''Више јаслице''': Бави се децом од 1 до 2 године старости.
* '''Нижи средњи ниво''': Бави се децом од 2 до 3 године старости.
* '''Виши средњи ниво''': Бави се децом од 3 до 4 године старости.
* '''Први ниво прелаза:''' Често се назива ''предшколски вртић'', а односи се на децу од 4 до 5 година.
* '''Други ниво прелаза:''' Обично се зове ''вртић'', а односи се на децу од 5 до 6 година. То је последња фаза ове врсте образовања, завршавајући је, деца иду у ''Primero Básico'' (први разред [[Основно образовање|основног образовања]]) <ref>[http://600.mineduc.cl/docs/informacion/info_guia/guia_parv.pdf Chilean Ministry of Education – Help Guide, Educación Parvularia] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110707011709/http://600.mineduc.cl/docs/informacion/info_guia/guia_parv.pdf |date=July 7, 2011 }}</ref>

=== Перу ===
У [[Перу|Перуу]] се термин ''nido'' (гнездо) односи на школовање деце која похађају од 3 до 6 година. Следи [[основна школа]], која траје шест година. Неке породице одлучују да пошаљу своју децу у основну школу са 6 година. Године 1902. учитељица [[Елвира Гарциа]] и Гарциа су оснивач горе наведеног друштва, организовали су први дечји вртић за децу од 2 до 8 година. Њене студије и брига о деци навели су је да се кроз конференције и бројне документе прошири важност [[Zaštita dece na internetu|заштите деце]] и одговорна је за формирање [[Личност|личности]] засноване на [[Правда|правди]] и разумевању, као и на коришћењу метода [[Фридрих Фребел|Фребела]] и [[Марија Монтесори|Монтесори]] и учешће родитеља у овом образовном задатку

== Океанија ==

=== Нови Зеланд ===
У [[Нови Зеланд|Новом Зеланду]], вртић се може односити на образовање у 2 године пре [[Основна школа|основне школе]], у периоду од 3 до 4 године. Основно образовање почиње у узрасту од 5 година. <gallery>
Датотека:Taranaki St. Free Kindergarten, Wellington (3307744193).jpg|Вртић у [[Велингтон|Велингтону]]
Датотека:Municipal and official handbook of the City of Auckland, New Zealand (1922) (14781906604).jpg|1922. Општински и службени приручник града [[Окланд]]
Датотека:Crowd alongside Myers Kindergarten, Myers Park, Auckland (21697616661).jpg|[[Окланд|<u><font color="#0066cc">Окланд</font></u>]]
</gallery>

== Види још ==
* [[Основна школа]]
* [[Средња школа]]


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|30em}}
{{reflist|30em}}

== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{cite journal|last=Cryan|first=J. R.|author2=Sheehan, R. |author3=Wiechel, J. |author4=Bandy-Hedden, I. G. |title=Success outcomes of full-day kindergarten: More positive behavior and increased achievement in the years after|journal=Early Childhood Research Quarterly|year=1992|volume=7|issue=2|pages=187–203|doi=10.1016/0885-2006(92)90004-i}}
* {{cite journal|last=Elicker|first=J.|author2=Mathur, S. |title=What do they do all day? Comprehensive evaluation of a full-day kindergarten|journal=Early Childhood Research Quarterly|year=1997|volume=12|issue=4|pages=459–480|doi=10.1016/S0885-2006(97)90022-3}}
* {{cite journal |last1=Fusaro, J. A. |first1= |last2= |first2= |year=1997 |title=The effect of full-day kindergarten on student achievement: A meta-analysis |journal=Child Study Journal |volume=27 |issue=4 |pages=269–277 |publisher= |doi= |url=http://eric.ed.gov/?id=EJ561697 |accessdate=September 30, 2013}}
* Gullo, D. F. (1990). "The changing family context: Implications for the development of all-day kindergarten." Young Children, 45(4), 35–39. EJ 409 110.
* Housden, T., & Kam, R. (1992). "Full-day kindergarten: A summary of the research." Carmichael, CA: San Juan Unified School District. ED 345 868.
* Karweit, N. (1992). "The kindergarten experience." Educational Leadership, 49(6), 82–86. EJ 441 182.
* Koopmans, M. (1991). "A study of longitudal effects of all-day kindergarten attendance on achievement." Newark, NJ: Newark Board of Education. ED 336 494..
* Morrow, L. M., Strickland, D. S., & Woo, D. G.(1998). "Literacy instruction in half- and whole-day kindergarten." Newark, DE: International Reading Association. ED 436 756.
* Olsen, D., & Zigler, E.(1989). "An assessment of the all-day kindergarten movement." Early Childhood Research Quarterly, 4(2), 167–186. EJ 394 085.
* Puleo, V. T.(1988). "A review and critique of research on full-day kindergarten." Elementary School Journal, 88(4), 427–439. EJ 367 934.
* Towers, J. M. (1991). "Attitudes toward the all-day, everyday kindergarten." Children Today, 20(1), 25–28. EJ 431 720.
* West, J., Denton, K., & Germino-Hausken, E.(2000). "[http://nces.ed.gov/pubs2000/2000070 America's Kindergartners]" Washington, DC: National Center for Educational Statistics
* McGill-Franzen, A. (2006). "Kindergarten literacy: Matching assessment and instruction in kindergarten." New York: Scholastic.
* WestEd (2005). [https://web.archive.org/web/20070106092838/http://www.wested.org/cs/we/view/rs/771 "Full-Day Kindergarten: Expanding Learning Opportunities."] San Francisco: WestEd.
* {{cite news|last=Schoenberg|first=Nara|title=Kindergarten: It's the new first grade|url=http://articles.chicagotribune.com/2010-09-04/features/sc-fam-0905-kindergarten-20100904_1_kindergarten-full-day-programs-early-grades|accessdate=June 26, 2012|newspaper=[[Chicago Tribune]]|date=September 4, 2010}}
{{refend}}

== Спољашње везе ==

* [http://www.csufresno.edu/library/subjectresources/curriculumjuvenile/kindergarten/ Sources for kindergarten teachers in the US]
* [http://www.froebelweb.org/webline.html Friedrich Fröbel timeline]
* [http://www.ericdigests.org/2002-1/kindergarten.html Recent Research on All-Day Kindergarten in the US]
* [http://www.kindersite.org/ Kindersite Project – Researching into the use of technology within Kindergartens with Kindergarten-appropriate Internet content]
* [http://www.nfb.ca/film/Kindergarten/ Watch the 1962 documentary ''Kindergarten'']

<br />
[[Категорија:Образовање]]
[[Категорија:Детињство]]

Верзија на датум 25. април 2019. у 20:34

Рејмонд Кател, први је идентификовао флуидну и кристализовану интелигенцију.

Флуидна и кристализована интелигенција (односно скраћенo Гф и Гц) су фактори опште интелигенције, којe је првобитно идентификовао, у психологији, Рејмонд Кател.[1] Појмови флуида и кристализована интелигенција је даље развијао Кател-ов студент Јохн Л. Хорн.

Флуидна интелигенција или флуидно расуђивање је способност да се разумеју и решавају нови проблеми, независно од било каквог знања из прошлости.[2] То је способност да се анализирају нови проблеми, идентификују обрасци и односи који подупиру ове проблеме и екстраполацију ових логичких метода. То је неопходно за све логично решавање проблема. Разматрање флуида укључује индукцију и дедукцију.

Кристализована интелигенција је способност да се користе вештине, знање и искуство. Не изједначава се са меморијом, али се ослања на приступ информацијама из дугорочне меморије. Кристализована интелигенција је нечији животни век интелектуалног достигнућа, што је доказано у великој мери кроз речник и опште знање. Ово се донекле побољшава са годинама, јер искуства имају тенденцију да прошире своје знање. Кристализована интелигенција је назначена дубином и ширином општег знања, вокабулара и способности да се разумом користе речи и бројеви. То је производ образовног и културног искуства у интеракцији са флуидном интелигенцијом.

Верује се да су кристализована и флуидна интелигенција одвојени неуронски и ментални системи. Флуидна и кристализована интелигенција су тако међусобно повезани, а већина тестова интелигенције покушава да измери обе варијанте. На пример, Вешлер-ова скала за интелигенцију одраслих мери флуидну интелигенцију на перфоманси и кристализује интелигенцију на вербалној скали. Укупан резултат интелигенције се заснива на комбинацији ове две скале.

Историја

Флуидну и кристализовану интелигенцију првобитно је идентификовао Рејмонд Кател.[3] Концепти флуидне и кристализоване интелигенције је даље развијао Кателов студент, Јохн Л. Хорн. Од Кателових и Хорнових издања, појмови флуидне и кристализоване интелигенције постали су толико уроњени у пољу интелигенције да се они више не приписују Кателу или Хорну - као што је Кателова факторска аналаза постала укорењена у пракси Фројдовог концепта. Подсвест је укорењена у психологију и перцепцију ума.

Теоријски развој

Флуидна и кристализована интелигенција су дискретни фактори опште интелигенције, или г.[4] Иако је Кател формално признао, ту разлику је наговестио Чарлс Сперман који је првобитно развио теорију г и направио слично запажање у погледу разлике између едуктивне и репродуктивне менталне способност.[5]

Према Кател-у, „очигледно је да једна од ових моћи има „флуидни" квалитет да се може управљати са скоро било којим проблемом. Насупрот томе, друга се улаже у одређене области кристализованих вештина које се могу појединачно узнемирити без утицаја на друге." [4] Према томе, његова тврдња је била да је сваки тип, или фактор, независан од другог, иако су многи аутори приметили очигледну међузависност.[6]

Флуидна против кристализоване

Флуидна интелигенција укључује способности као што су препознавање узорака, апстрактно размишљање и решавање проблема. Докази су у складу са ставом да је Гф више погођена повредом мозга.[7][8]

На неким мерама код особа са поремећајима из аутистичног спектра, укључујући Аспергеров синдром, пронађене су слабије особине на неким задацима за мерење флуидне интелигенције и побољшани учинак на друге.[9][10][11]

Кристализована интелигенција је можда подложнија променама јер се ослања на специфична, стечена знања. Када уче нове чињенице, нечији фонд знања се проширује. Тестови за вокабулар и вербална подскала ВАИС сматрају се добрим мерама Гц. Кристализована интелигенција се односи на проучавање старења. Белски тврди да се то смањује с годинама. У животу, знање које се не користи може се заборавити. Белски верује да постоји барем један период максималне кристализоване интелигенције након чега заборављање прелази стопу којом се знање стиче.[12]

Није изненађујуће да људи са високим капацитетом Гф имају тенденцију да стекну више знања о Гц и бржим темпом. Процес стицања чињеничног знања се понекад назива „генерални фактор".[13]

Неки истраживачи повезали су теорију флуидне и кристализоване интелигенције са Пијажеовом концепцијом оперативне интелигенције и учења (погледај когнитивни развој).[14][15] Флуидна способност и Пијажеова оперативна интелигенција односе се и на логичко размишљање и на стварање односа. Кристализована способност и Пијажеов третман свакодневног учења одражавају импресију искуства. Као однос флуидне способности и кристализоване интелигенције, Пијажеова оперативност се сматра претходном и на крају пружа основу за свакодневно учење.

Структура фактора

Флуидна интелигенција генерално корелира са мерама апстрактног расуђивања и решавања загонетки. Кристализована интелигенција је у корелацији са способностима које зависе од знања и искуства, као што су вокабулар, опште информације и аналогије. Пол Клајн је идентификовао низ фактора који су делили корелацију најмање r = .60 са Гф и Гц.[16] Фактори са средњим оптерећењима већи од 0,6 на Гф укључивали су индукцију, визуализацију, квантитативно расуђивање и идејну флуентност. Фактори са средњим оптерећењима већим од 0,6 на Гц укључују вербалну способност, развој језика, разумевање читања, секвенцијално резоновање и опште информације. Може се предложити да тестови интелигенције можда неће бити у стању да заиста одражавају нивое флуидне интелигенције. Неки аутори су сугерисали да уколико појединац није заиста заинтересован за представљени проблем, неопходни когнитивни рад не може бити изведен због недостатка интереса.[17] Ови аутори тврде да низак број бодова на тестовима који су намењени за мерење флуидне интелигенције може више одражавати недостатак интереса за задатке, него немогућност да се задаци успешно заврше.

Мерење флуидне интелигенције

Постоје разне мере које процењују флуидну интелигенцију. Кателов културни тест интелигенције, прогресивне матрице (РПМ) и подскала перформанси ВАИС су мере Гф. РПМ [18] је једна од најчешће коришћених мера флуидних способности. То је невербални тест вишеструког избора. Учесници морају да попуне низ цртежа тако што ће идентификовати релевантне карактеристике на основу просторне организације низа објеката и изабрати један објекат који одговара једној или више идентификованих карактеристика. [19] Овај задатак процењује способност разматрања једног или више односа између менталних репрезентација или релационог расуђивања. Пропозиционе аналогије и задаци семантичке одлуке се такође користе за процену релационог расуђивања. [20][21]

Стандардизовани тестови интелигенције, као што су они који се користе у психолошкој процени, укључују и тестове флуидне интелигенције. У тестовима когнитивних способности, [22] Гф се процењује помоћу два теста: формација идеја (тест 5) у стандардној батерији и анализи синтеза (тест 15) у проширеној батерији. На задатку формирања концепта, појединац мора применити концепте тако што излаже темељна правила за решавање визуалних загонетки које се приказују у све већим тежинама. Појединци на предшколском нивоу морају да укажу на облик који се разликује од других у скупу. Како се ниво тежине повећава, појединци све више показују разумевање онога што чини кључну разлику (или правило) за решавање загонетки које укључују један на један, и на касније ставке које идентификују заједничке разлике међу скупом ставки. За теже ставке, појединци треба да разумеју појам и (нпр. решење мора да има неке од овога и неке од тога) и концепт или (нпр. да буде унутар кутије, ставка мора бити или ова или то). За најтеже предмете потребна је флуидна трансформација и когнитивно померање између различитих врста концептуалних слагалица са којима је испитаник претходно радио. [23]

Задаци формирања концепта процењују способност индуктивног расуђивања. У тесту анализе-синтезе, појединац мора да научи и усмено наведе решења за непотпуне логичке слагалице које опонашају минијатурни математички систем. Тест такође садржи неке од карактеристика које се користе у употреби симболичких формулација у другим областима као што су хемија и логика. Појединцу се предочава скуп логичких правила, кључ који се користи за решавање загонетки. Појединац мора одредити боје које недостају у свакој од загонетки користећи кључ. Комплексни предмети представљају загонетке које захтевају два или више секвенцијалних менталних манипулација кључа да би се добило коначно решење. Све теже ставке укључују мешавину слагалица које захтевају померање течности у дедукцији, логици и закључивању. [23] Анализа задатака синтезе процењују генерално секвенцијално резоновање.

У Вешслер-овој скали за интелигенцију за децу, [24] перцептивно разумевање садржи два субтеста који процењују Гф: матрица расуђивања који укључује индукцију и дедукацију, и концепти слика, који укључује индукцију. [25] У задатку концепција слика, деци је представљен низ слика на два или три реда и питали су их које слике (једна из сваког реда) припадају заједно на основу неких заједничких карактеристика. Овај задатак процењује способност детета да открије основне карактеристике (нпр. правило, концепт, тренд, чланство у класи) које регулишу скуп материјала. Матрица расуђивања такође тестира ову способност, као и способност да се започне са наведеним правилима, просторијама или условима и да се укључи у један или више корака да би се дошло до решења за нови проблем (дедукција). У матрици расуђивања, деци је представљена серија или низ слика са једном сликом која недостаје. Њихов задатак је да изаберу слику која одговара низу од пет опција. Будући да матрица расуђивања и концепти слика укључују употребу визуелних подстицаја и не захтевају изражајни језик, они се сматрају невербалним тестовима Гф. [25]

Унутар корпоративног окружења, флуидна интелигенција је предиктор способности особе да добро ради у окружењима која карактеришу сложеност, несигурност и двосмисленост. Профил когнитивног процеса (ЦПП) мери флуидну интелигенцију и когнитивне процесе особе.

Развој и физиологија

Флуидна интелигенција, као што је време реакције, типично достиже врхунац у младом одраслом добу, а затим константно опада. Овај пад може бити повезан са локалном атрофијом мозга у десном малом мозгу. [26] Други истраживачи су навели да недостатак праксе, заједно са променама у мозгу узрокованим старењем, може допринети паду. [6] Кристализована интелигенција се обично повећава постепено, остаје релативно стабилна током већине одрасле доби, а затим почиње опадати након 65. године. [6] Тачан узраст кинкогнитивних способности остаје неухватива, у зависности од мерења вештина као и пјегледана истраживања. Подаци о пресеку показују типично ранији почетак когнитивног пада у поређењу са лонгитудиналним подацима. Први могу бити збуњени због кохортних ефеката, док други могу бити пристрасни због претходних искустава у тестирању. [27]

Капацитет радне меморије је уско повезан са флуидном интелигенцијом, и предложено је да се узму у обзир индивидуалне разлике у Гф. [28]

Побољшање флуидне интелигенције уз обуку радне меморије

Референце

  1. ^ Cattell, R. B. (1971). Abilities: Their structure, growth, and action. New York: Houghton Mifflin. ISBN 0-395-04275-5.
  2. ^ Jaeggi, Susanne M.; Buschkuehl, Martin; Jonides, John; Perrig, Walter J. (2008-05-13). „Improving fluid intelligence with training on working memory”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (19): 6829—6833. Bibcode:2008PNAS..105.6829J. ISSN 0027-8424. PMC 2383929 Слободан приступ. PMID 18443283. doi:10.1073/pnas.0801268105. 
  3. ^ Cattell, R. B. (1971). Abilities: Their structure, growth, and action. New York: Houghton Mifflin. ISBN 978-0-395-04275-5. [потребна страна]
  4. ^ а б Cattell, R. B. (1987). Intelligence: Its structure, growth, and action. New York: Elsevier Science. ISBN 9780080866895. [потребна страна]
  5. ^ Spearman, Charles B. (2005). The Abilities of Man: Their Nature and Measurement. The Blackburn Press. ISBN 978-1-932846-10-2. 
  6. ^ а б в Cavanaugh, J. C.; Blanchard-Fields, F (2006). Adult development and aging (5th изд.). Belmont, CA: Wadsworth Publishing/Thomson Learning. ISBN 978-0-534-52066-3. [потребна страна]
  7. ^ Cattell, Raymond B. (1963). „Theory of fluid and crystallized intelligence: A critical experiment”. Journal of Educational Psychology. 54: 1—22. doi:10.1037/h0046743. 
  8. ^ Suchy, Yana; Eastvold, Angela; Whittaker, Wilson J.; Strassberg, Donald (2007). „Validation of the Behavioral Dyscontrol Scale-Electronic Version: Sensitivity to subtle sequelae of mild traumatic brain injury”. Brain Injury. 21 (1): 69—80. PMID 17364522. doi:10.1080/02699050601149088. 
  9. ^ Hayashi, Mika; Kato, Motoichiro; Igarashi, Kazue; Kashima, Haruo (2008). „Superior fluid intelligence in children with Asperger's disorder”. Brain and Cognition. 66 (3): 306—10. PMID 17980944. doi:10.1016/j.bandc.2007.09.008. 
  10. ^ Soulières, Isabelle; Dawson, Michelle; Gernsbacher, Morton Ann; Mottron, Laurent (2011). Skoulakis, Efthimios M. C, ур. „The Level and Nature of Autistic Intelligence II: What about Asperger Syndrome?”. PLoS ONE. 6 (9): e25372. Bibcode:2011PLoSO...625372S. PMC 3182210 Слободан приступ. PMID 21991394. doi:10.1371/journal.pone.0025372. 
  11. ^ Dawson, M.; Soulieres, I.; Ann Gernsbacher, M.; Mottron, L. (2007). „The Level and Nature of Autistic Intelligence”. Psychological Science. 18 (8): 657—62. PMC 4287210 Слободан приступ. PMID 17680932. doi:10.1111/j.1467-9280.2007.01954.x. 
  12. ^ Belsky, Janet (1999). The Psychology of Aging: Theory, Research, and Interventions. Pacific, CA: Brooks/Cole Publishing. 
  13. ^ Ackerman, Phillip L. (1996). „A theory of adult intellectual development: Process, personality, interests, and knowledge”. Intelligence. 22 (2): 227—57. doi:10.1016/S0160-2896(96)90016-1. 
  14. ^ Papalia, D.; Fitzgerald, J.; Hooper, F. H. (1971). „Piagetian Theory and the Aging Process: Extensions and Speculations”. The International Journal of Aging and Human Development. 2: 3—20. doi:10.2190/AG.2.1.b. 
  15. ^ Schonfeld, Irvin S. (1986). „The Genevan and Cattell-Horn conceptions of intelligence compared: Early implementation of numerical solution aids”. Developmental Psychology. 22 (2): 204—12. doi:10.1037/0012-1649.22.2.204. 
  16. ^ Kline, P. (1998). The new psychometrics: Science, psychology and measurement. London: Routledge. [потребна страна]
  17. ^ Messick, Samuel (1989). „Meaning and Values in Test Validation: The Science and Ethics of Assessment”. Educational Researcher. 18 (2): 5—11. JSTOR 1175249. doi:10.3102/0013189X018002005. 
  18. ^ Raven, J.; Raven, J. C.; Court, J. H. (2003) [1998]. „Section 1: General Overview”. Manual for Raven's Progressive Matrices and Vocabulary Scales. San Antonio, TX: Harcourt Assessment. [потребна страна]
  19. ^ Bornstein, Joel C.; Foong, Jaime Pei Pei (2009). „MGluR1 Receptors Contribute to Non-Purinergic Slow Excitatory Transmission to Submucosal VIP Neurons of Guinea-Pig Ileum”. Frontiers in Neuroscience. 3: 46. PMC 2695390 Слободан приступ. PMID 20582273. doi:10.3389/neuro.21.001.2009. 
  20. ^ Wright, Samantha B.; Matlen, Bryan J.; Baym, Carol L.; Ferrer, Emilio; Bunge, Silvia A. (2007). „Neural correlates of fluid reasoning in children and adults”. Frontiers in Human Neuroscience. 1: 8. PMC 2525981 Слободан приступ. PMID 18958222. doi:10.3389/neuro.09.008.2007. 
  21. ^ Ferrer, Emilio; O'Hare, Elizabeth D.; Bunge, Silvia A. (2009). „Fluid reasoning and the developing brain”. Frontiers in Neuroscience. 3 (1): 46—51. PMC 2858618 Слободан приступ. PMID 19753096. doi:10.3389/neuro.01.003.2009. 
  22. ^ Woodcock, R. W.; McGrew, K. S.; Mather, N (2001). Woodcock Johnson III. Itasca, IL: Riverside. [потребна страна]
  23. ^ а б Schrank, F. A.; Flanagan, D. P. (2003). WJ III Clinical use and interpretation. Scientist-practitioner perspectives. San Diego, CA: Academic Press. [потребна страна]
  24. ^ Wechsler, D. (2003). WISC-IV technical and interpretive manual. San Antonio, TX: Psychological Corporation. [потребна страна]
  25. ^ а б Flanagan, D. P.; Kaufman, A. S. (2004). Essentials of WISC-IV assessment. Hoboken, NJ: John Wiley. [потребна страна]
  26. ^ Lee, Jun-Young; Lyoo, In Kyoon; Kim, Seon-Uk; Jang, Hong-Suk; Lee, Dong-Woo; Jeon, Hong-Jin; Park, Sang-Chul; Cho, Maeng Je (2005). „Intellect declines in healthy elderly subjects and cerebellum”. Psychiatry and Clinical Neurosciences. 59 (1): 45—51. PMID 15679539. doi:10.1111/j.1440-1819.2005.01330.x. hdl:10371/27902. 
  27. ^ Desjardins, Richard; Warnke, Arne Jonas (2012). „Ageing and Skills”. OECD Education Working Papers. doi:10.1787/5k9csvw87ckh-en. hdl:10419/57089. 
  28. ^ Kyllonen, Patrick C.; Christal, Raymond E. (1990). „Reasoning ability is (little more than) working-memory capacity?!”. Intelligence. 14 (4): 389—433. doi:10.1016/S0160-2896(05)80012-1. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Флуидна_и_кристализована_интелигенција&oldid=21833200”