Пјер Симон Лаплас — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
.
Ред 19: Ред 19:
| потпис = Pierre-Simon Laplace signature.svg
| потпис = Pierre-Simon Laplace signature.svg
}}
}}
'''Пјер-Симон, Маркиз де Лаплас''' ({{јез-фр|Pierre-Simon, Marquis de Laplace}}; [[Нормандија]], [[23. март]] [[1749]] — [[Париз]], [[5. март]] [[1827]]) био је [[Француска|француски]] [[математичар]] и [[астроном]] који је поставио завршни камен [[Астронимија|математичке астрономије]] сумирајући и проширујући радове својих претходника у делу од пет томова ''-{Mécanique Céleste}-'' ([[Небеска механика]]) (1799—1825). Ово ремек-дело превело је геометријске студије са [[Њутнова механика|механике]], коју је користио [[Исак Њутн]], на студије засноване на [[интегрални рачун|рачуну]], познате као физичка механика. [http://scienceworld.wolfram.com/biography/Laplace.html]
'''Пјер-Симон, Маркиз де Лаплас''' ({{јез-фр|Pierre-Simon, Marquis de Laplace}}; [[Нормандија]], [[23. март]] [[1749]]<ref>[[W.W. Rouse Ball]] ''A Short Account of the History of Mathematics'', 4th edition, 1908.</ref> — [[Париз]], [[5. март]] [[1827]]) био је [[Француска|француски]] [[математичар]] и [[астроном]] који је поставио завршни камен [[Астронимија|математичке астрономије]] сумирајући и проширујући радове својих претходника у делу од пет томова ''-{Mécanique Céleste}-'' ([[Небеска механика]]) (1799—1825).<ref name="eb1911">{{cite EB1911|wstitle=Laplace, Pierre Simon |volume=16 |page=200}}</ref> Ово ремек-дело превело је геометријске студије са [[Њутнова механика|механике]], коју је користио [[Исак Њутн]], на студије засноване на [[интегрални рачун|рачуну]], познате као физичка механика. <ref>[http://scienceworld.wolfram.com/biography/Laplace.html Laplace, Pierre (1749-1827)]</ref> У статистици, [[Bayesian probability|Бајесову интерпретацију]] вероватноће је углавном развио Лаплас.<ref>Stigler, Stephen M. (1986). ''The History of Statistics: The Measurement of Uncertainty before 1900''. Harvard University Press, Chapter 3.</ref>


Он је такође открио [[Лапласова једначина|Лапласову једначину]]. Иако је [[Лапласова трансформација]] добила име у његову част, јер је ову трансформацију користио у свом раду о [[Теорија вероватноће|теорији вероватноће]], трансформацију је у ствари открио [[Леонард Ојлер]], плодан [[Швајцарска|швајцарски математичар]] из осамнаестог века. Лапласова трансформација појављује се у свим гранама [[Математичка физика|математичке физике]] – која је била главно поље његових истраживања. [[Лапласова ознака|Лапласова диференцијална ознака]], која се често примењује у примењеној [[Математика|математици]], такође је названа по њему. Астероид [[4628 Лаплас]] је добио име у његову част.
Он је такође открио [[Лапласова једначина|Лапласову једначину]]. Иако је [[Лапласова трансформација]] добила име у његову част, јер је ову трансформацију користио у свом раду о [[Теорија вероватноће|теорији вероватноће]], трансформацију је у ствари открио [[Леонард Ојлер]], плодан [[Швајцарска|швајцарски математичар]] из осамнаестог века. Лапласова трансформација појављује се у свим гранама [[Математичка физика|математичке физике]] – која је била главно поље његових истраживања. [[Лапласова ознака|Лапласова диференцијална ознака]], која се често примењује у примењеној [[Математика|математици]], такође је названа по њему. Астероид [[4628 Лаплас]] је добио име у његову част.
Ред 26: Ред 26:


У првом српском [[Научна фантастика|научно фантастичном]] роману ''[[Једна угашена звезда]]'' који је [[1902]]. написао [[Лазар Комарчић]], дух научника Лапласа је водич и учитељ главноме лику кроз свемир.<ref>{{cite book|last=Комарчић |first=Лазар |title=Једна угашена звезда |year=2017|isbn=978-86-7818-200-6|pages=}}</ref>
У првом српском [[Научна фантастика|научно фантастичном]] роману ''[[Једна угашена звезда]]'' који је [[1902]]. написао [[Лазар Комарчић]], дух научника Лапласа је водич и учитељ главноме лику кроз свемир.<ref>{{cite book|last=Комарчић |first=Лазар |title=Једна угашена звезда |year=2017|isbn=978-86-7818-200-6|pages=}}</ref>

== Биографија ==
Лаплас је рођен у месту [[Бомонт ан Ож]], [[Нормандија]], Француска 23. марта 1749. године.<ref name=Pearson>"Laplace, being Extracts from Lectures delivered by [[Karl Pearson]]", ''[[Biometrika]]'', vol. 21, December 1929, pp. 202–216.</ref> Дуговао је своје образовање занимању својих богатијих суседа који су уочили његове способности. О његовој раној младости зна се у бити врло мало, али је познато да је 1765. године пошао у Школу војводе од Орлеанса у Бомонту, и да је касније био на студијама теологије у [[Кан (Калвадос)|Кану]], где је студирао пет година.

На студијама се нашао под покровитељством двојице учитеља математике ([[Christophe Gadbled|Кристофа Гадбледа]] и [[Pierre Le Canu|Пјера де Кана]]) који су побудили његово занимање за математику. Лаплас никада није дипломирао теологију, али се у Париз упутио са препорукама у то време, већ познатог математичара [[Жан ле Рон д'Аламбер]]а.

Према записима који су остали из тог времена, д'Аламбер га је примио не с превеликим ентузијазмом и решио га је се дајући му дебелу математичку књигу уз напомену да се врати када је буде прочитао. Када се Лаплас вратио неколико дана касније, д'Аламбер није могао веровати да је Лаплас прочитао и шватио књигу. Испитујући га шватио је да је Лаплас заиста прочитао и шватио књигу и од тог тренутка узео га је по своје окриље. Према другој причи Лаплас је преко ноћи решио проблем за који му је д'Аламбер дао недељу дана да га реши и након тога следеће ноћи је решио још тежи проблем. Д'Аламбер је био импресиониран и препоручио га за место предавача на Војној школи.

Са сигурним приходом и не превише захтевним предавањима, Лаплас се сада могао посветити оригиналним истраживањима и у следећих 17 година, отприлике од 1771. до 1787. године, написао је већину својих радова из подручја астрономије. У касним тридесетима засновао је породицу те имао двоје деце. У време рестаурације власти [[Династија Бурбон|Бурбона]] награђен је титулом маркиза. Умро је у [[Париз]]у 5. марта 1827. године.

== Библиографија ==
{{refbegin|30em}}
* ''[http://gallica.bnf.fr/Search?ArianeWireIndex=index&lang=EN&q=oeuvres+completes+de+laplace&p=1&f_creator=Laplace%2C+Pierre+Simon+de+%281749-1827%29 Œuvres complètes de Laplace]'', 14 vol. (1878–1912), Paris: Gauthier-Villars (copy from [[Bibliothèque nationale de France#Gallica|Gallica]] in French)
* ''Théorie du movement et de la figure elliptique des planètes'' (1784) Paris (not in ''Œuvres complètes'')
* ''[https://books.google.com/books?id=QYpOb3N7zBMC Précis de l'histoire de l'astronomie]''
* [[Alphonse Rebière]], ''Mathématiques et mathématiciens'', 3rd edition Paris, Nony & Cie, 1898.

=== Енглески преводи ===
* [[Nathaniel Bowditch|Bowditch, N.]] (trans.) (1829–1839) ''Mécanique céleste'', 4 vols, Boston
** New edition by Reprint Services {{isbn|0-7812-2022-X}}
* – [1829–1839] (1966–1969) ''Celestial Mechanics'', 5 vols, including the original French
* Pound, J. (trans.) (1809) ''The System of the World'', 2 vols, London: Richard Phillips
* _ ''The System of the World (v.1)''
* _ ''The System of the World (v.2)''
* – [1809] (2007) ''The System of the World'', vol.1, Kessinger, {{isbn|1-4326-5367-9}}
* Toplis, J. (trans.) (1814) A treatise upon analytical mechanics Nottingham: H. Barnett
* {{cite book | title=A Philosophical Essay on Probabilities | isbn=978-1-60206-328-0 | others=Translated by Truscott, F.W. & Emory, F.L. | date=2007 | origyear=1902 | last1=Laplace | first1=Pierre Simon Marquis De }}, translated from the French 6th ed. (1840)
** {{Internet Archive|philosophicaless00lapliala|A Philosophical Essay on Probabilities (1902)}}
* {{cite book |title=Philosophical Essay on Probabilities |others=Translated by Andrew I. Dale |series=Sources in the History of Mathematics and Physical Sciences |volume=13 |isbn=978-1-4612-8689-9 |date=1995 |publisher=Springer |doi=10.1007/978-1-4612-4184-3|last1=Dale |first1=Andrew I. |last2=Laplace |first2=Pierre-Simon |hdl=2027/coo1.ark:/13960/t3126f008 }}, translated from the French 5th ed. (1825)
{{refend}}

== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite journal | author=Andoyer, H. | title = L'œuvre scientifique de Laplace | journal=Paris | year = 1922 | bibcode = 1922osdl.book.....A | language = fr }}
* {{cite journal | author=Bigourdan, G. |year=1931 | title=La jeunesse de P.-S. Laplace | language = fr | journal=La Science Moderne | volume=9 | pages=377–384 }}
* {{cite book | title = The Society of Arcueil: A View of French Science at the Time of Napoleon&nbsp;I | isbn=978-0-435-54201-6 | author=Crosland, M. | year = 1967 | location = Cambridge, MA | publisher=Harvard University Press }}
* – (2006) "A Science Empire in Napoleonic France", ''History of Science'', vol. 44, pp.&nbsp;29–48
* {{cite journal | author=Dale, A. I. |year=1982 | title = Bayes or Laplace? an examination of the origin and early application of Bayes' theorem | journal=Archive for History of Exact Sciences | volume=27 | pages=23–47 | doi = }}
* David, F. N. (1965) "Some notes on Laplace", in [[Jerzy Neyman|Neyman, J.]] & LeCam, L. M. (eds) ''Bernoulli, Bayes and Laplace'', Berlin, pp.&nbsp;30–44.
* {{cite journal | author=Deakin, M. A. B. |year=1981 | title=The development of the Laplace transform | journal=Archive for History of Exact Sciences | volume=25 | pages=343–390 | doi=10.1007/BF01395660 | issue=4 }}
* {{cite journal | author=— |year=1982 | title=The development of the Laplace transform | journal = Archive for History of Exact Sciences | volume=26 | pages=351–381 | doi = 10.1007/BF00418754 | issue=4 }}
* {{cite journal | author=Dhombres, J. |year=1989 | title = La théorie de la capillarité selon Laplace: mathématisation superficielle ou étendue | language = fr | journal = Revue d'Histoire des Sciences et de Leurs Applications | volume=62 | pages=43–70 | doi = 10.3406/rhs.1989.4134 }}
* {{cite journal | author1=Duveen, D. | author2=Hahn, R. | last-author-amp=yes |year=1957 | title = Laplace's succession to Bézout's post of Examinateur des élèves de l'artillerie | journal=Isis | volume=48 | pages=416–427 | doi=10.1086/348608 | issue=4 }}
* {{cite journal | author=Finn, B. S. |year=1964 | title=Laplace and the speed of sound | journal=Isis | volume=55 | pages=7–19 | doi=10.1086/349791 }}
* {{cite journal | author=Fourier, J. B. J. | author-link=Joseph Fourier | title=Éloge historique de M. le Marquis de Laplace | journal=Mémoires de l'Académie Royale des Sciences | volume=10 | pages = lxxxi–cii |year=1829 | language = fr |url = https://web.archive.org/web/20130724030237/http://www.academie-sciences.fr/activite/archive/dossiers/Fourier/Fourier_pdf/Mem1829_p81_102.pdf }}, delivered 15 June 1829, published in 1831.
* {{cite journal | title = Probability and politics: Laplace, Condorcet, and Turgot | author=Gillispie, C. C. | journal = Proceedings of the American Philosophical Society | volume=116 |year=1972 | pages=1–20 | issue=1 }}
* – (1997) ''Pierre Simon Laplace 1749–1827: A Life in Exact Science'', Princeton: Princeton University Press, {{ISBN|0-691-01185-0}}.
* [[Ivor Grattan-Guinness|Grattan-Guinness, I.]], 2005, "'Exposition du système du monde' and 'Traité de méchanique céleste'" in his ''Landmark Writings in Western Mathematics''. Elsevier: 242–57.
* {{cite journal | author=Hahn, R. |year=1955 | title=Laplace's religious views | journal=Archives Internationales d'Histoire des Sciences | volume=8 | pages=38–40 }}
* – (1981) "Laplace and the Vanishing Role of God in the Physical Universe", in Woolf, Henry, ed., ''The Analytic Spirit: Essays in the History of Science''. Ithaca, NY: Cornell University Press. {{ISBN|0-8014-1350-8}}.
* {{cite book | author=— | title=Calendar of the Correspondence of Pierre Simon Laplace | edition=Berkeley Papers in the History of Science | volume=8 | publisher=University of California | location=Berkeley, CA |year = 1982 | isbn=978-0-918102-07-2 }}
* {{cite book | author=— | title=New Calendar of the Correspondence of Pierre Simon Laplace | edition=Berkeley Papers in the History of Science | volume=16 | publisher=University of California | location = Berkeley, CA | year=1994 | isbn=978-0-918102-07-2 }}
* – (2005) ''Pierre Simon Laplace 1749–1827: A Determined Scientist'', Cambridge, MA: Harvard University Press, {{ISBN|978-0-674-01892-1}}.
* {{cite book | author=Israel, Werner | contribution=Dark stars: the evolution of an idea | editor2-last=Israel
| editor2-first=Werner | editor1-last=Hawking | editor1-first=Stephen W. | title=300 Years of Gravitation | publisher=Cambridge University Press | year=1987 | pages=199–276 }}
* {{MacTutor Biography |id = Laplace }} (1999)
* {{cite journal | author = Nikulin, M.|year=1992 | title= A remark on the converse of Laplace's theorem| journal= Journal of Soviet Mathematics | volume=59 |issue=4 | pages=976–979 | doi=10.1007/bf01099128}}
* [[W. W. Rouse Ball|Rouse Ball, W.W.]] [1908] (2003) "Pierre Simon Laplace (1749–1827)", in ''A Short Account of the History of Mathematics'', 4th ed., Dover, {{ISBN|0-486-20630-0}}.
* {{cite journal | title = Napoleonic statistics: the work of Laplace | author=Stigler, S. M. | journal=Biometrika | volume=62 |year=1975 | pages=503–517 | doi=10.2307/2335393 | jstor=2335393 | issue=2 }}
* {{cite journal | doi=10.1086/352006 | title=Laplace's early work: chronology and citations | author=—| journal=Isis | volume=69 |year=1978 | pages=234–254 | issue=2| bibcode=1978Isis...69..234S }}
* [[Gerald James Whitrow|Whitrow, G. J.]] (2001) "Laplace, Pierre-Simon, marquis de", ''[[Encyclopædia Britannica]]'', Deluxe CDROM edition
* {{cite journal | author=Whittaker, E. T. | year=1949a | author-link=E. T. Whittaker | title=Laplace | journal=Mathematical Gazette | volume=33 | doi=10.2307/3608408 | jstor=3608408 | issue=303 | pages=1–12 }}
* {{cite journal | doi=10.2307/2306273 | title=Laplace | jstor=2306273 | author=—| journal=American Mathematical Monthly | volume=56 | year=1949b | pages=369–372 | issue=6 }}
* {{cite journal | title=The Great Inequality of Jupiter and Saturn: from Kepler to Laplace | author=Wilson, C. | journal=Archive for History of Exact Sciences | volume=33 | issue=1–3 | pages=15–290 |year=1985 | doi=10.1007/BF00328048 | bibcode=1985AHES...33...15W }}
* {{cite book | author=Young, T. | author-link=Thomas Young (scientist) | title = Elementary Illustrations of the Celestial Mechanics of Laplace: Part the First, Comprehending the First Book | year=1821 | location=London, England | publisher=John Murray | url = https://books.google.com/?id=20AJAAAAIAAJ&dq=laplace |via = [[Google Books]] }}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
⚫
{{портал|Биографија|Астрономија}}
{{Commonscat|Pierre-Simon Laplace}}
{{Commonscat|Pierre-Simon Laplace}}

* {{MacTutor Biography|id=Laplace}}
* {{MacTutor Biography|id=Laplace}}
* {{ен}} [http://www.maths.tcd.ie/pub/HistMath/People/Laplace/RouseBall/RB_Laplace.html Биографија Пјер Симон Лапласа, текст из 1908. године, на сајту даблинског Тринити колеџа]
* {{ен}} [http://www.maths.tcd.ie/pub/HistMath/People/Laplace/RouseBall/RB_Laplace.html Биографија Пјер Симон Лапласа, текст из 1908. године, на сајту даблинског Тринити колеџа]
* {{ср}} [https://web.archive.org/web/20150604115816/http://statlab0.fon.bg.ac.rs/srb1/IstorijaVer/mat1.htm Биографија Пјер Симон Лапласа на сајту Факултета организационих наука.]
* {{ср}} [https://web.archive.org/web/20150604115816/http://statlab0.fon.bg.ac.rs/srb1/IstorijaVer/mat1.htm Биографија Пјер Симон Лапласа на сајту Факултета организационих наука.]
* {{ср}} [https://web.archive.org/web/20090813103718/http://www.viser.edu.rs/im/htm/Radionica/Matematicari/Laplas.htm Семинарски рад: „Пјер Симон Лаплас“]
* {{ср}} [https://web.archive.org/web/20090813103718/http://www.viser.edu.rs/im/htm/Radionica/Matematicari/Laplas.htm Семинарски рад: „Пјер Симон Лаплас“]
* {{cite web | url=http://scienceworld.wolfram.com/biography/Laplace.html | title=Laplace, Pierre (1749–1827) | work=Eric Weisstein's World of Scientific Biography | publisher=[[Wolfram Research]] | accessdate=24 August 2007 }}
* -{"[http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/Biographies/Laplace.html Pierre-Simon Laplace]" in the [[MacTutor History of Mathematics archive]].}-
* {{cite web | title=Bowditch's English translation of Laplace's preface | work=Méchanique Céleste | publisher=The MacTutor History of Mathematics archive | accessdate=4 September 2007 | url=http://www-history.mcs.st-andrews.ac.uk/history/Extras/Laplace_mechanique_celeste.html }}
* -{[http://www.oac.cdlib.org/findaid/ark:/13030/kt8q2nf3g7/ Guide to the Pierre Simon Laplace Papers] at [[The Bancroft Library]]}-
* {{MathGenealogy |id=108295 }}
* -{[http://www.cs.xu.edu/math/Sources/Laplace/index.html English translation] of a large part of Laplace's work in probability and statistics, provided by [http://www.cs.xu.edu/math/Sources/index.html Richard Pulskamp]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20130513142304/http://portail.mathdoc.fr/cgi-bin/oetoc?id=OE_LAPLACE__7 Pierre-Simon Laplace – Œuvres complètes] (last 7 volumes only) Gallica-Math}-
* -{"Sur le mouvement d'un corps qui tombe d'une grande hauteur" (Laplace 1803), online and analysed on ''[https://www.bibnum.education.fr/physique/mecanique/sur-le-mouvement-d-un-corps-qui-tombe-d-une-grande-hauteur BibNum]'' (English).}-

{{Authority control}}
⚫
{{портал бар|Биографија|Астрономија}}


{{DEFAULTSORT:Лаплас, Пјер Симон}}
{{DEFAULTSORT:Лаплас, Пјер Симон}}

Верзија на датум 18. октобар 2019. у 03:26

Пјер Симон Лаплас
Пјер Симон Лаплас
Лични подаци
Датум рођења(1749-03-23)23. март 1749.
Место рођењаНормандија, Француска
Датум смрти5. март 1827.(1827-03-05) (77 год.)
Место смртиПариз, Француска
ОбразовањеUniversity of Caen Normandy
Научни рад
Пољематематика
астрономија
Познат поЛапласовој трансформацији
Лапласовом оператору
Потписpotpis_alt}}}

Пјер-Симон, Маркиз де Лаплас (франц. Pierre-Simon, Marquis de Laplace; Нормандија, 23. март 1749[1] — Париз, 5. март 1827) био је француски математичар и астроном који је поставио завршни камен математичке астрономије сумирајући и проширујући радове својих претходника у делу од пет томова Mécanique Céleste (Небеска механика) (1799—1825).[2] Ово ремек-дело превело је геометријске студије са механике, коју је користио Исак Њутн, на студије засноване на рачуну, познате као физичка механика. [3] У статистици, Бајесову интерпретацију вероватноће је углавном развио Лаплас.[4]

Он је такође открио Лапласову једначину. Иако је Лапласова трансформација добила име у његову част, јер је ову трансформацију користио у свом раду о теорији вероватноће, трансформацију је у ствари открио Леонард Ојлер, плодан швајцарски математичар из осамнаестог века. Лапласова трансформација појављује се у свим гранама математичке физике – која је била главно поље његових истраживања. Лапласова диференцијална ознака, која се често примењује у примењеној математици, такође је названа по њему. Астероид 4628 Лаплас је добио име у његову част.

Лаплас је постао гроф Првог француског царства 1806. године, а титулу маркиза је добио 1817, после повратка династије Бурбон.

У првом српском научно фантастичном роману Једна угашена звезда који је 1902. написао Лазар Комарчић, дух научника Лапласа је водич и учитељ главноме лику кроз свемир.[5]

Биографија

Лаплас је рођен у месту Бомонт ан Ож, Нормандија, Француска 23. марта 1749. године.[6] Дуговао је своје образовање занимању својих богатијих суседа који су уочили његове способности. О његовој раној младости зна се у бити врло мало, али је познато да је 1765. године пошао у Школу војводе од Орлеанса у Бомонту, и да је касније био на студијама теологије у Кану, где је студирао пет година.

На студијама се нашао под покровитељством двојице учитеља математике (Кристофа Гадбледа и Пјера де Кана) који су побудили његово занимање за математику. Лаплас никада није дипломирао теологију, али се у Париз упутио са препорукама у то време, већ познатог математичара Жан ле Рон д'Аламбера.

Према записима који су остали из тог времена, д'Аламбер га је примио не с превеликим ентузијазмом и решио га је се дајући му дебелу математичку књигу уз напомену да се врати када је буде прочитао. Када се Лаплас вратио неколико дана касније, д'Аламбер није могао веровати да је Лаплас прочитао и шватио књигу. Испитујући га шватио је да је Лаплас заиста прочитао и шватио књигу и од тог тренутка узео га је по своје окриље. Према другој причи Лаплас је преко ноћи решио проблем за који му је д'Аламбер дао недељу дана да га реши и након тога следеће ноћи је решио још тежи проблем. Д'Аламбер је био импресиониран и препоручио га за место предавача на Војној школи.

Са сигурним приходом и не превише захтевним предавањима, Лаплас се сада могао посветити оригиналним истраживањима и у следећих 17 година, отприлике од 1771. до 1787. године, написао је већину својих радова из подручја астрономије. У касним тридесетима засновао је породицу те имао двоје деце. У време рестаурације власти Бурбона награђен је титулом маркиза. Умро је у Паризу 5. марта 1827. године.

Библиографија

Енглески преводи

  • Bowditch, N. (trans.) (1829–1839) Mécanique céleste, 4 vols, Boston
  • – [1829–1839] (1966–1969) Celestial Mechanics, 5 vols, including the original French
  • Pound, J. (trans.) (1809) The System of the World, 2 vols, London: Richard Phillips
  • _ The System of the World (v.1)
  • _ The System of the World (v.2)
  • – [1809] (2007) The System of the World, vol.1, Kessinger, ISBN 1-4326-5367-9
  • Toplis, J. (trans.) (1814) A treatise upon analytical mechanics Nottingham: H. Barnett
  • Laplace, Pierre Simon Marquis De (2007) [1902]. A Philosophical Essay on Probabilities. Translated by Truscott, F.W. & Emory, F.L. ISBN 978-1-60206-328-0. , translated from the French 6th ed. (1840)
  • Dale, Andrew I.; Laplace, Pierre-Simon (1995). Philosophical Essay on Probabilities. Sources in the History of Mathematics and Physical Sciences. 13. Translated by Andrew I. Dale. Springer. ISBN 978-1-4612-8689-9. doi:10.1007/978-1-4612-4184-3. hdl:2027/coo1.ark:/13960/t3126f008. , translated from the French 5th ed. (1825)

Референце

  1. ^ W.W. Rouse Ball A Short Account of the History of Mathematics, 4th edition, 1908.
  2. ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Laplace, Pierre Simon”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 16 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 200. 
  3. ^ Laplace, Pierre (1749-1827)
  4. ^ Stigler, Stephen M. (1986). The History of Statistics: The Measurement of Uncertainty before 1900. Harvard University Press, Chapter 3.
  5. ^ Комарчић, Лазар (2017). Једна угашена звезда. ISBN 978-86-7818-200-6. 
  6. ^ "Laplace, being Extracts from Lectures delivered by Karl Pearson", Biometrika, vol. 21, December 1929, pp. 202–216.

Литература

  • Andoyer, H. (1922). „L'œuvre scientifique de Laplace”. Paris (на језику: француски). Bibcode:1922osdl.book.....A. 
  • Bigourdan, G. (1931). „La jeunesse de P.-S. Laplace”. La Science Moderne (на језику: француски). 9: 377—384. 
  • Crosland, M. (1967). The Society of Arcueil: A View of French Science at the Time of Napoleon I. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-435-54201-6. 
  • – (2006) "A Science Empire in Napoleonic France", History of Science, vol. 44, pp. 29–48
  • Dale, A. I. (1982). „Bayes or Laplace? an examination of the origin and early application of Bayes' theorem”. Archive for History of Exact Sciences. 27: 23—47. 
  • David, F. N. (1965) "Some notes on Laplace", in Neyman, J. & LeCam, L. M. (eds) Bernoulli, Bayes and Laplace, Berlin, pp. 30–44.
  • Deakin, M. A. B. (1981). „The development of the Laplace transform”. Archive for History of Exact Sciences. 25 (4): 343—390. doi:10.1007/BF01395660. 
  • — (1982). „The development of the Laplace transform”. Archive for History of Exact Sciences. 26 (4): 351—381. doi:10.1007/BF00418754. 
  • Dhombres, J. (1989). „La théorie de la capillarité selon Laplace: mathématisation superficielle ou étendue”. Revue d'Histoire des Sciences et de Leurs Applications (на језику: француски). 62: 43—70. doi:10.3406/rhs.1989.4134. 
  • Duveen, D. & Hahn, R. (1957). „Laplace's succession to Bézout's post of Examinateur des élèves de l'artillerie”. Isis. 48 (4): 416—427. doi:10.1086/348608. 
  • Finn, B. S. (1964). „Laplace and the speed of sound”. Isis. 55: 7—19. doi:10.1086/349791. 
  • Fourier, J. B. J. (1829). „Éloge historique de M. le Marquis de Laplace” (PDF). Mémoires de l'Académie Royale des Sciences (на језику: француски). 10: lxxxi—cii. , delivered 15 June 1829, published in 1831.
  • Gillispie, C. C. (1972). „Probability and politics: Laplace, Condorcet, and Turgot”. Proceedings of the American Philosophical Society. 116 (1): 1—20. 
  • – (1997) Pierre Simon Laplace 1749–1827: A Life in Exact Science, Princeton: Princeton University Press, ISBN 0-691-01185-0.
  • Grattan-Guinness, I., 2005, "'Exposition du système du monde' and 'Traité de méchanique céleste'" in his Landmark Writings in Western Mathematics. Elsevier: 242–57.
  • Hahn, R. (1955). „Laplace's religious views”. Archives Internationales d'Histoire des Sciences. 8: 38—40. 
  • – (1981) "Laplace and the Vanishing Role of God in the Physical Universe", in Woolf, Henry, ed., The Analytic Spirit: Essays in the History of Science. Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 0-8014-1350-8.
  • — (1982). Calendar of the Correspondence of Pierre Simon Laplace. 8 (Berkeley Papers in the History of Science изд.). Berkeley, CA: University of California. ISBN 978-0-918102-07-2. 
  • — (1994). New Calendar of the Correspondence of Pierre Simon Laplace. 16 (Berkeley Papers in the History of Science изд.). Berkeley, CA: University of California. ISBN 978-0-918102-07-2. 
  • – (2005) Pierre Simon Laplace 1749–1827: A Determined Scientist, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-01892-1.
  • Israel, Werner (1987). „Dark stars: the evolution of an idea”. Ур.: Hawking, Stephen W.; Israel, Werner. 300 Years of Gravitation. Cambridge University Press. стр. 199—276. 
  • O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Пјер Симон Лаплас”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.  (1999)
  • Nikulin, M. (1992). „A remark on the converse of Laplace's theorem”. Journal of Soviet Mathematics. 59 (4): 976—979. doi:10.1007/bf01099128. 
  • Rouse Ball, W.W. [1908] (2003) "Pierre Simon Laplace (1749–1827)", in A Short Account of the History of Mathematics, 4th ed., Dover, ISBN 0-486-20630-0.
  • Stigler, S. M. (1975). „Napoleonic statistics: the work of Laplace”. Biometrika. 62 (2): 503—517. JSTOR 2335393. doi:10.2307/2335393. 
  • — (1978). „Laplace's early work: chronology and citations”. Isis. 69 (2): 234—254. Bibcode:1978Isis...69..234S. doi:10.1086/352006. 
  • Whitrow, G. J. (2001) "Laplace, Pierre-Simon, marquis de", Encyclopædia Britannica, Deluxe CDROM edition
  • Whittaker, E. T. (1949a). „Laplace”. Mathematical Gazette. 33 (303): 1—12. JSTOR 3608408. doi:10.2307/3608408. 
  • — (1949b). „Laplace”. American Mathematical Monthly. 56 (6): 369—372. JSTOR 2306273. doi:10.2307/2306273. 
  • Wilson, C. (1985). „The Great Inequality of Jupiter and Saturn: from Kepler to Laplace”. Archive for History of Exact Sciences. 33 (1–3): 15—290. Bibcode:1985AHES...33...15W. doi:10.1007/BF00328048. 
  • Young, T. (1821). Elementary Illustrations of the Celestial Mechanics of Laplace: Part the First, Comprehending the First Book. London, England: John Murray — преко Google Books. 

Спољашње везе

Пјер Симон Лаплас на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пјер_Симон_Лаплас&oldid=22243648”