Математичка физика

Математичка физика (МФ) проучава физичке појаве, креирањем и проучавањем математичких модела физичких појава.

Историјат

Математичка физика се почела развијати за време живота Исака Њутна, паралелно са развојем физике и математике. На крају XVIII века, захваљујући Њутну и Лајбницу, откривен је диференцијални и интегрални рачун, а Њутн је формулисао и основне законе класичне механике, као и универзални закон гравитације, што је било кључно за интензивнији развој математичке физике.

У XVIII веку, математичка физика је проучавала осцилације струна и греда, а такође и проблеме акустике и хидродинамике. Захваљујући Даламберу, Лагранжу, Ојлеру, Бернулију и Лапласу, у то време се постављају и основе аналитичке механике.

У XIX веку, математичка физика добија нове задатке, попут решавања проблема топлотне проводљивости, дифузије, еластичности, оптике, електродинамике, нелинеарних таласних процеса.

У XX веку у математичку физику уводе и проблеми квантне физике и теорије релативности, а такође и нови проблеми гасне динамике, преноса честица и физику плазме.

Методе

Основни математички алат који је коришћен у решењима које је дала математичка физика је теорија диференцијалних једначина која укључује и сродне области - интегралне једначине и варијациони рачун, затим и теорије функција, функционалне анализе, теорије вероватноће, приближне методе и нумеричку математику.

Са појавом рачунара битно се повећао број математичких модела који су се могли анализирати, a појавила се и могућност постављања рачунарских експеримената и симулација реалних физичких процеса.

У том интезивном развоју теоријске физике и савремене математике, настају квалитативно нове класе модела савремене математичке физике.

Види још

• Математика
• Физика