Сива гребенска ајкула — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{rut}} {{speciesbox | name = Сива гребенска ајкула | image = Grey5b.jpg | status = NT | status_system = IUCN3.1 | status_ref = <ref name="iucn"…
 
Ред 30: Ред 30:


Сива гребенска ајкула домаћа је врста у [[Тихи океан|Тихом]] и [[Индијски океан|Индијском океану]].<ref name="fishbase"/> У индијском океану настањује пределе од Јужне Африке до Индије, укључујући Мадагаскар и оближња оства, Црвено море и Малдиве.<ref name="compagno"/><ref name="bester">Bester, C. [http://www.flmnh.ufl.edu/fish/Gallery/Descript/GReefShark/GReefShark.html Biological Profiles: Grey Reef Shark]. ''Florida Museum of Natural History Ichthyology Department''. Retrieved on April 29, 2009.</ref> У Тихом океану настањује предео од јужне Кине до северне Аустралије [[Нови Зеланд|Новом Зеланда]], укључујући Тајландски залив, Филипине и Индонезију. О овој врсти постоји велики број извештаја из Тихог океана, вода око [[Америчка Самоа|Америчке Самое]], [[Архипелаг Чагос|архипелага Чагос]], [[Ускршње острво|Ускршњег острва]], [[Кукова Острва|Кукових Острва]], [[Маркиска Острва|Маркиских Острва]], [[Архипелаг Туамоту|архипелага Туамоту]], [[Кирибати]]ја, [[Маршалска Острва|Маршалских Острва]], [[Микронезија|Микронезије]], [[Науру]]а, [[Нова Каледонија|Нове Каледоније]], [[Маријанска острва (архипелаг)|Маријанских острва]], [[Палау]]а, [[Острва Питкерн]], [[Самоа|Самое]], [[Соломонова Острва|Соломонових Острва]], [[Тувалу]]а, Хавајских острва и [[Вануату]]а.<ref name="iucn"/> Ова врста настањује обално плитке воде у дубинама мањим од 60 м. Међутим, знају да буду и на дубинама до 1000 м, често у у близини гребена, а ређе у лагунама.<ref>Dianne J. Bray, 2011, Grey Reef Shark, Carcharhinus amblyrhynchos, in Fishes of Australia, accessed 25 August 2014, http://www.fishesofaustralia.net.au/Home/species/2881</ref> Ова врста се понекада упути неколико километара у отворени океан.<ref name="compagno"/><ref name="papastamatiou"/><ref name="papastamatiou"/>
Сива гребенска ајкула домаћа је врста у [[Тихи океан|Тихом]] и [[Индијски океан|Индијском океану]].<ref name="fishbase"/> У индијском океану настањује пределе од Јужне Африке до Индије, укључујући Мадагаскар и оближња оства, Црвено море и Малдиве.<ref name="compagno"/><ref name="bester">Bester, C. [http://www.flmnh.ufl.edu/fish/Gallery/Descript/GReefShark/GReefShark.html Biological Profiles: Grey Reef Shark]. ''Florida Museum of Natural History Ichthyology Department''. Retrieved on April 29, 2009.</ref> У Тихом океану настањује предео од јужне Кине до северне Аустралије [[Нови Зеланд|Новом Зеланда]], укључујући Тајландски залив, Филипине и Индонезију. О овој врсти постоји велики број извештаја из Тихог океана, вода око [[Америчка Самоа|Америчке Самое]], [[Архипелаг Чагос|архипелага Чагос]], [[Ускршње острво|Ускршњег острва]], [[Кукова Острва|Кукових Острва]], [[Маркиска Острва|Маркиских Острва]], [[Архипелаг Туамоту|архипелага Туамоту]], [[Кирибати]]ја, [[Маршалска Острва|Маршалских Острва]], [[Микронезија|Микронезије]], [[Науру]]а, [[Нова Каледонија|Нове Каледоније]], [[Маријанска острва (архипелаг)|Маријанских острва]], [[Палау]]а, [[Острва Питкерн]], [[Самоа|Самое]], [[Соломонова Острва|Соломонових Острва]], [[Тувалу]]а, Хавајских острва и [[Вануату]]а.<ref name="iucn"/> Ова врста настањује обално плитке воде у дубинама мањим од 60 м. Међутим, знају да буду и на дубинама до 1000 м, често у у близини гребена, а ређе у лагунама.<ref>Dianne J. Bray, 2011, Grey Reef Shark, Carcharhinus amblyrhynchos, in Fishes of Australia, accessed 25 August 2014, http://www.fishesofaustralia.net.au/Home/species/2881</ref> Ова врста се понекада упути неколико километара у отворени океан.<ref name="compagno"/><ref name="papastamatiou"/><ref name="papastamatiou"/>

Заједно са [[Црноврха гребенска ајкула|црноврхом гребенском ајкулом]] и врстом ''Triaenodon obesus'', сива гребенска ајкула једна је од три најчешће ајкуле које насељавају Индо-Пафицик. Оне заједно протерују друге врсте ајкула са свог станишта која фаворизују, чак и пред много већим врстама.<ref name="martin2"/> У овим областима сива гребенска ајкула настањује плитке воде, док друге две врсте проводе време у дубљим водама.
<ref>{{cite journal |title=''Huffmanela lata'' n. sp. (Nematoda: Trichosomoididae: Huffmanelinae) from the shark ''Carcharhinus amblyrhynchos'' (Elasmobranchii: Carcharhinidae) off New Caledonia |journal=Systematic Parasitology |volume=61 |issue=3 |date=July 2005 |pages=181&ndash;184 |author=Justine, J. |doi=10.1007/s11230-005-3160-8 |pmid=16025207}}</ref><ref>{{cite journal |title=Parasitic copepods from pelagic sharks in Western Australia |author1=Newbound, D.R. |author2=Knott, B. |journal=Bulletin of Marine Science |year=1999 |volume=65 |issue=3 |pages=715&ndash;724}}</ref><ref name="papastamatiou">{{cite journal |author=Papastamatiou, Y.P. |author2=Wetherbee, B.M. |author3=Lowe, C.G. |author4=Crow, G.L. |last-author-amp=yes |title=Distribution and diet of four species of carcharhinid shark in the Hawaiian Islands: evidence for resource partitioning and competitive exclusion |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=320 |pages=239&ndash;251 |year=2006 |doi=10.3354/meps320239|doi-access=free }}</ref> У ретким приликама када пливају у океанским водама, сиве гребенске ајкуле често се повезују са врстом ''Istiophorus platypterus''.<ref name="bright">{{cite book |title=The Private Life of Sharks: The Truth Behind the Myth |author=Bright, M. |publisher=Stackpole Books |year=2000 |isbn=978-0-8117-2875-1 |pages=74&ndash;76}}</ref><ref name="stafford-deitsch"/> Сиве гребенске ајкуле су плен за веће врсте попут врсте ''Carcharhinus albimarginatus''.<ref>{{cite journal |title=''Gnathia trimaculata'' n. sp. (Crustacea: Isopoda: Gnathiidae), an ectoparasite found parasitising requiem sharks from off Lizard Island, Great Barrier Reef, Australia |journal=Systematic Parasitology |volume=72 |issue=2 |date=February 2009 |pages=97&ndash;112 |author=Coetzee, M.L. |author2=Smit, N.J. |author3=Grutter, A.S. |author4=Davies, A.J. |last-author-amp=yes |doi=10.1007/s11230-008-9158-2 |pmid=19115084}}</ref><ref>{{cite journal |title=A New Gnathiid (Crustacea: Isopoda) Parasitizing Two Species of Requiem Sharks from Lizard Island, Great Barrier Reef, Australia |author=Coetzee, M.L. |author2=Smit, N.J. |author3=Grutter, A.S. |author4=Davies, A.J. |last-author-amp=yes |journal=Journal of Parasitology |volume=94 |issue=3 |pages=608&ndash;615 |year=2008 |doi=10.1645/ge-1391r.1}}</ref><ref>{{cite book |title=The Fragile Edge: Diving and Other Adventures in the South Pacific |author=Whitty, J. |publisher=Houghton Mifflin Harcourt |year=2007 |isbn=978-0-618-19716-3 |page=[https://archive.org/details/fragileedgedivin00whit/page/9 9] |url-access=registration |url=https://archive.org/details/fragileedgedivin00whit/page/9 }}</ref>

Сиве гребенске ајкуле се углавном хране кошљорибама и [[главоношци]]ма као што су лигње или октоподи, а друга најчешћа храна су им [[ракови]] и [[Palinurus elephas|јастози]].<ref name="wetherbee et al">{{cite journal |author=Wetherbee, B.M. |author2=Crow, C.G. |author3=Lowe, C.G. |last-author-amp=yes |year=1997 |title=Distribution, reproduction, and diet of the gray reef shark ''Carcharhinus amblyrhychos'' in Hawaii |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=151 |pages=181&ndash;189 |doi=10.3354/meps151181|doi-access=free }}</ref><ref name="compagno"/> Старији и крупнији примерци ове врсте хране се главоношцима. На атолу Факарава у [[Француска Полинезија|Француској Полинезији]] примећено је око 700 примерака ове врсте, које се окупљају током лова.<ref>[https://www.blancpain-ocean-commitment.com/en-us#!/expedition/gombessa/gombessa-IV-sharkpack Gombessa IV expedition]</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20180624180718/https://www.arte.tv/fr/videos/075178-000-A/700-requins-dans-la-nuit/ Gombessa IV on arte.tv (archive.org)]</ref> Они пре тога дуго посматрају свој плен, њихов мирис је изузетно акутан, а у присуству плена оне могу бити агресивне, због чега се могу сукобити и међусобно.<ref>{{cite book |title=A Color Atlas of Dangerous Marine Animals |author=Halstead, B.W. |author2=Auerbach, Paul S. |author2-link=Paul Auerbach |author3=Campbell, D.R. |last-author-amp=yes |publisher=CRC Press |year=1990 |isbn=978-0-8493-7139-4 |page=11}}</ref><ref name="stafford-deitsch"/> Током парења, мужјак сиве гребенске ајкуле угризе женкино тело или пераје, а период гестације код женке креће се од 9 до 14 месеци. Сматра се да се већина порођаја одвија од јула до августа на јужној хемисфери и од марта до јула на северној. Новорођенчад су дугачка од 45 до 60 цм, а јединке сексуално сазревају са око седам година старости, када су дугачки 1,3 до 1,5 односно 1,2 до 1,4 м. Женке на [[Велики корални гребен|Великом коралном гребену]] сазревају у доби од 11 године, касније него на другим локацијама и нешто су крупније. Животни век ове врсте је најмање 25 година.<ref name="compagno"/><ref name="wetherbee et al"/><ref>Robbins, W.D. (2006). Abundance, demography and population structure of the grey reef shark (''Carcharhinus amblyrhynchos'') and the white tip reef shark (''Triaenodon obesus'') (Fam. Charcharhinidae). PhD thesis, James Cook University.</ref>

Сива гребенска ајкула активна је у свако доба дана, а врхунац активности је ноћу. У водама Рангироле, групе од око 30 примерака ове врсте проводе дан на релативно малом простору где заједни живе, а ноћу се премештају у плиће воде како би ловили. На Маршалским острвима ова врста има другачије друштвене навике и понашање.<ref name="martin">Martin, R.A. [http://elasmo-research.org/education/ecology/coral-grey_reef.htm Coral Reefs: Grey Reef Shark]. ''ReefQuest Centre for Shark Research''. Retrieved on April 30, 2009.</ref><ref name="martin"/><ref name="martin2">{{cite journal|author=Martin, R.A. |date=March 2007 |title=A review of shark agonistic displays: comparison of display features and implications for shark-human interactions |journal=Marine and Freshwater Behaviour and Physiology |volume=40 |issue=1 |pages=3&ndash;34 |doi=10.1080/10236240601154872|doi-access=free }}</ref><ref name="nelson">{{cite journal |author=Nelson, D.R. |year=1981 |title=Aggression in sharks: is the grey reef shark different? |journal=Oceanus |volume=24 |pages=45&ndash;56}}</ref>

Верзија на датум 9. мај 2020. у 18:20

Сива гребенска ајкула
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Chondrichthyes
Ред: Carcharhiniformes
Породица: Carcharhinidae
Род: Carcharhinus
Врста:
C. amblyrhynchos
Биномно име
Carcharhinus amblyrhynchos
(Bleeker, 1856)
Range of the grey reef shark
Синоними

Carcharias amblyrhynchos Bleeker, 1856
Carcharias menisorrah* Müller & Henle, 1839
Carcharias nesiotes Snyder, 1904
Carcharhinus wheeleri Garrick, 1982
Galeolamna coongoola Whitley, 1964
*ambiguous synonym

Сива гребенска ајкула (лат. Carcharhinus amblyrhynchos) (понекад лоше названа amblyrhynchus и amblyrhinchos) је ајкула из породице Carcharhinidae. Једна је од највећих гребенских ајкула у Индо-Пацифику, настањује воде Ускршњег острва и Јужне Африке. Ова врста време најчешће проводи у плиткој води у близини коралних гребена. Има округлу њушку и велике очи, а од сличних врста разликује се по белом леђном перају, широкој задњој црној ивици репног пераја и недостатку грбе између леђних пераја. Већина јединки мања је од 1,9 м.[2] Сива гребенска ајкула брзо плива, окретна је и храни се првенствено кошљорибама и главоношцима. Доста су агресине и то им омогућава да доминирају , упркос умереној величини. Многе сиве гребенске ајкуле имају дом на одређеном подручју гребана, којем се непрестано враћају. Ова врста није територијална већ социјална, а током дана често формирају групе од 20 јединки близу коралних гребена и развадајају се тек увече кад морски пси крену да лове. Одрасле женке такође формирају групе у веома плиткој води, где више температура може убрзати раст њихових плодова. Као и други чланови њихове породице, сива гребенска ајкула јеживахна, а женка негује ембрионе преко псотељице. Изглегне једно до шест младунаца сваке друге године. Међународна унија за заштиту природе оценила је да ова врста скоро угрожена.[3]

Таксономија и опис

Холандски ихтиолог Питер Белекер први је описао сиву гребенску ајкулу 1856. године као Carcharias (Prionodon) amblyrhynchos у научном часопису Natuurkundig Tijdschrift voor Nederlandsch-Indië.[4] Касније су ову врсту преместили у род Carcharhinus, на основу студије спроведене на женки сиве гребенске ајкуле дужине 1,5 метра ухваћене у Јаванског мору.[2][5] У старијим литературама ова врста називала се често C. menisorrah. Већина научника и биолога сматра да је врста C. wheeleri која настањује западне делове Индијског океана иста врста као сива гребенска ајкула. Првобитно се та врста од ње разликовала по белом врху на леђном перају и једном мањем зуву у горњен реду вилице.[6] На основу морфолошких карактера, броја и облика зуба, Грек (1982) закључио је да је сива гребенска ајкула највише повезана са врстом C. albimarginatus.[7][8]

Сива гребенска ајкула има витко усправно тело са дугачком тупом њушком и великим округлим очима. Горња и доња вилица имају по 13 или 14 зуба.[9] Горњи зуби су троугласти и оштри, док су доњи ужи.[8] Зуби су доста већи у горњој него у доњој вилици.[5] Ова врста је сива одозго, понеки примерак има бронзани сјај, а доња страна тела јој је бела. Цела задња ивица каудалног пераја има широку црну штрафту. Поједини примерци из Индијског океана имају уски бели руб на првом леђном перају. Време проводе углавном у плиткој води, а дужине су до 1,9 м.[10] Максимална пријављена дужина ове врсте је 2,6 м, а тежина 33,7 килограма.[9][5]

Станиште и биологија

Сива гребенска ајкула домаћа је врста у Тихом и Индијском океану.[2] У индијском океану настањује пределе од Јужне Африке до Индије, укључујући Мадагаскар и оближња оства, Црвено море и Малдиве.[5][9] У Тихом океану настањује предео од јужне Кине до северне Аустралије Новом Зеланда, укључујући Тајландски залив, Филипине и Индонезију. О овој врсти постоји велики број извештаја из Тихог океана, вода око Америчке Самое, архипелага Чагос, Ускршњег острва, Кукових Острва, Маркиских Острва, архипелага Туамоту, Кирибатија, Маршалских Острва, Микронезије, Науруа, Нове Каледоније, Маријанских острва, Палауа, Острва Питкерн, Самое, Соломонових Острва, Тувалуа, Хавајских острва и Вануатуа.[1] Ова врста настањује обално плитке воде у дубинама мањим од 60 м. Међутим, знају да буду и на дубинама до 1000 м, често у у близини гребена, а ређе у лагунама.[11] Ова врста се понекада упути неколико километара у отворени океан.[5][12][12]

Заједно са црноврхом гребенском ајкулом и врстом Triaenodon obesus, сива гребенска ајкула једна је од три најчешће ајкуле које насељавају Индо-Пафицик. Оне заједно протерују друге врсте ајкула са свог станишта која фаворизују, чак и пред много већим врстама.[3] У овим областима сива гребенска ајкула настањује плитке воде, док друге две врсте проводе време у дубљим водама. [13][14][12] У ретким приликама када пливају у океанским водама, сиве гребенске ајкуле често се повезују са врстом Istiophorus platypterus.[15][16] Сиве гребенске ајкуле су плен за веће врсте попут врсте Carcharhinus albimarginatus.[17][18][19]

Сиве гребенске ајкуле се углавном хране кошљорибама и главоношцима као што су лигње или октоподи, а друга најчешћа храна су им ракови и јастози.[20][5] Старији и крупнији примерци ове врсте хране се главоношцима. На атолу Факарава у Француској Полинезији примећено је око 700 примерака ове врсте, које се окупљају током лова.[21][22] Они пре тога дуго посматрају свој плен, њихов мирис је изузетно акутан, а у присуству плена оне могу бити агресивне, због чега се могу сукобити и међусобно.[23][16] Током парења, мужјак сиве гребенске ајкуле угризе женкино тело или пераје, а период гестације код женке креће се од 9 до 14 месеци. Сматра се да се већина порођаја одвија од јула до августа на јужној хемисфери и од марта до јула на северној. Новорођенчад су дугачка од 45 до 60 цм, а јединке сексуално сазревају са око седам година старости, када су дугачки 1,3 до 1,5 односно 1,2 до 1,4 м. Женке на Великом коралном гребену сазревају у доби од 11 године, касније него на другим локацијама и нешто су крупније. Животни век ове врсте је најмање 25 година.[5][20][24]

Сива гребенска ајкула активна је у свако доба дана, а врхунац активности је ноћу. У водама Рангироле, групе од око 30 примерака ове врсте проводе дан на релативно малом простору где заједни живе, а ноћу се премештају у плиће воде како би ловили. На Маршалским острвима ова врста има другачије друштвене навике и понашање.[25][25][3][26]

  1. ^ а б Smale, M.J. (2009). „Carcharhinus amblyrhynchos”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2009: e.T39365A10216946. doi:10.2305/IUCN.UK.2009-2.RLTS.T39365A10216946.en Слободан приступ. 
  2. ^ а б в Carcharhinus amblyrhynchos
  3. ^ а б в Martin, R.A. (март 2007). „A review of shark agonistic displays: comparison of display features and implications for shark-human interactions”. Marine and Freshwater Behaviour and Physiology. 40 (1): 3–34. doi:10.1080/10236240601154872 Слободан приступ. 
  4. ^ Fowler, S.L.; Cavanagh, R.D.; Camhi, M.; Burgess, G.H.; Cailliet, G.M.; Fordham, S.V.; Simpfendorfer, C.A. & Musick, J.A. (2005). Sharks, Rays and Chimaeras: The Status of the Chondrichthyan Fishes. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. стр. 106–109, 284–285. ISBN 978-2-8317-0700-6. 
  5. ^ а б в г д ђ е Compagno, L.J.V. (1984). Sharks of the World: An Annotated and Illustrated Catalogue of Shark Species Known to Date. Rome: Food and Agricultural Organization. стр. 459–461. ISBN 978-92-5-101384-7. 
  6. ^ Garrick, J.A.F. (1982). Sharks of the genus Carcharhinus. NOAA Technical Report, NMFS Circ. 445.
  7. ^ Lavery, S. (1992). „Electrophoretic analysis of phylogenetic relationships among Australian carcharhinid sharks”. Australian Journal of Marine and Freshwater Research. 43 (1): 97–108. doi:10.1071/MF9920097. 
  8. ^ а б Randall, J.E.; Hoover, J.P. (1995). Coastal fishes of Oman. University of Hawaii Press. стр. 29. ISBN 978-0-8248-1808-1. 
  9. ^ а б в Bester, C. Biological Profiles: Grey Reef Shark. Florida Museum of Natural History Ichthyology Department. Retrieved on April 29, 2009.
  10. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом economakis and lobel.
  11. ^ Dianne J. Bray, 2011, Grey Reef Shark, Carcharhinus amblyrhynchos, in Fishes of Australia, accessed 25 August 2014, http://www.fishesofaustralia.net.au/Home/species/2881
  12. ^ а б в Papastamatiou, Y.P.; Wetherbee, B.M.; Lowe, C.G. & Crow, G.L. (2006). „Distribution and diet of four species of carcharhinid shark in the Hawaiian Islands: evidence for resource partitioning and competitive exclusion”. Marine Ecology Progress Series. 320: 239–251. doi:10.3354/meps320239 Слободан приступ. 
  13. ^ Justine, J. (јул 2005). „Huffmanela lata n. sp. (Nematoda: Trichosomoididae: Huffmanelinae) from the shark Carcharhinus amblyrhynchos (Elasmobranchii: Carcharhinidae) off New Caledonia”. Systematic Parasitology. 61 (3): 181–184. PMID 16025207. doi:10.1007/s11230-005-3160-8. 
  14. ^ Newbound, D.R.; Knott, B. (1999). „Parasitic copepods from pelagic sharks in Western Australia”. Bulletin of Marine Science. 65 (3): 715–724. 
  15. ^ Bright, M. (2000). The Private Life of Sharks: The Truth Behind the Myth. Stackpole Books. стр. 74–76. ISBN 978-0-8117-2875-1. 
  16. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом stafford-deitsch.
  17. ^ Coetzee, M.L.; Smit, N.J.; Grutter, A.S. & Davies, A.J. (фебруар 2009). „Gnathia trimaculata n. sp. (Crustacea: Isopoda: Gnathiidae), an ectoparasite found parasitising requiem sharks from off Lizard Island, Great Barrier Reef, Australia”. Systematic Parasitology. 72 (2): 97–112. PMID 19115084. doi:10.1007/s11230-008-9158-2. 
  18. ^ Coetzee, M.L.; Smit, N.J.; Grutter, A.S. & Davies, A.J. (2008). „A New Gnathiid (Crustacea: Isopoda) Parasitizing Two Species of Requiem Sharks from Lizard Island, Great Barrier Reef, Australia”. Journal of Parasitology. 94 (3): 608–615. doi:10.1645/ge-1391r.1. 
  19. ^ Whitty, J. (2007). The Fragile Edge: Diving and Other Adventures in the South PacificНеопходна слободна регистрација. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 9. ISBN 978-0-618-19716-3. 
  20. ^ а б Wetherbee, B.M.; Crow, C.G. & Lowe, C.G. (1997). „Distribution, reproduction, and diet of the gray reef shark Carcharhinus amblyrhychos in Hawaii”. Marine Ecology Progress Series. 151: 181–189. doi:10.3354/meps151181 Слободан приступ. 
  21. ^ Gombessa IV expedition
  22. ^ Gombessa IV on arte.tv (archive.org)
  23. ^ Halstead, B.W.; Auerbach, Paul S. & Campbell, D.R. (1990). A Color Atlas of Dangerous Marine Animals. CRC Press. стр. 11. ISBN 978-0-8493-7139-4. 
  24. ^ Robbins, W.D. (2006). Abundance, demography and population structure of the grey reef shark (Carcharhinus amblyrhynchos) and the white tip reef shark (Triaenodon obesus) (Fam. Charcharhinidae). PhD thesis, James Cook University.
  25. ^ а б Martin, R.A. Coral Reefs: Grey Reef Shark. ReefQuest Centre for Shark Research. Retrieved on April 30, 2009.
  26. ^ Nelson, D.R. (1981). „Aggression in sharks: is the grey reef shark different?”. Oceanus. 24: 45–56. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сива_гребенска_ајкула&oldid=23121320”