Вануату

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 16° 38' јгш, 168° 01' игд


Република Вануату
бис. Ripablik blong Vanuatu
фр. République de Vanuatu
Застава Вануатуа Грб Вануатуа
Застава Грб
крилатица: Long God yumi stanap
Химна
Yumi, Yumi, Yumi
Положај Вануатуа
Главни град Порт Вила
Службени језик бислама, енглески, француски
Облик државе Парламентарна република
 — Председник Иолу Абил
 — Премијер Џо Натуман
Независност: 30. јул 1980.
Површина  
 — укупно 12.200 km² (161)
Становништво  
 — 2013. 264.652 [1] (184)
 — густина 17/km² 
Валута вату
Временска зона UTC UTC + 11
Интернет домен .vu
Позивни број +678

Вануату, званично Република Вануату, је острвска држава у јужном Тихом океану. Архипелаг се налази 1.750 километара источно од Аустралије, 500 километара североисточно од Нове Каледоније, западно од Фиџија и јужно од Соломонских Острва.

У доба колонијалне власти ова острва су била позната под именом Нови Хебриди. Вануату је стекао независност 1980.

Историја[уреди]

Многа острва која припадају данашњој Републици Вануату су била насељена хиљадама година. Новија археолошка истраживања су пронашла доказе да су острва била насељена још 1300. п. н. е.[2]

Године 1606. шпанска експедиција на челу са Луис Вез де Торесом и Педром Фернандез де Киросем, била је прва експедиција из Европе која је стигла до Вануатуа. Они су веровали да је Вануату једно од острва Аустралије. Европљани су почели да се насељавају у XVIII веку након што је острво по други пут посетио британски морепловац Џејмс Кук, који их тада назива Новим Хебридима. Острва постају заједничка колонија (кондоминијум) Уједињеног Краљевства и Француске 1887. године. Европљани су са собом донели и разне болести које су до тада биле непознате домороцима и на које нису били отпорни, те је популација на острвима пала на свега 45.000 становника 1935. године.

Током Другог светског рата острва Ефате и Еспирату Санто су коришћена као војне базе. Током шездесетих година ХХ века, домороци формирају покрете за самосталну власт и касније за пуну независност. Дана 30. јула 1980. године, оба колонијална господара, Француска и Уједињено Краљевство, дају Вануатуу пуну независност. Република Вануату постаје пуноправни члан Уједињених нација 1981. године и члан Покрета несврстаних 1983. године. Током деведесетих година ХХ века, Вануату је прошао кроз период политичке нестабилности, што је довело до стварања децентрализоване власти. Парамилитарна група, „Покретачка снага Вануатуа“, покушала је да изврши политички преврат 1996. године услед неслоге око пореза и сумњи у корупцију владе тадашњег премијера Максима Карлот Кормана. Од тада се више пута безуспешно захтевало од владе да се одрже нови избори.

Географија[уреди]

Вануату је архипелаг који се састоји од 83 острва, од којих два - Матју и Хантер - припадају француској прекоокеанској територији Нова Каледонија. Од 83 острва, 14 имају преко сто квадратних километара:

Мапа Вануатуа

Већина острва су планинска и вулканског порекла. Највиша тачка на Вануату је планина Табвемасана, висока 1879 метара, на острву Еспириту Санту. Вануату има неколико активних вулкана, као и неколико подморских вулкана. Вулканска активност је честа и страхује се од велике ерупције у скоријој будућности. Једна од великих вулканских ерупција је погодила острво 1945. године.

Клима[уреди]

На острвима влада тропска или суптропска клима. Количина падавина у просеку износи 2.360 милиметара годишње, док на северним острвима може да изнесе и до 4.000 милиметара.

Са својим густим шумама, Вануату припада аустралијској екозони, којој припадају и области Нове Каледоније и Соломонских Острва (као и Аустралија, Нова Гвинеја и Нови Зеланд).

Политичко уређење[уреди]

Вануату има републикански политички систем на челу са председником, који углавном има церемонијалну улогу. Бира се на пет година од 2/3 гласова у парламенту и Регионалног савета. Председнику могу да се одузму права и титула ако парламент установи да је дошло до великог прекорачења председничких права. Да би се изабрао премијер, потребно је три четвртине кворума у Парламенту. Премијер има моћ да постави (и уклони) министре у својој влади. Максимални број министара у влади не сме да пређе једну четвртину укупног броја посланика у парламенту.

Парламент се састоји од 52 члана, који се бирају на општим изборима. Посланици у парламенту се могу опозвати уколико председник или премијер утврде да је дошло до прекорачења у коришћењу посланичких надлежности. Народни савет поглавица је тело које саветује владу по свим питањима везаним за културу и језик Вануатуа. Неретко је случај да се парламент током гласања подели по лингвистичкој линији, на оне које говоре француски језик и на оне које говоре енглески језик. Ова подела је знатно израженија када се формирају коалиције и када дође до језичких баријера између оних који само говоре француски и оних који говоре само енглески језик. Врховни суд се састоји од врховног судије и три помоћне судије. Правни систем је основан по угледу на британски правни систем.

Административне области[уреди]

Административне области Републике Вануату

Од 1994. године Вануату је подељен на шест административних провинција (свака провинција има по неколико острва).

  1. Малампа (острва која чине провинцију Малакула, Амбрум и Пама)
  2. Пенама (Пентекост, Амбе, Мево) на француском Pénama
  3. Санма (Санто, Мало)
  4. Шефа (Шепард група, Ефате) на француском Shéfa
  5. Тафе (Тана, Анива, Фатуна, Ероманго, Анетиум) на француском Taféa
  6. Торба (Торес острва, Банкс острва)

Пре 1994. године (од 1985. до 1994. године) Вануату је био подељен на једанаест региона:

  1. Амбе и Мево (главни град Лонгана)
  2. Амбрим (главни град Ес)
  3. Банкс и Торес (главни град Сола)
  4. Ефате (главни град Порт Вила)
  5. Епи (главни град Рингдов)
  6. Малекула (главни град Лакаторо)
  7. Пама (главни град Лиро)
  8. Пентекост (главни град Лолтонг)
  9. Санто и Мало (главни град Луганвил)
  10. Шепард (главни град Моруа)
  11. Тафе (главни град Исангел)

Међународни односи и војска[уреди]

Република Вануату је члан Азијске банке за развој, Светске банке, Међународног монетарног фонда, француске Агенције за културну и техничку кооперацију (Agence de Coopération Culturelle et Technique), организазије за игре Франкофоније, као и члан Комонвелта нација.

Аустралија, Европска унија, Уједињено Краљевство, Француска и Нови Зеланд су почев од 1980. године били главни донатори финансијске помоћи. Директна финансијска помоћ из Велике Британије је престала 2005. године када је влада Велике Британије одлучила да се не фокусира на јужни Пацифик. Агенција из САД „Изазов миленијума“ (US Millenium Challenge Agency - MCA) и кинеска влада су два нова извора финансијске помоћи овој малој држави. Америчка агенција је финансијски помогла Вануатуу у 2005. години у износу од 65 милиона америчких долара за развој инфраструктуре.

Вануату одржава посебно јаке економске и културне везе са Аустралијом, Европском унијом (нарочито Француском) и Новим Зеландом. Аустралија је највећи донатор стране помоћи и великим делом финансира полицију Вануатуа.

Војска Вануата је веома мала, и чини је 300 добровољаца. Полиција Вануатуа има и парамилитарно крило звано „Покретачка снага Вануатуа“.

Демографија[уреди]

Највећи градови Вануатуа су Порт Вила са 30.000 становника (главни град), који се налази на острву Ефате, и Луганвил са 10.700 становника, на острву Еспириту Санту. Највећи део становништва живи у руралним областима.

Домороци чине 98,5 % укупног становништва Вануатуа. Они припадају етничкој групи Меланежана. Око 2.000 људи живи и ради на Новој Каледонији. Новостворени језик назван бислама је национални језик, али су француски и енглески такође званични језици. Домороци меланезијског порекла говоре око 105 локалних дијалеката.

Број становника у хиљадама од 1961. до 2003. године

Хришћанство је имало великог утицаја на становништво Вануатуа. Око 90% укупног становништва је хришћанске вероисповести. Највећу групу представљају презбетеријанци, а затим римокатолици и англиканци. Секта Џон Фрум је веома утицајна на острву Тана.

Број становника: 208 869 (попис из 2006.)

Старосна структура: 0-14 година: 32,6% (мушкарци 34 804/жене 33,331) 15-64 година: 63,7% (мушкарци 67 919/жене 65 138) 65 година и старије: 3,7% (мушкарци 4 027/жене 3 650) (2006.)

Стопа раста становништва: 1,49% (процена за 2006.)

Стопа рађања: 22,72 рођења/1,000 становника (2006.)

Стопа смртности: 7,82 смрти/1,000 становника (2006.)

Полна структура: по рођењу: 1,05 мушкараца/жену млађе од 15 година: 1,04 мушкараца/жену 15-64 година: 1,04 мушкараца/жену 65 година и старије: 1,11 мушкараца/жену укупно становништво: 1,05 мушкараца/жену (2006.)

Стопа смртности одојчади: 53,8 смрти/1.000 порођаја (2006.)

Очекивана старост: укупно становништво: 62,85 године мушкарци: 61,34 године жене: 64,44 године (2006.)

Етничке групе: Вануату 98,5%, остало 1,5% (попис 1999)

Религије:

  1. презбетеријанци 36,7%,
  2. англиканци 15%,
  3. римокатолици 15%,
  4. домородачке секте 7,6%,
  5. адвентисти 6,2%,
  6. друге 15,7%.

Језици:

  1. локални језици и дијалекти (више од 100) 72,6%,
  2. бислама језик 23,1%,
  3. енглески језик (званични) 1,9%,
  4. француски језик (званични) 1,4%.

Писменост: Дефиниција: Становници стари 15 и више година који умеју да читају и пишу

  1. Укупна писменост становништва: 53%
  2. Писменост мушке популације: 57%
  3. Писменост женске популације: 48% (1979.)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ Ron Adams, „Историја Републике Вануату“, Енциклопедија Британика, 2006.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :