Тувалу

Из Википедија


Координате: 7° 28' ЈГ Ш, 178° 0' ИГД

Tuvalu Тувалу
Слика:LocationTuvalu.png
Застава Тувалуа Грб Тувалуа
Застава Тувалуа Грб Тувалуа
Национална химна Тувалуански: Tuvalu mo te Atua
(Енглески: "Eight Standing Together for the Almighty")
(српски превод: "Осам који се држе заједно за Свевишњег")
Службени језик Тувалуански, Енглески
Гравни град
Фунафути
Остали градови
Ваиаку, Фонгафале
Краљица Елизабета II
Генерални гувернер Филоимеа Телито
Премијер Аписаи Иелемиа
Независност
Од Уједниљеног Краљевства
1 октобар, 1978
Површина 26 km²
Становништво
 – Укупно
 – Густина

 11.636 (Јул 2005, око)
 441/km²
Валута Аустралијски долар
Временска зона UTC +12
Позивни број + 688
Internet TLD .tv

Тувалу је острвска држава у Океанији. По површини од 26 km², Тувалу је четврта најмања држава на свету. Мање становника има само Ватикан.

Пре је била познатија под именом Елис Острва, која су се раздвојила путем референдума 1975. године од Гилберт Острва и стекла независност од Велике Британије. Превод назива би значио Осам који се држе заједно. Осам острва, од севера према југу: Нанумеа, Ниутао, Нанумага, Нуи, Ваитупу, Нукуфетау, Фунафути и Нукулаелау. Од 1950−их, насељено је и девето острво, Ниулакита. Отуда има 9 звезда на застави.

Садржај

[уреди] Становништво

Становници Тувалуа су Полинежани који чине 94% становништва, док на острвима Нуи живе Микронежани. Већина становника су припадници Хришћанске Цркве Тувалуа (Ekalesia Kelisiano o Tuvalu). Живот, посебно на удаљеним острвима, се окреће око религије. Језици који се користе су Тувалуански (Полинезиски дијалекат), И-Кирибати и Енглески језик.

[уреди] Економија

Воћарство и рибарство су главни економски ресурси на острвима. Око 1.000 туриста годишње посети Тувалу. Државни приходи највише долазе од филателије и давања у закуп интернет домена .tv. 1.000 радника ради на суседном острву Науру. БДП по становнику износи око $1.100

[уреди] Клима

Топла, тропска клима са мало временских промена у току године; просечна температура је око 30 степени; велика количина падавина са просеком око 350 cm/m² и честе појаве урагана - тешки циклони су погодили острва 1894, 1972 и 1990. Највише падавина има у новембру и фебруару.

[уреди] Тувалу у свету

Тувалу је чланица неколико светских организација: AsDB, Комонвелт, Уједињене Нације, ESCAP, Intelsat, ITU, Sparteca, УНЕСКО, СТО, и друге.


[уреди] Међународни односи

Тувалу одржава блиске односе са Фиџи и Аустралијом. Тувалу такође одржава дипломатске односе са Републиком Кином (Тајван), која је и једина нација која има сталну амбасаду на острву Тувалу и једна је од највећих донатора финансијске помоћи. Ниједна друга амбасада не постоји на острвима. САД има амбасаду на острву Фиџи и тамошњи амерички амбасадор је акредитован за дипломатске односе и са Тувалу.

2000. године нација Тувалу је постала пуноправни члан Уједињених Нација и има своју мисију у Њу Јорку, САД. Један од главних приоритета нације Тувалу је глобално загревање и могућ раст нивоа мора. Тувалу је један од главних покретача Кјото протокола и тражи пуно примењивање истог. Такође је пуноправни члан Азијске Банке за Развој.

Тувалу такође одржава добре односе са микронацијом Науру у којој око триста држављана Тувалу раде на привременом раду.

[уреди] Административне области

Мало становништво Тувалу нације је раштркано на 9 острва, од којих су 5 атоли. Најмање острво Ниулакита је било потпуно ненасељено све до 1949. године када су се доселили људи са суседног острва Ниутао.

Локалне области које се састоје од више од једног острва:

  1. Фунафути
  2. Нанумеа
  3. Нуи
  4. Нукуфетау
  5. Никулеле
  6. Ваитупу

Локалне области које се састоје од само једног острва:

  1. Нанумага
  2. Ниулакита
  3. Ниутао
Острва Тувалу
Атол/Острво Главно
насеље
Земљишна
површина
(km²)
Укупна
површина
(km²)
Популација.
(c. 2002)
Броој острва
и острвцета
Број
насеља
Атоли
Фунафути Вајаку 2,40 277 4 492 30 9
Нанумеа Лолуа 3,87 22 664 6 5
Нуји Танраке 2,83 17 548 21 4
Нукуфетау Сававе 2,99 145 586 33 2
Нукулеле Фангауа 1,82 43 393 15 2
Вајтапу Асау 5,60 10 1 591 9 7
Острва
Нануманга Тонга 3,00 3,00 589 51) 2
Ниулакита Ниулакита 0,40 0,40 35 1 1
Ниутао Кулија 2,53 2,53 663 41) 2
Тувалу Ваиаку 25,44 520 9 561 124 34  
1) Главно острво плус споредна мала острвцета и атоли у лагуну

[уреди] Корисни линкови