Пређи на садржај

Павијан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Разне измене
.
Ред 1: Ред 1:
{{кратак опис|Род сисара}}
{{кратак опис|Род сисара}}{{рут}}
{{Automatic taxobox
{{Automatic taxobox
| name = Павијан
| name = Павијан<ref name=MSW3>{{MSW3 Groves|pages=166–167|id=12100580 |heading=GENUS ''Papio''}}</ref>
| fossil_range = {{Fossil range|2.0|0|<small>[[Плеистоцен|рани плеистоцен]] – [[Холоцен|данашњост]]</small>}}
| fossil_range = {{Fossil range|2.0|0|<small>[[Плеистоцен|рани плеистоцен]] – [[Холоцен|данашњост]]</small>}}
| image = Olive baboon Ngorongoro.jpg
| image = Olive baboon Ngorongoro.jpg
Ред 8: Ред 8:
| image2_caption = [[Жути павијан]] снимљен у Кенији
| image2_caption = [[Жути павијан]] снимљен у Кенији
| taxon = Papio
| taxon = Papio
| authority = [[Јохан Кристијан Поликарп Еркслебен|Erxleben]], 1777
| authority = [[Јохан Кристијан Поликарп Еркслебен|-{Erxleben}-]], 1777
| type_species = ''[[Гривасти павијан|Simia hamadryas]]''
| type_species = -{''[[Гривасти павијан|Simia hamadryas]]''}-
| type_species_authority = [[Карл фон Лине|Linnaeus]], [[10. издање Systema Naturae|1758]]
| type_species_authority = [[Карл фон Лине|-{Linnaeus}-]], [[10. издање Systema Naturae|1758]]
| subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]]
| subdivision_ranks = [[Врста (биологија)|Врсте]]
| subdivision =
| subdivision =
''[[Гривасти павијан|Papio hamadryas]]''<br/>
''[[Гривасти павијан|-{Papio hamadryas}-]]''<br/>
''[[Гвинејски павијан|Papio papio]]''<br/>
''[[Гвинејски павијан|-{Papio papio}-]]''<br/>
''[[Маслинасти павијан|Papio anubis]]''<br/>
''[[Маслинасти павијан|-{Papio anubis}-]]''<br/>
''[[Жути павијан|Papio cynocephalus]]''<br/>
''[[Жути павијан|-{Papio cynocephalus}-]]''<br/>
''[[Капски павијан|Papio ursinus]]''
''[[Капски павијан|-{Papio ursinus}-]]''
| synonyms =
| synonyms =
*''Chaeropitheus'' <small>Gervais, 1839</small>
* -{''Chaeropitheus'' <small>Gervais, 1839</small>}-
*''Comopithecus'' <small>J. A. Allen, 1925</small>
* -{''Comopithecus'' <small>J. A. Allen, 1925</small>}-
*''Cynocephalus'' <small>G. Cuvier and É. Geoffroy, 1795</small>
* -{''Cynocephalus'' <small>G. Cuvier and É. Geoffroy, 1795</small>}-
*''Hamadryas'' <small>Lesson, 1840 (''non'' [[Jacob Hübner|Hübner]], 1804: [[Hamadryas (butterfly)|preoccupied]])</small>
* -{''Hamadryas'' <small>Lesson, 1840 (''non'' [[Jacob Hübner|Hübner]], 1804: [[Hamadryas (butterfly)|preoccupied]])</small>}-
}}
}}

'''Павијани''' или '''бабуни''' ({{јез-лат|Papio}}) су [[Род (биологија)|род]] примата из породице [[Мајмуни Старог света|мајмуни Старог света]] (Cercopithecinae), врсте овог рода насељавају Африку и Арабију. Пет врста павијана су неки од највећих [[Човеколики мајмуни|не-човеколиких]] чланова реда [[Примати|примата]]; само су [[мандрил]] и [[дрил]] већи. Раније су блиско сродни [[Гелада (мајмун)|гелада]] (род -{''Theropithecus''}-) и две врсте (мандрил и дрил) из рода -{''Mandrillus''}- сврставани у исти род, а ови [[Мајмуни Старог света|мајмуни Старог света]] се и даље често називају '''павијанима''' у свакодневном говору. Маса и висна им се разликују од врсте до врсте. [[Гвинејски павијан]] је висок 50цм и тежи само 14кг, док је највећи [[Капски павијан]], који може достићи 120цм и тежину од 40кг.
'''Павијани''' или '''бабуни''' ({{јез-лат|Papio}}) су [[Род (биологија)|род]] примата из породице [[Мајмуни Старог света|мајмуни Старог света]] (-{Cercopithecinae}-). Врсте овог рода насељавају Африку и Арабију. Постоји пет врста бабуна, обично познатих као [[хамедријас бабун]], [[гвинејски павијан]], [[маслинасти павијан]], [[жути павијан]] и [[чакма бабун]]. Свака врста је пореклом из једног од пет подручја [[Африка|Африке]], а павијан хамадријас је пореклом из дела [[арапско полуострво|Арабијског полуострва]].<ref>{{cite web |url=https://www.livescience.com/57588-baboon-facts.html |title=Facts About Baboons |website=livescience.com|access-date=15. 4. 2018}}</ref> Пет врста павијана су неки од највећих [[Човеколики мајмуни|нечовеколиких]] чланова реда [[Примати|примата]]; само су [[мандрил]] и [[дрил]] већи. Раније су блиско сродни [[Гелада (мајмун)|гелада]] (род -{''Theropithecus''}-) и две врсте (мандрил и дрил) из рода -{''Mandrillus''}- сврставани у исти род, а ови [[Мајмуни Старог света|мајмуни Старог света]] се и даље често називају '''павијанима''' у свакодневном говору. Маса и висна им се разликују од врсте до врсте. [[Гвинејски павијан]] је висок 50цм и тежи само 14кг, док је највећи [[Капски павијан]], који може достићи 120цм и тежину од 40кг.

Pavijani se razlikuju u veličini i težini, заvisno oд vrstе. Najmanji, [[kinda babun]] dug je 50&nbsp;cm i teži samo 14&nbsp;kg, dok je najveći, [[čakma babun]], dug do 120&nbsp;cm i teži oko 40&nbsp;kg. Svi babuni imaju duge njuške nalik psima, teške, snažne vilice s oštrim psećim zubima, dobro postavljenih očiju, gustog krzna, osim na njuškama, kratkih repova i jastučića kože bez dlačica, bez dlaka na isturenim [[zadnjica]]ma pod nazivom [[žuljevitost|ishijumske žuljevitosti]] koje omogućavaju udobno sjedenje. Mužjaci hamadrijas babuna imaju velike bijele grive. Babuni imaju [[seksualni dimorfizam]] u veličini, boji i / ili razvoju psećih zuba.

Babuni su dnevne i jesu [[kopnena životinja|kopneni]], ali noću spavaju na drveću ili na visokim liticama ili kamenju, daleko od grabežljivaca. Nalaze se u otvorenim savanama i šumama širom Afrike. Oni su [[svaštojedi]]: uobičajeni izvori hrane su [[trave]], sjeme, [[korijen]]je, [[list|lišće]], kora, razno [[voće]], [[insekt]]i, [[ribe]], [[školjke]], [[glodari]], [[ptice]], [[vervet majmun]]i i male [[antilope]]. Njihovi glavni grabežljivci su [[nilski krokodil]], [[leopardi]], [[lavovi]] i [[hijena]]. Većina babuna živi u hijerarhijskim trupama koje sadrže [[harem (zoologija)|hareme]]. Babuni mogu glasovnim razmjenama utvrditi kakvi su odnosi [[dominacija (ekologija)|dominacije]] između individua.

Općenito, svaki mužjak može se pariti sa bilo kojom ženkom; redoslijed parenja mužjaka dijelom ovisi o njihovom socijalnom rangu. Ženke obično rađaju nakon šestomjesečne trudnoće, obično jednog mladunca. Ženke imaju tendenciju da budu primarni skrbnici mladih, iako nekoliko ženki može dijeliti dužnosti svih svojih potomaka. Potomci se odbiju od dojenja nakon otprilike godinu dana. Spolnu zrelost dostižu sa oko pet do osam godina. Mužjaci napuštaju svoju rodnu grupu, obično prije nego što dostignu spolnu zrelost, dok većina ženki ostaje u istoj grupi cijeli život. Babuni u zatočeništvu žive do 45 godina, dok u divljini u prosjeku imaju između 20 i 30 godina..


== Распрострањеност ==
== Распрострањеност ==
Ред 32: Ред 39:


== Таксономија и филогенија ==
== Таксономија и филогенија ==
Званично постоји пет врста у роду ''Papio'' које се обично признају, иако постоје одређене несугласице у томе да ли су заиста врсте или подврсте<ref name=":2">{{cite journal |year=2004 |title=Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (''Papio'') |journal=American Journal of Physical Anthropology |volume=124 |issue=1 |doi=10.1002/ajpa.10340 |pmid=15085544 |vauthors=Newman TK, Jolly CJ, Rogers J |pages=17–27}}</ref>. Они су ''[[Капски павијан|P. ursinus]]'' (капски павијан, који обитава у [[Јужна Африка|Јужној Африци]]<ref name="редлист">[http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/16022/0 Црвена листа] {{ен}}</ref>), [[Гвинејски павијан|''P. papio'']] (западни, црвени, или гвинејски павијан, који насељава [[Западна Африка|западну Африку]]<ref name="редлист" />), [[Гривасти павијан|''P. hamadryas'']] (гривасти павијан, може се наћи у југозападној Африци, на [[Рог Африке|Рогу Африке]] и у Арабији<ref name=":1" />), [[Маслинасти павијан|''P. anubis'']] (маслинасти павијан, насељен је у северно-централној [[Савана|афричкој савани]]<ref name="iucn">{{IUCN2006|assessors=Butynski, T. & Members of the Primate Specialist Group|year=2000|id=40647|title=Papio anubis|downloaded=12. 5. 2006.}}</ref>) и [[Жути павијан|''P. cynocephalus'']] (жути павијан, у јужно-централној и [[Источна Африка|источној Африци]]<ref name="редлист" />). Многи аутори признају ''P. hamadryas'' као врсту<ref name=":3">{{cite journal |year=2003|title=Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data |journal=Anatomical Record |volume=275 |issue=2 |doi=10.1002/ar.a.10112 |pmid=14613306 |vauthors=Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E |pages=1048–1072}}</ref>, док све остале третирају као подврсте ''P. cynocephalus'' и колективно их ословљавају као „''савански павијани''”<ref>{{cite journal |year=2004 |title=Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons. |journal=Molecular Phylogenetics and Evolution |volume=32 |issue=1 |doi=10.1016/j.ympev.2003.12.014 |pmid=15186814 |vauthors=Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR |pages=287–296}}</ref>. Недавне морфолошке и генетичке студије павијана показују да су гривасти павијани у ближем сродству са северним врстама бабуна (попут гвинејског и маслинастог бабуна) у односу на јужне врсте (жути и капски бабун)<ref name=":2" /><ref name=":3" />.
Званично постоји пет врста у роду ''Papio'' које се обично признају, иако постоје одређене несугласице у томе да ли су заиста врсте или подврсте<ref name=":2">{{cite journal |year=2004 |title=Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (''Papio'') |journal=American Journal of Physical Anthropology |volume=124 |issue=1 |doi=10.1002/ajpa.10340 |pmid=15085544 |vauthors=Newman TK, Jolly CJ, Rogers J |pages=17–27}}</ref>. Они су ''[[Капски павијан|P. ursinus]]'' (капски павијан, који обитава у [[Јужна Африка|Јужној Африци]]<ref name="редлист">[http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/16022/0 Црвена листа] {{ен}}</ref>), [[Гвинејски павијан|''P. papio'']] (западни, црвени, или гвинејски павијан, који насељава [[Западна Африка|западну Африку]]<ref name="редлист" />), [[Гривасти павијан|''P. hamadryas'']] (гривасти павијан, може се наћи у југозападној Африци, на [[Рог Африке|Рогу Африке]] и у Арабији<ref name=":1" />), [[Маслинасти павијан|''P. anubis'']] (маслинасти павијан, насељен је у северно-централној [[Савана|афричкој савани]]<ref name="iucn">{{IUCN2006|author=Butynski, T. |others= Members of the Primate Specialist Group|year=2000|id=40647|title=Papio anubis|downloaded=12. 5. 2006.}}</ref>) и [[Жути павијан|''P. cynocephalus'']] (жути павијан, у јужно-централној и [[Источна Африка|источној Африци]]<ref name="редлист" />). Многи аутори признају ''P. hamadryas'' као врсту<ref name=":3">{{cite journal |year=2003|title=Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data |journal=Anatomical Record |volume=275 |issue=2 |doi=10.1002/ar.a.10112 |pmid=14613306 |vauthors=Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E |pages=1048–1072}}</ref>, док све остале третирају као подврсте ''P. cynocephalus'' и колективно их ословљавају као „''савански павијани''”<ref>{{cite journal |year=2004 |title=Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons. |journal=Molecular Phylogenetics and Evolution |volume=32 |issue=1 |doi=10.1016/j.ympev.2003.12.014 |pmid=15186814 |vauthors=Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR |pages=287–296}}</ref>. Недавне морфолошке и генетичке студије павијана показују да су гривасти павијани у ближем сродству са северним врстама бабуна (попут гвинејског и маслинастог бабуна) у односу на јужне врсте (жути и капски бабун)<ref name=":2" /><ref name=":3" />.


=== Фосили ===
=== Фосили ===
Ред 52: Ред 59:
** Сивоноги павијан (''-{Papio ursinus griseipes}-'')
** Сивоноги павијан (''-{Papio ursinus griseipes}-'')
** Руакана чакма (''-{Papio ursinus raucana}-'')
** Руакана чакма (''-{Papio ursinus raucana}-'')

{| class="wikitable"
|-
! Slika !! Naučno ime!! Uobičajeno ime!! Rasprostranjenje
|-
|[[slika:Papio hamadryas (aka).jpg|120px]] ||''Papio hamadryas''|| Hamadrijas babun || Od Crvenog mora u Eritreji do Etiopije, Džibutija, Somalije, jugozapadne Arabije, u Jemenu i Saudijskoj Arabiji
|-
|[[slika:2011-06-12 13-59-42-Papio papio.jpg|120px]] ||''Papio papio''|| Gvinejski babun || Gvineja, Senegal, Gambija, Južna Mauritanija i Zapadni Mali
|-
|[[slika:Grooming monkeys PLW edit.jpg|120px]] ||''Papio anubis''||Maslinasti babun || Ekvatorska Afrika
|-
|[[slika:Yellow Baboon, Tanzania.jpg|120px]] ||''Papio cynocephalus''|| Žuti babun || Od Kenije i Tanzanije do Zimbabvea i Bocvane.
|-
|[[slika:Chacma baboon (Papio ursinus griseipes) male head.jpg|120px]] ||''Papio ursinus''|| Чакма бабун || Јужна Африка северно до Анголе, Замбије и Мозамбика
|-
|}

Многи аутори разликују -{''P. hamadryas''}- kao punu vrstu, ali sve ostale smatrajte podvrstama ''P. cynocephalus '' i zajednički ih nazivaju "savanskim babuonima". Ovo možda neće biti korisno: zasniva se na argumentu da se pavijan hamedrijas, po ponašaju i fizički razlikuje od ostalih vrsta babuna i da to odražava zasebnu evolucijsku historiju. Međutim, nedavna morfološka i genetička ispitivanja roda ''Papio'' pokazuju da je hamedrijas prisnije povezan sa sjevernim vrstama babuna (Gvineja i maslinasti babuni) nego sa južnim vrstama (žutim i čakma babunima)).<ref>{{cite journal |vauthors=Newman TK, Jolly CJ, Rogers J | title=Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (''Papio'') | journal=American Journal of Physical Anthropology | volume=124 | issue=1 | year=2004 | pages=17–27 | doi = 10.1002/ajpa.10340 | pmid=15085544}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors=Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E | title=Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data | journal=Anatomical Record | volume=275 | year=2003 | pages=1048–1072 | doi=10.1002/ar.a.10112 | pmid=14613306 | issue=2| doi-access=free }}</ref><ref>{{cite journal |vauthors=Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR | title=Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons. | journal=Molecular Phylogenetics and Evolution | volume=32 | issue=1 | year=2004 | pages=287–296 | doi = 10.1016/j.ympev.2003.12.014 | pmid=15186814}}</ref>

Tradicijska klasifikacija u pet oblika vjerovatno nedovoljno predstavlja varijaciju unutar roda ''Papio''. Neki komentatori <ref>{{cite book | author = Jolly, CJ | year = 1993 | chapter = Species, subspecies, and baboon systematics | title = Species, Species Concepts, and Primate Evolution |editor1=WH Kimbel |editor2=LB Martin | location = New York | publisher = Plenum Press}}</ref> tvrde da bi trebalo prepoznati još najmanje dva oblika, uključujući majušnog kinda babuna (''[[Papio cynocephalus kindae]]'') iz Zambije, DR Kongo i Angola, te sivonogog babuna (''[[Papio ursinus griseipes]]'') u Zambiji, Bocvani, Zimbabveu, Mozambiku i sjevernoj Južnoj Africi. Međutim, sadašnje znanje o morfološkoj, genetičkoj i etološkoj raznolikosti unutar roda ''Papio'' je suviše slabo da bi se mogao donijeti konačan, sveobuhvatan sud o ovom pitanju.

== Филогенија ==
[[slika:Papio phylogeny (eng).png|thumb|300px|Филогенија бабуна]]
У 2015. пронађена је најстарија фосилна бабуна, од пре два милиона година.<ref>{{cite web|last1=Geggel|first1=Laura|title=Skull of Earliest Baboon Discovered|url=http://www.livescience.com/51937-earliest-baboon-fossil.html|website=Live Science|access-date=19. 10. 2017|date=21. 8. 2015}}</ref>


== Павијани и људи ==
== Павијани и људи ==
У египатској митологији, [[Баби]] је приказан као гривасти павијан и сматра се да је био света животиња. Био је познат као пратилац [[Теут]]а, па се назива и ''свети бабун''.
У египатској митологији, [[Баби]] је приказан као гривасти павијан и сматра се да је био света животиња. Био је познат као пратилац [[Теут]]а, па се назива и ''свети бабун''.


{{рашчисти}}
== Референце ==
== Референце ==
{{извори|30em}}
{{reflist|}}


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
{{почетак референци|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Jolly|first=CJ|editor1=WH Kimbel|title=Species, Species Concepts, and Primate Evolution|publisher=Plenum Press|year=1993|location=New York|chapter=Species, subspecies, and baboon systematics|editor2=LB Martin}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Jolly|first=CJ|editor1=WH Kimbel|title=Species, Species Concepts, and Primate Evolution|publisher=Plenum Press|year=1993|location=New York|chapter=Species, subspecies, and baboon systematics|editor2=LB Martin}}
* {{Cite book | last1 = Cheney | first1 = Dorothy L. | last2 = Seyfarth | first2 = Robert M. | year = 2007 | title = Baboon Metaphysics: The Evolution of a Social Mind | publisher = University of Chicago Press | location = Chicago | isbn = 9780226102436 | url-access = registration | url = https://archive.org/details/baboonmetaphysic00chen }}
{{крај референци}}
* {{Cite journal | title = Mitochondrial phylogeography of baboons (''Papio'' spp.) – Indication for introgressive hybridization? | first1 = Dietmar | last1 = Zinner | first2 = Linn F. | last2 = Groeneveld | first3 = Christina | last3 = Keller | first4 = Christian | last4 = Roos | journal = BMC Evolutionary Biology | year = 2009 | volume = 9 | issue = 83 | pages = 83 | doi = 10.1186/1471-2148-9-83 | pmid=19389236 | pmc=2681462}}

{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
⚫
* [http://www.awf.org/wildlives/61 Baboons: Wildlife summary from the African Wildlife Foundation]
{{Други пројекти
{{Други пројекти
| commons = Papio
| commons = Papio
Ред 72: Ред 104:
| wikinews =
| wikinews =
| wikiquote = Baboons
| wikiquote = Baboons
| wikisource =
| wikisource = Papio
| wikibooks =
| wikibooks =
| cookbooks =
| cookbooks =
Ред 82: Ред 114:
| mediawiki =
| mediawiki =
}}
}}
⚫
* [http://www.awf.org/wildlives/61 Baboons: Wildlife summary from the African Wildlife Foundation]
* [http://pin.primate.wisc.edu/factsheets/links/papio Primate Info Net ''Papio'' Factsheets] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060828005435/http://pin.primate.wisc.edu/factsheets/links/papio |date=2006-08-28 }}


{{Taxonbar|from=Q159429}}
{{Идентификатори таксона}}
{{Authority control}}


[[Категорија:Павијани| ]]
[[Категорија:Павијани| ]]

Верзија на датум 26. јун 2021. у 21:05

Павијан[1]
Временски распон: рани плеистоцен – данашњост
↓
Маслинасти павијан
Жути павијан снимљен у Кенији
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Подред: Haplorhini
Инфраред: Simiiformes
Породица: Cercopithecidae
Племе: Papionini
Род: Papio
Erxleben, 1777
Типска врста
Simia hamadryas
Врсте

Papio hamadryas
Papio papio
Papio anubis
Papio cynocephalus
Papio ursinus

Синоними
  • Chaeropitheus Gervais, 1839
  • Comopithecus J. A. Allen, 1925
  • Cynocephalus G. Cuvier and É. Geoffroy, 1795
  • Hamadryas Lesson, 1840 (non Hübner, 1804: preoccupied)

Павијани или бабуни (лат. Papio) су род примата из породице мајмуни Старог света (Cercopithecinae). Врсте овог рода насељавају Африку и Арабију. Постоји пет врста бабуна, обично познатих као хамедријас бабун, гвинејски павијан, маслинасти павијан, жути павијан и чакма бабун. Свака врста је пореклом из једног од пет подручја Африке, а павијан хамадријас је пореклом из дела Арабијског полуострва.[2] Пет врста павијана су неки од највећих нечовеколиких чланова реда примата; само су мандрил и дрил већи. Раније су блиско сродни гелада (род Theropithecus) и две врсте (мандрил и дрил) из рода Mandrillus сврставани у исти род, а ови мајмуни Старог света се и даље често називају павијанима у свакодневном говору. Маса и висна им се разликују од врсте до врсте. Гвинејски павијан је висок 50цм и тежи само 14кг, док је највећи Капски павијан, који може достићи 120цм и тежину од 40кг.

Pavijani se razlikuju u veličini i težini, заvisno oд vrstе. Najmanji, kinda babun dug je 50 cm i teži samo 14 kg, dok je najveći, čakma babun, dug do 120 cm i teži oko 40 kg. Svi babuni imaju duge njuške nalik psima, teške, snažne vilice s oštrim psećim zubima, dobro postavljenih očiju, gustog krzna, osim na njuškama, kratkih repova i jastučića kože bez dlačica, bez dlaka na isturenim zadnjicama pod nazivom ishijumske žuljevitosti koje omogućavaju udobno sjedenje. Mužjaci hamadrijas babuna imaju velike bijele grive. Babuni imaju seksualni dimorfizam u veličini, boji i / ili razvoju psećih zuba.

Babuni su dnevne i jesu kopneni, ali noću spavaju na drveću ili na visokim liticama ili kamenju, daleko od grabežljivaca. Nalaze se u otvorenim savanama i šumama širom Afrike. Oni su svaštojedi: uobičajeni izvori hrane su trave, sjeme, korijenje, lišće, kora, razno voće, insekti, ribe, školjke, glodari, ptice, vervet majmuni i male antilope. Njihovi glavni grabežljivci su nilski krokodil, leopardi, lavovi i hijena. Većina babuna živi u hijerarhijskim trupama koje sadrže hareme. Babuni mogu glasovnim razmjenama utvrditi kakvi su odnosi dominacije između individua.

Općenito, svaki mužjak može se pariti sa bilo kojom ženkom; redoslijed parenja mužjaka dijelom ovisi o njihovom socijalnom rangu. Ženke obično rađaju nakon šestomjesečne trudnoće, obično jednog mladunca. Ženke imaju tendenciju da budu primarni skrbnici mladih, iako nekoliko ženki može dijeliti dužnosti svih svojih potomaka. Potomci se odbiju od dojenja nakon otprilike godinu dana. Spolnu zrelost dostižu sa oko pet do osam godina. Mužjaci napuštaju svoju rodnu grupu, obično prije nego što dostignu spolnu zrelost, dok većina ženki ostaje u istoj grupi cijeli život. Babuni u zatočeništvu žive do 45 godina, dok u divljini u prosjeku imaju između 20 i 30 godina..

Распрострањеност

Жути павијан на Малавима
Баби, статуа у Лувру.

Бабуни насељавају готово целу Африку[3]. Поред људи, једини су примати, који се такође могу наћи на североистоку континента, у Египту, Етиопији и Судану. Нема их само у северозападној Африци и на Мадагаскару[3]. Гривасти павијан се такође може наћи и у Саудијској Арабији и у Јемену на Арапском полуострву; али постоји могућност да га је ту довело локално становништво[4].

Таксономија и филогенија

Званично постоји пет врста у роду Papio које се обично признају, иако постоје одређене несугласице у томе да ли су заиста врсте или подврсте[5]. Они су P. ursinus (капски павијан, који обитава у Јужној Африци[6]), P. papio (западни, црвени, или гвинејски павијан, који насељава западну Африку[6]), P. hamadryas (гривасти павијан, може се наћи у југозападној Африци, на Рогу Африке и у Арабији[4]), P. anubis (маслинасти павијан, насељен је у северно-централној афричкој савани[7]) и P. cynocephalus (жути павијан, у јужно-централној и источној Африци[6]). Многи аутори признају P. hamadryas као врсту[8], док све остале третирају као подврсте P. cynocephalus и колективно их ословљавају као „савански павијани”[9]. Недавне морфолошке и генетичке студије павијана показују да су гривасти павијани у ближем сродству са северним врстама бабуна (попут гвинејског и маслинастог бабуна) у односу на јужне врсте (жути и капски бабун)[5][8].

Фосили

Постоји неколико познатих фосилних врста павијана, од којих су најпознатији Papio ingens (понекад Dinopithecus ingens). Познат и као „велики павијан” вероватно је био величине гориле и живео у геолошком периоду плеистоцена пре око 1,7 милиона година у источној Африци. Претпоставља се да су се Papio ingens углавном хранили биљкама[10]. Најстарији фосил бабуна припада врсти Papio angusticeps, чија је делимично очувана лобања нађена у јужноафричкој Малапа пећини 2015.[11], на археолошком локалитету човеколиког Australopithecus sediba, овај фосил је стар од 2,026 до 2,36 милиона година. Ова врста је живела пре или у време постојања најновијег заједничког претка живећих врста, чија старост је одређена према молекуларном времену на 1,8 до 2,2 милиона година старости[11].

Врсте

Према традиционалној класификацији признато је пет врста унутар рода Papio. Неки научници[12] сматрају да би бар још две форме требало признати као посебне врсте, то су кинда павијан (P. cynocephalus kindae) и сивоноги павијан (P. ursinus griseipes) који насељава Замбију, Боцвану, Зимбабве, Мозамбик, северни део Јужне Африке. Међутим, садашња сазнања о морфолошкој, генетској, и различитости у понашању унутар рода Papio су сувише мала да би било коначног, свеобухватног суда о овом питању.

Пет врста павијана у роду Papio су:

Slika Naučno ime Uobičajeno ime Rasprostranjenje
Papio hamadryas Hamadrijas babun Od Crvenog mora u Eritreji do Etiopije, Džibutija, Somalije, jugozapadne Arabije, u Jemenu i Saudijskoj Arabiji
Papio papio Gvinejski babun Gvineja, Senegal, Gambija, Južna Mauritanija i Zapadni Mali
Papio anubis Maslinasti babun Ekvatorska Afrika
Papio cynocephalus Žuti babun Od Kenije i Tanzanije do Zimbabvea i Bocvane.
Papio ursinus Чакма бабун Јужна Африка северно до Анголе, Замбије и Мозамбика

Многи аутори разликују P. hamadryas kao punu vrstu, ali sve ostale smatrajte podvrstama P. cynocephalus i zajednički ih nazivaju "savanskim babuonima". Ovo možda neće biti korisno: zasniva se na argumentu da se pavijan hamedrijas, po ponašaju i fizički razlikuje od ostalih vrsta babuna i da to odražava zasebnu evolucijsku historiju. Međutim, nedavna morfološka i genetička ispitivanja roda Papio pokazuju da je hamedrijas prisnije povezan sa sjevernim vrstama babuna (Gvineja i maslinasti babuni) nego sa južnim vrstama (žutim i čakma babunima)).[13][14][15]

Tradicijska klasifikacija u pet oblika vjerovatno nedovoljno predstavlja varijaciju unutar roda Papio. Neki komentatori [16] tvrde da bi trebalo prepoznati još najmanje dva oblika, uključujući majušnog kinda babuna (Papio cynocephalus kindae) iz Zambije, DR Kongo i Angola, te sivonogog babuna (Papio ursinus griseipes) u Zambiji, Bocvani, Zimbabveu, Mozambiku i sjevernoj Južnoj Africi. Međutim, sadašnje znanje o morfološkoj, genetičkoj i etološkoj raznolikosti unutar roda Papio je suviše slabo da bi se mogao donijeti konačan, sveobuhvatan sud o ovom pitanju.

Филогенија

Филогенија бабуна

У 2015. пронађена је најстарија фосилна бабуна, од пре два милиона година.[17]

Павијани и људи

У египатској митологији, Баби је приказан као гривасти павијан и сматра се да је био света животиња. Био је познат као пратилац Теута, па се назива и свети бабун.

Референце

  1. ^ Groves, C.P. (2005). „GENUS Papio”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (на језику: енглески) (3 изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 166—167. ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494. 
  2. ^ „Facts About Baboons”. livescience.com. Приступљено 15. 4. 2018. 
  3. ^ а б Barton, R.A. (мај 1992). „Animal Behaviour”. The British Journal of Animal Behaviour. 43 (5): 831—844. 
  4. ^ а б Al-Safadi, Mousa M. (1994). „The Hamadryas Baboon, Papio hamadryas (Linnaeus, 1758) in Yemen (Mammalia: Primates: Ceropthecidae)”. Zoology in the Middle East. 10 (1): 5—16. 
  5. ^ а б Newman TK, Jolly CJ, Rogers J (2004). „Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (Papio)”. American Journal of Physical Anthropology. 124 (1): 17—27. PMID 15085544. doi:10.1002/ajpa.10340. 
  6. ^ а б в Црвена листа (језик: енглески)
  7. ^ Butynski, T. (2000). „Papio anubis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 5. 2006. 
  8. ^ а б Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E (2003). „Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data”. Anatomical Record. 275 (2): 1048—1072. PMID 14613306. doi:10.1002/ar.a.10112. 
  9. ^ Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR (2004). „Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons.”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 32 (1): 287—296. PMID 15186814. doi:10.1016/j.ympev.2003.12.014. 
  10. ^ Gilbert CC et al. 2015. Papio Cranium from the Hominin-Bearing Site of Malapa: Implications for the Evolution of Modern Baboon Cranial Morphology and South African Plio-Pleistocene Biochronology. PLoS ONE 10 (8): e0133361; doi: 10.1371/journal.pone.0133361.
  11. ^ а б Geggel, Laura (21. 8. 2015). „Skull of Earliest Baboon Discovered”. Live Science. Live Science. Приступљено 15. 11. 2016. 
  12. ^ Jolly 1963, стр. 24–43
  13. ^ Newman TK, Jolly CJ, Rogers J (2004). „Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (Papio)”. American Journal of Physical Anthropology. 124 (1): 17—27. PMID 15085544. doi:10.1002/ajpa.10340. 
  14. ^ Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E (2003). „Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data”. Anatomical Record. 275 (2): 1048—1072. PMID 14613306. doi:10.1002/ar.a.10112 Слободан приступ. 
  15. ^ Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR (2004). „Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons.”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 32 (1): 287—296. PMID 15186814. doi:10.1016/j.ympev.2003.12.014. 
  16. ^ Jolly, CJ (1993). „Species, subspecies, and baboon systematics”. Ур.: WH Kimbel; LB Martin. Species, Species Concepts, and Primate Evolution. New York: Plenum Press. 
  17. ^ Geggel, Laura (21. 8. 2015). „Skull of Earliest Baboon Discovered”. Live Science. Приступљено 19. 10. 2017. 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павијан&oldid=23911159”