Григорије Богослов — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Светац, епископ и теолог из 4. века}}{{рут}}
{{distinguish|Григорије Назијански (старији)}}
{{distinguish|Григорије Назијански (старији)}}
{{Светац
⚫
[[Датотека:Sv Gr Bogoslov Simonopetra kr18v.jpg|мини|Свети Григорије Богослов]]
|име= Григорије Назијански
'''Григорије Назијански''' (330—390), назван '''Григорије Богослов''', био је [[константинопољ|цариградски]] архиепископ.
|пол=
|титула=
|слика= Gregor-Chora (cropped).jpg
|ширина_слике= 250п
|опис_слике=Свети Григорије Богослов
|датум_рођења= 329.
|место_рођења=
|датум_смрти= 25. јануар 390. (старост 60–61)
|место_смрти=
|поштује_се_у=
|празник= '''Catholic Church''': [[General Roman Calendar]]: 2 January<ref name="Britannica">{{Britannica|245696|Saint Gregory of Nazianzus}}</ref><br/>[[General Roman Calendar of 1960]]: 9 May<br/>'''Eastern Orthodox Church''': 25 January (primary feast day)<br />30 January ([[Three Great Hierarchs]])<br/>'''Anglican Communion''': 2 January<ref>{{cite web|url=https://www.churchofengland.org/prayer-and-worship/worship-texts-and-resources/common-worship/churchs-year/calendar|title=The Calendar|publisher=[[Church of England]]|access-date=2 January 2020}}</ref><br/>'''Lutheran Church''': 10 January ([[Lutheran Church–Missouri Synod|LCMS]]); 14 June ([[Evangelical Lutheran Church in America|ELCA]])<br/>'''[[Armenian Apostolic Church]]''': Saturday before the fourth Sunday of the [[Transfiguration of Jesus|Transfiguration]] or Saturday before the third Sunday of the [[Nativity of Jesus|Nativity]]<ref>{{Cite web|url=https://armenianchurch.ge/en/kalendar-prazdnikov/description-2/july/commemoration-of-st-gregory-the-theologian|title = Commemoration of St. Gregory the Theologian}}</ref>
|датум_канонизовања=
|место_канонизовања=
|канонизован_од=
|датум_бетификовања=
|место_бетификовања=
|беатификован_од=
|обележја=
|заштитник=
|главно_светилиште=
|датум_забране=
|спорно=
}}
⚫
[[Датотека:Sv Gr Bogoslov Simonopetra kr18v.jpg|мини|250п|Свети Григорије Богослов]]


'''Григорије Назијански''' (330<ref name="ReferenceA">''Liturgy of the Hours'' Volume I, Proper of Saints, 2 January.</ref>—390<ref name="ReferenceA"/><ref>{{cite web|url=http://www.saint.gr/1161/saint.aspx |title=Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιος Γρηγόριος ο Θεολόγος |website=Saint.gr |date=25 January 2016 |access-date=1 November 2016}}</ref>), назван '''Григорије Богослов''', био је [[константинопољ|цариградски]] архиепископ.<ref name = "McGuckin">McGuckin, John (2001) ''Saint Gregory of Nazianzus: An Intellectual Biography'', Crestwood, NY.</ref>
⚫
Рођен у [[Назианс]]у од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у [[Атина|Атини]] заједно са [[Василије Велики|Василијем Велики]] и [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијаном Одступником]]. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за [[Епископ|епископа]] сасимског, а цар [[Теодосије I|Теодосије Велики]] ускоро га позове на упражњени престо [[Васељенски патријарх|архиепископа цариградског.]] Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом.

⚫
Рођен у [[Назианс]]у од оца Јелина и мајке хришћанке.<ref name=" The Riverside Dictionary of Biography 336 ">{{cite book |title=The Riverside Dictionary of Biography |others=Editors of the American Heritage Dictionaries; Editors of the American Heritage Dictionaries |year=2005 |publisher=Houghton Mifflin Harcourt |isbn=9780618493371 |quote=Gregory of Nazianzus or Nazianzen, St c. 330-c. 389 AD •Greek prelate and theologian- Born of Greek parents in Cappadocia, he was educated in Caesarea, Alexandria and Athens. |page=[https://archive.org/details/riversidediction0000unse/page/336 336] |url-access=registration |url=https://archive.org/details/riversidediction0000unse/page/336 }}</ref><ref name = "Ruether">{{citation |author-link=Rosemary Radford Ruether |last=Ruether |first=Rosemary Radford |title=Gregory of Nazianzus: Rhetor and Philosopher |publisher=Oxford University Press |year=1969}}</ref>{{rp |18}} Пре крштења учио се у [[Атина|Атини]] заједно са [[Василије Велики|Василијем Велики]] и [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијаном Одступником]]. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за [[Епископ|епископа]] сасимског, а цар [[Теодосије I|Теодосије Велики]] ускоро га позове на упражњени престо [[Васељенски патријарх|архиепископа цариградског.]] Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом.


{{цитат|Ја сам бежао да бих схватио Бога, усходио на гору, ступао у облак, удаљивши се од материје и свега материјалног, сабравши се унутар себе, колико је могуће. Али када сам погледао, видео сам једино Бога отпозади.}}
{{цитат|Ја сам бежао да бих схватио Бога, усходио на гору, ступао у облак, удаљивши се од материје и свега материјалног, сабравши се унутар себе, колико је могуће. Али када сам погледао, видео сам једино Бога отпозади.}}


Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој тројици. Још је писао против патријарха [[Македоније|Македонија]], који је учио о [[Свети дух|Духу светом]] (као да је Дух створење Божје), и против [[Аполинарије Лаодикијски|Аполинарија]], који је учио, као да [[Исус|Христос]] није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на [[Други васељенски сабор|Сабору]] [[381]]. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: ''„Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“''. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у [[Рим]], а глава му се налази у Успенском собору у [[Москва|Москви]]. Био је и остао велико и дивно светло Цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума.
Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој тројици. Још је писао против патријарха [[Македоније|Македонија]], који је учио о [[Свети дух|Духу светом]] (као да је Дух створење Божје), и против [[Аполинарије Лаодикијски|Аполинарија]], који је учио, као да [[Исус|Христос]] није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на [[Други васељенски сабор|Сабору]] [[381]]. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: ''„Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“''. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у [[Рим]], а глава му се налази у Успенском собору у [[Москва|Москви]]. Био је и остао велико и дивно светло Цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Умро је [[390]]. године


Gregory of Nazianzus is a [[saint]] in both [[Eastern Christianity|Eastern]] and [[Western Christianity]]. In the [[Catholic Church]] he is numbered among the [[Doctor of the Church|Doctors of the Church]]; in the [[Eastern Orthodox Church]] and the [[Eastern Catholic Churches]] he is revered as one of the [[Three Holy Hierarchs]], along with [[Basil the Great]] and [[John Chrysostom]]. He is considered one of the [[Church Fathers#Great Fathers|Great Fathers]] in both Eastern and Western Christianity. He was considered the patron saint of [[Kotromanić dynasty]] and medieval [[Bosnia]] during the first half of the 15th century, while [[Saint George]], the Miracle-worker, has been the patron saint since at least mid-13th century, although confirmed by papacy much later, in 1461. St. [[Gregory the Great]] was also considered the patron of both, the state and dynasty in the late 15th century.<ref name="Zbornik-Lovrenović-2008-Sv. Grgur">{{cite book |last1=Lovrenović |first1=Dubravko |author1-link=Dubravko Lovrenović |editor1-last=Karamatić |editor1-first=Fra Marko |title=Zbornik o Marku Dobretiću |date=2008 |publisher=Franjevačka teologija |location=Sarajevo |isbn=978-9958-9026-0-4 |pages=9–32 |url=https://www.ceeol.com/search/chapter-detail?id=548087 |access-date=17 May 2021 |language=sh |format=pdf |chapter=Sv. Grgur čudotvorac – zaštitnik Kotromanića i srednjovjekovne Bosne}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=kAtqDAAAQBAJ|title=The Crusade in the Fifteenth Century: Converging and competing cultures|first=Norman|last=Housley|date=17 June 2016|publisher=Routledge|isbn=9781317036883|access-date=3 March 2019|via=Google Books}}</ref>
Умро је [[390]]. године

He is also one of only three men in the life of the Orthodox Church who have been officially designated "Theologian" by epithet,<ref>Great Synaxaristes: ''[http://synaxarion.gr/gr/sid/1881/sxsaintinfo.aspx Ὁ Ἅγιος Γρηγόριος ὁ Θεολόγος Ἀρχιεπίσκοπος Κωνσταντινουπόλεως].'' 25 Ιανουαρίου. ΜΕΓΑΣ ΣΥΝΑΞΑΡΙΣΤΗΣ.</ref> the other two being [[John the Theologian]] (the Evangelist), and [[Symeon the New Theologian]].


== Напомене ==
== Напомене ==
{{Из Охридског пролога}}
{{Из Охридског пролога}}


== Референце ==
⚫
== Спољашње везе ==
{{Reflist}}
⚫
{{портал|Биографија}}


== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Citation |last1=Børtnes |first1=Jostein |last2=Hägg |first2=Tomas |title = Gregory of Nazianzus: Images and Reflections |publisher=Museum Tusculanum Press |year=2006 |location=Copenhagen |isbn = 978-87-635-0386-0 }}
* {{cite CE1913|wstitle=St. Gregory of Nazianzus}}
* [[John Anthony McGuckin|McGuckin, John A.]] ''St. Gregory of Nazianzus: An Intellectual Biography''. Crestwood, NY: 2001, St. Vladimir's Seminar Press. {{ISBN|0-88141-222-8}}
* [[J.P. Migne|Migne, J.P.]] (General Editor). [[Patrologia Graeca|''Cursus Completus Patrologiae Graecae'']]. Volumes 35–38. Paris: 1857–66.
* [http://ocafs.oca.org/FeastSaintsViewer.asp?SID=4&ID=1&FSID=100298 The Orthodox Church of America website] article on St. Gregory the Theologian. Retrieved 2 May 2007.
* [[Rosemary Radford Ruether|Ruether, Rosemary Radford]]. ''Gregory of Nazianzus''. Oxford: 1969, Oxford University Press.
* Turner, H.E.W. and Francis Young, "Procession(s)" in ''The Westminster Dictionary of Christian Theology'', ed. A. Richardson & J. Bowden. Philadelphia: 1983, Westminster Press, 1983.
* Gregory of Nazianzus, translated by Martha Vinson, ''Select Orations'', Catholic University of America Press, 2003. [https://www.jstor.org/stable/j.ctt32b306 Link.]
* Michael Azkoul, "St. Gregory the Theologian: Poetry and Faith," ''[[Patristic and Byzantine Review]]'' 14.1–3 (1995): 59–68.
* {{Cite journal|last=Beeley|first=Christopher A.|title=Divine Causality and the Monarchy of God the Father in Gregory of Nazianzus|journal=The Harvard Theological Review|year=2007|volume=100|number=2|pages=199–214|doi=10.1017/S001781600700154X|jstor=4495113|s2cid=170113325|url=https://www.jstor.org/stable/4495113}}
* Brian Daley, ed., Gregory Nazianzen. ''Early Church Fathers''. London: Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books, 2005. {{ISBN|0-415-12181-7}}, pp.&nbsp;192.
* K. Demoen, "Biblical vs. Non-Biblical Vocabulary in Gregorius Nazianzenus; a Quantitative Approach," ''Informatique'' 2 (1988–89): 243–53.
* Elena Ene D-Vasilescu, "Generation (γενεά) in Gregory Nazianzen's poem on the Son", Akropolis, vol. 1 (2017), pp.&nbsp;169–184.
* J. Egan, "Gregory of Nazianzus and the Logos Doctrine," J. Plevnic, ed., ''Word and Spirit: Essays in Honor of David Michael Stanley''. Willowdale, ON: 1975. pp.&nbsp;281–322.
* Anna-Stina Ellverson, The Dual Nature of Man: A Study in the Theological Anthropology of Gregory of Nazianzus. ''Acta Universitatis Upsaliensis'', 1981. {{ISBN|91-554-1206-8}}. {Amazon.com}
* Gerald Fitzpatrick, "St Gregory Nazianzen: Education for Salvation," ''Patristic and Byzantine Review'' 10.1–2 (1991): 47–55.
* R.C. Gregg, ''Consolation Philosophy: Greek and Christian Paideia in Basil and the Two Gregories''. Washington, DC: Catholic University of America Press, 1975. {{ISBN|0-8132-1000-3}}. {Amazon.com}
* Edward R. Hardy, ed. ''Christology of the Later Fathers'', J. Baillie et al., eds. ''Library of Christian Classics'', Vol. 3. Philadelphia: Westminster, 1995. Pbk. {{ISBN|0-664-24152-2}}
* Carol Harrison & Brian Daley (Editor). ''Gregory Nazianzen''. Routledge, 1999. {{ISBN|0-415-12181-7}}
* V. Harrison, "Some Aspects of Saint Gregory (Nazianzen) the Theologian's Soteriology," ''[[Greek Orthodox Theological Review]]'' 34 (1989): 19–43/11–8.
* Susan R. Holman, "Healing the Social Leper in Gregory of Nyssa's and Gregory of Nazianzus's peri philoptochias," ''[[Harvard Theological Review]]'' 92.3 (1999): 283–309.
* M. Edmund Hussey,"The Theology of the Holy Spirit in the Writings of St. Gregory of Nazianzus," ''Diakonia'' 14.3 (1979): 224–233.
* Anne Karahan, "The Impact of Cappadocian Theology on Byzantine Aesthetics: Gregory of Nazianzus on the Unity and Singularity of Christ". In: The Ecumenical Legacy of the Cappadocians, pp.&nbsp;159–184. Ed. N. Dumitraşcu. New York: Palgrave Macmillan 2015. {{ISBN|978-1-137-51394-6}}.
* George A. Kennedy, ''Greek Rhetoric Under Christian Emperors''. Princeton: Princeton University Press, 1983. {{ISBN|0-691-03565-2}}. pp.&nbsp;215–239. {Amazon.com}
* Vasiliki Limberis, ."'Religion' as the Cipher for Identity: The Cases of Emperor Julian, Libanius, and Gregory Nazianzus," ''[[Harvard Theological Review]]'' 93.4 (2000): 373–400.
* N.B. McLynn, "The Other Olympias: Gregory of Nazianzen and the Family of Vitalianus," ''[[Zeitschrift für Antikes Christentum|ZAC]]'' 2 (1998): 227–46.
* Ruth Majercik, "A Reminiscence of the Chaldean Oracles at Gregory of Nazianzus, Or. 29,2," ''[[Vigiliae Christianae]]'' 52.3 (1998): 286–292.
* P.J. Maritz, "Logos Articulation in Gregory of Nazianzus," ''[[Acta Patristica et Byzantina]]'' 6 (1995): 99–108.
* E.P. Meijuring, "The Doctrine of the Will and the Trinity in the Orations of Gregory of Nazianzus," ''[[Nederlands Theologisch Tijdschrift]]'' 27.3 (1973): 224–34.
* Celica Milovanovic-Barham, "Gregory of Nazianzus: Ars Poetica (In suos versus: Carmen 2.1.39)," ''[[Journal of Early Christian Studies]]'' 5.4 (1997): 497–510.
* H. Musurillo, "The Poetry of Gregory of Nazianzus," ''Thought'' 45 (1970): 45–55.
* T.A. Noble, "Gregory Nazianzen's Use of Scripture in Defence of the Deity of the Spirit," ''[[Tyndale Bulletin]]'' 39'' (1988): 101–23.
* F.W. Norris, "Of Thorns and Roses: The Logic of Belief in Gregory of Nazianzen," ''[[Church History (journal)|Church History]]'', Vol. 53 (1984): 455–64.
* F.W. Norris, "The Tetragrammaton in Gregory Nazianzen (Or. 30.17)," ''Vigiliae Christianae 43'' (1989): 339–44.
* F.W. Norris, Faith Gives Fullness to Reasoning: The Five Theological Orations of Gregory Nazianzen. Supplements to ''Vigiliae Christianae'', Vol 13. Leiden: Brill, 1990. {{ISBN|90-04-09253-6}}. p.&nbsp;314. {Amazon.com}
* Jay Wesley Richards, "Can a Male Savior Save Women?: Gregory of Nazianzus on the Logos' Assumption of Human Nature," ''Christian Scholar's Review'' 28.1 (1998): 42–57.
* K. Skurat, "St. Gregory of Nazianzus on Philosophy and Knowledge of God," ''[[Journal of Moscow Patriarchate]]'' 10 (October 1989): 57–62.
* B. K. Storin, ''Self-Portrait in Three Colors: Gregory of Nazianzus's Epistolary Autobiography'', Christianity in Late Antiquity 6 (Oakland: University of California Press, 2019).
* B. K. Storin, trans. ''Gregory of Nazianzus's Letter Collection: The Complete Translation'', Christianity in Late Antiquity 7 (Oakland: University of California Press, 2019).
* Frank Thielman, "[https://web.archive.org/web/20110706055918/http://98.131.162.170//tynbul/library/TynBull_1998_49_1_09_Thielman_ApcalypseCanon.pdf The Place of the Apocalypse in the Canon of St Gregory Nazianzen]," ''[[Tyndale Bulletin]]'' 49.1 (1998): 155–7.
* Steven Peter Tsichlis, "The Nature of Theology in the Theological Orations of St. Gregory Nazianzus," ''Diakonia'' 16.3 (1981): 238–46.
* Raymond Van Dam, "Self-Representation in the Will of Gregory of Nazianzus," ''[[Journal of Theological Studies]]'' 46.1 (1995): 118–48.
* Kenneth Paul Wesche, "The Union of God and Man in Jesus Christ in the Thought of Gregory of Nazianzus," ''[[St. Vladimir's Theological Quarterly]]'' 28.2 (1984): 83–98.
* Donald F. Winslow, "Gregory of Nazianzus and Love for the Poor," ''[[Anglican Theological Review]]'' 47 (1965): 348–59.
* Donald F. Winslow, ''The Dynamics of Salvation: A Study in Gregory of Nazianzus''. Cambridge, MA: North American Patristic Society, 1979. {{ISBN|0-915646-06-4}}.
{{refend}}

⚫
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
{{Други пројекти
| commons = Gregory of Nazianzus
| commons = Gregory of Nazianzus
Ред 29: Ред 108:
* [https://web.archive.org/web/20080705095443/http://www.verujem.org/alfejev/alfejev_dogmatsko_ucenje.pdf Алфејев, Догматско учење Григорија Богослова]
* [https://web.archive.org/web/20080705095443/http://www.verujem.org/alfejev/alfejev_dogmatsko_ucenje.pdf Алфејев, Догматско учење Григорија Богослова]
* [https://web.archive.org/web/20120712173213/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Besede/Slovo43.htm Свети Григорије Богослов, Слово 43. Надгробно Василију, архиепископу Кесарије Кападокијске]
* [https://web.archive.org/web/20120712173213/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Besede/Slovo43.htm Свети Григорије Богослов, Слово 43. Надгробно Василију, архиепископу Кесарије Кападокијске]
* [http://www.documentacatholicaomnia.eu/20_30_0329-0390-_Gregorius_Nazianzenus,_Sanctus.html Works of Gregory Nazianzus translated into English]
* [http://nazianzos.fltr.ucl.ac.be/ NAZIANZOS]: Centre for the study of Gregory of Nazianzus at the [[Université catholique de Louvain]]
* [http://www.stpetersbasilica.info/Exterior/Colonnades/Saints/St%20Gregory%20Nazianzus-108/StGregoryNazianzus.htm Colonnade Statue in St Peter's Square]
* {{Internet Archive author |search=( Gregory AND (Nazianzen OR Nazianzus OR Nyssa OR Nazianzum OR "the theologian" OR "329–389") )}}
* {{Librivox author |id=1868}}


{{Цариградски патријарси}}
{{Цариградски патријарси}}
⚫
{{портал бар|Биографија}}


[[Категорија:Рођени 330.]]
[[Категорија:Рођени 330.]]

Верзија на датум 13. фебруар 2022. у 05:55

Не поистовећивати са Григорије Назијански (старији).
Григорије Назијански
Свети Григорије Богослов
Лични подаци
Датум рођења329.
Датум смрти25. јануар 390. (старост 60–61)
Световни подаци
ПразникCatholic Church: General Roman Calendar: 2 January[1]
General Roman Calendar of 1960: 9 May
Eastern Orthodox Church: 25 January (primary feast day)
30 January (Three Great Hierarchs)
Anglican Communion: 2 January[2]
Lutheran Church: 10 January (LCMS); 14 June (ELCA)
Armenian Apostolic Church: Saturday before the fourth Sunday of the Transfiguration or Saturday before the third Sunday of the Nativity[3]
Свети Григорије Богослов

Григорије Назијански (330[4]—390[4][5]), назван Григорије Богослов, био је цариградски архиепископ.[6]

Рођен у Назиансу од оца Јелина и мајке хришћанке.[7][8]‍:18 Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Велики и Јулијаном Одступником. Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Када заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског. Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назват Богословом.

Ја сам бежао да бих схватио Бога, усходио на гору, ступао у облак, удаљивши се од материје и свега материјалног, сабравши се унутар себе, колико је могуће. Али када сам погледао, видео сам једино Бога отпозади.

Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој тројици. Још је писао против патријарха Македонија, који је учио о Духу светом (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе. Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог негдашњег школског друга. Када на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо проживе до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига. Иако је целог живота био слаба здравља, ипак је доживео осамдесету годину. Мошти су му доцније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло Цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума. Умро је 390. године

Gregory of Nazianzus is a saint in both Eastern and Western Christianity. In the Catholic Church he is numbered among the Doctors of the Church; in the Eastern Orthodox Church and the Eastern Catholic Churches he is revered as one of the Three Holy Hierarchs, along with Basil the Great and John Chrysostom. He is considered one of the Great Fathers in both Eastern and Western Christianity. He was considered the patron saint of Kotromanić dynasty and medieval Bosnia during the first half of the 15th century, while Saint George, the Miracle-worker, has been the patron saint since at least mid-13th century, although confirmed by papacy much later, in 1461. St. Gregory the Great was also considered the patron of both, the state and dynasty in the late 15th century.[9][10]

He is also one of only three men in the life of the Orthodox Church who have been officially designated "Theologian" by epithet,[11] the other two being John the Theologian (the Evangelist), and Symeon the New Theologian.

Напомене

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Референце

  1. ^ Saint Gregory of Nazianzus на сајту Енциклопедија Британика
  2. ^ „The Calendar”. Church of England. Приступљено 2. 1. 2020. 
  3. ^ „Commemoration of St. Gregory the Theologian”. 
  4. ^ а б Liturgy of the Hours Volume I, Proper of Saints, 2 January.
  5. ^ „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Άγιος Γρηγόριος ο Θεολόγος”. Saint.gr. 25. 1. 2016. Приступљено 1. 11. 2016. 
  6. ^ McGuckin, John (2001) Saint Gregory of Nazianzus: An Intellectual Biography, Crestwood, NY.
  7. ^ The Riverside Dictionary of BiographyНеопходна слободна регистрација. Editors of the American Heritage Dictionaries; Editors of the American Heritage Dictionaries. Houghton Mifflin Harcourt. 2005. стр. 336. ISBN 9780618493371. „Gregory of Nazianzus or Nazianzen, St c. 330-c. 389 AD •Greek prelate and theologian- Born of Greek parents in Cappadocia, he was educated in Caesarea, Alexandria and Athens.” 
  8. ^ Ruether, Rosemary Radford (1969), Gregory of Nazianzus: Rhetor and Philosopher, Oxford University Press 
  9. ^ Lovrenović, Dubravko (2008). „Sv. Grgur čudotvorac – zaštitnik Kotromanića i srednjovjekovne Bosne”. Ур.: Karamatić, Fra Marko. Zbornik o Marku Dobretiću (pdf) (на језику: српскохрватски). Sarajevo: Franjevačka teologija. стр. 9—32. ISBN 978-9958-9026-0-4. Приступљено 17. 5. 2021. 
  10. ^ Housley, Norman (17. 6. 2016). The Crusade in the Fifteenth Century: Converging and competing cultures. Routledge. ISBN 9781317036883. Приступљено 3. 3. 2019 — преко Google Books. 
  11. ^ Great Synaxaristes: Ὁ Ἅγιος Γρηγόριος ὁ Θεολόγος Ἀρχιεπίσκοπος Κωνσταντινουπόλεως. 25 Ιανουαρίου. ΜΕΓΑΣ ΣΥΝΑΞΑΡΙΣΤΗΣ.

Литература

  • Børtnes, Jostein; Hägg, Tomas (2006), Gregory of Nazianzus: Images and Reflections, Copenhagen: Museum Tusculanum Press, ISBN 978-87-635-0386-0 
  •  Herbermann, Charles, ур. (1913). „St. Gregory of Nazianzus”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
  • McGuckin, John A. St. Gregory of Nazianzus: An Intellectual Biography. Crestwood, NY: 2001, St. Vladimir's Seminar Press. ISBN 0-88141-222-8
  • Migne, J.P. (General Editor). Cursus Completus Patrologiae Graecae. Volumes 35–38. Paris: 1857–66.
  • The Orthodox Church of America website article on St. Gregory the Theologian. Retrieved 2 May 2007.
  • Ruether, Rosemary Radford. Gregory of Nazianzus. Oxford: 1969, Oxford University Press.
  • Turner, H.E.W. and Francis Young, "Procession(s)" in The Westminster Dictionary of Christian Theology, ed. A. Richardson & J. Bowden. Philadelphia: 1983, Westminster Press, 1983.
  • Gregory of Nazianzus, translated by Martha Vinson, Select Orations, Catholic University of America Press, 2003. Link.
  • Michael Azkoul, "St. Gregory the Theologian: Poetry and Faith," Patristic and Byzantine Review 14.1–3 (1995): 59–68.
  • Beeley, Christopher A. (2007). „Divine Causality and the Monarchy of God the Father in Gregory of Nazianzus”. The Harvard Theological Review. 100 (2): 199—214. JSTOR 4495113. S2CID 170113325. doi:10.1017/S001781600700154X. 
  • Brian Daley, ed., Gregory Nazianzen. Early Church Fathers. London: Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books, 2005. ISBN 0-415-12181-7, pp. 192.
  • K. Demoen, "Biblical vs. Non-Biblical Vocabulary in Gregorius Nazianzenus; a Quantitative Approach," Informatique 2 (1988–89): 243–53.
  • Elena Ene D-Vasilescu, "Generation (γενεά) in Gregory Nazianzen's poem on the Son", Akropolis, vol. 1 (2017), pp. 169–184.
  • J. Egan, "Gregory of Nazianzus and the Logos Doctrine," J. Plevnic, ed., Word and Spirit: Essays in Honor of David Michael Stanley. Willowdale, ON: 1975. pp. 281–322.
  • Anna-Stina Ellverson, The Dual Nature of Man: A Study in the Theological Anthropology of Gregory of Nazianzus. Acta Universitatis Upsaliensis, 1981. ISBN 91-554-1206-8. {Amazon.com}
  • Gerald Fitzpatrick, "St Gregory Nazianzen: Education for Salvation," Patristic and Byzantine Review 10.1–2 (1991): 47–55.
  • R.C. Gregg, Consolation Philosophy: Greek and Christian Paideia in Basil and the Two Gregories. Washington, DC: Catholic University of America Press, 1975. ISBN 0-8132-1000-3. {Amazon.com}
  • Edward R. Hardy, ed. Christology of the Later Fathers, J. Baillie et al., eds. Library of Christian Classics, Vol. 3. Philadelphia: Westminster, 1995. Pbk. ISBN 0-664-24152-2
  • Carol Harrison & Brian Daley (Editor). Gregory Nazianzen. Routledge, 1999. ISBN 0-415-12181-7
  • V. Harrison, "Some Aspects of Saint Gregory (Nazianzen) the Theologian's Soteriology," Greek Orthodox Theological Review 34 (1989): 19–43/11–8.
  • Susan R. Holman, "Healing the Social Leper in Gregory of Nyssa's and Gregory of Nazianzus's peri philoptochias," Harvard Theological Review 92.3 (1999): 283–309.
  • M. Edmund Hussey,"The Theology of the Holy Spirit in the Writings of St. Gregory of Nazianzus," Diakonia 14.3 (1979): 224–233.
  • Anne Karahan, "The Impact of Cappadocian Theology on Byzantine Aesthetics: Gregory of Nazianzus on the Unity and Singularity of Christ". In: The Ecumenical Legacy of the Cappadocians, pp. 159–184. Ed. N. Dumitraşcu. New York: Palgrave Macmillan 2015. ISBN 978-1-137-51394-6.
  • George A. Kennedy, Greek Rhetoric Under Christian Emperors. Princeton: Princeton University Press, 1983. ISBN 0-691-03565-2. pp. 215–239. {Amazon.com}
  • Vasiliki Limberis, ."'Religion' as the Cipher for Identity: The Cases of Emperor Julian, Libanius, and Gregory Nazianzus," Harvard Theological Review 93.4 (2000): 373–400.
  • N.B. McLynn, "The Other Olympias: Gregory of Nazianzen and the Family of Vitalianus," ZAC 2 (1998): 227–46.
  • Ruth Majercik, "A Reminiscence of the Chaldean Oracles at Gregory of Nazianzus, Or. 29,2," Vigiliae Christianae 52.3 (1998): 286–292.
  • P.J. Maritz, "Logos Articulation in Gregory of Nazianzus," Acta Patristica et Byzantina 6 (1995): 99–108.
  • E.P. Meijuring, "The Doctrine of the Will and the Trinity in the Orations of Gregory of Nazianzus," Nederlands Theologisch Tijdschrift 27.3 (1973): 224–34.
  • Celica Milovanovic-Barham, "Gregory of Nazianzus: Ars Poetica (In suos versus: Carmen 2.1.39)," Journal of Early Christian Studies 5.4 (1997): 497–510.
  • H. Musurillo, "The Poetry of Gregory of Nazianzus," Thought 45 (1970): 45–55.
  • T.A. Noble, "Gregory Nazianzen's Use of Scripture in Defence of the Deity of the Spirit," Tyndale Bulletin 39 (1988): 101–23.
  • F.W. Norris, "Of Thorns and Roses: The Logic of Belief in Gregory of Nazianzen," Church History, Vol. 53 (1984): 455–64.
  • F.W. Norris, "The Tetragrammaton in Gregory Nazianzen (Or. 30.17)," Vigiliae Christianae 43 (1989): 339–44.
  • F.W. Norris, Faith Gives Fullness to Reasoning: The Five Theological Orations of Gregory Nazianzen. Supplements to Vigiliae Christianae, Vol 13. Leiden: Brill, 1990. ISBN 90-04-09253-6. p. 314. {Amazon.com}
  • Jay Wesley Richards, "Can a Male Savior Save Women?: Gregory of Nazianzus on the Logos' Assumption of Human Nature," Christian Scholar's Review 28.1 (1998): 42–57.
  • K. Skurat, "St. Gregory of Nazianzus on Philosophy and Knowledge of God," Journal of Moscow Patriarchate 10 (October 1989): 57–62.
  • B. K. Storin, Self-Portrait in Three Colors: Gregory of Nazianzus's Epistolary Autobiography, Christianity in Late Antiquity 6 (Oakland: University of California Press, 2019).
  • B. K. Storin, trans. Gregory of Nazianzus's Letter Collection: The Complete Translation, Christianity in Late Antiquity 7 (Oakland: University of California Press, 2019).
  • Frank Thielman, "The Place of the Apocalypse in the Canon of St Gregory Nazianzen," Tyndale Bulletin 49.1 (1998): 155–7.
  • Steven Peter Tsichlis, "The Nature of Theology in the Theological Orations of St. Gregory Nazianzus," Diakonia 16.3 (1981): 238–46.
  • Raymond Van Dam, "Self-Representation in the Will of Gregory of Nazianzus," Journal of Theological Studies 46.1 (1995): 118–48.
  • Kenneth Paul Wesche, "The Union of God and Man in Jesus Christ in the Thought of Gregory of Nazianzus," St. Vladimir's Theological Quarterly 28.2 (1984): 83–98.
  • Donald F. Winslow, "Gregory of Nazianzus and Love for the Poor," Anglican Theological Review 47 (1965): 348–59.
  • Donald F. Winslow, The Dynamics of Salvation: A Study in Gregory of Nazianzus. Cambridge, MA: North American Patristic Society, 1979. ISBN 0-915646-06-4.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Григорије_Богослов&oldid=24374475”