Нифонт II Цариградски

С Википедије, слободне енциклопедије

Патријарх Нифонт II (грч. Πατριαρχης Νηφων Β΄ 11. августа 1508, Атос) - је био епископ Цариградске патријаршије и цариградски патријарх у периодима (1486-1488, 1497-1498, 1502).

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је на Пелопонезу у јужној Грчкој, из мешовитог брака, мајка је била грчка племкиња, а отац Албанац.

У Епидауру је пострижен за монаха са именом Нифонт. Бавио се калиграфијом и копирањем рукописа.

Заједно са монахом Захаријом (бугарски) настанио су у манастиру Пресвете Богородице у Охриду. Када је Захарија изабран за охридског архиепископа, Нифонт је отишао на Атос и тамо је постављен за јеромонаха.

1482. године изабран је за солунског митрополита, а крајем 1486. ​​године, уз подршку утицајних влашких владара, изабран је за цариградског патријарха. Пошто је био патријарх 15 месеци, био је принуђен да напусти престо због немира који су у то време настали.

После другог постављења, Влашки владар Раду IV позвао је Нифонта да управља локалном митрополијом, након чега је освештао цркву Светог Николе манастира Дела. Нифонт је много помогао војводи у организовању црквених и грађанских послова и покушао је да побољша морал бојара и народа.

Око 1504. године Нифонт се повукао у Атос, где је и умро.

После његове смрти у Влашкој су га почели поштовати као свеца. [1]

Православна црква га помиње 11. августа по јулијанском календару.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Προκοπίου Τσιμάνη, Από υψηλή σκοπιά οι Πατριάρχαι Κωνσταντινουπόλεως, Athens 1981, τόμ. Α΄, σελ. 105—109