Пређи на садржај

Савез војвођанских Мађара — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 35: Ред 35:


== Историја ==
== Историја ==
=== Оснивање и почетак ===
Странку су 1994. у [[Сента|Сенти]] основали [[Јожеф Каса]] и бивши чланови [[Демократска заједница војвођанских Мађара|Демократске заједнице војвођанских Мађара]] као група грађана која је 1995. регистрована као политичка странка.<ref>{{cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=914097|title=Lik i delo: Jožef Kasa|date=18 February 2010|publisher=Vreme|language=sr}}</ref> Учествовали су на [[Општи избори у Србији 1997.|парламентарним изборима 1997.]] на којима су освојили 1,23% гласова и 4 мандата у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини]].<ref>{{cite web|url=https://rs.n1info.com/izbori-2020/a574442-izbori-1997-bojkot-dela-opozicije-seselj-i-vucic-na-vlasti-sa-socijalistima/|title=Izbori 1997: Bojkot dela opozicije, Šešelj i Vučić na vlasti sa socijalistima|date=3 March 2020|publisher=N1|language=sr}}</ref> Почетком 2000. била је један од оснивача [[Демократска опозиција Србије|Демократске опозиције Србије]] (ДОС) која је касније исте године свргнула председника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. На [[Парламентарни избори у Србији 2000.|парламентарним изборима 2000.]] учествовали су у коалицији ДОС и странка је освојила 6 мандата у Скупштини.<ref>{{cite web|url=https://rs.n1info.com/izbori-2020/a576572-izbori-2000-debakl-milosevica-i-seselja-vuk-ispod-cenzusa-dos-brojao-do-176/|title=10 March 2020|publisher=N1|language=sr}}</ref>

=== Период после Милошевића и промена руководства ===
Почетком 2000-их почела је да промовише идеју о формирању [[Мађарска регионална самоуправа|Мађарске регионалне самоуправе]] у северном делу [[Војводина|Војводине]]. На [[Парламентарни избори у Србији 2003.|парламентарним изборима 2003.]] није прешла изборни цензус са 4,23% гласова.<ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/specijal/izbori2003/|title=Konačni rezultati izbora 2003. godine|publisher=B92|date=2003|language=sr}}</ref> Године [[Парламентарни избори у Србији 2007.|2007.]] учествовала је самостално и освојила 1,3% гласова и 3 мандата у Скупштини.<ref>{{cite web|url=https://data.stat.gov.rs/Home/Result/07020402?languageCode=sr-Latn|title=Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, 21. januar 2007. godine - mandati|date=2007|publisher=Republički zavod za statistiku|language=sr}}</ref> Учествовала је и на [[Покрајински избори у Војводини 2004.|покрајинским изборима у Војводини 2004.]] и освојила 8,50% гласова у једнокружном систему гласања, а била је део владајуће коалиције у [[Покрајинска влада Војводине|Покрајинској влади Војводине]]. На локалним изборима 2004. странка је освојила највећи број мандата у општина [[Град Суботица|Суботица]], [[Општина Сента|Сента]], [[Општина Бачка Топола|Бачка Топола]], [[Општина Мали Иђош|Мали Иђош]], [[Општина Кањижа|Кањижа]] (где су [[Реформисти Војводине]] освојили исти број мандата) и [[Општина Чока|Чока]].Странка је 2008. изабрала [[Иштван Пастор|Иштвана Пастора]] за свог новог председника, док је Јожеф Каса остао као почасни председник до 2010. године, када му је одузето чланство.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2010&mm=02&dd=11&nav_id=65130|title=Ethnic Hungarian party expels honorary president|date=11 February 2010|publisher=B92|archive-url=https://web.archive.org/web/20110606114715/http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2010&mm=02&dd=11&nav_id=65130|archive-date=6 June 2011|language=en}}</ref> Године 2008. учествовала је на [[Покрајински избори у Војводини 2008.|покрајинским изборима у Војводини]], [[Локални избори у Србији 2008.|локалним изборима]] и [[Парламентарни избори у Србији 2008.|парламентарним изборима]], а била је део [[Мађарска коалиција|Мађарске коалиције]] која је на покрајинским изборима освојила 7% гласова на покрајинским и 1,81% и 4 мандата на парламентарним изборима, док је у Кањижи освојила 50,91%, Сенти 31,87%, Бачкој Тополи 46,25%, Малом Иђошу 37,18% и [[Општина Бечеј|Бечеју]] 29,63%.<ref>{{cite web|url=https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2008/Pdf/G20086027.pdf|title=Izbori za narodne poslanike Narodne Skupštine Republike Srbije|date=11 May 2008|publisher=Republički zavod za statistiku|language=sr}}</ref> Од увођења вишепартијског система у Србији, градоначелник Суботице је често био из Савеза војвођанских Мађара. То се променило након локалних избора 2008. године,<ref>[http://www.hrvatskarijec.rs/source/index.php/Formirana-nova-gradska-vlast-u-Subotici.html Hrvatska riječ] {{webarchive|url=https://archive.today/20120907152828/http://www.hrvatskarijec.rs/source/index.php/Formirana-nova-gradska-vlast-u-Subotici.html |date=7 September 2012 }} Davor Bašić Palković: Formirana nova gradska vlast u Subotici, 18. srpnja 2008. {{in lang|hr}}</ref> када је [[Демократска странка (Србија)|Демократска странка]] освојила највећи број гласова у овом граду.

=== Модерни период ===
Године 2012. учествовали је на [[Парламентарни избори у Србији 2012.|парламентарним]], [[Локални избори у Србији 2012.|локалним]], [[Покрајински избори у Војводини 2012.|покрајинским]] и [[Председнички избори у Србији 2012.|председничким изборима]]. На парламентарним изборима освојила је 1,75% гласова и 5 мандата у Народној скупштини, у [[Град Нови Сад|Новом Саду]] једно место док је у Суботици освојила 22,52% гласова, на покрајинским 5,83% гласова и 7 мандата, а на председничким изборима Пастор је освојио 1,62% гласова у првом кругу док је у другом кругу подржао [[Борис Тадић|Бориса Тадића]].<ref>{{cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1050998|title=Izbori 2012: Rezultati i postizborna trgovina|date=14 May 2012|publisher=Vreme|language=sr}}</ref> Од [[Парламентарни избори у Србији 2014.|парламентарних избора 2014.]] подржавају владајућу [[Зајено можемо све|коалицију око СНС-а]]. Године 2014. освојила је 2,1% гласова и 6 мандата у Скупштини, 2016. освојила је 1,5% гласова и изгубила два мандата, а затим 2020. 2,23% гласова и добила још 5 мандата.

== Идеологија и позиција ==
Осим што подржава интересе мађарске мањине,<ref>{{cite web|last=Nordsieck|first=Wolfram|year=2020|title=Vojvodina/Serbia|url=http://www.parties-and-elections.eu/vojvodina.html|access-date=19 March 2020|website=Parties and Elections in Europe}}</ref><ref name=":0">{{Cite book|last=Novaković|first=Igor|title=Serbia and Hungary: Political and economic perspectives|publisher=Friedrich Ebert Foundation|year=2013|location=Belgrade}}</ref> Савез војвођанских Мађара одржава и [[Конзервативизам|конзервативну]] идеологију,<ref>{{cite web|last=Losoncz|first=Alpár|date=24 May 2015|title=Nem a liberalizmus tizedeli a kisebbségi magyarokat|url=https://naplo.org/index.php?p=hir&modul=minaplo&hir=5883|access-date=19 March 2019|website=napló.org|language=hu}}</ref> а подржава и [[Регионализам (политика)|регионализам]].<ref name="EuropeanCentre">{{cite book|author1=Florian Bieber|url=https://www.files.ethz.ch/isn/19761/working_paper_27.pdf|title=Ethnic Violence in Vojvodina: Glitch or Harbinger of Conflicts to Come?|author2=Jenni Winterhagen|publisher=European Centre for Minority Issues|year=2006|page=29}}</ref><ref>{{Cite book|last=Kleibrink|first=Alexander|url=https://www.worldcat.org/oclc/915080240|title=Political elites and decentralization reforms in the post-socialist Balkans : regional patronage networks in Serbia and Croatia|date=2015|isbn=978-1-137-49572-3|location=Houndmills, Basingstoke, Hampshire|oclc=915080240}}</ref><ref>{{Cite book|last=Schakel|first=Arjan|url=https://www.worldcat.org/oclc/972900295|title=Regional and national elections in Eastern Europe: territoriality of the vote in ten countries|date=2017|others=Arjan H. Schakel|isbn=978-1-137-51787-6|location=London|pages=233|oclc=972900295}}</ref> Њена спољна политика се сматра [[Западни свет|прозападном]] и подржава приступање Србије [[Европска унија|Европској унији]] и [[НАТО]]-у.<ref name=":0" /><ref>{{cite book|last1=Jansen|first1=Thomas|url=https://books.google.com/books?id=kXEA8XGdEb8C|title=At Europe's Service: The Origins and Evolution of the European People's Party|last2=Van Hecke|first2=Steven|publisher=Springer Science & Business Media|year=2011|isbn=9783642194146|pages=384}}</ref> До 2010. важила је за [[Социјалдемократија|социјалдемократску]] странку, када је своју подршку пребацила на [[Српска напредна странка|Српску напредну странку]] и [[Фидес]].<ref name=":1">{{Cite book|last=Novaković|first=Igor|title=Overcoming the legacies of the past together: Serbia and Hungary|publisher=Institute for European Policy; Slovak Foreign Policy Association; Institute for Foreign Affairs and Trade of Hungary; European Movement of Serbia; WiseEuropa|year=November 2019}}</ref><ref>{{Cite web|last=Živanović|first=Maja|date=2019-04-08|title=Fidesz’s Serbian Sister-Party to Campaign for Hungary’s Orban|url=https://balkaninsight.com/2019/04/08/fideszs-serbian-sister-party-to-campaign-for-hungarys-orban/|access-date=2022-02-04|website=Balkan Insight|language=en-US}}</ref>

Налази се на [[Десни центар|десном центру]] на политичком спектру. Такође је придружени члан [[Европска народна странка|Европске народне странке]].


== Председници Савеза војвођанских Мађара ==
== Председници Савеза војвођанских Мађара ==

Верзија на датум 5. април 2022. у 17:46

Савез војвођанских Мађара
Vajdasági Magyar Szövetség
СкраћеницаСВМ, VMSZ
ПредседникИштван Пастор
Потпредседници
ОснивачЈожеф Каса
Основана18. јун 1994.; пре 29 година (1994-06-18)
Одвојила се одДемократске заједнице војвођанских Мађара
СедиштеТрг жртава фашизма 9, Суботица
Број чланова (2012)12.000[1]
Идеологија
Политичка позицијадесни центар
Европско чланствоЕвропска народна странка (придружени)
Боје  зелена
Народна скупштина
6 / 250
Скупштина АП Војводине
11 / 120
Застава странке
Застава Савеза војвођанских Мађара
Веб-сајт
www.vmsz.org.rs

Савез војвођанских Мађара (мађ. Vajdasági Magyar Szövetség; скраћено СВМ и VMSZ) регионалистичка је политичка странка у Србији која представља мађарску мањину.

Историја

Оснивање и почетак

Странку су 1994. у Сенти основали Јожеф Каса и бивши чланови Демократске заједнице војвођанских Мађара као група грађана која је 1995. регистрована као политичка странка.[2] Учествовали су на парламентарним изборима 1997. на којима су освојили 1,23% гласова и 4 мандата у Народној скупштини.[3] Почетком 2000. била је један од оснивача Демократске опозиције Србије (ДОС) која је касније исте године свргнула председника Слободана Милошевића. На парламентарним изборима 2000. учествовали су у коалицији ДОС и странка је освојила 6 мандата у Скупштини.[4]

Период после Милошевића и промена руководства

Почетком 2000-их почела је да промовише идеју о формирању Мађарске регионалне самоуправе у северном делу Војводине. На парламентарним изборима 2003. није прешла изборни цензус са 4,23% гласова.[5] Године 2007. учествовала је самостално и освојила 1,3% гласова и 3 мандата у Скупштини.[6] Учествовала је и на покрајинским изборима у Војводини 2004. и освојила 8,50% гласова у једнокружном систему гласања, а била је део владајуће коалиције у Покрајинској влади Војводине. На локалним изборима 2004. странка је освојила највећи број мандата у општина Суботица, Сента, Бачка Топола, Мали Иђош, Кањижа (где су Реформисти Војводине освојили исти број мандата) и Чока.Странка је 2008. изабрала Иштвана Пастора за свог новог председника, док је Јожеф Каса остао као почасни председник до 2010. године, када му је одузето чланство.[7] Године 2008. учествовала је на покрајинским изборима у Војводини, локалним изборима и парламентарним изборима, а била је део Мађарске коалиције која је на покрајинским изборима освојила 7% гласова на покрајинским и 1,81% и 4 мандата на парламентарним изборима, док је у Кањижи освојила 50,91%, Сенти 31,87%, Бачкој Тополи 46,25%, Малом Иђошу 37,18% и Бечеју 29,63%.[8] Од увођења вишепартијског система у Србији, градоначелник Суботице је често био из Савеза војвођанских Мађара. То се променило након локалних избора 2008. године,[9] када је Демократска странка освојила највећи број гласова у овом граду.

Модерни период

Године 2012. учествовали је на парламентарним, локалним, покрајинским и председничким изборима. На парламентарним изборима освојила је 1,75% гласова и 5 мандата у Народној скупштини, у Новом Саду једно место док је у Суботици освојила 22,52% гласова, на покрајинским 5,83% гласова и 7 мандата, а на председничким изборима Пастор је освојио 1,62% гласова у првом кругу док је у другом кругу подржао Бориса Тадића.[10] Од парламентарних избора 2014. подржавају владајућу коалицију око СНС-а. Године 2014. освојила је 2,1% гласова и 6 мандата у Скупштини, 2016. освојила је 1,5% гласова и изгубила два мандата, а затим 2020. 2,23% гласова и добила још 5 мандата.

Идеологија и позиција

Осим што подржава интересе мађарске мањине,[11][12] Савез војвођанских Мађара одржава и конзервативну идеологију,[13] а подржава и регионализам.[14][15][16] Њена спољна политика се сматра прозападном и подржава приступање Србије Европској унији и НАТО-у.[12][17] До 2010. важила је за социјалдемократску странку, када је своју подршку пребацила на Српску напредну странку и Фидес.[18][19]

Налази се на десном центру на политичком спектру. Такође је придружени члан Европске народне странке.

Председници Савеза војвођанских Мађара

од 1990.
Бр. Председник Рођен-Умро Почетак функције Крај функције
1 Ференц Чубела 1937–1995 1994 1995
2 Јожеф Каса 1945–2016 18. јун 1995. 5. мај 2007.
3 Иштван Пастор 1956– 5. мај 2007. тренутно

Број одборничких места

Избори 2016. године
Општина Мандата
Суботица
11 / 67
[20]
Бачка Топола
16 / 41
[21]
Мали Иђош
8 / 25
[22]
Кањижа
12 / 29
[23]
Сента
11 / 29
[23]
Чока
9 / 25
[23]
Нови Кнежевац
7 / 31
[23]

Истакнути чланови

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ „U Srbiji milion i po članova partija, neki imaju i po pet članskih knjižica” (на језику: српски). Blic. 29. 1. 2015. 
  2. ^ „Lik i delo: Jožef Kasa” (на језику: српски). Vreme. 18. 2. 2010. 
  3. ^ „Izbori 1997: Bojkot dela opozicije, Šešelj i Vučić na vlasti sa socijalistima” (на језику: српски). N1. 3. 3. 2020. 
  4. ^ „10 March 2020” (на језику: српски). N1. 
  5. ^ „Konačni rezultati izbora 2003. godine” (на језику: српски). B92. 2003. 
  6. ^ „Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, 21. januar 2007. godine - mandati” (на језику: српски). Republički zavod za statistiku. 2007. 
  7. ^ „Ethnic Hungarian party expels honorary president” (на језику: енглески). B92. 11. 2. 2010. Архивирано из оригинала 6. 6. 2011. г. 
  8. ^ „Izbori za narodne poslanike Narodne Skupštine Republike Srbije” (PDF) (на језику: српски). Republički zavod za statistiku. 11. 5. 2008. 
  9. ^ Hrvatska riječ Архивирано 7 септембар 2012 на сајту Archive.today Davor Bašić Palković: Formirana nova gradska vlast u Subotici, 18. srpnja 2008. Шаблон:In lang
  10. ^ „Izbori 2012: Rezultati i postizborna trgovina” (на језику: српски). Vreme. 14. 5. 2012. 
  11. ^ Nordsieck, Wolfram (2020). „Vojvodina/Serbia”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 19. 3. 2020. 
  12. ^ а б Novaković, Igor (2013). Serbia and Hungary: Political and economic perspectives. Belgrade: Friedrich Ebert Foundation. 
  13. ^ Losoncz, Alpár (24. 5. 2015). „Nem a liberalizmus tizedeli a kisebbségi magyarokat”. napló.org (на језику: мађарски). Приступљено 19. 3. 2019. 
  14. ^ Florian Bieber; Jenni Winterhagen (2006). Ethnic Violence in Vojvodina: Glitch or Harbinger of Conflicts to Come? (PDF). European Centre for Minority Issues. стр. 29. 
  15. ^ Kleibrink, Alexander (2015). Political elites and decentralization reforms in the post-socialist Balkans : regional patronage networks in Serbia and Croatia. Houndmills, Basingstoke, Hampshire. ISBN 978-1-137-49572-3. OCLC 915080240. 
  16. ^ Schakel, Arjan (2017). Regional and national elections in Eastern Europe: territoriality of the vote in ten countries. Arjan H. Schakel. London. стр. 233. ISBN 978-1-137-51787-6. OCLC 972900295. 
  17. ^ Jansen, Thomas; Van Hecke, Steven (2011). At Europe's Service: The Origins and Evolution of the European People's Party. Springer Science & Business Media. стр. 384. ISBN 9783642194146. 
  18. ^ Novaković, Igor (новембар 2019). Overcoming the legacies of the past together: Serbia and Hungary. Institute for European Policy; Slovak Foreign Policy Association; Institute for Foreign Affairs and Trade of Hungary; European Movement of Serbia; WiseEuropa. 
  19. ^ Živanović, Maja (2019-04-08). „Fidesz’s Serbian Sister-Party to Campaign for Hungary’s Orban”. Balkan Insight (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-04. 
  20. ^ „Одборничка група Савез војвођанских Мађара (СВМ)”. subotica.rs. Приступљено 8. 5. 2019. 
  21. ^ „Kišlinder ponovo na čelu Bačke Topole, u vladajućoj koaliciji SVM i SNS”. blic.rs. Приступљено 8. 5. 2019. 
  22. ^ „Opština Mali Iđoš i dalje bez predsednika”. mojabackatopola.rs. Приступљено 8. 5. 2019. 
  23. ^ а б в г „Rezultati lokalnih izbora na severu Banata”. srbijaizbori.com. Приступљено 8. 5. 2019. 

Спољашње везе