Универзитет у Приштини (1969—1999) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Синтакса – параметар у наводницима.
Нема описа измене
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 1: Ред 1:
{{кратак опис|државни универзитет у Приштини}}
{{о страници|историјском универзитету|универзитет на српском језику у Косовској Митровици|Универзитет у Приштини (српски)|универзитет на албанском језику у Приштини|Универзитет у Приштини (албански)}}
{{Инфокутија Универзитет
{{Инфокутија Универзитет
| име = Универзитет у Приштини
| име = Универзитет у Приштини
| слика = University of Prishtina logo (1970-1999).svg
| изворно_име =
| величина_слике = 0.7
| изворно_име_јез = Universiteti i Prishtinës
| слика =
| опис_слике = Грб
| друго_име = -{Universiteti i Prishtinës}-
| величина_слике =
| тип = [[државни универзитет]]
| алт_слике =
| оснивање = {{датум почетка|1969}}
| опис_слике =
| затварање = {{датум завршетка|1999}}
| латинско_име =
| друго_име =
| град = [[Приштина]]
| бивше_име =
| земља = [[Србија]]
| мото =
| мото_јез =
| мото_срп =
| тип =
| оснивање = [[1969]]
| затварање = [[1999]]
| оснивач =
| родитељ =
| афилијација =
| религијска_афилијација =
| академска_афилијација =
| ендаумент =
| буџет =
| надлежни_службеник=
| председавајући =
| председавајућа =
| канцелар =
| председник =
| потпредседник =
| настојник =
| проректор =
| потканцелар =
| ректор =
| равнатељ =
| декан =
| директор =
| функција_ознака =
| функција =
| академско_особље =
| административно_особље =
| студенти =
| преддипломци =
| постдипломци =
| докторанти =
| остали =
| адреса =
| град = [[Приштина]]
| држава = {{застава|СР Србија}}
| провинција = [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово]]
| земља = {{застава|СФР Југославија}}
| поштански_код =
| координате =
| кампус =
| језик = [[Српски језик|српски]]
| слободно_ознака =
| слободно =
| боје =
| атлетика =
| спортови =
| атлетски_надимак =
| маскота =
| спортске_афилијације =
| веб-сајт =
| лого =
| величина_лога =
| алт_лога =
| фусноте =
}}
}}
'''Универзитет у Приштини''' је основан у [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово]], [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]], [[Југославија|Југославији]], у граду [[Приштина]], за академску 1969—1970 годину и радио је до [[1999]].<ref>{{cite book |last=Ramet |first=Sabrina P.|authorlink=Sabrina P. Ramet |title=Nationalism and Federalism in Yugoslavia, 1962—1991 |publisher=[[Indiana University Press]]| edition=2nd|year=1992|isbn=0-253-20703-7|page=193}}</ref> Међутим, захваљујући политичком преокрету, рату, узастопним међусобним протеривањима факултетске или друге етничке припадности и последичној поларизацији заснованој на етничкој основи, појавиле су се две неповезане институције које користе исто име, иако идиосинкратски одражавају етнички идентитет.<ref name="PSUP">{{cite web |url=http://www.uni-pr.edu/dokument/statistikat2004_2005/3_Pasqyraenumrittestudentevesipasmenyreseestudimitprejvitit1969_70deri2004_05.pdf |title=Pasqyra e studentëve të Universitetit të Prishtinës për periudhën 1969/70-2004-05 |format=PDF |publisher=University of Pristina (state university situated at Pristina) |language=Albanian |accessdate=7. 2. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060922095333/http://www.uni-pr.edu/dokument/statistikat2004_2005/3_Pasqyraenumrittestudentevesipasmenyreseestudimitprejvitit1969_70deri2004_05.pdf |archive-date=22. 9. 2006 |url-status=dead |df= }}</ref> [[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет]] на [[Албански језик|албанском језику]] се наставља на првобитној локацији, док се [[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитет]] преселио у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] где задржава своје место по српском образовном систему.


'''Универзитет у Приштини''' ({{јез-алб|Universiteti i Prishtinës}}) основан је у [[Приштина|Приштини]] за академску годину 1969—1970, а радио је све до 1999.<ref>{{cite web |url=http://www.rektorat.ftnkm.info/cirilica/vesti.php |title=Speech of the Rector of the University of Priština published at the University's website |publisher=University of Pristina |year=1967}}</ref><ref name="Republika">{{cite news |first=Slađana |last=Đurić |author-link=Slađana Đurić |url=http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/240-241/240_37.html |title=Izmesteni univerzitet |work=[[Republika (Serbian magazine)|Republika]] magazine, No. 240-241 |year=2000}}</ref> Због политичких преокрета, рата, узастопних избацивања наставника једне или друге националности, као и каснијом етничком поларизацијом, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији ([[Универзитет у Приштини (албански)|Универзитет у Приштини]]) по образовном систему [[Република Косово|Републике Косово]], док се [[Универзитет у Приштини (српски)|Универзитет у Приштини]] на српском језику преселио у [[Косовска Митровица|Косовску Митровицу]] и прати образовни систем [[Србија|Републике Србије]].
== Извори ==
{{Reflist}}


== Историја ==
{{клица-образовање}}
=== Оснивање ===
Прве установе високог образовања на Косову и Метохији основане су 1958—1969. године и радиле су самостално или као део [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].<ref name="Hörner2007">{{cite book|last=Hörner|first=Wolfgang|title=The education systems of Europe|url=https://books.google.com/books?id=FI5hZqm2_0MC&pg=PA415|access-date=18 March 2012|year=2007|publisher=Springer|isbn=9781402048685|page=415}}</ref> Како је [[Савез комуниста Косова]] тражио већу аутонимију, новембра 1968. године покренуте су опсежне демонстрације на читавом Косову и Метохији.<ref name="Ramet1997">{{cite book|last=Ramet|first=Sabrina P.|title=Whose democracy?: nationalism, religion, and the doctrine of collective rights in post-1989 Eastern Europe|url=https://books.google.com/books?id=GghxFpyBH7MC&pg=PA145|access-date=18 March 2012|year=1997|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=9780847683246|page=145}}</ref> Демонстрације су довеле до оснивања Универзитета у Приштини за академску годину 1969—1970. Први факултети универзитета били су факултети инжењерства, медицине, права и филозофије, док је настава предавана на албанском и српскохрватском језику.<ref name="Hörner2007"/><ref name="BideleuxJeffries2007">{{cite book|last1=Bideleux|first1=Robert|last2=Jeffries|first2=Ian|title=The Balkans: a post-communist history|url=https://books.google.com/books?id=5jrHOKsU9pEC&pg=PA529|access-date=18 March 2012|year=2007|publisher=Taylor & Francis|isbn=9780415229623|page=529}}</ref> Пошто је организациони статус институције био заснован на језику, често се гледао као два одвојена универзитета.<ref name="Kostovicova2005">{{cite book|last=Kostovicova|first=Denisa|title=Kosovo: the politics of identity and space|url=https://books.google.com/books?id=L562PiBM6GEC|access-date=18 March 2012|year=2005|publisher=Routledge|isbn=9780415348065|page=44}}</ref>


Албански лидери на Косову поздравили су оснивање универзитета, али су изразили став да је универзитет прекретница ка политичкој једнакости унутар федерације, а не крајњи циљ. Делегација универзитета је, на позив, посетила [[Универзитет у Тирани]] у [[Народна Република Албанија|Народној Социјалистичкој Републици Албанији]] у периоду од 19. до 29. октобра 1970. године где је потписала споразум о сарадњи и размени.<ref name="HronikaBelgrade">Milutin Tomanović (1971) ''Hronika međunarodnih događaja 1970'', [[Institute of International Politics and Economics]]: [[Belgrade]], p. 2489 (in [[Serbo-Croatian]])</ref> Док је оснивање универзитета подржао [Јосип Броз Тито], према речима једног од лидера [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] у то време, Универзитет се суочио са снажним политичким противљењем српских комуниста, који су га сматрали „претечом аутономије за Косово”. Већ 1971. одржане су демонстрације Срба и Црногораца против отварања универзитета.<ref name="Kostovicova2005"/>
[[Категорија:Универзитет у Приштини|Приштина]]

=== 1970-е ===
Током 1970-их Универзитет се брзо проширио у погледу наставе на албанском језику,<ref name="Republika" /> са 7.712 студената у академској години 1969—1970.<ref name=PSUP>{{cite web |url=http://www.uni-pr.edu/dokument/statistikat2004_2005/3_Pasqyraenumrittestudentevesipasmenyreseestudimitprejvitit1969_70deri2004_05.pdf |title=Pasqyra e studentëve të Universitetit të Prishtinës për periudhën 1969/70-2004-05 |publisher=University of Pristina (state university situated at Pristina) |language=sq |access-date=7 February 2006 }}</ref> на 43.321 у академској години 1980—1981,<ref name=PSUP /> што је био највећи број студената икада.<ref name=PSUP /> [[Идеологија|Идеолошки]] је радио на јачању албанске националне свести.<ref name="Republika" /> Универзитет је био поприште поновљених демонстрација националистичих Албанаца. Године 1974. најмање 100 студената је ухапшено због учешћа у демонстрацијама.<ref>{{cite book |last=Ramet |first=Sabrina P.|author-link=Sabrina P. Ramet |title=Nationalism and Federalism in Yugoslavia, 1962–1991 |publisher=[[Indiana University Press]]| edition=2nd|year=1992|isbn=0-253-20703-7|page=193}}</ref>

=== Демонстрације 1981. ===
{{детаљније|Немири на Косову 1981.}}
Универзитет је био почетна тачка студентских протеста 1981. на Косову.<ref name="Republika" /> Иако су власти поново окривиле демонстрације националистичким радикалима, фактори који су допринели били су културна изолација Косова унутар Југославије и његово ендемско сиромаштво, што је довело до тога да покрајина има највећи проценат и студената и неписмених у Југославији. Истовремено је систем Универзитета допринео незапослености, при чему су високообразовани и огорчени Албанци постали све више привржени национализму.<ref name="mertus">{{cite book|last=Mertus|first=Julie A.|author-link=Julie A. Mertus |title=Kosovo: How Myths and Truths Started a War |url=http://www.ucpress.edu/books/pages/8454/8454.ch01.html|publisher=[[University of California Press]]|year=1999 |isbn=0-253-20703-7 |chapter=The 1981 Student Demonstrations}}</ref> Поред тога, српско и црногорско становништво Косова све више су негодовале због економског и социјалног оптерећења студентског становништва универзитета. До 1981. године Универзитет у Приштини је имао 20.000 студената — сваки десети становник града.<ref name="mertus" />

Демонстрације су почеле 11. марта 1981. године, првобитно као спонтани мањи протест за бољу храну у школској мензи и побољшање услова живота у домовима. Полиција их је очистила, али су демонстрације настављене две седмице касније, 26. марта 1981. Овог пута полиција је употребила силу да растера албанске студенте у студентском дому, ранивши 35 људи и ухапсивши 21. Насиље је изазвало масовне демонстрације широм Косова, [[ванредно стање]], нереде и бројне жртве.

Након демонстрација, десила се чистка међу запоселнима на факултетма и студентима Универзитета за које се сматрало да су „[[Сепаратизам|сепаратисти]]”. Укупно је 226 студената и радника осуђено на казну затвора до петнаест година. Међу онима који су замењени члановима Комунистичке партије били су председник Универзитета и два ректора. Универзитету је такође забрањено коришћење уџбеника увезених из Албаније; од тада је било дозвољено да користе само књиге преведене са српскохрватског. Демонстрације су такође изазвале подељене реакције међу српским политичарима.<ref name="mertus" /> Српско комунистичко руководство је прогласило Универзитет „тврђавом национализма”.<ref name="Kostovicova2005"/>

Током 1980-их Универзитет је наставио да подржава захтеве за промену статуса Косова,<ref name="Republika" /> док је такође ширио идеологију [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџа]] и [[Маоизам|маоизма]], као и да пропагира стварање [[Велика Албанија|Велике Албаније]], највише захваљујући албанским професорима из [[Тирана|Тиране]].<ref name="Danas">{{cite news |author=Sava Janjić |url=http://www.mfa.gov.rs/Srpski/FDP/danas09082002.htm |title=Sudbinski most na reci Ibar |language=sr |newspaper=[[Danas (newspaper)|Danas]] |date=9 August 2002 }}</ref> У међувремену, непрекидни рад Универзитета је био практично немогућ због честих демонстрација Албанаца и политичких сукоба између српских и албанских чланова администрације Универзитета. Понекад су због демонстрација читави домови затварани.<ref name="Republika" />

=== 1990—1998. ===
Српски политичар, а касније и национални лидер [[Слободан Милошевић]], успешно је искористио питање Косова да се 1989. прогура у [[Председник Републике Србије|Председништво Србије]]. Крајем 1980-их, на његов захтев, [[Устав Србије из 1990.|Устав Србије]] је промењен, а [[аутономија]] Косова смањена, док је поново враћено име Косово и Метохије које је претгодно 1969. скраћено на само Косово како би власти угодиле захтевима Албанаца.<ref>{{cite book
|script-title=sr:Устав републике Србије
|pages=Articles 6 and 108–112
|url=http://www.parlament.gov.rs/content/cir/akta/ustav/ustav_1.asp
|language=sr
|no-pp=true
}}</ref>

Управљање покрајинским универзитетима, Универзитетом у Приштини и [[Универзитет у Новом Саду|Новом Саду]], пренето је са покрајинских власти на [[Београд]]. Универзитет у Приштини је био кључна мета репресије. Као и са другим образовним установама на Косову и Метохији у то време, постојећи наставни план и програм Универзитета је укинут и замењен новим који је осмишљен у Београду. Албански професори и студенти су у великој мери одбијали да прихвате нове наставне планове и програме, као и образовне промене које је наметнула [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]], а такође су вођене демонстрације против текућег смањења аутономије Косова. Због тога су многи албански професори оптужени за кршење Закона о образовању, те су отпуштени и замењени Србима. У неким случајевима отпуштање је вршено под другим изговорима (као што је, на пример, „излазак из зграде факултета у току радног времена”).<ref name="Kostovicova2005"/> [[Ректор]] проф. др [[Ејуп Статовци]] затворен је након што је написао писмо у којем тражи да се зграде Универзитета врате албанским факултетима и студентима. Његова замена, проф. др [[Радивоје Паповић]], објаснио је званично образложење за промене направљене на Универзитету:

:Наш први задатак је био да отклонимо мржњу према свему што је српско која се овде гомилала деценијама... Ова фабрика зла, основана са основном намером да уништи Србију и српско име... сада је уништена захваљујући координисано деловање Владе и универзитетских кадрова... Наш Универзитет има за крајњи циљ обнову српске мисли на Косову и Метохији.<ref name="mazowiecki">{{Cite journal|author=Tadeusz Mazowiecki|author-link=Tadeusz Mazowiecki|title=Fifth periodic report on the situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia|publisher=[[Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights]]|date=17 November 1993|url=http://www.unhchr.ch/Huridocda/Huridoca.nsf/2848af408d01ec0ac1256609004e770b/3e70ccf5ab7cd9c9802566710056e56f?OpenDocument#CONTENTS}}</ref>

Паповић је 16. јануара 1997. године тешко повређен у нападу ауто-бомбом припадника [[Ослободилачка војска Косова|Ослободилачке војске Косова]] (ОВК), Наита Хасанија.<ref>"[http://www.unmikonline.org/press/2002/mon/mar/lmm280302.htm#3 Hasani: Toward independence with the KPC (Koha Ditore)] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070329215021/http://www.unmikonline.org/press/2002/mon/mar/lmm280302.htm#3 |date=2007-03-29 }}", UNMIK Local Media Monitoring, 27 March 2002</ref>

Драстично се променио и састав студентског тела. Примењена је нова уписна политика која је — у теорији — предвиђала однос један према један између две језичке групе, односно 1.580 редовних студената у свакој, почев од почетка школске 1991—1992. У пракси, студенти на албанском језику од тада су бојкотовали образовање, смањивши број албанских студената са 27.000 на нулу. То су поздравили многи Срби, јер би се средства сада трошила само на студенте неалбанске националности. Преостали албански професори су наставили да раде неко време, али су после годину и по дана бојкота били технолошки вишак и углавном су отпуштени. Они који су били потребни понуђени су да раде на образовању на српском језику, али их је због претњи и притисака других Албанаца остало мало.<ref name="Republika" /> Тиме су се Албанци практично потпуно одвојили од универзитета: није било особља које је говорило албански да би предавало студентима, нити студената који би говорили албански за особље које би предавало.<ref name="Kostovicova2005"/>

Образовање на албанском језику је потом настављено у приватним установама као део незваничне државе, самопроглашене Републике Косово коју су основали Албанци, што је омогућило наставак образовања за око 30.000 албанских ученика.<ref name="Kostovicova2005"/> Албански, паралелни универзитет је себе такође називао Универзитет у Приштини, а финансирала га је албанска дијаспора и постојао је без икакве везе са академским системом Србије, што је довело до погоршања квалитета образовања (нпр. студенти медицине нису имали приступ клиникама, лабораторијама или другу неопходну опрему).<ref name="aim">{{cite web |url=http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199601/60103-002-pubs-pri.htm |title=Albanski skolski sistem na Kosovu |first=Skeljzen |last=Malici |work=Aimpress |date=3 January 1996 |access-date=18 October 2011}}</ref> Међутим, универзитетски професори су известили о великом броју дипломаца, магистара и доктора.<ref name="Republika" /> Универзитет је издавао дипломе у име Републике Косово коју није признавала [[Савезна Република Југославија|СР Југославија]]. Снаге државне безбедности радиле су на гашењу паралелних установа.<ref name="mazowiecki" />

У другој половини 1990-их година, Влада Србије је започела преговоре са албанским лидерима о Универзитету, што је 1998. године, како се развијала криза на Косову и Метохији, довела до споразума између власти и лидера Албанаца да се дозволи повратак албанских студената на Универзитет.<ref>{{cite news |title=Measures Agreed on Implementation of Education Accord |url=http://www.hri.org/news/balkans/kosova/1998/98-03-23.ksv.html |publisher=Kosova Information Center |date=28 March 1998 |access-date=5 September 2006}}</ref> Према споразуму Слободана Милошевића и [[Ибрахим Ругова|Ибрахима Ругова]], Албанци би требало да добију контролу над 60% универзитетског кампуса, Срби 35%, а Турци 5%.<ref>{{cite web|url=http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml |title=''Novosti'', 2007-08-26 |publisher=Prijemni.infostud.com |access-date=18 October 2011}}</ref> Три зграде Универзитета предате су Албанцима 15. маја 1998. Међутим, Срби су организовали демонстрације против премештања, те су на крају измештени од стране владиних снага.<ref>{{Cite journal|author=Kofi Annan|author-link=Kofi Annan|title=Report of the Secretary-General Prepared Pursuant to Resolution 1160 (1998) of the Security Council |publisher=[[United Nations Secretary General]] |date=4 June 1998 |url=http://www.nato.int/ifor/un/1998/u980604a.htm}}</ref> Зграде су биле у великој мери девастиране, а намештај и опрема намерно вандализовани како би били неупотребљиви.<ref name=reviews>{{cite book|title=Reviews of National Policies for Education|publisher=[[Organisation for Economic Co-operation and Development]] |year=2003|isbn=92-64-10071-7 |pages=344–62}}</ref>

=== Рат на Косову и Метохији и његове последице ===
Године 1999. [[Рат на Косову и Метохији]] потпуно је пореметио рад и главног и паралелног Универзитета. Након издавања [[Резолуција Савета безбедности ОУН 1244|Резолуције 1244]] и доласка [[КФОР|КФОР-а]], већина особља и студената побегла је са Косова и Метохије почетком јуна 1999.<ref name="Republika" /> До августа исте године, само два месеца након завршетка Рата, српско становништво Приштине је пало са 40.000 на мање од 1.000.<ref>{{cite book|last=Sremac|first=Danielle S. |author-link=Danielle S. Sremac|title=War of Words: Washington Tackles the Yugoslav Conflict |publisher=Praeger/Greenwood|year=1999 |isbn=0-275-96609-7}}</ref>

Након тога, Универзитет се распао на две институције које имају исто име: једну са седиштем у [[Универзитет у Приштини (албански)|Приштини]] и другу у [[Универзитет у Приштини (српски)|Косовској Митровици]].

== Почасни докторанти ==
* 1975 — [[Јосип Броз Тито]] (бивши [[председник СФРЈ]])
* 1975 — [[Фахрудин Али Ахмед]] (бивши [[председник Индије]])
* 1987 — [[Драгиша Ивановић]] (професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Беофраду]])

== Референце ==
{{извори}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Универзитет у Приштини| ]]
[[Категорија:Универзитети у Србији]]

Верзија на датум 14. јул 2022. у 18:59

Овај чланак је о историјском универзитету. За универзитет на српском језику у Косовској Митровици погледајте страницу Универзитет у Приштини (српски). За универзитет на албанском језику у Приштини погледајте страницу Универзитет у Приштини (албански).
Универзитет у Приштини
0.7px
Грб
Друго имеUniversiteti i Prishtinës
Типдржавни универзитет
Постојање1969. (1969)—1999. (1999)
ЛокацијаПриштина, Србија

Универзитет у Приштини (алб. Universiteti i Prishtinës) основан је у Приштини за академску годину 1969—1970, а радио је све до 1999.[1][2] Због политичких преокрета, рата, узастопних избацивања наставника једне или друге националности, као и каснијом етничком поларизацијом, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији (Универзитет у Приштини) по образовном систему Републике Косово, док се Универзитет у Приштини на српском језику преселио у Косовску Митровицу и прати образовни систем Републике Србије.

Историја

Оснивање

Прве установе високог образовања на Косову и Метохији основане су 1958—1969. године и радиле су самостално или као део Универзитета у Београду.[3] Како је Савез комуниста Косова тражио већу аутонимију, новембра 1968. године покренуте су опсежне демонстрације на читавом Косову и Метохији.[4] Демонстрације су довеле до оснивања Универзитета у Приштини за академску годину 1969—1970. Први факултети универзитета били су факултети инжењерства, медицине, права и филозофије, док је настава предавана на албанском и српскохрватском језику.[3][5] Пошто је организациони статус институције био заснован на језику, често се гледао као два одвојена универзитета.[6]

Албански лидери на Косову поздравили су оснивање универзитета, али су изразили став да је универзитет прекретница ка политичкој једнакости унутар федерације, а не крајњи циљ. Делегација универзитета је, на позив, посетила Универзитет у Тирани у Народној Социјалистичкој Републици Албанији у периоду од 19. до 29. октобра 1970. године где је потписала споразум о сарадњи и размени.[7] Док је оснивање универзитета подржао [Јосип Броз Тито], према речима једног од лидера Савеза комуниста Југославије у то време, Универзитет се суочио са снажним политичким противљењем српских комуниста, који су га сматрали „претечом аутономије за Косово”. Већ 1971. одржане су демонстрације Срба и Црногораца против отварања универзитета.[6]

1970-е

Током 1970-их Универзитет се брзо проширио у погледу наставе на албанском језику,[2] са 7.712 студената у академској години 1969—1970.[8] на 43.321 у академској години 1980—1981,[8] што је био највећи број студената икада.[8] Идеолошки је радио на јачању албанске националне свести.[2] Универзитет је био поприште поновљених демонстрација националистичих Албанаца. Године 1974. најмање 100 студената је ухапшено због учешћа у демонстрацијама.[9]

Демонстрације 1981.

За више информација погледајте: Немири на Косову 1981.

Универзитет је био почетна тачка студентских протеста 1981. на Косову.[2] Иако су власти поново окривиле демонстрације националистичким радикалима, фактори који су допринели били су културна изолација Косова унутар Југославије и његово ендемско сиромаштво, што је довело до тога да покрајина има највећи проценат и студената и неписмених у Југославији. Истовремено је систем Универзитета допринео незапослености, при чему су високообразовани и огорчени Албанци постали све више привржени национализму.[10] Поред тога, српско и црногорско становништво Косова све више су негодовале због економског и социјалног оптерећења студентског становништва универзитета. До 1981. године Универзитет у Приштини је имао 20.000 студената — сваки десети становник града.[10]

Демонстрације су почеле 11. марта 1981. године, првобитно као спонтани мањи протест за бољу храну у школској мензи и побољшање услова живота у домовима. Полиција их је очистила, али су демонстрације настављене две седмице касније, 26. марта 1981. Овог пута полиција је употребила силу да растера албанске студенте у студентском дому, ранивши 35 људи и ухапсивши 21. Насиље је изазвало масовне демонстрације широм Косова, ванредно стање, нереде и бројне жртве.

Након демонстрација, десила се чистка међу запоселнима на факултетма и студентима Универзитета за које се сматрало да су „сепаратисти”. Укупно је 226 студената и радника осуђено на казну затвора до петнаест година. Међу онима који су замењени члановима Комунистичке партије били су председник Универзитета и два ректора. Универзитету је такође забрањено коришћење уџбеника увезених из Албаније; од тада је било дозвољено да користе само књиге преведене са српскохрватског. Демонстрације су такође изазвале подељене реакције међу српским политичарима.[10] Српско комунистичко руководство је прогласило Универзитет „тврђавом национализма”.[6]

Током 1980-их Универзитет је наставио да подржава захтеве за промену статуса Косова,[2] док је такође ширио идеологију Енвера Хоџа и маоизма, као и да пропагира стварање Велике Албаније, највише захваљујући албанским професорима из Тиране.[11] У међувремену, непрекидни рад Универзитета је био практично немогућ због честих демонстрација Албанаца и политичких сукоба између српских и албанских чланова администрације Универзитета. Понекад су због демонстрација читави домови затварани.[2]

1990—1998.

Српски политичар, а касније и национални лидер Слободан Милошевић, успешно је искористио питање Косова да се 1989. прогура у Председништво Србије. Крајем 1980-их, на његов захтев, Устав Србије је промењен, а аутономија Косова смањена, док је поново враћено име Косово и Метохије које је претгодно 1969. скраћено на само Косово како би власти угодиле захтевима Албанаца.[12]

Управљање покрајинским универзитетима, Универзитетом у Приштини и Новом Саду, пренето је са покрајинских власти на Београд. Универзитет у Приштини је био кључна мета репресије. Као и са другим образовним установама на Косову и Метохији у то време, постојећи наставни план и програм Универзитета је укинут и замењен новим који је осмишљен у Београду. Албански професори и студенти су у великој мери одбијали да прихвате нове наставне планове и програме, као и образовне промене које је наметнула Скупштина Србије, а такође су вођене демонстрације против текућег смањења аутономије Косова. Због тога су многи албански професори оптужени за кршење Закона о образовању, те су отпуштени и замењени Србима. У неким случајевима отпуштање је вршено под другим изговорима (као што је, на пример, „излазак из зграде факултета у току радног времена”).[6] Ректор проф. др Ејуп Статовци затворен је након што је написао писмо у којем тражи да се зграде Универзитета врате албанским факултетима и студентима. Његова замена, проф. др Радивоје Паповић, објаснио је званично образложење за промене направљене на Универзитету:

Наш први задатак је био да отклонимо мржњу према свему што је српско која се овде гомилала деценијама... Ова фабрика зла, основана са основном намером да уништи Србију и српско име... сада је уништена захваљујући координисано деловање Владе и универзитетских кадрова... Наш Универзитет има за крајњи циљ обнову српске мисли на Косову и Метохији.[13]

Паповић је 16. јануара 1997. године тешко повређен у нападу ауто-бомбом припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК), Наита Хасанија.[14]

Драстично се променио и састав студентског тела. Примењена је нова уписна политика која је — у теорији — предвиђала однос један према један између две језичке групе, односно 1.580 редовних студената у свакој, почев од почетка школске 1991—1992. У пракси, студенти на албанском језику од тада су бојкотовали образовање, смањивши број албанских студената са 27.000 на нулу. То су поздравили многи Срби, јер би се средства сада трошила само на студенте неалбанске националности. Преостали албански професори су наставили да раде неко време, али су после годину и по дана бојкота били технолошки вишак и углавном су отпуштени. Они који су били потребни понуђени су да раде на образовању на српском језику, али их је због претњи и притисака других Албанаца остало мало.[2] Тиме су се Албанци практично потпуно одвојили од универзитета: није било особља које је говорило албански да би предавало студентима, нити студената који би говорили албански за особље које би предавало.[6]

Образовање на албанском језику је потом настављено у приватним установама као део незваничне државе, самопроглашене Републике Косово коју су основали Албанци, што је омогућило наставак образовања за око 30.000 албанских ученика.[6] Албански, паралелни универзитет је себе такође називао Универзитет у Приштини, а финансирала га је албанска дијаспора и постојао је без икакве везе са академским системом Србије, што је довело до погоршања квалитета образовања (нпр. студенти медицине нису имали приступ клиникама, лабораторијама или другу неопходну опрему).[15] Међутим, универзитетски професори су известили о великом броју дипломаца, магистара и доктора.[2] Универзитет је издавао дипломе у име Републике Косово коју није признавала СР Југославија. Снаге државне безбедности радиле су на гашењу паралелних установа.[13]

У другој половини 1990-их година, Влада Србије је започела преговоре са албанским лидерима о Универзитету, што је 1998. године, како се развијала криза на Косову и Метохији, довела до споразума између власти и лидера Албанаца да се дозволи повратак албанских студената на Универзитет.[16] Према споразуму Слободана Милошевића и Ибрахима Ругова, Албанци би требало да добију контролу над 60% универзитетског кампуса, Срби 35%, а Турци 5%.[17] Три зграде Универзитета предате су Албанцима 15. маја 1998. Међутим, Срби су организовали демонстрације против премештања, те су на крају измештени од стране владиних снага.[18] Зграде су биле у великој мери девастиране, а намештај и опрема намерно вандализовани како би били неупотребљиви.[19]

Рат на Косову и Метохији и његове последице

Године 1999. Рат на Косову и Метохији потпуно је пореметио рад и главног и паралелног Универзитета. Након издавања Резолуције 1244 и доласка КФОР-а, већина особља и студената побегла је са Косова и Метохије почетком јуна 1999.[2] До августа исте године, само два месеца након завршетка Рата, српско становништво Приштине је пало са 40.000 на мање од 1.000.[20]

Након тога, Универзитет се распао на две институције које имају исто име: једну са седиштем у Приштини и другу у Косовској Митровици.

Почасни докторанти

Референце

  1. ^ „Speech of the Rector of the University of Priština published at the University's website”. University of Pristina. 1967. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з Đurić, Slađana (2000). „Izmesteni univerzitet”. Republika magazine, No. 240-241. 
  3. ^ а б Hörner, Wolfgang (2007). The education systems of Europe. Springer. стр. 415. ISBN 9781402048685. Приступљено 18. 3. 2012. 
  4. ^ Ramet, Sabrina P. (1997). Whose democracy?: nationalism, religion, and the doctrine of collective rights in post-1989 Eastern Europe. Rowman & Littlefield. стр. 145. ISBN 9780847683246. Приступљено 18. 3. 2012. 
  5. ^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007). The Balkans: a post-communist history. Taylor & Francis. стр. 529. ISBN 9780415229623. Приступљено 18. 3. 2012. 
  6. ^ а б в г д ђ Kostovicova, Denisa (2005). Kosovo: the politics of identity and space. Routledge. стр. 44. ISBN 9780415348065. Приступљено 18. 3. 2012. 
  7. ^ Milutin Tomanović (1971) Hronika međunarodnih događaja 1970, Institute of International Politics and Economics: Belgrade, p. 2489 (in Serbo-Croatian)
  8. ^ а б в „Pasqyra e studentëve të Universitetit të Prishtinës për periudhën 1969/70-2004-05” (PDF) (на језику: албански). University of Pristina (state university situated at Pristina). Приступљено 7. 2. 2006. 
  9. ^ Ramet, Sabrina P. (1992). Nationalism and Federalism in Yugoslavia, 1962–1991 (2nd изд.). Indiana University Press. стр. 193. ISBN 0-253-20703-7. 
  10. ^ а б в Mertus, Julie A. (1999). „The 1981 Student Demonstrations”. Kosovo: How Myths and Truths Started a War. University of California Press. ISBN 0-253-20703-7. 
  11. ^ Sava Janjić (9. 8. 2002). „Sudbinski most na reci Ibar”. Danas (на језику: српски). 
  12. ^ Устав републике Србије (на језику: српски). Articles 6 and 108—112. 
  13. ^ а б Tadeusz Mazowiecki (17. 11. 1993). „Fifth periodic report on the situation of human rights in the territory of the former Yugoslavia”. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. 
  14. ^ "Hasani: Toward independence with the KPC (Koha Ditore) Архивирано 2007-03-29 на сајту Wayback Machine", UNMIK Local Media Monitoring, 27 March 2002
  15. ^ Malici, Skeljzen (3. 1. 1996). „Albanski skolski sistem na Kosovu”. Aimpress. Приступљено 18. 10. 2011. 
  16. ^ „Measures Agreed on Implementation of Education Accord”. Kosova Information Center. 28. 3. 1998. Приступљено 5. 9. 2006. 
  17. ^ „Novosti, 2007-08-26”. Prijemni.infostud.com. Приступљено 18. 10. 2011. 
  18. ^ Kofi Annan (4. 6. 1998). „Report of the Secretary-General Prepared Pursuant to Resolution 1160 (1998) of the Security Council”. United Nations Secretary General. 
  19. ^ Reviews of National Policies for Education. Organisation for Economic Co-operation and Development. 2003. стр. 344—62. ISBN 92-64-10071-7. 
  20. ^ Sremac, Danielle S. (1999). War of Words: Washington Tackles the Yugoslav Conflict. Praeger/Greenwood. ISBN 0-275-96609-7. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Приштини_(1969—1999)&oldid=24932066”