Пређи на садржај

Хинди (језик) — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене корисника 2A02:1210:36AD:C400:3895:9B5C:2449:6485 (разговор) на последњу измену корисника Filipović Zoran
ознака: враћање
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Индоаријски језик који се углавном говори у северној Индији}}
{{Кутијица за језик
{{Кутијица за језик
|име=хинди
|име=хинди
Ред 7: Ред 8:
|боја=Индоевропски
|боја=Индоевропски
|државе=[[Индија]]
|државе=[[Индија]]
|број = 322 милиона говорника хиндија и њему сродних језика је као свој језик пријавило 'хинди'<ref>{{cite web|title=Scheduled Languages in descending order of speaker's strength - 2011|url=http://www.censusindia.gov.in/2011Census/Language-2011/Statement-1.pdf|publisher=[[Registrar General and Census Commissioner of India]]|date=29 June 2018}}</ref>
|број = 322 милиона говорника хиндија и њему сродних језика је као свој језик пријавило 'хинди'<!--Бројке за хинди са индијског пописа су само-пријављене, и нису независно потврђене. Можда и 100 милиона говорник блиско повезаних језика као што су харјанви, раџастани, боџпури, авади, чатисгархи и гархвали, који немају засебну писану традицију, свој језик сматрају за 'хинди', док додатних 200 милиона њих пријављује да говори неки од тих језика а не хинди. Како на попису није могуће направити разлику између ових језика, сви ови језици су стављени у групу „6 ХИНДИ“ у објављеним резултатима пописа.-->
|датум = 2011
|датум = 2011
|позиција =
|позиција =
Ред 15: Ред 16:
|пор4=[[Хинди језици|хинди]]
|пор4=[[Хинди језици|хинди]]
|пор5=[[хинди-урду]]
|пор5=[[хинди-урду]]
|писмо=[[деванагари]]
|писмо={{unbulleted list
|[[деванагари]] (званично)
|[[Kaithi|кејти]] (историјско)
|[[Mahajani|махаџани]] (историјско)
|[[Laṇḍā scripts|ланда]] (историјско)<ref>{{Cite book|last=Gangopadhyay|first=Avik|title=Glimpses of Indian Languages|publisher=Evincepub publishing|year=2020|isbn=9789390197828|pages=43}}</ref>
|[[Latin script|латинско]] ([[Hinglish|хинглиш]], незванично<ref name="Palakodety">{{Citation |last1=Palakodety |first1=Shriphani |title=Low Resource Machine Translation |date=2021 |url=http://dx.doi.org/10.1007/978-981-16-5625-5_5 |work=Low Resource Social Media Text Mining |pages=7–9 |place=Singapore |publisher=Springer Singapore |isbn=978-981-16-5624-8 |access-date=2022-09-24 |last2=KhudaBukhsh |first2=Ashiqur R. |last3=Jayachandran |first3=Guha|doi=10.1007/978-981-16-5625-5_5 |s2cid=244313560 }}</ref>)
|[[Devanagari Braille|деванагари знаковно]]
}}
|службени= {{застава|Индија}}<br/>{{застава|Фиџи}} (као [[фиџи хинди]])
|службени= {{застава|Индија}}<br/>{{застава|Фиџи}} (као [[фиџи хинди]])
|мањински={{застава|Гвајана}} (као гвајански хиндустански)<br/>{{застава|Маурицијус}}<br/>{{застава|Суринам}} (као суринамски хиндустански)<br/>{{застава|Тринидад и Тобаго}} (као тринидадски хиндустански)
|мањински={{застава|Гвајана}} (као гвајански хиндустански)<br/>{{застава|Маурицијус}}<br/>{{застава|Суринам}} (као суринамски хиндустански)<br/>{{застава|Тринидад и Тобаго}} (као тринидадски хиндустански)<br/>[[South Africa|Јужна Африка]]{{efn|(protected language)}}<ref name="auto1">{{cite web|title=Constitution of the Republic of South Africa, 1996 - Chapter 1: Founding Provisions|url=http://www.gov.za/documents/constitution/chapter-1-founding-provisions|website=www.gov.za|access-date=6 December 2014}}</ref><br />[[Уједињени Арапски Емирати]]{{efn|(third official court language)}}<ref>{{Cite news|url=https://www.thehindu.com/news/international/abu-dhabi-includes-hindi-as-third-official-court-language/article26229023.ece|title=Abu Dhabi includes Hindi as third official court language|newspaper=The Hindu|date=10 February 2019|via=www.thehindu.com}}</ref>
|регулише=[[Централна Хинди дирекција]]<ref>{{cite web |url=http://hindinideshalaya.nic.in/english/aboutus/aboutus.html |title=Central Hindi Directorate: Introduction |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120504043836/http://hindinideshalaya.nic.in/english/aboutus/aboutus.html |archive-date=4 May 2012 |access-date=18 February 2014 }}</ref>
|регулише=[[Централна Хинди дирекција]]
|iso1 = hi
|iso1 = hi
|iso2 = hin
|iso2 = hin
Ред 27: Ред 35:
{{legend|grey|Остали [[Индоаријски језици|индоаријски језици]]}}</div>
{{legend|grey|Остали [[Индоаријски језици|индоаријски језици]]}}</div>
}}
}}
⚫
'''Хинди''' (हिन्दी) је [[Индоевропски језици|индоевропски језик]] који се углавном говори у северној и централној [[Индија|Индији]]. Њему је сродан цели низ [[Индоаријски језици|индоаријских]] дијалеката – [[Панџаби (језик)|панџаби]], [[Синди језик|синдски]] и [[Гуџарати језик|гуџарати]] на северозападу; [[Маратхи језик|марати]] на југу; [[Орија језик|орија]] на југоистоку, [[Бенгалски језик]] на истоку и [[Непалски језик|непалски]] на северу.


⚫
'''Хинди''' (हिन्दी) је [[Индоевропски језици|индоевропски језик]]<ref>Singh, Rajendra, and Rama Kant Agnihotri. Hindi morphology: A word-based description. Vol. 9. Motilal Banarsidass Publ., 1997.</ref> који се углавном говори у северној и централној [[Индија|Индији]]. Њему је сродан цели низ [[Индоаријски језици|индоаријских]] дијалеката – [[Панџаби (језик)|панџаби]], [[Синди језик|синдски]] и [[Гуџарати језик|гуџарати]] на северозападу; [[Маратхи језик|марати]] на југу; [[Орија језик|орија]] на југоистоку, [[Бенгалски језик]] на истоку и [[Непалски језик|непалски]] на северу.
Под појмом ''хинди'' се подразумева и стандардна верзија [[Хинди-урду|хиндустанског језика]] која је [[26. јануар]]а [[1965]]. године постала службени језик [[Индија|Индије]], уз дотадашњи [[Енглески језик|енглески]] и још 21 језик наведен у [[Индија|индијском]] [[устав]]у.

Под појмом ''хинди'' се подразумева и стандардна верзија [[Хинди-урду|хиндустанског језика]] која је [[26. јануар]]а [[1965]]. године постала службени језик [[Индија|Индије]], уз дотадашњи [[Енглески језик|енглески]] и још 21 језик наведен у [[Индија|индијском]] [[устав]]у.<ref name="NCSU-Hindustani">{{Cite web|url = http://sasw.chass.ncsu.edu/fl/faculty/taj/hindi/abturdu.htm|title = About Hindi-Urdu|publisher = [[North Carolina State University]]|access-date = 9 August 2009|url-status=dead|archive-url = https://web.archive.org/web/20090815023328/http://sasw.chass.ncsu.edu/fl/faculty/taj/hindi/abturdu.htm|archive-date = 15 August 2009|df = dmy-all}}</ref><ref name="Basu2017">{{cite book|title=The Rhetoric of Hindutva|last1=Basu|first1=Manisha|date=2017|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-1-107-14987-8|language=en|quote=Urdu, like Hindi, was a standardized register of the Hindustani language deriving from the Delhi dialect and emerged in the eighteenth century under the rule of the late Mughals.}}</ref><ref name="PeterDass2019">{{cite book|title=Hindi Christian Literature in Contemporary India|last1=Peter-Dass|first1=Rakesh|date=2019|publisher=[[Routledge]]|isbn=978-1-00-070224-8|language=en|quote=Two forms of the same language, Nagarai Hindi and Persianized Hindi (Urdu) had identical grammar, shared common words and roots, and employed different scripts.}}</ref> Хинди се често наводи као супротност [[Урду (језик)|урдуу]], још једној стандардној верзији хиндустанског језика<ref name="Constitution of India">{{cite web|url=http://lawmin.nic.in/olwing/coi/coi-english/coi-indexenglish.htm|title=Constitution of India|access-date=21 March 2012|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20120402064301/http://lawmin.nic.in/olwing/coi/coi-english/coi-indexenglish.htm|archive-date=2 April 2012}}</ref> који представља [[службени језик]] [[Пакистан]]а и неколико [[Државе и територије Индије|индијских савезних држава]]. Основна разлика између два језика је у томе да је стандардно писмо хиндија [[деванaгари]], те да му је речник очишћен од [[Персијски језик|персијских]] и [[Арапски језик|арапских]] речи, док се урду пише на персијском писму и садржи велики број персијских и арапских речи. Урду је понекад назив за све хиндустанске дијалекте осим стандардног језика. Хинди, написан [[Devanagari|деванагари]] писмом, један је од два званична језика [[Government of India|Владе Индије]], заједно са [[Indian English|енглеским]].<ref name="rajbhasha.nic.in">{{cite web|url=http://rajbhasha.nic.in/en/constitutional-provisions|title=Constitutional Provisions: Official Language Related Part-17 of The Constitution Of India|publisher=Department of Official Language, [[Government of India]]|access-date=15 February 2017|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170113064233/http://rajbhasha.nic.in/en/constitutional-provisions|archive-date=13 January 2017}}</ref> То је [[languages with official status in India|службени језик]] у девет држава и три [[union territory|територије уније]] и додатни службени језик у три друге државе.<ref name="fulllangdatacensus 2011">{{cite web|url=https://www.hindustantimes.com/india-news/how-languagesintersect-in-india/story-g3nzNwFppYV7XvCumRzlYL.html|title=How languages intersect in India|publisher=Hindustan Times|date=22 November 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.hindustantimes.com/static/iframes/language_probability_interactive/index.html|title=How many Indians can you talk to?|website=www.hindustantimes.com|access-date=22 December 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.deccanherald.com/opinion/perspective/hindi-and-north-south-divide-696931.html|title=Hindi and the North-South divide|date=9 October 2018}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://thediplomat.com/2018/07/indias-evolving-linguistic-landscape/|title=India's Evolving Linguistic Landscape|first=Akhilesh|last=Pillalamarri|website=thediplomat.com|access-date=22 December 2019}}</ref> Хинди је такође један од 22 [[languages with official status in India|призната језика]] Републике Индије.<ref>{{cite web|url= http://censusindia.gov.in/Census_Data_2001/Census_Data_Online/Language/Statement1.htm|archive-url= https://web.archive.org/web/20131029190612/http://censusindia.gov.in/Census_Data_2001/Census_Data_Online/Language/Statement1.htm|archive-date= 29 October 2013|title= PART A Languages specified in the Eighth Schedule (Scheduled Languages)}}</ref>

Хинди је ''[[lingua franca]]'' [[Hindi Belt|Хинди појаса]]. Такође се говори, у мањој мери, у другим деловима Индије (обично у поједностављеном облику као што је базар хиндустани или [[Haflong Hindi|хафлонг Хинди]]).<ref name= "fulllangdatacensus 2011"/><ref>{{Cite web|url=https://www.hindustantimes.com/static/iframes/language_probability_interactive/index.html|title=How many Indians can you talk to?|website=www.hindustantimes.com}}</ref> Изван Индије, неколико других језика је званично признато као „хинди“, али се не односе на стандардни хинди језик који је овде описан и уместо тога потичу од других дијалеката, као што су [[Awadhi|авади]] и [[Bhojpuri|бојпури]]. Такви језици укључују [[Fiji Hindi|фиџијски хинди]], који има званични статус на [[Фиџи]]ју,<ref>{{cite web|url=https://indianexpress.com/article/research/hindi-diwas-2018-hindi-travelled-to-these-five-countries-from-india/|title=Hindi Diwas 2018: Hindi travelled to these five countries from India|date=14 September 2018}}</ref> и [[Caribbean Hindustani|карипски хиндустански]], који се говори у [[Trinidad and Tobago|Тринидаду и Тобагу]], [[Guyana|Гвајани]] и [[Суринам]]у.<ref name="auto">{{cite web|title=Sequence of events with reference to official language of the Union |url=http://rajbhasha.nic.in/IIContent.aspx?t=enevents8|archive-url=https://web.archive.org/web/20110802071514/http://rajbhasha.nic.in/IIContent.aspx?t=enevents |archive-date=2 August 2011 |url-status=dead}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.fiji.gov.fj/getattachment/5912a2ce-0260-4df5-98b9-955360cd3aad/Click-here-to-download-the-Fiji-Constitution-(Hind.aspx|archive-url=https://web.archive.org/web/20131101180254/http://www.fiji.gov.fj/getattachment/5912a2ce-0260-4df5-98b9-955360cd3aad/Click-here-to-download-the-Fiji-Constitution-(Hind.aspx|url-status=dead|title=रिपब्लिक ऑफ फीजी का संविधान (Constitution of the Republic of Fiji, the Hindi version)|archive-date=1 November 2013}}</ref><ref name="uniw">{{cite web|url=http://uwispace.sta.uwi.edu/dspace/bitstream/handle/2139/41235/Caribbean%20Heritage%20Ferreira%202012.pdf?sequence=1|title=Caribbean Languages and Caribbean Linguistics|format=PDF|access-date=16 July 2016|publisher=[[University of the West Indies Press]]|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20161220080555/http://uwispace.sta.uwi.edu/dspace/bitstream/handle/2139/41235/Caribbean%20Heritage%20Ferreira%202012.pdf?sequence=1|archive-date=20 December 2016}}</ref><ref name="Mau">{{cite journal|title=The cultural significance of Hindi in Mauritius|date=8 May 2007|author=Richard K. Barz|journal=South Asia: Journal of South Asian Studies|doi=10.1080/00856408008722995|volume=3|pages=1–13}}</ref> Осим писма и формалног речника, стандардни хинди је [[mutual intelligibility|међусобно разумљив]] са стандардним [[урду]], још једним признатим регистром хиндустанског језика, јер оба деле заједничку колоквијалну основу.<ref name="GubeGao2019">{{cite book |last1=Gube |first1=Jan |last2=Gao |first2=Fang |title=Education, Ethnicity and Equity in the Multilingual Asian Context |date=2019 |publisher=[[Springer Publishing]] |isbn=978-981-13-3125-1 |language=en |quote=The national language of India and Pakistan 'Standard Urdu' is mutually intelligible with 'Standard Hindi' because both languages share the same Indic base and are all but indistinguishable in phonology and grammar (Lust et al. 2000).}}</ref>

Хинди је [[List of languages by number of native speakers|четврти]] језик који се највише говори на свету, после мандаринског, шпанског и енглеског.<ref name="Nationalencyklopedin">Mikael Parkvall, "Världens 100 största språk 2007" (The World's 100 Largest Languages in 2007), in ''[[Nationalencyklopedin]]''. Asterisks mark the [http://www.ne.se/spr%C3%A5k/v%C3%A4rldens-100-st%C3%B6rsta-spr%C3%A5k-2010 2010 estimates] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121111051518/http://www.ne.se/spr%C3%A5k/v%C3%A4rldens-100-st%C3%B6rsta-spr%C3%A5k-2010 |date=11 November 2012 }} for the top dozen languages.</ref> Ако се рачуна заједно са урду, то је трећи језик по броју говорника на свету, после мандаринског и енглеског.<ref name="Gambhir1995">{{cite book |last1=Gambhir |first1=Vijay |title=The Teaching and Acquisition of South Asian Languages |date=1995 |publisher=[[University of Pennsylvania Press]]|isbn=978-0-8122-3328-5 |language=en |quote=The position of Hindi-Urdu among the languages of the world is anomalous. The number of its proficient speakers, over three hundred million, places it in third of fourth place after Mandarin, English, and perhaps Spanish.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.encyclopedia.com/literature-and-arts/language-linguistics-and-literary-terms/language-and-linguistics/hindustani|title=Hindustani|publisher=[[Columbia University Press]]|via=encyclopedia.com|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170729004822/http://www.encyclopedia.com/literature-and-arts/language-linguistics-and-literary-terms/language-and-linguistics/hindustani|archive-date=29 July 2017}}</ref>

== Напомене ==
{{notelist}}

== Референце ==
{{Reflist}}


== Литература ==
Хинди се често наводи као супротност [[Урду (језик)|урдуу]], још једној стандардној верзији хиндустанског језика који представља [[службени језик]] [[Пакистан]]а и неколико [[Државе и територије Индије|индијских савезних држава]]. Основна разлика између два језика је у томе да је стандардно писмо хиндија [[деванaгари]], те да му је речник очишћен од [[Персијски језик|персијских]] и [[Арапски језик|арапских]] речи, док се урду пише на персијском писму и садржи велики број персијских и арапских речи. Урду је понекад назив за све хиндустанске дијалекте осим стандардног језика.
{{Refbegin|30em}}
* {{cite book|last=Bhatia|first=Tej K.|title=Colloquial Hindi: The Complete Course for Beginners|url=https://books.google.com/books?id=7chEAQAAQBAJ&pg=PT6|access-date=19 July 2014|date=11 September 2002|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-134-83534-8}}
* [[George Abraham Grierson|Grierson, G. A.]] [[Linguistic Survey of India|''Linguistic Survey of India'' Vol I-XI]], Calcutta, 1928, {{ISBN|81-85395-27-6}} [http://joao-roiz.jp/LSI/ (searchable database)].
* {{cite book|last1=Koul|first1=Omkar N.|author-link1=Omkar N. Koul|title=Modern Hindi grammar|date=2008|publisher=Dunwoody Press|location=Springfield, VA|isbn=978-1-931546-06-5|url=http://v2winners.com/Ebooks/spoeng/Spoken%20English/ModernHindiGrammar.pdf|access-date=19 July 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140726150424/http://v2winners.com/Ebooks/spoeng/Spoken%20English/ModernHindiGrammar.pdf|archive-date=26 July 2014|url-status=dead}}
* {{cite book|last1=McGregor|first1=R.S.|author-link=R. S. McGregor|title=Outline of Hindi grammar: With exercises|date=1995|publisher=Clarendon Pr.|location=Oxford|isbn=978-0-19-870008-1|edition=3.|url=https://archive.org/details/OutlineOfHindiGrammar|access-date=19 July 2014}}
* {{cite book|last=Frawley|first=William|author-link=William Frawley|year=2003|title=International Encyclopedia of Linguistics: AAVE-Esparanto. Vol.1|url=https://books.google.com/books?id=sl_dDVctycgC|isbn=978-0-195-13977-8|page=481|publisher=Oxford University Press}}
* {{cite book|last1=Parthasarathy|first1=R.|last2=Kumar|first2=Swargesh|year=2012|title=Bihar Tourism: Retrospect and Prospect|page=120|publisher=Concept Publishing Company|url=https://books.google.com/books?id=dSZ987-0Fb8C|isbn=978-8-180-69799-9}}
* {{cite book|last=Masica|first=Colin|author-link=Colin Masica|year=1991|title=The Indo-Aryan Languages|place=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-29944-2|url=https://books.google.com/books?id=J3RSHWePhXwC}}
* {{cite book|first=Manjari|last=Ohala|chapter=Hindi|editor=[[International Phonetic Association]]|year=1999|title=Handbook of the International Phonetic Association: a Guide to the Use of the International Phonetic Alphabet|pages=100–103|publisher=Cambridge University Press|chapter-url=https://books.google.com/books?id=33BSkFV_8PEC&pg=PA100|isbn=978-0-521-63751-0}}
* {{cite book|last=Sadana|first=Rashmi|year=2012|title=English Heart, Hindi Heartland: the Political Life of Literature in India|publisher=University of California Press|url=https://books.google.com/books?id=U2WNfFpT14IC|access-date=19 July 2014|isbn=978-0-520-26957-6}}
* {{cite book|last=Shapiro|first=Michael C.|year=2001|chapter=Hindi|editor1-last=Garry|editor1-first=Jane|editor2-last=Rubino|editor2-first=Carl|title=An encyclopedia of the world's major languages, past and present|publisher=New England Publishing Associates|pages=305–309}}
* {{cite book|last=Shapiro|first=Michael C.|year=2003|chapter=Hindi|chapter-url=https://books.google.com/books?id=iUHfBQAAQBAJ&pg=PT311 |editor1-last=Cardona|editor1-first=George|editor2-last=Jain|editor2-first=Dhanesh|title=The Indo-Aryan Languages|publisher=Routledge|isbn=978-0-415-77294-5|pages=250–285}}
* {{cite book|last1=Snell|first1=Rupert|last2=Weightman|first2=Simon|year=1989|title=Teach Yourself Hindi|publisher=McGraw-Hill|edition=2003|isbn=978-0-07-142012-9|title-link=Teach Yourself}}
* Taj, Afroz (2002) ''[http://taj.chass.ncsu.edu/ A door into Hindi]''. Retrieved 8 November 2005.
* Tiwari, Bholanath ([1966] 2004) ''हिन्दी भाषा (Hindī Bhasha)'', Kitab Pustika, Allahabad, {{ISBN|81-225-0017-X}}.
* {{Citation
| last= McGregor
| first= R.S.
| year= 1993
| title= Oxford Hindi–English Dictionary
| publisher= Oxford University Press, USA
| edition= 2004
}}.
* {{Citation|url=https://dsal.uchicago.edu/dictionaries/bahri/|title=Learners' Hindi-English dictionary|author=Hardev Bahri|year=1989|publisher=Rajapala|location=Delhi}}
* {{Citation|url=https://dsal.uchicago.edu/dictionaries/caturvedi/|title=A practical Hindi-English dictionary|author=Mahendra Caturvedi|year=1970|publisher=National Publishing House|location=Delhi}}
* Academic Room Hindi Dictionary Mobile App developed in the Harvard Innovation Lab (iOS, Android and Blackberry)
* {{Citation|url=https://books.google.com/books?id=iDtbAAAAQAAJ|title=A dictionary of Urdū, classical Hindī, and English|author=John Thompson Platts|year=1884|publisher=H. Milford|edition=reprint|location=LONDON|page=1259|access-date=6 July 2011}}
* {{EI3|last=Bangha|first=Imre|title=Hindi|year=2018|url=https://referenceworks.brillonline.com/entries/encyclopaedia-of-islam-3/hindi-COM_30475?s.num=4&s.f.s2_parent=s.f.book.encyclopaedia-of-islam-3&s.q=dynasty+india}}
* Bhatia, Tej K. ''A History of the Hindi Grammatical Tradition''. Leiden, Netherlands & New York, NY: E.J. Brill, 1987. {{ISBN|90-04-07924-6}}
{{Refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Hindi}}
{{Commonscat|Hindi}}
{{interwiki|code=hi}}
{{interwiki|code=hi}}
* {{curlie|World/Hindi|Hindi}}
* [https://web.archive.org/web/20140308231234/http://knowindia.gov.in/knowindia/profile.php?id=33 The Union: Official Language]
* [https://web.archive.org/web/20140901145421/http://www.unicode.org/charts/PDF/U0900.pdf Official Unicode Chart for Devanagari (PDF)]


{{Језици Индије}}
{{Језици Индије}}

Верзија на датум 29. децембар 2022. у 03:57

хинди
हिन्दी – Mānak Hindī
реч хинди, написана деванагари писмом
Изговор/maːn̪ək ɦin̪d̪iː/
Говори се уИндија
Број говорника
322 милиона говорника хиндија и њему сродних језика је као свој језик пријавило 'хинди'[1] (2011)
Званични статус
Службени језик у
 Индија
 Фиџи (као фиџи хинди)
Признати мањински језик у
 Гвајана (као гвајански хиндустански)
 Маурицијус
 Суринам (као суринамски хиндустански)
 Тринидад и Тобаго (као тринидадски хиндустански)
Јужна Африка[а][4]
Уједињени Арапски Емирати[б][5]
РегулишеЦентрална Хинди дирекција[6]
Језички кодови
ISO 639-1hi
ISO 639-2hin
ISO 639-3hin
  Подручје у којем је хинди матерњи језик
  Остали индоаријски језици

Хинди (हिन्दी) је индоевропски језик[7] који се углавном говори у северној и централној Индији. Њему је сродан цели низ индоаријских дијалеката – панџаби, синдски и гуџарати на северозападу; марати на југу; орија на југоистоку, Бенгалски језик на истоку и непалски на северу.

Под појмом хинди се подразумева и стандардна верзија хиндустанског језика која је 26. јануара 1965. године постала службени језик Индије, уз дотадашњи енглески и још 21 језик наведен у индијском уставу.[8][9][10] Хинди се често наводи као супротност урдуу, још једној стандардној верзији хиндустанског језика[11] који представља службени језик Пакистана и неколико индијских савезних држава. Основна разлика између два језика је у томе да је стандардно писмо хиндија деванaгари, те да му је речник очишћен од персијских и арапских речи, док се урду пише на персијском писму и садржи велики број персијских и арапских речи. Урду је понекад назив за све хиндустанске дијалекте осим стандардног језика. Хинди, написан деванагари писмом, један је од два званична језика Владе Индије, заједно са енглеским.[12] То је службени језик у девет држава и три територије уније и додатни службени језик у три друге државе.[13][14][15][16] Хинди је такође један од 22 призната језика Републике Индије.[17]

Хинди је lingua franca Хинди појаса. Такође се говори, у мањој мери, у другим деловима Индије (обично у поједностављеном облику као што је базар хиндустани или хафлонг Хинди).[13][18] Изван Индије, неколико других језика је званично признато као „хинди“, али се не односе на стандардни хинди језик који је овде описан и уместо тога потичу од других дијалеката, као што су авади и бојпури. Такви језици укључују фиџијски хинди, који има званични статус на Фиџију,[19] и карипски хиндустански, који се говори у Тринидаду и Тобагу, Гвајани и Суринаму.[20][21][22][23] Осим писма и формалног речника, стандардни хинди је међусобно разумљив са стандардним урду, још једним признатим регистром хиндустанског језика, јер оба деле заједничку колоквијалну основу.[24]

Хинди је четврти језик који се највише говори на свету, после мандаринског, шпанског и енглеског.[25] Ако се рачуна заједно са урду, то је трећи језик по броју говорника на свету, после мандаринског и енглеског.[26][27]

Напомене

  1. ^ (protected language)
  2. ^ (third official court language)

Референце

  1. ^ „Scheduled Languages in descending order of speaker's strength - 2011” (PDF). Registrar General and Census Commissioner of India. 29. 6. 2018. 
  2. ^ Gangopadhyay, Avik (2020). Glimpses of Indian Languages. Evincepub publishing. стр. 43. ISBN 9789390197828. 
  3. ^ Palakodety, Shriphani; KhudaBukhsh, Ashiqur R.; Jayachandran, Guha (2021), „Low Resource Machine Translation”, Low Resource Social Media Text Mining, Singapore: Springer Singapore, стр. 7—9, ISBN 978-981-16-5624-8, S2CID 244313560, doi:10.1007/978-981-16-5625-5_5, Приступљено 2022-09-24 
  4. ^ „Constitution of the Republic of South Africa, 1996 - Chapter 1: Founding Provisions”. www.gov.za. Приступљено 6. 12. 2014. 
  5. ^ „Abu Dhabi includes Hindi as third official court language”. The Hindu. 10. 2. 2019 — преко www.thehindu.com. 
  6. ^ „Central Hindi Directorate: Introduction”. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 18. 2. 2014. 
  7. ^ Singh, Rajendra, and Rama Kant Agnihotri. Hindi morphology: A word-based description. Vol. 9. Motilal Banarsidass Publ., 1997.
  8. ^ „About Hindi-Urdu”. North Carolina State University. Архивирано из оригинала 15. 8. 2009. г. Приступљено 9. 8. 2009. 
  9. ^ Basu, Manisha (2017). The Rhetoric of Hindutva (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-14987-8. „Urdu, like Hindi, was a standardized register of the Hindustani language deriving from the Delhi dialect and emerged in the eighteenth century under the rule of the late Mughals.” 
  10. ^ Peter-Dass, Rakesh (2019). Hindi Christian Literature in Contemporary India (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-00-070224-8. „Two forms of the same language, Nagarai Hindi and Persianized Hindi (Urdu) had identical grammar, shared common words and roots, and employed different scripts.” 
  11. ^ „Constitution of India”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 21. 3. 2012. 
  12. ^ „Constitutional Provisions: Official Language Related Part-17 of The Constitution Of India”. Department of Official Language, Government of India. Архивирано из оригинала 13. 1. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2017. 
  13. ^ а б „How languages intersect in India”. Hindustan Times. 22. 11. 2018. 
  14. ^ „How many Indians can you talk to?”. www.hindustantimes.com. Приступљено 22. 12. 2019. 
  15. ^ „Hindi and the North-South divide”. 9. 10. 2018. 
  16. ^ Pillalamarri, Akhilesh. „India's Evolving Linguistic Landscape”. thediplomat.com. Приступљено 22. 12. 2019. 
  17. ^ „PART A Languages specified in the Eighth Schedule (Scheduled Languages)”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. 
  18. ^ „How many Indians can you talk to?”. www.hindustantimes.com. 
  19. ^ „Hindi Diwas 2018: Hindi travelled to these five countries from India”. 14. 9. 2018. 
  20. ^ „Sequence of events with reference to official language of the Union”. Архивирано из оригинала 2. 8. 2011. г. 
  21. ^ „रिपब्लिक ऑफ फीजी का संविधान (Constitution of the Republic of Fiji, the Hindi version)”. Архивирано из оригинала 1. 11. 2013. г. 
  22. ^ „Caribbean Languages and Caribbean Linguistics” (PDF). University of the West Indies Press. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 12. 2016. г. Приступљено 16. 7. 2016. 
  23. ^ Richard K. Barz (8. 5. 2007). „The cultural significance of Hindi in Mauritius”. South Asia: Journal of South Asian Studies. 3: 1—13. doi:10.1080/00856408008722995. 
  24. ^ Gube, Jan; Gao, Fang (2019). Education, Ethnicity and Equity in the Multilingual Asian Context (на језику: енглески). Springer Publishing. ISBN 978-981-13-3125-1. „The national language of India and Pakistan 'Standard Urdu' is mutually intelligible with 'Standard Hindi' because both languages share the same Indic base and are all but indistinguishable in phonology and grammar (Lust et al. 2000).” 
  25. ^ Mikael Parkvall, "Världens 100 största språk 2007" (The World's 100 Largest Languages in 2007), in Nationalencyklopedin. Asterisks mark the 2010 estimates Архивирано 11 новембар 2012 на сајту Wayback Machine for the top dozen languages.
  26. ^ Gambhir, Vijay (1995). The Teaching and Acquisition of South Asian Languages (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3328-5. „The position of Hindi-Urdu among the languages of the world is anomalous. The number of its proficient speakers, over three hundred million, places it in third of fourth place after Mandarin, English, and perhaps Spanish.” 
  27. ^ „Hindustani”. Columbia University Press. Архивирано из оригинала 29. 7. 2017. г. — преко encyclopedia.com. 

Литература

Спољашње везе

Хинди на Викимедијиној остави.
Хинди (језик) на Википедији.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хинди_(језик)&oldid=25461915”