Гвајана
Из Википедија
Координате: 1°-8° СГ Ш, 56°-61° ЗГД
| крилатица: One People, One Nation, One Destiny | |
| Химна: Dear Land of Guyana, of Rivers and Plains | |
| Главни град | Џорџтаун |
| Службени језик | енглески |
| - Председник | Бхарат Џагдео |
| Независност: | Од ВБ 26. маја 1966. |
| Површина | |
| - Укупно | 214.969 km² (81.) |
| - Вода (%) | 8,4 |
| Становништво | |
| - 2005. | 751.000 (161) |
| - Густина | 4/km² |
| Валута | Гијански долар (100 центи) |
| Временска зона | UTC -4 |
| Интернет домен | .gy |
| Позивни број | +592 |
Гвајана је држава у Јужној Америци, смештена на северу континента на обали Атлантског океана. На западу граничи са Венецуелом, на југу са Бразилом и на истоку са Суринамом.
Садржај |
[уреди] Географија
| За више информација погледајте Географија Гвајане. |
Гвајана се састоји од три географске регије: уске и плодне обалне низије у којој живи већина становништва; појаса белог пешчаног тла који је у унутрашњости покривен џунглом и садржи главни део рудних богатстава земље и брдовите унутрашњости која се издиже према бразилској граници, а у њој се налази и највиши врх земље, Рораима (2835 м) на тромеђи Гвајане, Бразила и Венецуеле.
Највеће ријеке су Есекибо, Демерара, Бербице и Корентyне на граници са Суринамом. На ушћу Есекиба налази се неколико већих острва.
Клима је тропска, углавном врућа и влажна, а уз обалу је ублажавају североисточни пасати. Кишна раздобља су од маја до средине августа и од средине новембра до средине јануара.
[уреди] Историја
| За више информација погледајте Историја Гвајане. |
У време доласка првих Европљана на подручје Гвајане око године 1500. овде су живела индијанска племена Аравак и Кариб. Холанђани су први основали већа насеља почетком 17. века и то три одвојене колоније, Есекибо (1616.), Бербице (1627.) и Демерара (1752.), а крајем 18. века подручјем је завладала Велика Британија (Холаншани су формално препустили колоније 1814.) Године 1831. све су три уједињене у Британску Гвајану.
Укидање ропства 1834. довело је до насељавања црнаца у урбаним подручјима и доласка најамних радника из Индије, Кине и Португала за рад на плантажама шећерне трске.
Етничко-културна подела међу скупима задржала се до данас и у гвајанској историји понекад је била извор политичких размирица. Земља је постала независна 1966. задржавши чланство у Комонвелту, а 1970. је у склопу заокрета према социјалистичком уређењу привреде службено проглашена Кооперативном Републиком.
[уреди] Становништво
| За више информација погледајте Демографија Гвајане. |
Постоје три највеће групе становништва Индијци (50%) који углавном живе на селу, Африканци (око 40%), становници градова, и Амерички Индијанци (4 – 7%). Верске поделе углавном се подударају са етничким тако да су становници индијског поријекла углавном хиндуисти, а има и нешто муслимана, док црни Африканци већим делом припадају хришћанству, највише англиканству.
[уреди] Привреда
| За више информација погледајте Привреда Гвајане. |
Најважније привредне активности су добијање шећера из шећерне трске, рударство (вади се боксит и злато) и шумарство. Многе велике фабрике су у страном власништву. Привредни раст зависи од цена неколико кључних извозних производа на светском тржишту.
БДП је за 2004. процењен на 3.800 долара по становнику, мерено по ППП-у.
Зависне територије: Аруба (Холандија) · Фокландска Острва (УК) · Француска Гвајана · Холандски Антили · Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва (УК)

