Гвајана

Из Википедија


Застава	Грб

крилатица: One People, One Nation, One Destiny

Химна: Dear Land of Guyana, of Rivers and Plains

Главни град

Џорџтаун

Службени језик

енглески

- Председник Бхарат Џагдео

Независност: Од ВБ
26. маја 1966.

Површина

- Укупно 214.969 km² (81.)

- Вода (%) 8,4

Становништво

- 2005. 751.000 (161)

- Густина 4/km²

Валута Гијански долар (100 центи)

Временска зона UTC -4

Интернет домен

.gy

Позивни број +592

Гвајана је држава у Јужној Америци, смештена на северу континента на обали Атлантског океана. На западу граничи са Венецуелом, на југу са Бразилом и на истоку са Суринамом.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Гвајане.

Гвајана се састоји од три географске регије: уске и плодне обалне низије у којој живи већина становништва; појаса белог пешчаног тла који је у унутрашњости покривен џунглом и садржи главни део рудних богатстава земље и брдовите унутрашњости која се издиже према бразилској граници, а у њој се налази и највиши врх земље, Рораима (2835 м) на тромеђи Гвајане, Бразила и Венецуеле.

Највеће ријеке су Есекибо, Демерара, Бербице и Корентyне на граници са Суринамом. На ушћу Есекиба налази се неколико већих острва.

Клима је тропска, углавном врућа и влажна, а уз обалу је ублажавају североисточни пасати. Кишна раздобља су од маја до средине августа и од средине новембра до средине јануара.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Гвајане.

У време доласка првих Европљана на подручје Гвајане око године 1500. овде су живела индијанска племена Аравак и Кариб. Холанђани су први основали већа насеља почетком 17. века и то три одвојене колоније, Есекибо (1616.), Бербице (1627.) и Демерара (1752.), а крајем 18. века подручјем је завладала Велика Британија (Холаншани су формално препустили колоније 1814.) Године 1831. све су три уједињене у Британску Гвајану.

Укидање ропства 1834. довело је до насељавања црнаца у урбаним подручјима и доласка најамних радника из Индије, Кине и Португала за рад на плантажама шећерне трске.

Етничко-културна подела међу скупима задржала се до данас и у гвајанској историји понекад је била извор политичких размирица. Земља је постала независна 1966. задржавши чланство у Комонвелту, а 1970. је у склопу заокрета према социјалистичком уређењу привреде службено проглашена Кооперативном Републиком.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Гвајане.

Постоје три највеће групе становништва Индијци (50%) који углавном живе на селу, Африканци (око 40%), становници градова, и Амерички Индијанци (4 – 7%). Верске поделе углавном се подударају са етничким тако да су становници индијског поријекла углавном хиндуисти, а има и нешто муслимана, док црни Африканци већим делом припадају хришћанству, највише англиканству.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Гвајане.

Најважније привредне активности су добијање шећера из шећерне трске, рударство (вади се боксит и злато) и шумарство. Многе велике фабрике су у страном власништву. Привредни раст зависи од цена неколико кључних извозних производа на светском тржишту.

БДП је за 2004. процењен на 3.800 долара по становнику, мерено по ППП-у.

Државе и територије Јужној Америци