Гвајана

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Кооперативна Република Гвајана
Co-operative Republic of Guyana

Застава Грб
крилатица: Један народ, једна нација, једна судбина (One People, One Nation, One Destiny)
Химна Dear Land of Guyana, of Rivers and Plains
Главни град	Џорџтаун
Службени језик	енглески
- Председник	Доналд Рамотар
- Премијер	Самјуел Хиндс
Независност:	Од ВБ 26. маја 1966.
Површина
- Укупно	214.969 km² (81)
- Вода (%)	8,4
Становништво
- 2008.	751.000¹ (161)
- Густина	4/km²
Валута	Гвајански долар (100 центи)
Временска зона	UTC -4
Интернет домен	.gy
Позивни број	+592
¹Процена за 2008. која урачунава и високи степен смртности изазван епидемијом сиде. Око 230.000 становника живи у главном граду.

Гвајана или званично Кооперативна Република Гвајана је држава у Јужној Америци, смештена на северу континента на обали Атлантског океана. На западу граничи са Венецуелом, на југу са Бразилом и на истоку са Суринамом.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Гвајане

Гвајана се састоји од три географске регије: уске и плодне обалне низије у којој живи већина становништва; појаса белог пешчаног тла који је у унутрашњости покривен џунглом и садржи главни део рудних богатстава земље и брдовите унутрашњости која се издиже према бразилској граници, а у њој се налази и највиши врх земље, Рораима (2835 m) на тромеђи Гвајане, Бразила и Венецуеле.

Највеће ријеке су Есекибо, Демерара, Бербице и Корентуне на граници са Суринамом. На ушћу Есекиба налази се неколико већих острва.

Клима је тропска, углавном врућа и влажна, а уз обалу је ублажавају североисточни пасати. Кишна раздобља су од маја до средине августа и од средине новембра до средине јануара.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Гвајане

У време доласка првих Европљана на подручје Гвајане око године 1500. овде су живела индијанска племена Аравак и Кариб. Холанђани су први основали већа насеља почетком 17. века и то три одвојене колоније, Есекибо (1616.), Бербице (1627.) и Демерара (1752.), а крајем 18. века подручјем је завладала Велика Британија (Холаншани су формално препустили колоније 1814.) Године 1831. све су три уједињене у Британску Гвајану.

Укидање ропства 1834. довело је до насељавања црнаца у урбаним подручјима и доласка најамних радника из Индије, Кине и Португала за рад на плантажама шећерне трске.

Етничко-културна подела међу скупима задржала се до данас и у гвајанској историји понекад је била извор политичких размирица. Земља је постала независна 1966. задржавши чланство у Комонвелту, а 1970. је у склопу заокрета према социјалистичком уређењу привреде службено проглашена Кооперативном Републиком.

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Гвајане

Постоје три највеће групе становништва Индијци (50%) који углавном живе на селу, црнци (око 40%), становници градова, и Амерички Индијанци (4 – 7%). Верске поделе углавном се подударају са етничким тако да су становници индијског поријекла углавном хиндуисти, а има и нешто муслимана, док црнци већим делом припадају хришћанству, највише англиканству.

Привреда

За више информација погледајте чланак Привреда Гвајане

Најважније привредне активности су добијање шећера из шећерне трске, рударство (вади се боксит и злато) и шумарство. Многе велике фабрике су у страном власништву. Привредни раст зависи од цена неколико кључних извозних производа на светском тржишту.

БДП је за 2004. процењен на 3.800 долара по становнику, мерено по ППП-у.