Гвајана

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 1°-8° СГ Ш, 56°-61° ЗГД

Disambig.svg
За остале употребе, погледајте Гвајана (вишезначна одредница).
Кооперативна Република Гвајана
Co-operative Republic of Guyana
Застава Гвајане Грб Гвајане
Застава Грб
крилатица: Један народ, једна нација, једна судбина (One People, One Nation, One Destiny)
Химна
Dear Land of Guyana, of Rivers and Plains
Положај Гвајане
Главни град Џорџтаун
Службени језик енглески
 — Председник Доналд Рамотар
 — Премијер Самјуел Хиндс
Независност: Од ВБ
26. маја 1966.
Површина  
 — укупно 214.969 km² (81)
 — вода (%) 8,4
Становништво  
 — 2008. 751.000¹ (161)
 — густина 4/km² 
Валута Гвајански долар (100 центи)
Временска зона UTC -4
Интернет домен .gy
Позивни број +592
¹Процена за 2008. која урачунава и високи степен смртности изазван епидемијом сиде. Око 230.000 становника живи у главном граду.

Гвајана или званично Кооперативна Република Гвајана је држава у Јужној Америци [1], смештена на северу континента на обали Атлантског океана. На западу граничи са Венецуелом, на југу са Бразилом и на истоку са Суринамом.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Гвајане

Гвајана се састоји од три географске регије: уске и плодне обалне низије у којој живи већина становништва; појаса белог пешчаног тла који је у унутрашњости покривен џунглом и садржи главни део рудних богатстава земље и брдовите унутрашњости која се издиже према бразилској граници, а у њој се налази и највиши врх земље, Рораима (2835 m) на тромеђи Гвајане, Бразила и Венецуеле.

Највеће ријеке су Есекибо, Демерара, Бербице и Корентуне на граници са Суринамом. На ушћу Есекиба налази се неколико већих острва.

Клима је тропска, углавном врућа и влажна, а уз обалу је ублажавају североисточни пасати. Кишна раздобља су од маја до средине августа и од средине новембра до средине јануара.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Гвајане

У време доласка првих Европљана на подручје Гвајане око године 1500. овде су живела индијанска племена Аравак и Кариб. Иако је Гвајану први открио Кристофер Колумбо на свом трећем путовању 1498. године , Холанђани су први основали већа насеља почетком 17. века и то три одвојене колоније, Есекибо (1616.), Бербице (1627.) и Демерара (1752.), а крајем 18. века подручјем је завладала Велика Британија (Холанђани су формално препустили колоније 1814.) Године 1831. све су три уједињене у Британску Гвајану.

Укидање ропства 1834. довело је до насељавања црнаца у урбаним подручјима и доласка најамних радника из Индије, Кине и Португала за рад на плантажама шећерне трске.

Етничко-културна подела међу скупима задржала се до данас и у гвајанској историји понекад је била извор политичких размирица. Земља је постала независна 1966. задржавши чланство у Комонвелту, а 1970. је у склопу заокрета према социјалистичком уређењу привреде службено проглашена Кооперативном Републиком.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Гвајане

Постоје три највеће групе становништва Индијци (50%) који углавном живе на селу, црнци (око 40%), становници градова, и Амерички Индијанци (4 – 7%). Верске поделе углавном се подударају са етничким тако да су становници индијског поријекла углавном хиндуисти, а има и нешто муслимана, док црнци већим делом припадају хришћанству, највише англиканству.

Због значајних миграција становништва, Гвајана има негативну стопу раста броја становника. Густе гвајанске прашума коју иначе насељавају домородачке заједнице, је неприступачна за насељавање, па стога земљу претежно насељавају на приобаљу, која је богата обрадивим површинама. Генерално, густина насељености у Гвајани је мала.[2]

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Гвајане

Најважније привредне активности су добијање шећера из шећерне трске, рударство (вади се боксит и злато) и шумарство. Многе велике фабрике су у страном власништву. Привредни раст зависи од цена неколико кључних извозних производа на светском тржишту.

БДП је за 2004. процењен на 3.800 долара по становнику, мерено по ППП-у.

Референце[уреди]

  1. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  2. ^ Група аутора (Editorijal Oceanco). Географски атлас света. Pi-PRESS, Пирот, 2009.год.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Литература[уреди]

  • Група аутора (Editorijal Oceanco). Географски атлас света. Pi-PRESS, Пирот, 2009.год. страна 104-105.