Шредингерова једначина

С Википедије, слободне енциклопедије

Честица је описана у простору као талас. Стање такве честице описује се таласном функцијом која се добија решавањем Шредингерове једначине. Ову једначину је формулисао 1925. године, и објавио 1926, аустријски физичар Ервин Шредингер. Решавање Шредингерове једначине врши се преко укупне енергије која се изражава преко кинетичке која је изражена преко импулса и потенцијалне енергије. Описана је квантномеханицким Хамилтонијановим оператором енергије. Шредингерова јна описује кретање цестица у потенцијалу V(x,y,з) кроз време.

У класичној механици, једначина кретања је Њутнов други закон, а еквивалентне формулације су Ојлер–Лагранжове једначине и Хамилтонове једначине. Све ове формулације се користе за решавање кретања механичког система и математичко предвиђање стања система у датом времену након иницијалног стања и конфигурације система.

У квантној механици, по аналогији са Њутновим законима је Шредингерова једначина за квантни систем (обично атоме, молекуле, и субатомске честице било слободне, везане, или локализоване). Она није једноставна алгебарска једначина, него (општа) линеарна парцијална диференцијална једначина. Диференцијална једначина описује таласну функцију система, која се такође назива квантно стање или вектор стања.

У стандардној интерпретацији квантне механике, таласна функција је најкомплетнији опис физичког система. Решења Шродингерове једначине описују не само молекулске, атомске, и субатомске системе, него и макроскопске системе, можда чак и цео свемир.[1]

Попут Њутновог другог закона, Шредигерова једначина се може математички трансформисати у друге формулације попут Вернер Хајзенбергове матричне механике, и Фејнманове интегралне формулације путања. Исто тако попут Њутновог другог закона, Шредингерова једначина описује време на начин који је неподесан за релативистичке теорије, мада је тај проблем мање изражен у матричној механици и потпуно одсутан у интегралној формулацији путања. Једначина је изведена путем парцијалног диференцирања стандардне таласне једначине и супституисања релације између момента честице и таласне дужине таласа асоцираног са честицом у Де Бројевој хипотези.

Једначина[уреди | уреди извор]

Временски зависна једначина[уреди | уреди извор]

Форма Шредингерове једначине зависи од физичке ситуације. Најопштија форма је временски зависна Шредингерова једначина, која описује промене система у функцији времена:[2]

Времински зависна Шредингерова једначина (општа)

где је и имагинарна јединица, ħ је редукована Планкова константа, Ψ је таласна функција квантног система, и је Хамилтонов оператор (који карактерише тоталну енергију сваке дате таласне функције и поприма различите форме у зависности од ситуације).

Таласна функција која задовољава нерелативистичку Шредингерову једначину са V=0. Другим речима, она одговара честици која се слободно креће кроз празан простор. Реални део таласне функције је приказан.

Најпознатији пример је нерелативистичка Шредингерова једначина за једну честицу, која се креће у електричном пољу (али не у магнетном пољу; ц.ф. Паулијева једначина):

Временски зависна Шредингерова једначина (једна нерелативистичка честица)

где је м маса честице, V је њена потенцијална енергија, ∇2 је Лапласијан, и Ψ је таласна функција (прецизније, у овом контексту, она се назива "позиционо просторна таласна функција"). Тотална енергија једнака збиру кинетичке и потенцијалне енергије", мада сабирци попримају неуобичајене форме.

Пошто су специфични диференцијални оператори заступљени, ово је линеарна парцијална диференцијална једначина. Она је такође дифузиона једначина.

Термин "Шредингерова једначина" се може односити на општу једначину (прва кутија горе), или на специфичну нерелативистичку верзију (други кутија горе и њене варијанте). Општа једначина је веома уопштена. Она налази примену шириом квантне механике, за све од Диракове јендачине до квантне теорије поља, путем употребе разних комплексних израза за Хамилтонијан. Специфична нерелативистичка верзија је поједностављена апроксимација релативистичке. Она је сасвим прецизна у многим ситуацијама, мада постоје случајеви где је веома непрецизна.

При примени Шредингерове једначине, Хамилтонијански оператор се дефинише за дати систем, тако да обухвата кинетичку и потенцијалну енергију честица садржаних системом, и затим се уноси у Шредингерову једначину. Резултујућа парцијална диференцијална једначина се решава за таласну функцију, која садржи информације о систему.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сцхрöдингер, Е. (1926). „Ан Ундулаторy Тхеорy оф тхе Мецханицс оф Атомс анд Молецулес” (ПДФ). Пхyсицал Ревиеw. 28 (6): 1049—1070. Бибцоде:1926ПхРв...28.1049С. дои:10.1103/ПхyсРев.28.1049. Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 12. 2008. г. 
  2. ^ Сханкар, Р. (1994). Принциплес оф Qуантум Мецханицс (2нд изд.). Клуwер Ацадемиц/Пленум Публисхерс. стр. 143. ИСБН 978-0-306-44790-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Море тецхницал:

Спољашње везе[уреди | уреди извор]