Ервин Шредингер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ервин Шредингер

Erwin Schrödinger.jpg
Ервин Шредингер

Општи подаци
Датум рођења 12. август 1887.
Место рођења Беч (Аустроугарска)
Датум смрти 4. јануар 1961.
Место смрти Беч (Аустрија)
Рад
Поље теоријска физика
Школа Универзитет у Бечу
Институција Универзитет у Цириху
Универзитет у Берлину
Универзитет у Оксфорду
Студенти Лајнус Полинг
Феликс Блох
Познат по Шредингерова једначина, таласна механика
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физику (1933)

Ервин Рудолф Јозеф Александер Шредингер (нем. Erwin Rudolf Josef Alexander Schrödinger; Беч, 12. август 1887 — Беч, 4. јануар 1961) је био аустријски теоријски физичар.

Рођен је као син јединац добро образованих родитеља. До 11. године образовао се код куће, а након тога је похађао школу како би се припремио за Бечки универзитет.

Тамо је дипломирао физику а на Универзитету је остао до Првог светског рата, у којем је учествовао на италијанском фронту. Након рата се вратио у Беч где се оженио и 1921. добио позицију теоријског физичара на универзитету у Цириху. Шест година које је ту провео биле су међу најпродуктивнијим у његовој каријери, иако је на механици таласа почео да ради тек 1925. Већ 1926. објавио је свој рад где кретање електрона у атому описује као таласну функцију. Године 1927. добио је велико признање, када су га позвали на Берлински универзитет где је требало да замени Макса Планка. Тамо је остао до 1933. када је због доласка нациста на власт отишао на Оксфорд. Исте године је поделио Нобелову награду за физику са Полом Дираком.

Године 1938. вратио се у Аустрију, али након што је нацистичка Немачка извршила припајање Аустрије, отишао је у Даблин где се бавио филозофијом физике. 1960. године се вратио у Беч где је годину дана касније умро.

Шредингерова једначина кретања електрона је основна једначина у нерелативистичкој квантној механици. Потпуно одбацује покушаје да се кретање електрона одвија по одређеним путањама у атому и настоји да опише њихово кретање искључиво таласним својствима. У неком тренутку вероватноћа да се електрон нађе у некој тачки простора сразмерна је квадрату апсолутне вредности таласне функције. Таласна функција се мења зависно од квантизације електрона. Помоћу те једначине, у приницпу, могуће је добити квантофизички модел сваког атома. Ипак, ту једначину је изразито тешко решити па егзактно, аналитичко решење постоји само за атом водоника, док се за све остале атоме врше нумеричке апроксимације.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]