Комплексан број
Из Википедије, слободне енциклопедије
Комплексни бројеви су у првобитној представи изрази облика a + bi, где су a и b реални бројеви, а i симбол, при чему је i2 = − 1.
Сабирање, множење и дељење комплексних бројева дефинише се формулама:
,
,
У комплексном броју z = a + bi број a се назива реални део, пише се a = Re(z), а број b је имагинарни део, пише се b = Im(z).
Комплексан број чији је реални део једнак нули назива се чисто имагинарни број.
Реални бројеви представљају посебан случај комплексних бројева (кад је коефицијент уз i једнак нули). Иако се комплексним бројевима не изражавају количине, као што је то случај с реалним бројевима, њихово увођење користи у решавању проблема састављених у терминима реалних бројева, на пример, проблема о пролазу струје кроз проводник, о профилу крила авиона (користећи функције Жуковског), итд.
Није мање важна ни примена комплексних бројева на чисто математичке проблеме. Тако на пример, за налажење корена кубне једначине потребне су операције с комплексним бројевима. Историјски, комплексни бројеви су уведени ради решавања квадратне једначине. Чињеница да комплексни бројеви не изражавају величине дала је повод за идеалистичко тумачење комплексних бројева (Г. Лајбниц). велика заслуга у смислу материјалистичког тумачења комплексних бројева припада Л. Ојлеру. Комплексни број се аксиоматски дефинише као уређен пар реалних бројева (a,b). Формуле сабирања, множења, дељења се постулирају овако:
,
,
.Пар (0;1) се назива имагинарна јединица и означава симболом i. Из последњих формула произилази да је i2 = − 1. Операције са комплексним бројевима задовољавају обичне законе комутативности, дистрибутивности и асоцијативности (као и у случају реалних бројева). Међутим, операције с комплексним бројевима под радикалима (коренима) донекле се разликују од аналогних операција с реалним бројевима. Тако је
.[уреди] Тригонометријски облик
Понекад је комплексне бројеве погодно писати у тригонометријском облику:
,
, за
и
за
; када је a = 0 онда је
, ако је b > 0 и
, ako je b < 0. Број
се назива модуо комплексног броја, а
је аргумент комплексног броја.
Множити комплексне бројеве је веома погодно баш у овом облику.
у множењу комплексних бројева множе се њихови модули, а аргументи се сабирају.
.слично је и за дељење.
.
Из овог правила произлази Моаврова формула:
.Комплексни бројеви се често представљају векторима у комплексној равни (слика доле). Геометријски смисао бројева a,b,ρ,φ види се на цртежу. У сабирању комплексних бројева њихови вектори се сабирају по правилу паралелограма.
Дужина вектора ρ је модуо, или модул комплексног броја, а као што се види на горњој слици, може се добити помоћу Питагорине теореме. Модул, интензитет комплексног броја често означавамо као апсолутну вредност, тј. удаљеност броја од исходишта координатног система:
.
Комплексни бројеви у тригонометријском облику су уско повезани с експоненцијалном функцијом имагинарног аргумента. Важи следећа Ојлерова формула:
;помоћу ње се дефинише степеновање комплексних бројева, логаритам комплексног броја и др.
Комплексни бројеви образују алгебарско затворено поље. Поље комплексних бројева је проширење поља реалних бројева придруживањем овом пољу елемента i, таквог да је i2 = − 1.
[уреди] Матрични Облик

У матричном облику сабирање, одузимање и множење радимо тако што сабирамо, одузимамо и множимо одговарајуће матрице које представљају комплексан број.
Реципрочну вредност у овом запису рачунамо тражењем инверзне матрице. Дељење дефинишемо као множење реципрочном вредношћу.
