Хиполит

С Википедије, слободне енциклопедије

Хиполит (грч. Ιππόλυτος, лат. Hippolytus) је у грчкој митологији био син Тезеја и краљице Амазонки, Антиопе или Хиполите, према којој је добио име[1].

Митологија[уреди | уреди извор]

Смрт Хиполита, Sir Lawrence Alma-Tadema (1836 - 1912)

Од своје мајке је наследио љубав према телесним вежбама и лову, мада није јео месо убијених животиња. Поштовао је богињу Артемиду, клонио се жена и чувао своју невиност. То се није допало Афродити, која је била богиња чулне љубави, па је навела Хиполитову маћеху Федру да се страсно заљуби у њега. То се десило када се Хиполит вратио од свог деде Питеја у Атину како би се посветио у мистерије. Федра се мучила да се одупре, али пошто јој то није пошло за руком, одлучила је да себе умори глађу. То је приметила дадиља и у интимном разговору са господарицом, сазнала страшну тајну коју је пренела Хиполиту. Он је са гнушањем одбио љубав своје маћехе и одлучио да напусти двор. То је допринело да се Федра обеси, али је одлучила и да се освети свом пасторку, оставивши писмо у коме га је теретила да је он заправо завео њу. То писмо је прочитао њен муж када ју је затекао мртву и веома побеснео. Пошто ни разговор са сином није допринео да му поверује, протерао га је и замолио Посејдона да га казни смрћу. Хиполит је упрегао коње и у лудом трку кренуо ка Аргу и Епидауру, али га је крај Саронског залива сустигао морски талас из кога је изронила неман чија је рика препала Хиполитове коње. Хиполит је изгубио контролу и кола су ударила у стену и разбила се, а њега су коњи вукли уплетеног у узде све док није задобио смртоносне ране. У међувремену је Артемида саопштила Тезеју истину, али је већ било касно. Када је стигао, Хиполит је већ био на самрти и могао је још само да упути речи опроштаја свом оцу. Артемида је обећала Хиполиту да ће бити поштован и да ће му девојке пред удају жртвовати увојке своје косе. Према каснијем предању, Артемида је замолила Асклепија да оживи Хиполита и тада га је пренела у своје светилиште у Арицији (Италија). У Трезену се веровало да Хиполит није умро, већ да је пренесен у сазвежђе Кочијаша.[2] Име овог јунака је и Вирбије. О њему су писали Аполодор, Цицерон, Диодор, Еурипид, Хигин, Овидије, Паусанија, Плутарх и Вергилије у „Енејиди“.[3]

Друге личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: Bibliography: Ancient Authors & Works; Hippolytus
  2. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Hecamede to Hygia
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Hermes; Hermes defends Heaven
  5. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Sicyon; Sicyon subject to Agamemnon & The Return of the HERACLIDES
  6. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: DANAIDS; The DANAIDS, their mothers, husbands, and mothers-in-law according to Apollodorus 2.1.5
  7. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Diomedes 2; Family
  8. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; -{Damasen to Dracius

Спољашње везе[уреди | уреди извор]