Интензивна пољопривреда

С Википедије, слободне енциклопедије

Интензивна пољопривреда пшенице у Лунду, Шведска

Интензивна пољопривреда, такође позната као интензивна агрикултура и индустријска пољопривреда (за разлику од екстензивне пољопривреде) врста је пољопривреде, ратарства и сточарства, са већим нивоом уноса и производње по квадратној јединици површине пољопривредног земљишта. Карактерише је низак коефицијент необрађености, већа употреба инпута као што су капитал и радна снага, и већи приноси усева по јединици површине земљишта.[1]

Већина комерцијалне пољопривреде је интензивна на један или више начина. Облици који се у великој мери ослањају на индустријске методе често се називају индустријском пољопривредом, коју карактеришу иновације чији је циљ да повећање приноса. Технике укључују садњу више усева годишње, смањење учесталости година одмарања земљишта и побољшање култивара. Такође су обухваћени повећана употреба ђубрива, регулатора раста биљака и пестицида и механизоване пољопривреде, под контролом повећане и детаљније анализе услова узгоја, укључујући временске прилике, земљиште, воду, коров и штеточине. Овај систем је подржан сталним иновацијама у пољопривредној машинерији и методама пољопривреде, генетској технологији, техникама за постизање економије обима, логистике и технологије за прикупљање и анализу података. Интензивне фарме су распрострањене у развијеним земљама и све су распрострањеније широм света. Већину меса, млечних производа, јаја, воћа и поврћа у супермаркетима производе такве фарме.

Неке интензивне фарме могу користити одрживе методе, мада то може захтевати веће улагање радне снаге или ниже приносе.[2]

Интензивни узгој животиња укључује велики број животиња које се узгајају на ограниченом земљишту, на пример ротацијском испашом,[3][4] или у западном свету понекад као фарме с концентрованом исхраном животиња. Ове методе повећавају приносе хране и влакана по јутру у поређењу са екстензивним сточарством; концентрована храна се доводи до животиња које се ретко премештају, или ротацијском испашом се животиње више пута премештају до свеже хране.[3][4]

Историја[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Историја пољопривреде
Слика трактора из раног 20. века како оре поље луцерке

Узгој пиринча на плављеним пољима је била устаљена пракса у Кореји од давнина. У једној земуници на археолошком налазишту Дачеони нађена су карбонизована зрна пиринча и радиоугљеничним датирањем је утрврђено да је узгој пиринча започео већ у средњем добу Јеулмунске грнчарије (око 3500–2000 пне) на Корејском полуострву.[5] Претпоставља се да је најранији узгој риже у тој регији користио сува поља уместо поплављених.

Развој пољопривреде у Британији између 16. и средине 19. века доживео је масовно повећање пољопривредне продуктивности и нето производње. То је заузврат допринело великом увећању популације, ослобађајући значајан проценат радне снаге и на тај начин помогло да се омогући Индустријска револуција. Историчари су као најважније иновације навели ограђивање, механизацију, ротацију усева на четири поља и селективни узгој.[6][7][8] Индустријска пољопривреда настала је индустријском револуцијом. До раног 19. века пољопривредне технике, машине, залихе семена и култивари толико су побољшани да је принос по земљишној јединици био далеко већи него током средњег века.[9]

Фаза индустријализације подразумевала је континуирани процес механизације. Машине на коњски погон попут Макормикове жетелице револуционирале су жетву, док су изуми попут памучне раздвајалице смањили трошкове прераде. Током тог истог периода, пољопривредници су почели да користе тресилице и тракторе на парни погон.[10][11][12] Године 1892. успешно је развијен први трактор на бензински погон, а 1923. године Фармалл модел трактора фирме International Harvester постао је први свенаменски трактор, обележивши преломну тачку у замени вучних животиња машинама. Затим су развијене механичке жетилице (комбајни), сејачице, пресађивачи и друга опрема, чиме је извршена даља револуционизација пољопривреде.[13] Ови изуми повећали су приносе и омогућили индивидуалним пољопривредницима да управљају све већим фармама.[14]

Идентификација азота, фосфора и калијума (НПК) као критичних фактора у расту биљака довела је до производње синтетичких ђубрива, што је додатно повећало приносе усева. Године 1909, први пут је демонстрирана Хабер-Бошова метода за синтезу амонијум нитрата. НПК ђубриво је подстакло прве забринутости у погледу индустријске пољопривреде, због нуспојава као што су структурна деградација тла, ерозија тла и опадања опште плодности тла, заједно са забринутостима за здравље услед токсичних хемикалија које улазе у ланац исхране.[15]

Откривање витамина и њихове улоге у исхрани током прве две деценије 20. века, довели су до витаминских суплемената, који су у 1920-им годинама омогућили узгој дела стоке у затвореном простору, смањујући њихову изложеност штетним природним елементима. Након Другог светског рата употреба синтетичких ђубрива брзо се повећала.[16]

Откривање антибиотика и вакцина олакшало је узгој стоке редуковањем болести. Развој логистике и расхладне технике као и технологија прераде омогућили су дистрибуцију на велике даљине. Интегрисано сузбијање штеточина је савремена метода за минимизирање употребе пестицида на одрживији ниво.

Постоје забринутости због одрживости индустријске пољопривреде и утицаја ђубрива и пестицида на животну средину, што је подстакло органски покрет[17] и формирало тржиште за одрживу интензивну пољопривреду, као и за финансирање развоја одговарајуће технологије.[18][19]

Технике и технологије[уреди | уреди извор]

Стока[уреди | уреди извор]

Крава на ограђеном пашњаку једе траву кроз жичану ограду

Интензивирање пашњака[уреди | уреди извор]

Интензивирање пашњака је побољшање тла пашњака и траве како би се повећао потенцијал производње хране у сточним системима. То се обично користи за преокретње деградације пашњака, процеса за који је карактеристичан губитак крме и смањени носивни капацитет животиња што је последица прекомерне испаше, лошег управљања храњивим материјама и недостатка очувања тла.[20] Ова деградација доводи до лошег пашњачког тла са смањеном плодношћу и доступношћу воде и повећаним стопама ерозије, деградације и закисељавања.[21] Деградирани пашњаци имају значајно нижу продуктивност и веће угљеничне отиске у поређењу са интензивираним пашњацима.[22][23][24][25][26]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енцyцлопæдиа Британница, ревисед анд упдатед бy Амy Тикканен. „'с дефинитион оф Интенсиве Агрицултуре”. британница.цом. 
  2. ^ Лицхтфоусе, Ериц; Наваррете, Миреилле; Дебаеке, Пхилиппе; Соуцхèре, Вéрониqуе; Алберола, Царолине, ур. (2009). Сустаинабле Агрицултуре (ПДФ). Дордрецхт: Спрингер. стр. 5. ИСБН 978-90-481-2665-1. дои:10.1007/978-90-481-2666-8. 
  3. ^ а б Ундерсандер, Дан; Алберт, Бетх; Цосгрове, Деннис; Јохнсон, Деннис; Петерсон, Паул (2002). Пастурес фор профит: А гуиде то ротатионал гразинг (ПДФ) (Извештај). Цооперативе Еxтенсион Публисхинг, Университy оф Wисцонсин. стр. 4. А3529. Архивирано из оригинала (ПДФ) 31. 08. 2019. г. Приступљено 21. 9. 2019. „ротатионал гразинг инволвес а хигхер левел оф манагемент wитх греатер паддоцк нумберс, схортер гразинг периодс, анд лонгер рест периодс.” 
  4. ^ а б „Геттинг Стартед wитх Интенсиве Гразинг”. Манитоба Агрицултуре. Манитоба Говернмент. Архивирано из оригинала 21. 09. 2019. г. Приступљено 21. 9. 2019. „Тхере аре манy реасонс wхy продуцерс мове то интенсиве гразинг сyстемс. Тхесе инцлуде...” 
  5. ^ Цраwфорд, Гарy W.; Лее, Гyоунг-Ах (2003). „Агрицултурал оригинс ин тхе Кореан Пенинсула”. Антиqуитy. 77 (295): 87—95. 
  6. ^ Овертон, Марк. Агрицултурал Револутион ин Енгланд 1500 - 1850 (Септембер 19, 2002), ББЦ.
  7. ^ Валензе, Деборах. Тхе Фирст Индустриал Wоман (Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, 1995), п. 183.
  8. ^ Каган, Доналд. Тхе Wестерн Херитаге (Лондон: Прентице Халл, 2004), пп. 535-539.
  9. ^ Кингсбурy, Ноел (2009). Хyбрид: Тхе Хисторy анд Сциенце оф Плант Бреединг. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0226437132. 
  10. ^ Бреттман, Аллан (24. 7. 2010). „Цоллецторс ат Греат Орегон Стеам-Уп аре алwаyс стеамед абоут тхеир пассион”. Тхе Орегониан. 
  11. ^ „Оттаwа Валлеy Ланд Роверс - Мембер'с Просе & Пагес - Мике Роотх - Лоцомотивес - Стеам Трацтор, Парт И”. овлр.орг. Архивирано из оригинала 29. 08. 2019. г. Приступљено 31. 12. 2019. 
  12. ^ „Стеам Енгинес”. Хисторy Линк 101. Хисторy Соурце ЛЛЦ. 2019. Приступљено 20. 9. 2019. 
  13. ^ Јаницк, Јулес. „Агрицултурал Сциентифиц Револутион: Мецханицал” (ПДФ). Пурдуе Университy. Приступљено 24. 5. 2013. 
  14. ^ Реид, Јохн Ф. (јесен 2011). „Тхе Импацт оф Мецханизатион он Агрицултуре”. Тхе Бридге он Агрицултуре анд Информатион Тецхнологy. 41 (3). 
  15. ^ Стиннер, D.Х (2007). „Тхе Сциенце оф Органиц Фарминг”. Ур.: Лоцкеретз, Wиллиам. Органиц Фарминг: Ан Интернатионал Хисторy. Оxфордсхире, УК & Цамбридге, Массацхусеттс: ЦАБ Интернатионал (ЦАБИ). ИСБН 978-0-85199-833-6. Приступљено 30. 4. 2013.  (ебоок ISBN 978-1-84593-289-3.}
  16. ^ „А Хисторицал Перспецтиве”. Интернатионал Фертилизер Индустрy Ассоциатион. Архивирано из оригинала 9. 3. 2012. г. Приступљено 7. 5. 2013. 
  17. ^ Пхилпотт, Том (19. 4. 2013). „А Бриеф Хисторy оф Оур Деадлy Аддицтион то Нитроген Фертилизер”. Мотхер Јонес. 
  18. ^ Хазелтине, Б.; Булл, C. (1999). Аппроприате Тецхнологy: Тоолс, Цхоицес, анд Имплицатионс. Неw Yорк: Ацадемиц Пресс. стр. 3, 270. ИСБН 978-0-12-335190-6. 
  19. ^ Акубуе, Антхонy (2000). „Аппроприате Тецхнологy фор Социоецономиц Девелопмент ин Тхирд Wорлд Цоунтриес”. Тхе Јоурнал оф Тецхнологy Студиес. 26 (1): 33—43. Приступљено 12. 10. 2019. 
  20. ^ Зиммер, Адемир; Мацедо, Мануел; Неиво Кицхел, Арминдо; Алмеида, Роберто (1. 11. 2012). Деградаçãо, рецупераçãо е реноваçãо де пастагенс. 
  21. ^ де Фигуеиредо, Едуардо Барретто; Јаyасундара, Сусантха; Бордонал, Рицардо де Оливеира; Берцхиелли, Телма Тересинха; Реис, Рицардо Андраде; Wагнер-Риддле, Цлаудиа; Јр., Неwтон Ла Сцала (2017). „Греенхоусе гас баланце анд царбон фоотпринт оф бееф цаттле ин тхрее цонтрастинг пастуре-манагемент сyстемс ин Бразил”. Јоурнал оф Цлеанер Продуцтион. 142: 420—431. дои:10.1016/ј.јцлепро.2016.03.132. 
  22. ^ „Индицативо де пастагенс плантадас ем процессо де деградаçãо но биома Церрадо. - Портал Ембрапа”. ембрапа.бр (на језику: португалски). Приступљено 28. 3. 2018. 
  23. ^ Богаертс, Мегхан; Цирхигири, Лора; Робинсон, Иан; Родкин, Микаела; Хајјар, Реем; Јуниор, Циниро Цоста; Неwтон, Петер (2017). „Цлимате цханге митигатион тхроугх интенсифиед пастуре манагемент: Естиматинг греенхоусе гас емиссионс он цаттле фармс ин тхе Бразилиан Амазон”. Јоурнал оф Цлеанер Продуцтион. 162: 1539—1550. дои:10.1016/ј.јцлепро.2017.06.130. 
  24. ^ Цардосо, Абмаел С.; Берндт, Алеxандре; Леyтем, Април; Алвес, Бруно Ј. Р.; Царвалхо, Исабел дас Н.О. де; Соарес, Луис Хенриqуе де Баррос; Урqуиага, Сегундо; Боддеy, Роберт M. (2016). „Импацт оф тхе интенсифицатион оф бееф продуцтион ин Бразил он греенхоусе гас емиссионс анд ланд усе” (ПДФ). Агрицултурал Сyстемс. 143: 86—96. дои:10.1016/ј.агсy.2015.12.007. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 12. 2018. г. Приступљено 31. 12. 2019. 
  25. ^ Таламини, Едсон; Рувиаро, Цландио Фаварини; Флориндо, Тхиаго Јосé; Флориндо, Гиованна Исабелле Бом Де Медеирос (2017). „Импровинг феед еффициенцy ас а стратегy то редуце бееф царбон фоотпринт ин тхе Бразилиан Мидwест регион”. Интернатионал Јоурнал оф Енвиронмент анд Сустаинабле Девелопмент (на језику: енглески). 16 (4): 379. дои:10.1504/ијесд.2017.10007706. 
  26. ^ Рувиаро, Цландио Ф.; Лéис, Цристиане Мариа де; Ламперт, Винíциус до Н.; Барцеллос, Јúлио Отáвио Јардим; Деwес, Хомеро (2015). „Царбон фоотпринт ин дифферент бееф продуцтион сyстемс он а соутхерн Бразилиан фарм: а цасе студ” (ПДФ). Јоурнал оф Цлеанер Продуцтион. 96: 435—443. дои:10.1016/ј.јцлепро.2014.01.037. хдл:10183/122628. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Интензивна пољопривреда на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intenzivna_poljoprivreda&oldid=26670216”