Историја Етиопије

С Википедије, слободне енциклопедије

Чланак покрива праисторију и историју Етиопије од њеног настанка као царства под Аксумима до њеног тренутног облика као Савезне Демократске Републике Етиопије, као и историју других подручја у данашњој Етиопији, попут Афарског троугла. Етиопско царство (Абисинија) прво су основали Етиопљани на Етиопској висоравни. Због миграције и империјалне експанзије, оно је прерасло у бројне друге првенствено афроазијске заједнице, укључујући Оромо, Амхарце, Сомалце, Тигрејце, Афарце, Сидаме, Гураге, Агауе и Хараре, између осталих.

Једно од најранијих краљевстава која су дошла на власт на овој територији било је краљевство Дамот у 10. веку п. н. е., које је основало свој главни град у Јехи. У првом веку нове ере, Аксумитско краљевство се учврстило у Тиграјској области са главним градом у Аксуму и прерасло у велику силу на Црвеном мору, покорило је Јемен и Мероз и прешло у хришћанство почетком четвртог века. Аксумитско царство је пропало с порастом ислама на арапском полуострву, које је полако одступило од трговине са хришћанским Аксумом, те је он временом је постао изолован, дошло је до пада привре и Аксумске комерцијалне доминације над регионом.[1] Аксумити су уступили место династији Загај, која је основала нову престоницу на Лалибели, пре него што је у 13. веку уступила место Соломонској династији. Током раног соломонског периода Етиопија је прошла кроз војне реформе и царску експанзију због чега је доминирала Афричким рогом. У ово време стигли су и португалски мисионари.

Године 1529, освајање Абисиније (Футух ал-Хабаш) од стране османског савезничког муслиманског Адал султаната опустошило је висораван, и одвраћени су само португалском интервенцијом. Како су зараћене стране биле ослабљене ратом, Оромо народ је био у стању да се прошири у висораван, освојивши остатке Адал султаната и да продре дубоко на север. Португалско присуство се такође повећало, док су Османлије почеле да продиру у садашњу Еритреју, стварајући Хабеш ајалет. Португалци су у Етиопију довели модерно оружје и барокну архитектуру, а 1622. године су цара Сусењоса I конвертовали у католицизам, покренувши грађански рат који је завршио његовом абдикацијом и протеривањем свих католика из Етиопије. Нови главни град основан је у Гондару 1632. године, и уследио је период мира и просперитета све док земљу нису разоли војни диктатори у 18. веку током Епохе принчева.

Етиопија је поновно уједињена 1855. године под Теводросом II, чиме почиње модерна историја Етиопије. Његову владавину пратио је Јоханнес IV који је убијен у акцији 1889. Под Менеликом II Етиопија је започела трансформацију у добро организован технолошки напредак и структуру какву држава сада има. Етиопија се такође проширила на југ и исток, освајањем западног Орома (данас Шоан Орома), Сидама, Гурага, Волајта и других група, што је резултирало границама модерне Етиопије. Етиопија се одупрла италијанској инвазији 1896. године, те су је европске силе признале као легитимну државу. До убрзане модернизације је дошло под Менеликом II и Хајлом Селасијом. Италија је покренула другу инвазију 1935. године. Током 1935—1941. Етиопија је била под италијанском окупацијом. Заједничка снаге Британаца и етиопских побуњеника успеле су да отерају Италијане из земље 1941. године, а на престо је враћен Хајле Селасије. Етиопија и Еритреја су се ујединиле у федерацију, али када је Хајле Селасије 1961. године окончао федерацију и Еритреју учинио провинцијом Етиопије, избио је 30-годишњи Еритрејски рат за независност. Еритреја је поново стекла независност након референдума 1993. године.

Хајле Селасије је свргнут 1974. године и на власт је дошао војни Дерг режим. Године 1977. је земљу напала Сомалија, покушавајући да анектира област Огаден, али су напад одбиле етиопске, совјетске и кубанске снаге. Током 1977. и 1978. години, влада је мучила или убила стотине хиљада осумњичених непријатеља у Црвеном терору. Етиопија је 1984. године доживела глад, којом је усмрћено милион људи, и вођен је грађански рат, који је резултирао падом Дерга 1991. године. То је резултирало оснивањем Савезне демократске републике под Мелесом Зенавијем. Етиопија остаје осиромашена, али је њена економија постала једна од најбрже растућих на свету.[2]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Древни грчки историчари као што су Херодот и Диодор Сикулски користили су реч Етиопија (Αἰθιοπία) у односу на народе који живе непосредно на југу старог Египта, тачније, област која је сада позната као древно краљевство Куш, сада део данашње Нубије у Египту и Судану и уопште у целој Подсахарској Африци. Име Етиопија потиче од старогрчке речи „Аетхиопс” (изгорели изглед).[3]

У древним временима, назив Етиопија се првенствено користио у односу на данашњу нацију Судан, која се налази у долини Горњег Нила и лоцирана је јужно од Египта, која се такође назива Куш, а затим секундарно у односу на Подсахарску Африку у опште.[4][5][6][7][8][9][10][11][12] Помињање Краљевства Аксум (означеног као Етиопија) датира само из прве половине 4. века, након инвазије Аксумитског царства на Куш у Судану у 4. веку. Старији натпис Езане Хабашата (извор за „Абисинија”) у гизу, јужноарапском писму, тада је преведен на грчки као „Етиопија”.

Антика[уреди | уреди извор]

Хипотеза о земљи Пунт[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Пунт
Локација земље Пунт, под утицајем Египћана.

Претпоставља се да је Пунт био краљевство на Рогу Африке, на основу археолошких налаза египатских мумифицираних павијана у данашњој Етиопији,[13] и пећина у Сомалиленду које датирају отприлике из времена Пунта. Египатски трговци од око 3000 година пре нове ере називају земље јужно од Нубије или Куша Пунт и Јам. Древни Египћани су поседовали смирну (пронађену у Пунту), што Ричард Панкхерст тумачи да указује да је трговина између две земље постојала од почетка Старог Египта. Фараонски записи указују на ово поседовање смирне још током Прве и Друге династије (3100—2888. п. н. е.), која је такође била цењен производ региона Рога Африке; натписи и сликовни рељефи указују и на слоноваче, кожу пантера и других животиња, стабла смирне и нојево перје из афричког обалског појаса; а у Четвртој египатској династији (2789—2767. п. н. е.) помиње се Пунтит који је био у служби Кеопсовог сина, градитеља Велике пирамиде.[14] Џ. Х. Брестид је претпоставио да је овај рани трговински однос могао бити остварен копненом трговином низ Нил и његове притоке (тј. Плави Нил и Атбара). Грчки историчар и географ Агатархид је документовао поморство међу раним Египћанима: „Током просперитетног периода Старог краљевства, између 30. и 25. века пре нове ере, речне руте су одржавани у реду, а египатски бродови су пловили Црвеним морем све до земље смирне.”[15]

Прво познато путовање до Пунта догодило се у 25. веку пре нове ере под владавином фараона Сахуре. Најпознатија експедиција на Пунт, међутим, долази за време владавине краљице Хатшепсут вероватно око 1495. п. н. е., пошто је експедиција забележена на детаљним рељефима на храму Деир ел-Бахри у Теби. Натписи приказују трговачку групу која враћа стабла смирне, вреће смирне, слонове кљове, тамјан, злато, разно фрагментирано дрво и егзотичне животиње. Детаљне информације о ова два народа су ретке, а постоји много теорија о њиховој локацији и етничком односу њихових људи. Египћани су земљу Пунт понекад називали „Божја земља”, због „великих количина злата, слоноваче и смирне које су се лако могле набавити”.[16]

Докази о Накаданским контактима укључују опсидијан из Етиопије и Егејског мора. Иако се не зна много, врло је вероватно да је Пунт пао због етничких тензија између Сомалијаца и Етиопљана, поделивши се у 2 различита краљевства, Макробију и Дамот око 1. миленијума пре нове ере.[17]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Етхиопиан Хисторy”. Приступљено 2. 7. 2019. 
  2. ^ „Етхиопиа: Оне оф тхе wорлд'с фастест гроwинг ецономиес”. ББЦ Неwс. 15. 11. 2011. 
  3. ^ Анциент Кусх ор „Етхиопиа”
  4. ^ Рицхард Лоббан, Хисторицал Дицтионарy оф Анциент анд Медиевал Нубиа, Сцарецроw Пресс, 2004. п.1—1и
  5. ^ Давид M. Голденберг, Тхе Цурсе оф Хам: Раце анд Славерy ин Еарлy Јудаисм, Цхристианитy, анд Ислам, п. 18.
  6. ^ Ноах Wебстер, Тхе Холy Библе: Цонтаининг тхе Олд анд Неw Тестаментс, ин тхе Цоммон Версион, п. xив
  7. ^ Реиллy, W. (1908). Цусх. Ин Тхе Цатхолиц Енцyцлопедиа. Неw Yорк: Роберт Апплетон Цомпанy. Ретриевед Април 19, 2012, фром Неw Адвент: http://www.newadvent.org/cathen/04575c.htm
  8. ^ Роднеy Стевен Садлер, Цан а Цусхите Цханге Хис Скин?: Ан Еxаминатион оф Раце, Етхницитy, Анд Отхеринг ин тхе Хебреw Библе.
  9. ^ „Стронг'с Хебреw: 3568. כּוּשׁ (Куwсх) -- Цусх”. 
  10. ^ Греен, Еллиотт А. „Тхе Qуеен оф Схеба: А Qуеен оф Егyпт анд Етхиопиа?” (ПДФ). јбq.јеwисхбибле.орг. Приступљено 2017-06-04. 
  11. ^ ЕТХИОПИА
  12. ^ ЦУСХ.
  13. ^ „Муммифиед бабоонс схине неw лигхт он тхе лост ланд оф Пунт”. 
  14. ^ Рицхард Панкхурст, Тхе Етхиопиан Бордерландс: Ессаyс ин Регионал Хисторy фром Анциент Тимес то Тхе Енд оф тхе 18тх центурy (Асмара: Ред Сеа Пресс, Инц., 1997), пп.4—5, https://books.google.com/books?id=zpYBD3bzW1wC
  15. ^ Агатхарцхидес, ин Wилфред Харвеy Сцхофф (Сецретарy оф тхе Цоммерциал Мусеум оф Пхиладелпхиа) wитх а фореwорд бy W. П. Wилсон, Сц. Дирецтор, Тхе Пхиладелпхиа Мусеумс. Периплус оф тхе Ерyтхраеан Сеа: Травел анд Траде ин тхе Индиан Оцеан бy а Мерцхант оф тхе Фирст Центурy, Транслатед фром тхе Греек анд Аннотатед (1912). Неw Yорк, Неw Yорк: Лонгманс, Греен, анд Цо., пагес 50 (фор аттрибутион) анд 57 (фор qуоте).
  16. ^ Рицхард Панкхурст, Тхе Етхиопиан Бордерландс: Ессаyс ин Регионал Хисторy фром Анциент Тимес то Тхе Енд оф тхе 18тх центурy (Асмара: Ред Сеа Пресс, Инц., 1997), п.4, https://books.google.com/books?id=zpYBD3bzW1wC.
  17. ^ Лаурент Баваy, Тхиеррy де Путтер, Барбара Адамс, Јацqуес Новез, Луц Андрé, 2000. Тхе Оригин оф Обсидиан ин Предyнастиц анд Еарлy Дyнастиц Уппер Егyпт, МДАИК 56 (2000), пп. 5—20. Сее он-лине пост: [1].

Литература[уреди | уреди извор]

Videografija[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Историја Етиопије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_Etiopije&oldid=27698584”