Etiopski građanski rat

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ethiopian Civil War)

Etiopski građanski rat
Deo konflikta na Rogu Afrike i Hladnog rata
The situation during the Ethiopian Civil War
Situacija tokom Etiopskog građanskog rata
Vreme:12. septembar 1974 – 4. jun 1991
(16 godina, 8 meseci, 3 sedmice i 2 dana)
Mesto:Etiopija, Eritreja
Povod:Derg državni udar
Ishod:

EPLF/TPLF pobeda ustanika

Teritorijalne
promene:		 Nezavisnost Eritreje; Etiopija je 1993. godne postala kontinentalna zemlja.
Sukobljene strane

TPLF
EPRP
Етиопија MEISON (od 1977)
EPDM

Етиопија EDU

EPLF
ELF

OLF
WSLF
ALF
SLF (1978–1984)[1]
ONLF[2]
Podržan od:
 Sjedinjene Države[3]
Somalija[4]
 Kina[5][6]
 Zapadna Nemačka
 Sudan
 Saudijska Arabija
 Egipat

Етиопија Derg (1974–1987)
Етиопија Narodna Demokratska Republika Etiopija (1987–1991)
 Kuba (1974–1989)[7]
Podržan od:
 Sovjetski Savez[8][9][10] (1974–1990)
 Severna Koreja
 Poljska (do 1989)
 Libija[11] (1985-1991)
 Israel (1990–1991) (navodno)[12]
Jačina
/ 141.000 (1991)
30.000 (1991)[10]
60.000 (1991)
Сомалија 25.000 (1977)[10]
15.000 (1977)[10]		 Етиопија / Етиопија
230.000 (1991)
Куба 3.000 (1989)[13]
Žrtve i gubici

~400.000–579.000 nasilne smrti[14][15][16]

~1.000.000 smrti od gladi[14][15][17]

Etiopski građanski rat je bio građanski rat u Etiopiji i današnjoj Eritreji, koji se vodio između etiopske komunističke vlade vojne hunte i etio-eritrejskih pobunjenika od septembra 1974 do juna 1991.

Derg je svrgnuo Etiopsko carstvo i cara Hajla Selasija u državnom udaru 12. septembra 1974, uspostavivši Etiopiju kao marksističko-lenjinističku komunističku državu koja je bila vojna hunta i privremena vlada. Razne levičarske, etničke i antikomunističke opozicione grupe koje su podržavale Sjedinjene Države počele su oružani otpor Dergu koji je podržavala Sovjetska vlada, pored eritrejskih separatista koji su se već borili u Eritrejskom ratu za nezavisnost. Derg je upotrebio vojne kampanje i Ki Šibir (Etiopski crveni teror) za suzbijanje pobune. Sredinom osamdesetih godina, Etiopija je bila opustošena raznim problemima poput gladi 1983–1985, ekonomskog pada i drugih posledičnih efekta Dergove politike, što je povećalo narodnu podršku za pobunjenike. Derg se raspao 1987. godine, uspostavivši Narodnu Demokratsku Republiku Etiopiju (PDRE) pod Radničkom partijom Etiopije u pokušaju da održi svoju vladavinu. Sovjetski Savez je okončao podršku PDRE-u krajem osamdesetih i vladu su preplavile sve uspešnije pobunjeničke grupe. U maju 1991. godine PDRE je poražen u Eritreji, i predsednik Mengistu Hajle Marijam je napustio zemlju. Etiopski građanski rat je okončan 4. juna 1991. godine kada je Etiopski narodni revolucionarni demokratski front (EPRDF), koalicija levičarskih etničkih pobunjeničkih grupa, ušao u glavni grad Adis Abebu i svrgnuo Radničku partiju Etiopije. PDRE je raspušten i zamenjen prelaznom vladom Etiopije koju je predvodio Tigrejski narodni oslobodilački front.[18]

U Etiopskom građanskom ratu je stradalo najmanje 1,4 miliona ljudi, pri čemu je milion umrlih bilo povezano sa glađu, a ostatak sa borbama i drugim nasiljem.

Zaleđina[уреди | уреди извор]

Etiopsko carstvo[19][20][21][22][23] je postalo politički nestabilno počevši od 1960-ih pod vlašću cara Hajla Selasija, čija je administracija postajala veoma nepopularna među običnim Etiopljanima na svim nivoima društva zbog stagnacije kvaliteta života, sporog ekonomskog razvoja i kršenje ljudskih prava. Iako je Selasije bio popularna kulturna ličnost sa svojim pokušajima da modernizuje Etiopiju, njegove reforme su bile neefikasne. Na njegovu vladavinu se sve više gledalo kao na održavanje feudalnog političkog sistema Etiopije koji je u velikoj meri favorizovao etiopsko plemstvo, koje je rutinski odbijalo njegove reforme. U decembru 1960, grupa visokorangiranih političara i vojnih oficira pokušala je da svrgne Hajla Selasija i uspostavi progresivnu vladu pod njegovim sinom, prestolonaslednikom Asfavom Vosenom, kako bi rešila ekonomske i političke probleme Etiopije. Međutim, puč je slomljen i brzo poražen od strane lojalista, čime je zadržao status kvo.

Istorija[уреди | уреди извор]

1970-te[уреди | уреди извор]

Etiopska revolucija[уреди | уреди извор]

Depozicija Hajlea Selasija u Jubili palati 12. septembra 1974.

Dana 12. septembra 1974. Hajla Selasija i njegovu vladu su zbacili Derg, neideološki komitet nižih oficira i regrutovanog osoblja u Etiopskoj vojsci koji su postali vladajuća vojna hunta. Dana 21. marta 1975, Derg je ukinuo monarhiju i usvojio marksizam-lenjinizam kao svoju zvaničnu ideologiju, uspostavljajući se kao privremena vlada za proces izgradnje socijalističke države u Etiopiji. Prestolonaslednik je otišao u egzil u London, gde je živelo još nekoliko članova kuće Solomon, dok su ostali članovi koji su bili u Etiopiji u vreme revolucije bili zatvoreni. Među privedenima su bili Hajle Selasije, njegova ćerka iz prvog braka princeza Idžigajehu, njegova sestra princeza Tenagnevork, i mnogi njegovi nećaci, bliski rođaci i tazbina. Dana 27. avgusta 1975. Hajle Selasije je umro pod misterioznim okolnostima u pritvoru u Nacionalnoj palati u Adis Abebi.[24][25] Te godine je Dergov režim nacionalizovao većinu industrija i privatnih gradskih nekretnina. Imovina bivše kraljevske porodice je zaplenjena i nacionalizovana u okviru programa koji je osmišljen da sprovede državnu ideologiju socijalizma.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ De Waal, Alexander (1991). Evil Days: Thirty Years of War and Famine in Ethiopia. Human Rights Watch. стр. 82. ISBN 9781564320384. 
  2. ^ Ethiopia: Crackdown in East Punishes Civilians (Human Rights Watch, 4-7-2007)
  3. ^ „Ethiopia a Forgotten War Rages On”. Time. 1985-12-23. Архивирано из оригинала 23. 08. 2013. г. Приступљено 2007-09-06. 
  4. ^ Spencer C. Tucker, A Global Chronology of Conflict: From the Ancient World to the Modern Middle East, 2009. page 2402
  5. ^ Foreign Intervention in Africa: From the Cold War to the War on Terror, 2013. Page 158.
  6. ^ Chinese and African Perspectives on China in Africa 2009, Page 93
  7. ^ „A Little Help from Some Friends”. Time. 1978-10-16. Архивирано из оригинала 23. 08. 2013. г. Приступљено 2007-09-06. 
  8. ^ New York Times
  9. ^ Der Spiegel
  10. ^ а б в г Attempts to distort history
  11. ^ https://www.ezega.com/News/PrintNews?newsID=3101
  12. ^ „Ethiopia-Israel”. country-data.com. Приступљено 2014-10-26. 
  13. ^ Fauriol, Georges A; Loser, Eva (1990). Cuba: the international dimensionНеопходна слободна регистрација. Transaction Publishers. ISBN 978-0-88738-324-3. 
  14. ^ а б A Victory Tempered By Sorrow, Carlos Sanchez, Washington Post, May 26, 1991
  15. ^ а б Mengistu Leaves Ethiopia in Shambles, Neil Henry, Washington Post, May 22, 1991
  16. ^ Fifty Years of Violent War Deaths from Vietnam to Bosnia. Ziad Obermeyer, British Medical Journal (2008)
  17. ^ Knives Are Out For A Bloodstained Ruler, Louis Rapoport, Sydney Morning Herald (from The New Republic) April 28, 1990.
  18. ^ Valentino, Benjamin A. (2004). Final Solutions: Mass Killing and Genocide in the Twentieth Century. Ithaca: Cornell University Press. стр. 196. ISBN 978-0-8014-3965-0. 
  19. ^ Nathaniel T. Kenney (1965). „Ethiopian Adventure”. National Geographic. 127: 555. 
  20. ^ „Ethiopia Ends 3,000 Year Monarchy”. Milwaukee Sentinel. 22. 3. 1975. стр. 3. 
  21. ^ „Ethiopia ends old monarchy”. The Day. 22. 3. 1975. стр. 7. 
  22. ^ Henc van Maarseveen; Ger van der Tang (1978). Written Constitutions: A Computerized Comparative Study. Brill. стр. 47. 
  23. ^ „Ethiopia”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. 1987. 
  24. ^ Reuters (22. 5. 1988). „Ethiopia Frees 7 Relatives of Haile Selassie”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 8. 1. 2017. 
  25. ^ Perlez, Jane (3. 9. 1989). „Ethiopia Releases Prisoners From Haile Selassie's Family”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 8. 1. 2017. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Etiopski građanski rat na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Etiopski_građanski_rat&oldid=27676318”