Историја Судана

С Википедије, слободне енциклопедије

Историја Судана обухвата територију од које се састоји Република Судан, Јужни Судан, као и територију ширег региона познату под називом „Судан”. Израз је изведен из арап. بلاد السودان bilād as-sūdān, или „земља црнаца”[1][2] и може се употребити слободније од Западне и Централне Африке у уопштем смислу, а посебно Сахела.

У старом су веку у долини горњег Нила, на подручју између прве и шесте катаракте, тада званом Нубија, постојала су три кушитска и мероетска краљевства. На њих је велик утицај извршила цивилизација Старог Египта с којом су се често сукобљавали, али и трговали и преузимали њене културне тековине. У трећем или четвртом веку на подручје Судана проширило се хришћанство, али средином 7. века са севера долази ислам који током следећих хиљаду година постаје доминатна вера. Важна краљевства средњовековног Судана била су Макурија и Сенар.

Године 1820, Суданом је завладао суседни Египат. Египатска власт, а посебно покушај укидања ропства у другој половини 19. века, који су подупирале западне колонијалне силе, изазвали су велико незадовољство Суданаца па је 1885. године избила побуна под водством Мухамеда Ахмеда - Махдија, која је након почетних великих успеха окруњених освајањем Картума 1885. године и успоставом државе, ипак угушена победом британске војске 1898. године. Формално домен Велике Британије и Египта, Судан је де факто био под управом Британаца који су га поделили на напреднији арапски север и афрички југ, који је препуштен хришћанским мисионарима.

Годину дана пре стицања независности 1956. године, на југу је избио грађански рат због незадовољства тамошњих хришћана хегемонијом муслимана у политичком и привредном животу земље. Мировни је споразум постигнут 1972. године, после 17 година борби, али се рат поновно распламсао 1983. године након укидања договорене аутономије југа и увођења елемената шеријата у суданске законе. Од независности, Суданом су углавном владали војни официри који су на власт долазили државним ударима. Генерал Омар ел Башир је дошао на власт државним ударом 1989, а победио на изборима 1995. године. Омар ел Башир је био други пут изабран за председника Судана 30. 12. 2000. године, и обећао је да ће наставити напоре за успостављење мира у земљи у којој је око два милиона људи погинуло у сукобима у грађанском рату или умрло од глади. Током 1990-их овде је своју базу имао Осама бин Ладен. Године 2003. сукобиле су се провладине паравојне јединице Џанџавиди и неарапски исламски герилци у источној покрајини Дарфур.

Праисторија[уреди | уреди извор]

Сабу-Џади Камена уметничка локација: Говеда

Долина Нила[уреди | уреди извор]

До осмог миленијума пре нове ере, људи неолитске културе су се тамо населили у седентарном начину живота у утврђеним селима од черпића, где су лов и риболов на Нилу допуњавали сакупљањем жита и сточарством.[3] Током петог миленијума пре нове ере, миграције из Сахаре која се сушила довела су неолитске људе у долину Нила заједно са пољопривредом. Становништво које је резултат овог културног и генетског мешања развило је друштвену хијерархију током наредних векова, и постало је Краљевство Куш (са главним градом Керма) 1700. године пре нове ере. Антрополошка и археолошка истраживања указују на то да су током преддинастичког периода Доња Нубија и Магадан Горњи Египат били етнички и културно скоро идентични, и да су на тај начин истовремено еволуирали системи фараонског краљевства до 3300. године пре нове ере.[4] Заједно са другим земљама на Црвеном мору, Судан се сматра највероватнијом локацијом земље познатог старим Египћанима као Пунт (или „Та Нетјеру“, што значи „Божји план“), чије прво помињање датира из 10. века пре нове ере.[5]

Источни Судан[уреди | уреди извор]

У источном Судану, Бутана група се појављује око 4000. године пре нове ере. Ови људи су производили једноставну украшену грнчарију, живели у округлим колибама и највероватније су били сточари, ловци, али и конзумирали копнене пужеве, а постоје докази и за пољопривредне активности.[6] Група Гаш је настала око 3000. године пре нове ере и још је једна праисторијска култура позната са више места. Ови људи су производили украшену грнчарију и живели од земљорадње и сточарства. Махал Теглинос је био важно место величине око 10 хектара. У центру су биле ископане куће изграђене од цигле од блата. Печати и отисци печата потврђују виши ниво администрације. Сахрањивање на елитном гробљу обележено је грубим надгробним плочама.[7] У другом миленијуму уследила је група Џебел Мокрам. Производили су грнчарију са једноставним урезаним украсом и живели у једноставним округлим колибама. Економска основа је највероватније било сточарство.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Енцyцлопæдиа Британница. "Судан".
  2. ^ Департмент оф Артс оф Африца, Оцеаниа, анд тхе Америцас. Траде анд тхе Спреад оф Ислам ин Африца. Ин Хеилбрунн Тимелине оф Арт Хисторy. Неw Yорк: Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт, 2000 – (Оцтобер 2001).
  3. ^ "Еарлy Хисторy", Хелен Цхапин Метз, ед. Судан А Цоунтрy Студy Архивирано 2016-02-08 на сајту Wayback Machine. Wасхингтон: ГПО фор тхе Либрарy оф Цонгресс, 1991.
  4. ^ С.О.Y. Кеита (1993). „Студиес анд Цомментс он Анциент Егyптиан Биологицал Релатионсхипс”. Хисторy ин Африца. 20: 129—154. ЈСТОР 3171969. С2ЦИД 162330365. дои:10.2307/3171969. 
  5. ^ Симсон Најовитс, Егyпт, тхе трунк оф тхе трее, Волуме 2, (Алгора Публисхинг: 2004), п.258.
  6. ^ Андреа Манзо (2017): Еастерн Судан ин итс Сеттинг, Тхе арцхаеологy оф а регион фар фром тхе Ниле Валлеy, Арцхаеопресс, ISBN 9781784915582, 22-27 online Архивирано 2020-01-26 на сајту Wayback Machine
  7. ^ Манзо (2017): Еастерн Судан ин итс Сеттинг, Тхе арцхаеологy оф а регион фар фром тхе Ниле Валлеy, 33-42 онлине Архивирано 2020-01-26 на сајту Wayback Machine
  8. ^ Манзо (2017): Еастерн Судан ин итс Сеттинг, Тхе арцхаеологy оф а регион фар фром тхе Ниле Валлеy, 43-48 онлине Архивирано 2020-01-26 на сајту Wayback Machine

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]