Историја Судана
Историја Судана обухвата територију од које се састоји Република Судан, Јужни Судан, као и територију ширег региона познату под називом „Судан”. Израз је изведен из арап. بلاد السودان bilād as-sūdān, или „земља црнаца”[1][2] и може се употребити слободније од Западне и Централне Африке у уопштем смислу, а посебно Сахела.
У старом су веку у долини горњег Нила, на подручју између прве и шесте катаракте, тада званом Нубија, постојала су три кушитска и мероетска краљевства. На њих је велик утицај извршила цивилизација Старог Египта с којом су се често сукобљавали, али и трговали и преузимали њене културне тековине. У трећем или четвртом веку на подручје Судана проширило се хришћанство, али средином 7. века са севера долази ислам који током следећих хиљаду година постаје доминатна вера. Важна краљевства средњовековног Судана била су Макурија и Сенар.
Године 1820, Суданом је завладао суседни Египат. Египатска власт, а посебно покушај укидања ропства у другој половини 19. века, који су подупирале западне колонијалне силе, изазвали су велико незадовољство Суданаца па је 1885. године избила побуна под водством Мухамеда Ахмеда - Махдија, која је након почетних великих успеха окруњених освајањем Картума 1885. године и успоставом државе, ипак угушена победом британске војске 1898. године. Формално домен Велике Британије и Египта, Судан је де факто био под управом Британаца који су га поделили на напреднији арапски север и афрички југ, који је препуштен хришћанским мисионарима.
Годину дана пре стицања независности 1956. године, на југу је избио грађански рат због незадовољства тамошњих хришћана хегемонијом муслимана у политичком и привредном животу земље. Мировни је споразум постигнут 1972. године, после 17 година борби, али се рат поновно распламсао 1983. године након укидања договорене аутономије југа и увођења елемената шеријата у суданске законе. Од независности, Суданом су углавном владали војни официри који су на власт долазили државним ударима. Генерал Омар ел Башир је дошао на власт државним ударом 1989, а победио на изборима 1995. године. Омар ел Башир је био други пут изабран за председника Судана 30. 12. 2000. године, и обећао је да ће наставити напоре за успостављење мира у земљи у којој је око два милиона људи погинуло у сукобима у грађанском рату или умрло од глади. Током 1990-их овде је своју базу имао Осама бин Ладен. Године 2003. сукобиле су се провладине паравојне јединице Џанџавиди и неарапски исламски герилци у источној покрајини Дарфур.
Праисторија[уреди | уреди извор]
Долина Нила[уреди | уреди извор]
До осмог миленијума пре нове ере, људи неолитске културе су се тамо населили у седентарном начину живота у утврђеним селима од черпића, где су лов и риболов на Нилу допуњавали сакупљањем жита и сточарством.[3] Током петог миленијума пре нове ере, миграције из Сахаре која се сушила довела су неолитске људе у долину Нила заједно са пољопривредом. Становништво које је резултат овог културног и генетског мешања развило је друштвену хијерархију током наредних векова, и постало је Краљевство Куш (са главним градом Керма) 1700. године пре нове ере. Антрополошка и археолошка истраживања указују на то да су током преддинастичког периода Доња Нубија и Магадан Горњи Египат били етнички и културно скоро идентични, и да су на тај начин истовремено еволуирали системи фараонског краљевства до 3300. године пре нове ере.[4] Заједно са другим земљама на Црвеном мору, Судан се сматра највероватнијом локацијом земље познатог старим Египћанима као Пунт (или „Та Нетјеру“, што значи „Божји план“), чије прво помињање датира из 10. века пре нове ере.[5]
Источни Судан[уреди | уреди извор]
У источном Судану, Бутана група се појављује око 4000. године пре нове ере. Ови људи су производили једноставну украшену грнчарију, живели у округлим колибама и највероватније су били сточари, ловци, али и конзумирали копнене пужеве, а постоје докази и за пољопривредне активности.[6] Група Гаш је настала око 3000. године пре нове ере и још је једна праисторијска култура позната са више места. Ови људи су производили украшену грнчарију и живели од земљорадње и сточарства. Махал Теглинос је био важно место величине око 10 хектара. У центру су биле ископане куће изграђене од цигле од блата. Печати и отисци печата потврђују виши ниво администрације. Сахрањивање на елитном гробљу обележено је грубим надгробним плочама.[7] У другом миленијуму уследила је група Џебел Мокрам. Производили су грнчарију са једноставним урезаним украсом и живели у једноставним округлим колибама. Економска основа је највероватније било сточарство.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Енцyцлопæдиа Британница. "Судан".
- ^ Департмент оф Артс оф Африца, Оцеаниа, анд тхе Америцас. Траде анд тхе Спреад оф Ислам ин Африца. Ин Хеилбрунн Тимелине оф Арт Хисторy. Неw Yорк: Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт, 2000 – (Оцтобер 2001).
- ^ "Еарлy Хисторy", Хелен Цхапин Метз, ед. Судан А Цоунтрy Студy Архивирано 2016-02-08 на сајту Wayback Machine. Wасхингтон: ГПО фор тхе Либрарy оф Цонгресс, 1991.
- ^ С.О.Y. Кеита (1993). „Студиес анд Цомментс он Анциент Егyптиан Биологицал Релатионсхипс”. Хисторy ин Африца. 20: 129—154. ЈСТОР 3171969. С2ЦИД 162330365. дои:10.2307/3171969.
- ^ Симсон Најовитс, Егyпт, тхе трунк оф тхе трее, Волуме 2, (Алгора Публисхинг: 2004), п.258.
- ^ Андреа Манзо (2017): Еастерн Судан ин итс Сеттинг, Тхе арцхаеологy оф а регион фар фром тхе Ниле Валлеy, Арцхаеопресс, ISBN 9781784915582, 22-27 online Архивирано 2020-01-26 на сајту Wayback Machine
- ^ Манзо (2017): Еастерн Судан ин итс Сеттинг, Тхе арцхаеологy оф а регион фар фром тхе Ниле Валлеy, 33-42 онлине Архивирано 2020-01-26 на сајту Wayback Machine
- ^ Манзо (2017): Еастерн Судан ин итс Сеттинг, Тхе арцхаеологy оф а регион фар фром тхе Ниле Валлеy, 43-48 онлине Архивирано 2020-01-26 на сајту Wayback Machine
Literatura[уреди | уреди извор]
- Adams, William Y. (1977). Nubia. Corridor to Africa. Princeton University. ISBN 978-0691093703.
- Edwards, David (2004). The Nubian Past: An Archaeology of the Sudan. Routledge. ISBN 978-0415369879.
- Hasan, Yusuf Fadl (1967). The Arabs and the Sudan. From the seventh to the early sixteenth century. Edinburgh University. OCLC 33206034.
- Hesse, Gerhard (2002). Die Jallaba und die Nuba Nordkordofans. Händler, Soziale Distinktion und Sudanisierung (на језику: немачки). Lit. ISBN 978-3825858902.
- Holt, P. M.; Daly, M. W. (2000). History of the Sudan: From the coming of Islam to the present Day
. Pearson. ISBN 978-0582368866. - Lajtar, Adam (2011). „Qasr Ibrim's last land sale, AD 1463 (EA 90225)”. Nubian Voices. Studies in Christian Nubian Culture.
- Loimeier, Roman (2013). Muslim Societies in Africa: A Historical Anthropology. Indiana University. ISBN 9780253007889.
- McGregor, Andrew (2011). „Palaces in the Mountains: An Introduction to the Archaeological Heritage of the Sultanate of Darfur”. Sudan&Nubia. 15: 129—141.
- O'Fahey, R.S.; Spaulding, Jay L. (1974). Kingdoms of the Sudan. Methuen Young Books. ISBN 978-0416774504.
- O'Fahey, R. S.; Tubiana, Jérôme (2007). „Darfur. Historical and Contemporary Aspects” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 12. 2019. г. Приступљено 2018-08-23.
- Peacock, A.C.S. (2012). „The Ottomans and the Funj sultanate in the sixteenth and seventeenth centuries”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies. 75 (1): 87—11. doi:10.1017/S0041977X11000838.
- Shinnie, P.L. (1978). „Christian Nubia.”. Ур.: J.D. Fage. The Cambridge History of Africa. Volume 2. Cambridge: Cambridge University. стр. 556—588. ISBN 978-0-521-21592-3.
- Ruffini, Giovanni R. (2012). Medieval Nubia. A Social and Economic History. Oxford University.
- Spaulding, Jay (1974). „The Fate of Alodia” (PDF). Meroitic Newsletter. 15: 12—30. ISSN 1266-1635. Архивирано из оригинала 01. 08. 2019. г. Приступљено 25. 12. 2019.
- Spaulding, Jay (1985). The Heroic Age in Sennar. Red Sea. ISBN 978-1569022603.
- Vantini, Giovanni (1975). Oriental Sources concerning Nubia. Heidelberger Akademie der Wissenschaften. OCLC 174917032.
- Vantini, Giovanni (2006). „Some new light on the end of Soba”. Ур.: Alessandro Roccati and Isabella Caneva. Acta Nubica. Proceedings of the X International Conference of Nubian Studies Rome 9–14 September 2002. Libreria Dello Stato. стр. 487—491. ISBN 978-88-240-1314-7.
- Welsby, Derek (2002). The Medieval Kingdoms of Nubia. Pagans, Christians and Muslims Along the Middle Nile. London: British Museum. ISBN 978-0714119472.
- Werner, Roland (2013). Das Christentum in Nubien. Geschichte und Gestalt einer afrikanischen Kirche (на језику: немачки). Lit. ISBN 978-3-643-12196-7.
- Abbas, Mekki. The Sudan question: the dispute over the Anglo-Egyptian condominium, 1884–1951 (1952)
- Duncan, J.S.R. The Sudan: a record of achievement (1952), from the British perspective
- Gee, Martha Bettis (2009). Piece work/peace work : working together for peace and Sudan : mission study for children and teacher's guide. Women’s Division, General Board of Global Ministries, United Methodist Church. ISBN 978-1-933663-34-0.
- Holt, P.M., and M.W. Daly. History of the Sudan: From the Coming of Islam to the Present Day (6th es. 2011)
- Kramer, Robert S. ed. Historical Dictionary of the Sudan (2nd ed. 2013) excerpt and text search
- Peel, Sidney (1905). „British Rule in the Sudan”. The Empire and the century. London: John Murray. стр. 800—08.
- Warburg, Gabriel. Sudan Under Wingate: Administration in the Anglo-Egyptian Sudan (1899–1916) (1971)
- Woodward, Peter. Sudan 1898–1989 the Unstable State (1990)
- Woodward, Peter, ed. Sudan After Nimeiri (2013); since 1984 excerpt and text search
- Neville Chittick: Rock engravings at Sabu, in: Kush 11: Journal of the Sudan Antiquities Service. 10, 1962, pages 328-332.
- Karl-Heinz Otto; Gisela Buschendorf-Otto: Felsbilder aus dem sudanesischen Nubien, 1993.
- David N. Edwards: Drawing on rocks, the most enduring monuments of Middle Nubia, in: Sudan & Nubia 10, 2006, pp. 55-63.
- Hans Alexander Winkler, Sir Robert Mond: Rock-Drawings of southern Upper Egypt I. Sir Robert Mond Desert Expedition Season 1936-1937 Preliminary Report, London 1938.
- Hans Alexander Winkler, Sir Robert Mond: Rock-Drawings of southern Upper Egypt II. Sir Robert Mond Desert Expedition Season 1937-1938 Preliminary Report, London 1939.
- Anthony John Arkell: History of the Sudan to 1821, 1954.
- „Ancient Nubia: C-Group–Pan Grave–Kerma 2400–1550 BC”. The Oriental Institute. Приступљено 1. 7. 2016.
- Bianchi, Robert Steven (2004). Daily Life of the Nubians (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 33. ISBN 9780313325014.
- Shinnie (2013-10-28). Ancient Nubia (на језику: енглески). Routledge. стр. 55. ISBN 9781136164651.
- Lobban, Richard A. Jr. (2003-12-09). Historical Dictionary of Ancient and Medieval Nubia (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 100. ISBN 9780810865785.
- Wharton, William M. (1960). The Sudan in pre-history and history: a handbook for students (на језику: енглески). St. Joseph's Press. стр. 24.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Photographs from the Sudan
- LIFE Visits Sudan in 1947 – slideshow by Life magazine
- South Sudan: A History of Political Domination – A Case of Self-Determination, (Riek Machar)
- Civil War in Sudan: The Impact of Ecological Degradation
- Multimedia Presentation on Darfur
- History of independent Sudan Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)