3-Метилбутанска киселина

3-Метилбутанска киселина
Називи
	IUPAC назив 3-Metilbutanska kiselina
	Други називи Делфинска киселина; 3-Метилбутерна киселина; Изопентанска киселина
Идентификација
CAS број	503-74-2 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:28484 ;
ChemSpider	10001 ;
DrugBank	ДБ03750 ;
ECHA InfoCard	100.007.251
КЕГГ	Ц08262 ;
PubChem C ID	10430;
УНИИ	1БР7X184Л5 ;
	SMILES O=C(O)CC(C)C; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C5H10O2
Моларна маса	102,13 g/mol
Густина	0,925 g/cm3
Тачка топљења	−29 °C (−20 °F; 244 K)
Тачка кључања	175–177 °C
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

3-Метилбутанска киселина (изовалеринска киселина, делфинска киселина, 3-метилбутерна киселина, изопентанска киселина) је природна масна киселина, која је присутна у широком низу различитих биљки и есенцијалних уља. Она је прозирна, безбојна течност, која је умерено растворна у води, и екстремно растворна у органским растварачима.

Изовалеринска киселина има јак опорни мирис сира или зноја, док њени испарљиви естри имају пријатне мирисе и у широкој су употреби у производњи перфема. По једној хипотези она је антиконвулзивни агенс из одољена.^[4] Она је главна компонента непријатног мириса стопала^[5] који формирају бактерије коже као производ метаболизма леуцина. Изовалеринска даје устајалом хмељу његову карактеристичну арому и укус.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
^ Еадие, Мервyн Ј (01. 11. 2004). „Цоулд Валериан Хаве Беен тхе Фирст Антицонвулсант?”. Епилепсиа. 45 (11): 1338—1343. ИССН 1528-1167. дои:10.1111/ј.0013-9580.2004.27904.x. Приступљено 09. 05. 2012.
^ Ара, Катсутосхи; Масакатсу Хама; Сyуницхи Акиба; Кензо Коике; Коицхи Окисака; Тоyоки Хагура; Тетсуро Камиyа; Фусао Томита (2006). „Фоот одор дуе то мицробиал метаболисм анд итс цонтрол”. Цанадиан Јоурнал оф Мицробиологy. 52 (4): 357—364. ИССН 0008-4166. ПМИД 16699586. дои:10.1139/w05-130. Приступљено 09. 05. 2012.

Види још[уреди | уреди извор]

Изовалеринска ацидемија

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

PubChem 10430

[1] Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.

[4] Еадие, Мервyн Ј (01. 11. 2004). „Цоулд Валериан Хаве Беен тхе Фирст Антицонвулсант?”. Епилепсиа. 45 (11): 1338—1343. ИССН 1528-1167. дои:10.1111/ј.0013-9580.2004.27904.x. Приступљено 09. 05. 2012.

[5] Ара, Катсутосхи; Масакатсу Хама; Сyуницхи Акиба; Кензо Коике; Коицхи Окисака; Тоyоки Хагура; Тетсуро Камиyа; Фусао Томита (2006). „Фоот одор дуе то мицробиал метаболисм анд итс цонтрол”. Цанадиан Јоурнал оф Мицробиологy. 52 (4): 357—364. ИССН 0008-4166. ПМИД 16699586. дои:10.1139/w05-130. Приступљено 09. 05. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]