Казанска катедрала, Санкт Петербург

Координате: 59° 56′ 03″ С; 30° 19′ 28″ И / 59.9343° С; 30.3245° И / 59.9343; 30.3245
С Википедије, слободне енциклопедије
Казанска катедрала
рус. Каза́нский Кафедра́льный Cобо́р
рус. Kazanskiy Kafedralniy Sobor
Казанска катедрала
Основне информације
ЛокацијаНевски Проспект 25,
Санкт Петербург
Религијахришћанство
ТипРуска православна црква
Веб-сајтkazansky-spb.ru
Архитектонски опис
Архитект(и)Андреј Воронихин
Стил архитектуреЦарски
Завршетак изградње1811
Спецификације
Дужина82,5 м (СЈ-ЗИ интеријер)
90 м (спољашње степенице)
Ширина86 м (спољашње степенице)
Површина интеријера4.000 м² (интеријер)[1]
6,200 м² (екстеријер)
Висина (макс.)71,6 м (горњи крст)

Казанска катедрала или Казански катедралски сабор (рус. Каза́нский кафедра́льный собо́р), такође позната као Катедрала Богородице од Казана, катедрала је Руске православне цркве на Невском проспекту[2][3][4] у Санкт Петербургу. Она је посвећена Богородици Казањској, једна од најцјењенијих икона у Русији.

Позадина[уреди | уреди извор]

Унутрашњост катедрале
Поглед изнутра на куполу
Унутрашњост, људи на иконостасу

Изградња катедрале започета је 1801. године и настављена десет година под надзором Александра Сергејевича Строганова.[5] По завршетку 1811. године, нови храм заменио је цркву Рођења Богородице,[6][7] која је демолирана након освећења Казанске катедрале.

Архитекта Андреј Вороникин[8] моделовао је зграду на базилици Ст. Петра у Риму.[5] Неки историчари уметности тврде да је цар Павле (владао 1796-1801) намеравао да изгради сличну цркву на другој страни Невског проспекта која би одражавала Казанску катедралу, али такви планови нису успели да се остваре. Иако је Руска православна црква снажно одбила планове за стварање реплике католичке базилике у тадашњој руској престоници, неколико дворјана подржало је Воронихинов дизајн ампирског стила.

Након што је Наполеон напао Русију (1812) и врховни командни генерал Михаил Кутузов замолио Госпу од Казана за помоћ, сврха цркве се променила. Након Отаџбинског рата, Руси су катедралу доживљавали пре свега као спомен на победу над Наполеоном.[8] Сам Кутузов је покопан у катедрали 1813; а Александар Пушкин је написао славне редове медитирајући над његовом гробом. Године 1815, победничка руска војска је из Европе донела кључеве за седамнаест градова и осам тврђава и поставила их у сакристију катедрале. Борис Орловски је 1837. године дизајнирао две бронзане статуе Кутузова и Барклај де Толија које стоје испред катедрале.[9][10][11]

Фотохромни отисак из 1896.

Године 1876, Казанске демонстрације, прва политичке демонстрације у Русији, одржане су испред цркве. После Руске револуције 1917. власти су затвориле катедралу (јануар 1932). У новембру 1932. поново је отворена као промарксистички „Музеј историје религије и атеизма“,[12] или како се један савремени писац отвореније изразио, „највећи Лењинградски антирелигиозни музеј“, у комплету са воштаним делима шпанске инквизиције.[13] Службе су настављене 1992. године, а четири године касније катедрала је враћена Руској православној цркви. Према подацима из 2017, она функционише као матична катедрала митрополије Св. Петерсбург.

Унутрашњост катедрале, са својим бројним стубовима, одјекује спољном колонадом и подсећа на дворану палате, дугачку 69 метара и високу 62 метра. У унутрашњости се налазе бројне скулптуре и иконе које су креирали најбољи руски уметници тог доба. Решетка од кованог гвожђа која одваја катедралу од малог трга иза ње понекад се наводи као једна од најлепших икад изграђених.[14][15]

Огромна бронзана врата катедрале једна су од четири копије оригиналних врата крстионице у Фиренци у Италији (остала три су у Грејс катедрали у Сан Франциску, Сједињене Државе, у Нелсон-Аткинсовом музеју уметности[16][17] у Канзас Ситију, Сједињене Државе, и у самој Фирентинској крстионици).

Казанска катедрала се сматра моделом неокласичног стила Хелсиншке катедрале, једне од највећих знаменитости Хелсинкија, Финска.[18]

Архитектура и декорација катедрале[уреди | уреди извор]

Цар Павле I желео је да храм у изградњи по његовом налогу подсећа на величанствену катедралу Светог Петра у Риму. Ова жеља се огледала у грандиозној колонади од 96 стуба које је А.Н. Воронихин подигао испред северне фасаде. Колонада катедрале Светог Петра у Риму затвора трг, док се Казанску катедралу може реће да затвара Невски проспект. Ово архитектонско решење омогућило је А.Н. Воронихину да реши проблем са којим су се суочили сви градитељи цркава на Невском проспекту. Авенија се простире од запада према истоку, а православне цркве су организоване на исти начин: на западу - улаз, на истоку - олтар. Због тога су многе[19] црквене зграде биле принуђене да стоје постранце у односу на главне градске саобраћајнице. Колонада је омогућила да северни, бочни део катедрале буду улазна врата. Куполни крст катедрале, из истих разлога, ивицом је окренут авенији и није у потпуности видљив са предње, северне стране. Са југа, катедрала је требало да буде украшена истом колонадом, али план А. Н. Воронихина није доведен до краја. Катедрала нема звоник, већ се звоник налази у западном крилу колонаде. Осигуравши крајеве колонаде монументалним тремима, Воронихин је пројектовао прилазе дуж канала и улице према којима је била окренута западна фасада катедрале.

Купола Казанске катедрале била је прва велика гвоздена купола. Она је пречника од 17,7 м и састоји се од два реда гвоздених ребара. Оба реда су причвршћена на дну на заједничкој основи и постепено се одвајају према врху. Додатно ојачана потпорницима и водоравним ребрима, ова структура подржава „јабуку“ крстом, а паникадило катедрале је такође окачен на њу. Испод гвоздене куполе налазе се још два реда цигле. Изграђена пре развоја метода за статичку анализу шипкастих структура, ова купола је пример успешног интуитивног дизајна.[20] Фасаде катедрале су обложене сивим подостским каменом.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Наве & Алтар & Тхрее Нартхеx & Тхрее Порцхес= 4,000 м².
    Цолоннаде (иннер цоуртyард) ~ 1,600 м².
    Стаирс ~ 600 м².
  2. ^ Цхеснокова АН (1985). Невскy Проспецт. Ленинград: Лениздат. стр. 5—14. 
  3. ^ Веснина Н.Н. (2008). Невскy Проспецт Гарденс. СПб.: Пропyлаеа. стр. 10—18. 
  4. ^ „Невский проспект на официальном портале Администрации Санкт-Петербурга”. Архивирано из оригинала 2007-09-02. г. Приступљено 2007-08-27. 
  5. ^ а б Коеппе & Гиусти 2008, стр. 352.
  6. ^ „Нативитy оф тхе Виргин Марy тхе Тхеотокос”. Саинт Георге Греек Ортходоx Цатхедрал, Греенвилле, Соутх Царолина. Архивирано из оригинала 2016-10-19. г. Приступљено 2016-04-03. 
  7. ^ „Нативитy оф тхе Блессед Виргин Марy”. еписцопалнет.орг. Приступљено 9. 9. 2020. 
  8. ^ а б „Казан Цатхедрал”. саинт-петерсбург.цом. Приступљено 8. 11. 2011. 
  9. ^ Елтинг, Ј. (1997) [1988]. Сwордс Ароунд а Тхроне: Наполеон'с Гранде Армéе. Неw Yорк: Да Цапо Пресс. ИСБН 978-0-306-80757-2. 
  10. ^ Хоуртоулле, Ф. Г. (2001), Бородино, Тхе Мосцова: Тхе Баттле фор тхе Редоубтс (Хардцовер изд.), Парис: Хистоире & Цоллецтионс, ИСБН 978-2908182965 
  11. ^ Лиевен, Доминиц (2010), Руссиа Агаинст Наполеон Тхе Труе Сторy оф тхе Цампаигнс оф Wар анд Пеаце, Неw Yорк: Викинг, ИСБН 978-0670-02157-4 
  12. ^ Фор а перспицациоус аццоунт оф тхе "Мусеум" wриттен а феw yеарс бефоре тхе фалл оф Совиет цоммунисм, сее https://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?res=9B0DE0D9163BF930A1575BC0A961948260 (retrieved 2008 January 28)
  13. ^ Capote, Truman (2007). Portraits and Observations: The Essays of Truman Capote. стр. 153. ISBN 9780812978919. 
  14. ^ Klimov, Evgeny. „Русское искусство в эпоху Пушкина”. 
  15. ^ Л. А. Баранова, В. М. Саблин. „Ансамбль Казанского собора”. Ограды Санкт-Петребурга. 
  16. ^ „The 10 Best (New and Upcoming) Architectural Marvels”. Time. time.com. 13. 12. 2007. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. 
  17. ^ „Julián Zugazagoitia Named Director of The Nelson-Atkins Museum of Art” (PDF) (Саопштење). Nelson-Atkins Museum of Art. 5. 3. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 7. 2011. г. Приступљено 2011-03-10. 
  18. ^ Kirkko Helsingissä, Finnish Evangelic-Lutheran Church. „Cathedral”. 
  19. ^ Исключения встречаются среди церквей неправославных конфессий, где такого жёсткого требования на ориентацию алтаря нет. В частности, церкви Петра и Павла (лютеранская), Святой Екатерины (католическая) стоят входом на юг (к проспекту), алтарём на север. Шведская церковь Святой Екатерины (лютеранская) тоже стоит боком к проспекту, но входом на восток, алтарём на запад.
  20. ^ История строительной техники / Под ред. В. Ф. Иванова. — Л.-М.: Госстройиздат, 1962. — С. 320—321.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Kazan Cathedral, Saint Petersburg na Vikimedijinoj ostavi.
59° 56′ 03″ С; 30° 19′ 28″ И / 59.9343° С; 30.3245° И / 59.9343; 30.3245
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kazanska_katedrala,_Sankt_Peterburg&oldid=27677533”