Ампир

Из Википедије, слободне енциклопедије

Stuhl im Empire-Stil

Типична женска одећа у ампиру

Ампир (француски царство, империја) је стил који се развио у Француској (најзначајнији представник је Жак Луј Давид) и био је заступљен између 1800. и 1830. године. Превасходно се односи на уређивање ентеријера, у којем се јављају и примењују боје (бела, црна и златна) и у уметности израде намештаја у коме се јавлја дрво од ебеновине и украси од месинга а и у одевању. У ужем смислу под ампиром се подразумева уметнички стил заступљен за време владавине Наполеона I (1804. – 1815.) који је престављао репрезентативни класицизам. Узори уметницима овог стила били су директоар, уметност антике, пре свега доба Римског царства и стари Египат. Истиче се површинама које приањају једна на другу и јасним, једноставним контурама. Углавном симетрични декор подсећа на античке мотиве попут гирланди, ваза или ловоровог венца. Ампир је имао велики значај на целом европском континенту и тек касније га је истиснуо бидермајер.

[уреди] Архитектура

У ово доба класицизма стављан је акценат на античке узоре где је у употреби обично дорски ред и египатске узоре, који су били примењивани од архитеката Наполеона и одисали су једноставношћу. Стил се проширио у целој Европи и највише се задржао у Русији. Пример може бити дворац Качина у Кутној Хори у Чешкој где преовлађује снажна и чврста контура. У орнаментику ампира се ушле и неке орнаментике староегипатске након Наполеонових експедиција у Египат. У доба ампира је настао цео ред нових грађевинских типова, као административне зграде, касарне и сличне док су у урбанизму преовлађивале правоугаоне и симетричне форме уличних мрежа.

[уреди] Намештај

Преовладава црно- златна боја. Употребњава се дрво од ебеновине и јављају се месингани украси. Ножице код намештаја су често завршаване имитацијама животињских шапа да би се нагласила функција стајања.

[уреди] Одећа

Одећа је крајем 18. века и почетком 19. века прошла великим променама и то нарочито код жена. Култура одевања је под утицајем антике и у употреби је велики деколте који сакрива марама. Постепено се скраћује сукња и показују се ципеле а касније и глежњеви и у Париз су доношени из Египта први крзнени капути и прави шалови од кашмира. Моду почињу да пропагирају модни часописи који излазе од 1770. године.