Кофукуђи

Координате: 34° 41′ 00″ С; 135° 49′ 52″ И / 34.68325° С; 135.83117° И / 34.68325; 135.83117
С Википедије, слободне енциклопедије
Кофукуђи
Петоспратна пагода и Источна Златна дворана Кофукуђија
Основне информације
ЛокацијаНара, Нара Префектура
Координате34° 41′ 00″ С; 135° 49′ 52″ И / 34.68325° С; 135.83117° И / 34.68325; 135.83117
РелигијаХосо школа Будизма
БожанствоШака Њораи (Шакјамуни)
ДржаваЈапан
ЗемљаЈапан
Веб-сајтwww.kohfukuji.com
Архитектонски опис
ОснивачЦар Тенђи
Завршетак изградње669. година

Кофукуђи (јап. 興福寺, Кōфуку-ји) је будистички храм који се налази у граду Нара, у Јапану. Саграђен је 669. године нове ере у Кјоту, али је премештен у Нару 710. године. У Нара периоду (710784) је био један од “Четири великих храмова”, а у Хеиан периоду (794. - 1180) је био један од “Седам великих храмова”. Заједно са храмовима Тодаиђи, Јакушиђи, Гангођи и Тошодаиђи, Кофукуђи је 1998. године проглашен светском баштином Унеска.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Кофукуђи (оригинално Јамашина-дера) је основан 669. године у месту Јамашина у Кјоту. Храм Јамашина-дера је, због пресељења престонице 672. године, премештен у Умајасаку у Нари и бива преименован у Умајасака-дера. Храм се опет премешта 710. године на своју данашњу локацију у Хеиђо престоници, тј. данашњој Нари, и добија име Кофукуђи (“Храм који ствара благослове”). Кофукуђи спада у Хосо школу будизма, која је пренета у Јапан из Кине 650. године.

Кофукуђи се брзо повећао, имајући преко 150 зграда у свом комплексу, и постао је један од најбитнијих храмова у Нари. Имао је подршку од стране многих царева и царица, а био је и ујидера, то јест главни породични храм моћне Фуђивара породице. Помоћу Фуђиварине подршке, овај храм је ојачао по утицају и постао изузетно политички битан. Такође постаје један од “Четири великих храмова”, то јест “Седам великих храмова”, група најутицајнијих и најбитнијих храмова у Нара и Хеиан периодима.

У овом периоду су утицајни храмови имали приватне ратнике (сохеи), који су обично били монаси у нижим редовима или најамљени војници. Кофукуђи је користио своје приватне ратнике како би ојачао свој политички статус или штитио своје земљиште. 1006. године је овај храм имао 3,000 ратника, а 1081. године је напао храмове других будистичких школа које су му стајале на путу.

Како су Фуђиваре губиле моћ, Кофукуђи је претрпео велику штету од стране Таира породице током Генпеи рата (1180. - 1185), због подржавања ривалног Минамото клана. Реконструкција је одмах започета, али су у средњем веку овај храм више пута напале банде самураја пљачкаша. 1595. године Кофукуђи је изгубио сву секуларну моћ, а 1717. године је у катастрофалном пожару уништена већина централног комплекса, али обнова није била могућа због лошег финансијског стања.

У Меиђи периоду (1868. - 1912), због наредбе да се одвоје шинтоистички и будистички храмови, Кофукуђи је одвојен од храма Касуга, што је довело до тога да Кофукуђи буде напуштен. Након тога је конфискован од стране власти и уништене су многе зграде и изгубљени многи драгоцени предмети. Обнове су започете 1881. године и 2018. године је обновљена Централна Златна дворана.

Битне грађевине[уреди | уреди извор]

У Кофукуђи комплексу се налазе две Златне дворане, две пагоде, две Осмоугле дворане, као и дворана националних блага, Велико Купатило, и многе друге дворане, у којима се налазе предмети историјске и религијске битности.

Централна Златна дворана[уреди | уреди извор]

Централна Златна дворана

Централна Златна дворана, саграђена између 710. и 714. године, је најбитнија грађевина у комплексу Кофукуђи. Претрпела је седам пожара у својој историји, последњи од којих се десио 1717. године. Након овог пожара, 1819. године, изграђена је привремена зграда која се користила уместо дворане. Због изузетно лошег стања у којем је била ова зграда, порушена је 2000. године, а иконе које су се налазиле у њој су премештене у "Привремену Златну дворану". Међу иконама су биле слика седећег историјског Буде Шакјамунија, као и слике бодисатви Јакуоа (санскрит Бхаисајyараја) и Јакуђоа (санскрит Бхаисајyасамудгата), божанстава Кишотена (Лаксми) и Даикокутена (Махакала) и Четири Небеска Краљева-Заштитника. Када се завршила конструкција нове Централне Златне дворане 2018. године, иконе су враћене у ову зграду.

Источна Златна дворана[уреди | уреди извор]

Источна Златна дворана

Кофукуђи комплекс је оригинално имао три Златне дворане, Централну, Источну и Западну, али су данас сачуване само Централна и Источна. Дворане су имена добиле по својој позицији. Источна дворана се налази на истоку у односу на Централну дворану и насупрот некадашњој Западној дворани. Источна дворана је први пут саграђена по наредби цара Шомуа 726. године. Унутра су се налазиле три статуе Јакуши Њораија (санскрит Бхаисајyагуру, то јест, Буда "Мајстор Медицине") и две слуге бодисатве, а под дворане је био поплочан зеленим плочицама како би се призвала Јакушијева чиста земља. У својој историји, Источна Златна дворана је претрпела пет пожара, последњи од којих је избио 1411. године. Данашња зграда, саграђена 1415, потиче из Муромаћи периода (1336. - 1573), али је саграђена архаичним Нара стилом, који се може видети у покривеној веранди на предњем делу зграде, у косом стилу крова (у супротности са тадашњим нагнутим стилом крова) и у три нивоа потпоре које служе као ослонац за кров. У овој дворани се налазе седећа статуа Јакуши Њораија од бакра (главна икона), стајаће статуе бодистатви Гако и Нико (санскрит Цандрапрабха и Сурyапрабха) такође од бакра, седеће статуе Монђу Босацуа и Јуима Кођија од дрвета и стајаће статуе Четири Небеска Краљева и Дванаест Божанских Генерала од дрвета.

Дворана националног блага[уреди | уреди извор]

Дворана националног блага у Кофукуђију је саграђена 1959. године, како би се у њу могли сместити разни битни предмети попут слика, статуа, ритуалних предмета и историјских докумената, који су се налазили у зградама које више не постоје. На тај начин су сачувани битни делови историје и у исто време будистичка традиција и уметност ближе приказана модерном човеку. У сталној изложби су лакиране скулптуре Осам врсти митолошких бића (укључујући и чувену шесторуку Ашуру) и Десет Великих Ученика, глава Јакуши Њораија из Хакухо периода и Сенђу Канон (Авалокитесвара са хиљаду руку).

Дворана националног блага

Петоспратна пагода[уреди | уреди извор]

Петоспратна пагода
Троспратна пагода

Петоспратна пагода је први пут саграђена 730. године. Као и многе друге зграде Кофукуђи комплекса, пагода је претрпела више пожара у својој историји. Данашња пагода је изграђена око 1426. године, у истом стилу као и оригинал, потпуно од дрвета и без коришћења ексера. Налази се поред источне Златне дворане. Споља је офарбана црвена, а унутра није фарбана. Ово је друга највиша дрвена пагода у Јапану, са висином од 50 метара. Чувена је по својим дубоким стрехама и по мешаном стилу Нара периода и средњег века.

Прва пагода из Нара периода је наводно била висока 45 метара, што ју је тада чинило највишом грађевином у Јапану. На сваком спрату су се налазиле минијатурне пагоде од кристала као и свети текстови. У почетку су у приземљу биле четири слике које су приказивале чисте земље Амиде (санскрит Амитаба), Мирокуа (Маитреја), Јакушија и Шаке (Шакјамуни). Међутим су ове слике замењене са четири Буда тријаде, са пратећим бодисатвама, распоређене у четири смера:

  • Запад: Сеиши - Амида - Канон
  • Север: Даимјосо - Мироку - Хонрин
  • Исток: Гако - Јакуши - Нико
  • Југ: Фуген - Шака - Монђу

Овај распоред је познат као "Четири Буде у четири смера" и симболизује схватање времена и простора Махајана будизма. Осовина север-југ представља временски ток, са Шаком, Будом прошлости, на југу и Мирокуом, Будом будућности, на северу. Осовина исток-запад представља простор, са Амидом, Будом Западног раја, и Јакушијем, Будом Источног раја. Укрштање ове две осовине представља садашње време, на овом свету. На средини, то јест на месту где се укрштају две осе, се налази средишњи стуб који стоји на каменом темељу у којем је закопан суд са остацима Шакјамунија.

Троспратна пагода[уреди | уреди извор]

Троспратна пагода је први пут саградила жена цара Сутокуа, Фуђивара но Кијоко, 1143. године. Данашња пагода је саграђена 1181. године, након уништења целог Кофукуђи комплекса. Висока је 19 метара и позната је као одличан пример будистичке архитектуре Хеиан периода. У приземљу се налазе четири дрвена мурала, на сваком од којих је осликан један од четири Буде: Јакуши (ка истоку), Шака (ка југу), Амида (ка западу) и Мироку (ка северу). Стубови и греде унутрашњег светилишта, као и плафон, унутрашњи зидови и унутрашње стране свих четири врата су обилато украшени флоралним арабескним шарама Буди, бодисатви, дворана и слика покровитеља. Уз то, слика осморуке богиње Бензаитен (санскрит Сарасвати) се налази на источној страни централног стуба окружена сликама петнаесторо пратилаца. На њеној круни лежи умотана змија са лицем старог човека изнад које је шинтоистичка тории капија. Ово указује да је слика мешавина Индијске будистичке богиње Бензаитен и јапанског божанства Угађина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Центре, УНЕСЦО Wорлд Херитаге. „УНЕСЦО Wорлд Херитаге Цоммиттее Аддс 30 Ситес то Wорлд Херитаге Лист”. УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-28. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]